| Sporoèilo | ssubota vece j,a ja kao idijot sedim i buljim u ovaj
veliki monitor,u ove primamljive boje na ekranu
Izgleda se nadam da ce mi one reci kako i sta dalje
Da ce one mi dati odgovor koji trazim,Da ce one
razumeti moju usamljenost uprkos mnostvo ljudi oko
mene..
A one,BOJE ,nista ne govore,Flurescentni slonovi i majmuni
skacu po ekranu i nista ne govore.Znam da su svi
odgovori u meni oduvek bili ,Moja pokretacka snaga kao
i pokretacka snaga mnogih ,vec spomenutih ljudi ,lezi
u meni
A ja,,??Ja saam se predala,ovom glupom zivotu ,Predala
sam se samosazaljenju ,pustila sam da pobedi tuga u
meni,iSta sam napravila timeNista
a sto je nejgore trudim se da vestacki stvorim neko
osecanje da mi smeta ovo stanje moje psihe,,
ali neide
Znam da se moram predati stvarima koje volim mojim
ljubavima.ali plasim se da pogledam u sebe i nadjem
pravi odgovor na pitanjeImam li snage za jos
pozrtvovanosti i ljubavi...
Sta ako otkrijem da nemam
o ne smem to bi me dotuklo
Zato sam vrlo odlucna u svojoj nameri da osetim ono
Sto mi je cini mi se celog zivota falilo
Nedostajalo kako mojoj ovoj ludoj psihi tako i telu
mom |
