| Mensaje | Koliko besa u nama, koliko sujete slepe
koliko nebitnih stvari srecu nam kvari
iz dana u dan
onda kad dobro nam ide, onda kad imamo svega
ne mogu oci da vide kad padaju s’ neba
racuni na dlan
Dodju dani kada shvatis da je zivot samo tren
cenu gordosti da platis svojim
bolom zarobljen, dodju dani kada vidis da ces sve
izgubiti, da je vazno samo ono sto
se ne da kupiti
Ima neko zlo u ljudima, otimas a nikom da se das
lako je zaboraviti, najteze je
covek biti, svako od nas zivi svoju laz
Ljubav koja ne zna za uslove
vera s’ kojom zaspis i budis se
nada koja poslednja umire
Sto ne zelis sebi, ne pozeli nikome |
