|
|
Svako vece od 20 casova okupljanje u Pricaonici. Dobrodosli!
|
|
|
|
|
Blog dacha67 0 - 2 [Wszystkich : 2]
Temat | Šapuæem...dlanovima ... |
Wiadomoœæ | Šapuæem ...tiho ...dlanovima ...koji se spuštaju niz brežuljak tvojih grudi...koliko te želim...usidren u tebi... uzdasima ispitujem svaki nabor tvoje kože dok se utapaš u lukovima koji nude Raj....Rastopljeno i lepljivo kao med klizim u tebe...I vodim ka trijumfu strasti... Tvoja koža nagrižena heroinom tvoje požude upija svaki moj pokret...prstima hrlim ka pravolinijskoj stazi na tvojim leðima...Slivam se niz tvoje telo u vodopadima...a u isto vreme neèujno, kao pero, omamimte usnama...poljubim ispod levog uha...i ostavimtrag napukle breskve na tvojoj koži...Prstima sviram melodiju dodira...A, kada odem...još uvek je èuješ kako bubnja u ušima...Da, kad odeš brišem hladna jutra i haotièno vreme u glavi...pogled na vrata...tišina rastapa preostale èestice tvog glasa...tvojih dodira...Bez glasa...a mogao bih da napišem roman od reèi...da prekrijem težinu beskorisnosti tvog odlaska...I savijen u sopstvenu šaku prepuštam se nemiru...gubim se u njihovim virovima...bacam beleške, raspakovane misli, zakljuèane reèi...noktima grebem umazana stakla seæanja i puštam sunce da uspava dan...od toplote se znojim i seæam se dodira, obeæanja, stvarnosti, snova, istine, laži, iluzije...gubim razum...i opet...razmièem zidove, kolaže bez boja rastapam u ono što si nekada bila ti... |
Data utworzenia: 26. Sie 2010. 11:11:55 | |
|
|
Temat | Njoj... |
Wiadomoœæ | Kada bih ti samo mogao reæi gde odlazi svetlo kad sunce poželim za koga se molim slavskoj sveæi za èiju bih sreæu svoje dane da delim
Kada bih ti samo reæi mogao ovo jutro, èije ime nosi èijem bi se glasu u po’ noci podao zbog èega nemir moju sreæu kosi
Kada bih ti samo priznati smeo zbog èijih oèiju jos uvek gorim zašto mi dan nije vise beo na koga mislim kada kazem "VOLIM" |
Data utworzenia: 15. Sty 2010. 10:07:51 | |
|
|
|
|
|