The Blog of Lutak_z 0 - 10 [Celkem : 18]
| Pøedmìt | SAMO SAN... |
| Zpráva | Samouvereno leprsas krilima zadovoljstva, dok neumorno prebiram po tvojoj sujeti. Namenila sam ti bezdusnu vecnost cekanja..
Lelujas nesigurno na vrhovima mojih prstiju... Preturas po tami svoje sobe, ceprkas po puzavicama lazi kojima sam te prekrila za laku noc... Uz potmuli uzdah izlazim iz ugla secanja i lagano se spustam na tvoje uzglavlje.
Kandzama strasti kidam krljusti ponosa i useljavam se u tvoje misli. Ponires u carstvo cula dok nemo posmatras poznato njihanje oblih kukova. Sav ustreptao od ceznje i slepe zelje nervozno kruzis oko nabreklih bradavica zivota... Muskarac u tebi izranja iz obamrlih bedara strasti i stremi neumorno ka samoj vecnosti. Gubis se u mnostvu nepoznatih puteva dubina i zeljno tones u mekocu mog tela. Nezni trzaj se topi u magnovenju jutra dok ti izguzvana i mokra postelja stvara bol u udovima... Praznina sobe otkucava poslednje trenutke nedosanjanog sna... |
| Creation date: 19. Èe 2008. 03:14:42 | |
|
|
| Pøedmìt | ******* |
| Zpráva | U sobi je prijatno hladno.
Ne znam da definisem taj osecaj...
Sem...da je to ono kada sedis...,zavijena u svoje zuto cebe,u ruci ti casa crnog vina....a On bira muziku....
Telo ti je vrelo...ali ipak drhtis.
Da zatvori prozor....ne das.Da skine cebe sa Tebe...neckas se....
Samo se malo odgrnes..i povuces ga sebi....
Kroz otvoren prozor dopiru polupijani glasovigradskih azdaja,cuje se kisa koja lagano dobuje po krovovima...
Petak je prevagnuo u Subotu....
A Tebi kroz glavu samo jedna misao prolazi....
-Osecas Ga u Sebi.....
I onda se prikrade ta mala seta tuge..jer...tesko je izgubiti i stvari...a kamoli ljude...
I onda ti se iskrade suza zbog nekada davno izgubljene mindjuse...ne znas cak ni gde....
Pridje ti...obrise suzu i pita cemu tuga kada je sve tako lepo...
I onda rukav njegove kosuje posluzi kao vezena maramica snezno bele boje..i sa dubokim uzdahom izustis da ne volis da gubis ni stvari ni ljude....
I On razume....sasvim...
I zagrli Jakoooo....
I obeca da sa njim neces gubiti mindjuse...
I srkne gutljaj vina iz tvoje case gledajuci u trag osusene suze na vrhu tvog nosa...
U sobi i dalje prijatno hladno...
I mala lampica osvetljava nam lica..
A glas gradskih azdaja jos uvek dopire kroz otvoren prozor....
Sobu u trenu ispunjava glas Norah Jones...i Rain...
I ti znas...Prosto znas..da je sve savrseno...
Prosto...Savrseno.... |
| Creation date: 19. Èe 2008. 03:12:23 | |
|
|
| Pøedmìt | CIGANSKA MAGIJA... |
| Zpráva | Bila je to vrlo naporna nedelja kako za mene,tako i za moje bliske prijatelje.Jedva smo svi cekali vikend,da odmorimo i proslavimo Diplomu pravnog fakulteta moje kume.Kuma se zaklela jednom davno da ce diplomu slaviti uz cigane i nikako drugacije..
Tako da...okupi se ekipa,i krenusmo i moj suprug i ja.
Meni,kao veseljaku po opredeljenju..;))nije bilo bitno koja se muzika svira,sve dok je bilo veselo.
Stigosmo na splav(necu ga imenovati iz cistog sebicluka;))).Atmosfera je uveliko bila na svom vrhuncu.Igralo se i pevalo na sve strane...Cigancice su igrale bose po stolovima,uvijale ona svoja vizljasta crna tela,njihale kukicima...ma fenomanalno su igrale...
