| Zpráva | Boze oprosti im, ne znaju sta rade..
Ali ja nikada necu da im zaboravim, nikada.
Dabome da tone nacija kad NATOvci bodre Tacija,
ovde su padale bombe sad se opet trazi konverzacija, tolerancija.
Pokazi osmeh a Kosmet je pun balija, ko je tu naivan?
Nas narod uvek pasivan, za svet uvek nasilan.
Ta masina sudi sa dva arsina, dva nacina, prasta jacima - sledi kazna slabima.
Al’ pala je Atina, pala Vizantija, pasce i tiranija koja navija da se stvori velika Albanija.
Pravda stagnira, varira - al’ mnoge to ne tangira, ja sve sabiram.
I cemu da se Srbi nadaju kad danas haraju, svetom vladaju oni koju su razapeli Isusa?
Nevini stradaju a oni su uzrok navale HIV virusa,
tvorci cirkusa kojima se Ameri sad vade iz minusa.
Ni kriv ni duzan Srpski narod najgore osudjen,
podeljen na klanove kroz potresne ratove otudjen,
odvojen od kuce, zajebi paktove daj oruzje.
*[chorus *x]
Mi smo postojali kroz vekove, nismo ni oplakali dedove
a vec smo slali potomke na nove frontove.
Ovde opstajali, i uvek se prvi suprostavljali
i bicemo tu kad vi budete propadali.
Necu se bojati kad rat bukne, ja cu stojati spreman k’o i moj predak.
Daj mi okvir necu da umrem vezan, smrti ne prezam.
Sve palikuce vucem u bezdan, uljez vreba.
Juce dselat bice uvek dselat, to je dubre
danas takav ne moze da bude cedan, zauvek megdan.
Bedan dusmanin kune i vreda, psuje i ceka da stignu muke pa da pukne s ledja.
Ljude gledam, takve slusaju, pustaju u etar, daju im pehar.
Priznaj, patriotizam je odneo vetar, ja sam besan.
Svet je tesan, zivot gorak i tezak.
Pokazi neman, i ja cu da se uhvatim u kostac,
nije bitno dal’ cu ustati sinovac.
Tako moras, preci na Kritu nisu ginuli za kintu, jebes novac.
Ne zaboravi ko nas je nabijao na kolac, nasom krvlju se nalivao, decu spaljivao, kaljao obraz.
Budi borac, ne zaboravi Jasenovac.
Kad ce da nas sklone sa crne liste, Hriste vidi kriminalce
uce nas o pravima ti debili koji su istrebili indijance.
Svi su gledali sa distance dok je milosrdni andjeo palio plamenom.
Beda nas je nepravedno danas stigla,
Srbijom ne gazi nasa cizma.
Kakva kriza, zarad mira igraj kako zapad svira.
Srbija stoji dok gori tries’ i vise manastira.
Al’ sta vas briga,sta vas zanima nasa bastina,
bili ste pagani kad smo to kamenje slagali, znamenje stvarali.
Zbog vere smo svo vreme trajali, opstajali,
i ponovo se svima suprostavljali,
ponavljali da su sve pobede protiv nas pirove.
Nije bitan broj, mi smo kretali u boj i na divove.
Jer smo imali snove i dok ima jedne Srpske prinove, bice i zelje da se nase zemlje pripoje.
Bitno je da se setis kome su pripali prostori,
nama nicali grobovi, na kraju mi ispali zlotvori.
Pricali poroti, al’ dzaba kad bi i ona da nas porobi, da nas pokori.
Nas narod ne moze da se odmori,
mnogi su pokojni i opet nismo slobodni.
Ne zaboravi, milion i po u prvom svetskom ratu, dva miliona u drugom..
**** u Kraljevu, **** u Kragujevcu u istom danu.
Ne zaboravi, oprosti ali nikad ne zaboravi. Nikada... |
