| Üzenet | ...ponekad se uvuce u moje srce...ponekad,poput bisera,izlazi iz ociju...tuga...poput nokauta baci me u svoju coskicu...coskicu,koju sem mene niko ne razume,jer je samo moja...slike proslosti i osecanja prodefiluju kroz krv...sve sto je lepo ostaje u nama,lose zaboravljamo...katkad proradi i savest...ono,sto nas i razlikuje od drugih zivih bica...bar bi trebalo...jer ona je temelj morala koji posedujemo,kod nekoga je temelj cvrst,kod nekoga klimav...a neko ga uopste i nema...na osnovu toga pricaju se price o nama...nasi potomci,nasi rodjaci,nasi prijatelji...iz zivota niko ziv nije izasao,neko i posle smrti nastavi da zivi...pronadji se...da li si dobar...ili los? |