Seli smo,narucili pice,snimali atmosferu,diplomu dobrano zalivali...(Crnim vinom).
E sada....
Inace sam vrlo culna osoba,a kada popijem ...uh...(molim pojedince da ovo ne zloupotrebe ;))
Devojke iz drustva su poustajale da igraju,ja sam se jos po malo femkala(ustvari sam cekala da vino odradi svoje),i bleskasto flertovala sa suprugom(pa vino,aman....;))
Moja paznja je neko vreme bila usmerena iskljucivo ka suprugu,sve dok mikrofon nije uzeo Muskarac(u bukvalnom smislu te reci)
Sve na njemu je prstalo od sexipila,pocevsi od stava,preko izgleda,ponasanja,nacinu na koji je drzao mikrofon..nacinu na koji je gledao po restoranu...
Oci mu se zaustavise na meni.Stresla sam se,majke mi....
Od tog trenutka vise nismo skretali pogled jedno sa drugaog.Pevao je i gledao u mene.Onako,bezobrazno,prljavo,pozeljno,skidao me je pogledom....
Kao hipnotisana sam pratila svaki njegov pokret,svaku rec...
Otpevao je par pesama,ostavio mikrofon,prisao svojim kolegama,i nesto im saputao.Sledeceg cega se secam,je da nam je prisao bez reci,pruzio mi ruku(koju sam normalno prihvatila)i izveo me na podijum.Odigrao je samnom najprljaviji ples na svetu.Bez reci,bez suvisnih dodira....
Drhtala sam kao prut u njegovim rukama,zeleci da me uzme tu na podijumu pred svima.Zaboravila sam i na supruga i na mesto na kome se nalazim,ma na sve...Osecala sam se prljavo,divlje,besramno sexi...Nisam zelela da ikada prestane....
Muzika je stala...tada sam videla da su se svi sklonili sa podijuma,ostavljajuci nas da sami odigramo taj nas mali prljavi ples.
Pogledao me je,nasmesio se,uzeo me je za ruku(osetila sam kako salveta koju mi je stavio u ruku,sakuplja znoj sa mojih dlanova),odveo me do stola...
Poljubio mi je ruku i rekao:
’Hvala ti,opet se osecam zivim’
Okrenuo se i nestao u gomili.Sela sam za sto,a ni dan danas ne znam kako...Kuma je videla u kakvom sam stanju,krenula je da mrmlja neku zdravicu samoj sebi,da bi skrenula misli svih nas sa toga sto se upravo desilo.I sve je nekako proslo bez ’incidenata’
Ja sam ostatak veceri sedela i guzvala u ruci salvetu,nemajuci hrabrosti da otvorim saku i vidim sta je na njoj(nadala sam se da je nesto napisao)
Kada sam konacno skupila hrabrosti.....na salveti je pisalo....
’Budi moja u nekom drugom zivotu....’
Eto narode,to je to...Ionako sam razvukla ovaj dogadjaj,pa vas necu daviti time sta mi se sve motalo po glavi narednih dana....U svakom slucaju proslo je.U taj restoran nikada vise nisam otisla,proslo je od tada 7 godina,a jos osecam njegov dah na svom vratu..... |
| Creation date: 19. Èe 2008. 03:10:18 | |
|
|
| Pøedmìt | ******* |
| Zpráva | Jos jedna besana noc... Bistar um se muti u venama dok tiho otkucavaju poslednji damari svesti. Bludeh putevima maste i eto me nesigurne na raskrsnici zelja... Bujica osecanja me nosi putem ljubavi, ne vidim ga ali ga osecam... Gorim neobuzdanom vatrom zivota u tvojim ocima unapred se prepustajuci tvojim dodirima uzavrelim, tako nestvarnim... Jece bregovi uzdrhtalog tela dok poniru stubovi ponosa u izmaglicu nepovrata... |
| Creation date: 19. Èe 2008. 03:09:21 | |
|
|
| Pøedmìt | U PROLAZU... |
| Zpráva | Jedan dodir ramena , jedan pogled u oci...jedna velika ljubav , izgubljena samo zbog mog straha od ljudi.U prolazu me dodirni , reci mi samo da sam mogla da budem tvoja vecnost...i to ce mi biti dovoljno zauvek...dok disem idok postojim...Ali mozda ce mi to biti bedna uteha u odnosu na ono sto smo mogli da imamo, a nismo? Da si me samo duze gledao, da sam ja bila dovoljno hrabra...ne bih sad kucala ovo ...nego bih se sklupcala pored tebe i zaspala...da si me duze gledao dok sam prolazila pored tebe ...Zivote moj!
