Zpráva | Rec-dve o sreci ili Prica za laku-noc-i-mirno-spavaj, Sari,kad je bila mala
-Nekada davno,zivela jedna tuzna devojka… -A zasto je bila tuzna? -Polako,nemoj me odmah prekidati,sve cu da ti ispricam po redu. Zato sto je bila usamljena i bez igde ikog na svetu… -Jel’ ni mamu nije imala? -Nije imala nikog,sama samcita.Sedela je jednog dana ta tuzna devojka na obali sinnjeg mora. -A zasto sinjeg,kad je more plavo? -Dobro-plavog mora,kad je ugleda Bog sa nebesa i sazali se na nju. Kako se ona igrala kamencicima,on resi da jedan pretvori u kamen srece.Iznenada,kamencic koji je ona uzela,snazno je zasijao na njenom dlanu,lepsi od bilo kog dragulja. -A ona? -Isprva se silno obradovala,ali je pomislila:mozda ima jos ovakvog carobnog kamenja na plazi,pa je pazljivo spustila svoj i krenula da trazi drugo. -I onda? -Isla tako,isla,spustio se mrak i ona shvati da je kamen samo jedan jedini, i pravljen samo za nju,pa brze potrci nazad,ali vise nije mogla da ga nadje. Sari vec podrhtava brada. -A sutra,kada je bio dan,jel’ ga onda nasla? -Nije,more ga je odnelo sa sobom. Suzice se skupljaju (bajka treba srecno da se zavrsi,sta je sad ovo.) -A zasto ga je more odnelo? -Zato sto nije bila dovoljno dobra.Bog joj je spustio srecu u ruke,a ona nije znala da je zadrzi. Polakomila se i htela jos.Ali tu nije kraj bajke.More cuva taj kamencic srece i izbacice ga pred neku drugu devojku koja ga bude zasluzila i koja ce znati da ga sacuva. -A meni je,ipak,zao i one devojke sto ga je izgubila-kaze pospani glasic. (I meni je.) -Sta je sa njom dalje bilo? _Ne znam. Nije ni vazno;samo ti lepo spavaj.
(Znam,ostala je na obali i jos uvek moli more da joj vrati njen dragi kamen.)
Marija Jovanovic |