| Meddelande | Rec-dve o sreci
ili
Prica za laku-noc-i-mirno-spavaj,
Sari,kad je bila mala
-Nekada davno,zivela jedna tuzna devojka…
-A zasto je bila tuzna?
-Polako,nemoj me odmah prekidati,sve cu da ti ispricam po redu.
Zato sto je bila usamljena i bez igde ikog na svetu…
-Jel’ ni mamu nije imala?
-Nije imala nikog,sama samcita.Sedela je jednog dana ta tuzna devojka na obali sinnjeg mora.
-A zasto sinjeg,kad je more plavo?
-Dobro-plavog mora,kad je ugleda Bog sa nebesa i sazali se na nju.
Kako se ona igrala kamencicima,on resi da jedan pretvori u kamen srece.Iznenada,kamencic koji je ona uzela,snazno je zasijao na njenom dlanu,lepsi od bilo kog dragulja.
-A ona?
-Isprva se silno obradovala,ali je pomislila:mozda ima jos ovakvog carobnog kamenja na plazi,pa je pazljivo spustila svoj i krenula da trazi drugo.
-I onda?
-Isla tako,isla,spustio se mrak i ona shvati da je kamen samo jedan jedini, i pravljen samo za nju,pa brze potrci nazad,ali vise nije mogla da ga nadje.
Sari vec podrhtava brada.
-A sutra,kada je bio dan,jel’ ga onda nasla?
-Nije,more ga je odnelo sa sobom.
Suzice se skupljaju (bajka treba srecno da se zavrsi,sta je sad ovo.)
-A zasto ga je more odnelo?
-Zato sto nije bila dovoljno dobra.Bog joj je spustio srecu u ruke,a ona nije znala da je zadrzi. Polakomila se i htela jos.Ali tu nije kraj bajke.More cuva taj kamencic srece i izbacice ga pred neku drugu devojku koja ga bude zasluzila i koja ce znati da ga sacuva.
-A meni je,ipak,zao i one devojke sto ga je izgubila-kaze pospani glasic.
(I meni je.)
-Sta je sa njom dalje bilo?
_Ne znam. Nije ni vazno;samo ti lepo spavaj.
(Znam,ostala je na obali i jos uvek moli more da joj vrati njen dragi kamen.)
Marija Jovanovic |