Sledeci put kad prodjem ne reci mi nista...samo me uzmi za ruku , i vodi me gde hoces , da nam zivot ne prodje tako...u prolazu.... |
| Creation date: 19. Èe 2008. 03:07:51 | |
|
|
| Pøedmìt | MASKEMBAL... |
| Zpráva | ..Mogao si mi bar reci da na maskenbal idemo, da gola se ne osetim kad pokret mi misao odaje, kad usne mi zelje govore. Mogao si mi bar toliko pomoci da moja ruka u tvojoj ne drhti pre no sto me napustis. Valjda bih osecaj presla kad pitala bih te da li je ruka tvoja, valjda bih verovala kada oci bih ti videla. Ali ti, covece, zvezdo, sustino, Sunce, ti ne ogreja me.
Znadoh da balkon je u blizini, da pijemo isto, da nesvesno me zoves ledjima okrenutih, znadoh da ograda ne doseze ni do tvojih kolena. Oh, kako sam se samo plasila, plasila tih misli kojih stedeo si me. Ali na balkonu vec odavno pao je mrak i oci u tamu gledaju. Vec odavno ti nazires sjaj u daljini nepoznatog. Dok boje mi ispred ociju prolaze, zenska lica pod maskama, a te ruke, i dalje je dave. Negde u daljini, gde svetlo nazires, to njen je udisaj u rukama bespovratne tame. To je onaj biser sto od pritiska gubi sjaj.
To dole, to nisu cipke haljina, niti je to moja senka. To dole si ti u svom neverovanju da lavirint uopste postoji, u svojoj neverici da um ti je toliko jednostavan a dusa prazna. Kad samo se ne bi toliko priblizavao ogradi, kad samo ne bi voleo toliko sebe i gledao se kao u stranca, kad ograda bi bila bar do kolena, do divnih saka da zaustavis sopstvenu propast.
Ovo pismo u ruci me plasi. Ova skrtost u recima, zasicenost objasnjavanja i nerazumevanja. Sve crno na belo, sve bezbojno.
I pitam se da li bih razum presla kad pitala bih te da li se bojis u propast sam da ides, valjda bih videla kada reci bih cula. Ali ti, zivotinjo, tugo, jado, Tamo,ti i dalje cutis.
Tvoj mi otkucaj u glavi jos uvek udara i svaki put me jace udaras, svaki put kao da vezbas da u istu tacku pogodis. Gospodine Usamljeni, Vasa silueta pred ocima mi stoji, a Vas elegantan stav utucenost mi odaje. Usamljeni, koji preblizu ograde stoji. Nemojte, zarad mene koja vam se pricinjava maskirana na ovom maskenbalu. Nemojte, makar verovali da sopstveno mi je lice maska. Nemojte, makar ne nasli mesto gde se otkopcava. Kako da Vam kazem a da pice Vas ne ovlada, gospodine, Vi ste dete, bar nesto nam je zajednicko.
Ja saku tu moram izbliza videti, ja te vene moram omirisati kao reke planinske.
Gospodine, oprostite, ali Vasa je kost remek delo mojih sanjarenja. Kad samo biste masku skinuli da znam Vase poreklo, da procitate mi misli, kad biste se sada jos samo okrenuli, ne morate nista govoriti, ali ruku mi dajte da je gledam.
