| Wiadomoœæ | Mlade, vitke žene, s rekama bedara šuštavih,
S tužnim oèima, dubokim provalijama u koje padamo,
S jezerima koja otkrivamo ispod trepavica...
Šta æe biti s njima kroz deset godina?
Prolaze one ulicama s telima gipkih srna,
Devojèice još, i uleæu u naše poglede èežnjive.
Kao godine otvorene su njihove duše rascvetale,
Dok zanosno lelujaju kukovima oblim u hodu.
Kao talasi morski prodrlo je proleæe meko
U te grudi, u te grlice koje se bude.
Rodite sutra devojèice, kažemo, da vas gledamo
U njima probuðene kao bele cvetove na vodi. |
