| Сообщение | Došla sam k’ Vama da Vas pozdravim...
Moje je ime Sreæa i sastavni sam deo života,života onih koji veruju u snagu ljubavi i života,onih koji veruju da je ljubav beskonaèna...
A znate da sam u braku?
Davno sam se venèala za Vreme i ono Vam je odgovorno za rešenje mnogih problema koji Vam na poèetku izgledaju veliki i bezizlazni...
Ono izgradjuje Srca i liènost, leèi rane i pobedjuje tugu...
Vreme i ja zajedno imamo troje dece...
Naša su deca Prijateljstvo, Mudrost i Ljubav...
Prijateljstvo je najstarije dete lepo,iskreno,veselo i nasmejano...
Zbližava ljude,a da pri tome nikoga ne ranjava,veæ uteši svakoga kome se približi držeæi ga za ruku...
Mudrost je naše drugo dete...
Ona je pametna, sa cvrstim principima i neprekidno uèi i sve je zanima...
Najsliènija je svom ocu Vremenu...
Možete zamisliti kako je to kad njih dvoje koraèaju zajedno – Mudrost i Vreme...
Najmladja je Ljubav...
Koliko posla s njom!!!
Tvrdoglava je,uporna i prevrtljiva,tako ponekad želi živeti na samo jednom mestu a onda se nakon nekog vremena seti i kaže da je stvorena da bi živela u dva Srca a ne samo u jednom...
Ah,moja je Ljubav vrlo složena i zapletena osoba,tako da zna i pokoju nesmotrenost uèiniti i to samo kakvu!
Kada do toga dodje na scenu moram pozvati njenog oca...
Vreme dodje i pokuša pokrpiti rane koje je njegova kæi Ljubav izazvala,a èesto u pomoc priskoè i i Mudrost,mada nije u svim sluèajevima od velike koristi sa svom svojom pameæu...
Jednom mi je jedna osoba rekla:
- Na kraju sve dodje na svoje,na ovaj ili na onaj naèin...
Ako se stvari još nisu sredile i posložile,znaèi da još nismo na našem pravom putu...
Zato,kažem Vam,verujte mojoj porodici,mom suprugu Vremenu i mojoj deci Prijateljstvu,Mudrosti i Ljubavi...
Budete li imali poverenja u njih znajte da æu i ja,Sreæa,jednog dana svakako pokucati na Vaša vrata...
I nikad se ne zaboravite smejati....  |