Priblizite se, molim Vas, ja Vas znam… |
| Creation date: 19. Èe 2008. 03:07:24 | |
|
|
| Pøedmìt | VATRA U SVILI... |
| Zpráva | Znaš da volim se igrati , i znam da voliš tobom se poigravati. I dok sveæa u sopstvenom plamenu gubi svoj dah , zgužvanu postelju našim tronom zovem. Bisernom # stežem obruè , lagano , mokrim dlanovima, lagano prevlaèim po savršenoj oblini bisera. Obljubljen bisernom požudom predigre , ti puštaš me da sokove svoje uèinim tvojim. I ponovo i iznova magla od vreline pred oèima tragove stvara... I znaš da volim te , izvijena tela za ljubav bisernu ogrlicu iz stiska puštam . Niz tvoje prepone posmatram vrelinu što poljubac mami... Voliš me , uzimaš moju dušu i ljubiš mi telo... I kad predigra preraste u žar sklupèane guje , ti prodireš ... Jutro , ponovno buðenje kraj tebe ... Volim te.... |
| Creation date: 19. Èe 2008. 03:06:51 | |
|
|
| Pøedmìt | ********* |
| Zpráva | Dugo veæ pamtim izreku èijeg se autora više ne seæam:
U životu je uvek sa jedne strane ljubav, a sa druge..provalija!
Razmišljajuæi o njoj zakljuèila sam da ju je potrebno proširiti, a nadam se da autor neæe imati ništa protiv, pa evo je u novoj(mojoj) verziji:
Život je oštrica noža po kojoj puzimo, sa obe strane oštrice je provalija, a samo nam ljubav gradi krila!
No mnogi od nas i dalje puze po toj oštrici! Nedostatak hrabrosti, osuda, sudbina ili je sve ipak samo igra reci?
Danas bih nekome uputila najlepše reèi, ne može ih èuti, neæe ih proèitati, pa æu zato uputiti samo najlepše misli, o miru i ispunjenosti..možda mi nebo danas bude saveznik? |
| Creation date: 19. Èe 2008. 03:06:23 | |
|
|
| Pøedmìt | RECI... |
| Zpráva | Èesto razmišljam o reèima. Ponekad mislim kako savršeno vladam njima, kako poznajem sve ono što otkrivaju, a nekada sam živela u uverenju da prepoznajem i ono što skrivaju.
Nauèila sam da mogu dodati vrednost svemu, ili je oduzeti..ako onaj ko ih izgovara ne stane u njih. Prazne rijeèi samo odlebde, pa ako su ti prijale setiš ih se, kao što se seæaš lepote duge.
Ali reèi u koje neko stane..oseæaš, uzdižu te, ispunjavaju, mogu izbrisati celi svet i stvoriti novi.
Reèima se možemo igrati, varati, oduzimati, ali možemo i stvarati, pomagati, davati. Pokušavam da zamislim kakav bi bio svet bez reèi, koliko bi bio siromašniji?
A onda se setim koliko su me volele neke reèi. Odavno ih nisam èula, a uvek su ostale ispred svega. Skoro ih se i ne seæam više, ali ih oseæam i sada. Ne žalim što su ubile moj mirni svijet, onaj novi što su izgradile je donio smisao i ja ne tražim ništa više..i više se nièega ne bojim. |
| Creation date: 19. Èe 2008. 03:05:45 | |
|
|
| Pøedmìt | SVETA KNJIGA MOJIH SECANJA... |
| Zpráva | Opet nocas otvaram svetu knjigu mojih secanja da prelistam najlepse trenutke nasih dana. A njih je tako mnogo,tako malih i velikih,tako svetlih i tako tamnih.A sve ih podjednako volim.A tek one male nezne trenutke,kada sam pomisljala da si ti ja, a ja ti,oni su mi najdrazi.Najlepsi,najsvetiji.Oni me vrate u vreme najlepsih mojih snova koje sam imenom tvojim zvala. I jos uvek ih zovem. |
| Creation date: 19. Èe 2008. 03:05:14 | |
|
|
|
