| Īsziņa | On nije znao koliko ga volim,
i mislio je da cu da prebolim,
drugog cu naci, tuga procice,
on mislio je samnom lako ce.
U mome telu tinjao je plamen,
od te bi vatre goreo i kamen,
al mislio je samnom lako ce,
drugog cu naci, tuga procice.
On nije znao da je bio zao,
da mi je tada noz u ruke dao,
ako se desi to sto desi se,
molim te Boze mene seti se.
Kad zapali zamnom svece,
da ga jena bar opece,
da na svojoj kozi oseti,
vatru ljubavi.
Kad zapali zamnom svece,
da mu suza, tek potece,
nista, nista da ne ugasi,
vatru ljubavi, moje ljubavi.
On nije znao koliko ga volim,
i mislio je da cu da prebolim,
drugog cu naci, tuga procice,
on mislio je samnom lako ce.
U mome telu tinjao je plamen,
od te bi vatre goreo i kamen,
al mislio je samnom lako ce,
drugog cu naci tuga proci ce.
On nije znao da je bio zao,
da mi je tada noz u ruke dao,
ako se desi to sto desi se,
molim te Boze mene seti se.
Kad zapali zamnom svece,
da ga jedna, bar opece,
da na svojoj kozi oseti,
vatru ljubavi.
Kad zapali zamnom svece,
da mu suza, tek potece,
nista, nista da ne ugasi,
vatru ljubavi, moje ljubavi! |
