Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1078
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1078
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1079
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1079 Å treberland za one koji ne vole Å¡kolu
Posle prvih 25 godina Istraživaèke stanice Petnica, ona je i dalje jedna od retkih oaza za zanimljive mlade ljude koji bi da urade nešto više, a žive u Srbiji
Imati sedamnaest godina i baviti se naukom danas nije ni malo jednostavno. Naroèito ne u Srbiji. Èasopisa koji bi pratili dogaðanja u nauci jednostavno nema. Od kako „Galaksija“ više ne postoji, nijedan èasopis nije uspeo da sastavi ni dve godine na kioscima. Sa ostalim medijima je manje-više ista situacija. Svetski bestseleri koji se tièu nauke se kod nas štampaju u tiražu od 500 primeraka i onda vrlo stidljivo pojavljuju u knjižarama.
Škole vam, èast vrlo retkim izuzecima, takoðe neæe pomoæi da svoja interesovanja podignete na viši nivo gde poèinju timski rad, diskusije i istraživanja. Ako sluèajno pokažete da ste èitali još nešto sem udžbenika, to znaèi da ste „štreberi“. Ako nastavniku postavite pitanje u pokušaju da razjasnite bilo šta, onda ste „šlihtare“. To svakako nisu epiteti koje biste želeli da zaradite u svojim tinejdžerskim godinama.
Želja da uradiš nešto više
Bilo bi lepo imati neko lepo, skrovito mesto gde su takva interesovanja sasvim normalna, gde nije blam da se sa nekim sastaneš u biblioteci, gde se na stepeništu do tri ujutru raspravlja o Gedelovoj teoremi i gde se iz laboratorija po celu noæ èuje muzika jer neko tamo i dalje radi. Fuj!
Nije li to onda èuveni Štreberland, ono grozno mesto gde svi nose cvikere i prièaju u formulama. Da li je baš tako? Oni koji imaju dovoljno volje i interesovanja da se izdignu iz uèmalosti svoje sredine, ne stide se da pokažu da su drugaèiji i vredno uèe ili vežbaju, vrlo èesto su posebni i po nekim drugim parametrima.
Želja da uradiš nešto više je toliko jaka da se naprosto grana i nikada ne ostaje u jednom kanalu. Ako uporedite grupu od stotinu mladih matematièara, na primer, sa drugom grupom od stotinu sluèajno odabranih njihovih vršnjaka, bitno su veæe šanse da æe u prvoj biti više sportista državnog ranga, majstora na gitari ili veštih crtaèa stripa. Ne-proseènost nikada ne ide sama. Ako veæ ne postoji, takvo „grozno“ mesto bi trebalo izmisliti. Nema potrebe da ga izmišljamo. Takav nauèno-istraživaèki Šangri La zaista postoji i to ne u Himalajima ili sunèanoj Kaliforniji veæ ovde u Srbiji. Ne samo da postoji nego radi sve jaèe i jaèe veæ dvadeset pet godina. Ime tog skrovitog mesta je Istraživaèka stanica Petnica. Zbog nekog teško objašnjivog spleta okolnosti ona je jedinstven sluèaj, jedini preživeli primerak svoje vrste.
U ovom našem delu Evrope neprofitne i nevladine organizacije zbog toga što su projektno orijentisane ne traju previše dugo. Ako se pri tom još odluèite da radite u domenu nauènog obrazovanja, onda vam šanse da opstanete duže od par godina nisu ništa veæe nego jabuci da prezimi na grani. Ipak, Petnica se ne da objasniti ovom konvencionalnom mudrošæu. Ona i dalje radi.
Å ta gubimo odrastanjem?
Ceo fenomen Petnice lièi na obrazovni perpetuum mobile. Svake godine Stanicu zapljusne još jedan novi, veliki talas entuzijazma i radoznalosti. Odakle sva ta energija? Iz jedinog izvora gde je zaista ima, iz radoznalosti mladih ljudi koje sredina još nije istrenirala da budu pragmatièni, da bespogovorno slušaju autoritete i da ignorišu bilo kakvo zadovoljstvo koje bi možda mogli da oseæaju prema saznanju.
Sa znatiželjom se raðamo. Sa svojih pet godina, svi smo mi bili istraživaèi i nauènici. Kad god nam je neko govorio da nešto ne može, bili smo vrlo sumnjièavi i morali to da probamo. Uživali smo u igri i nalaženju strategija (odnosno „fora“) kako da u toj igri budemo što bolji. Na kraju, jako smo brzo napredovali. E, onda je okolina pokušala od nas da napravi „korisne i odgovorne graðane“ lišene svake moguænosti da se i dalje igraju. Tamo gde sredina nije uspela, radoznala deca su se pretvorila u nauènike, umetnike ili, jednostavno, odrasle skeptike neutoljive gladi za saznanjima koji bi sve da vide, prodiskutuju i provere. To je kljuèni momenat u procesu nauènog obrazovanja. Petnica je odavno prepoznala da nikome ne treba objašnjavati kako da postane istraživaè, veæ kako da to ostane negujuæi radoznalost i redovno oštreæi kritiènost svog rezona.
Postojanje Istraživaèke stanice Petnica na ovom èudnom podneblju i u ovom (nauci ne previše naklonjenom) vremenu je fenomen koji zaslužuje posebno istraživanje. Bilo bi dobro da uporedimo Petnicu sa neèim sliènim što veæ postoji u drugim zemljama, ali petnièkih pandana tamo praktièno nema. Na istoku Evrope je kod nauèno-obrazovnih centara veæ decenijama vrlo popularno „bavljenje talentima“, što se teško prepoznaje u profilu Petnice.
Vrlo je malo organizacija koje se bave izuèavanjem nauke saznanja radi, pa ih je teško porediti sa našom istraživaèko stanicom. Uostalom, èak ni najveæe svetske organizacije u ovoj oblasti ne organizuju više od nekoliko seminara godišnje, dok ih Petnica od 1994. na ovamo za godinu dana ni jednom nije organizovala manje od stotinu. Kako onda napraviti poreðenje?
Èetiri stvari koje Petnica nije
Kao ni bilo koje drugo „petnièko dete“, nisam dobar izbor za istraživaèa koji bi ispitivao petnièki model i objasnio njegove efekte. Prosto nemam potrebnu distancu ka objektu takvog istraživanja. Ipak, prihvatio sam se posla da Petnicu analiziram i opišem najbolje moguæe.
Dosledno primenjujuæi nauèni metod koji mi se tokom godina uvukao u sve nervne æelije, prvo što mogu je da kažem šta Petnica nije.
1. Petnica se ne bavi popularizacijom nauke. Nauka je zaista težak posao. Istraživaèi pokušavaju svoje modele i teorije da naprave što je moguæe jednostavnije, ali tu postoji granica posle koje opis postaje banalan, neprecizan i, na kraju, kontraproduktivan. Nauku treba prikazati baš onakvom kakva jeste.
2. Petnica nije mesto na kome se radi obuka za buduæe nauènike. Istina je da ima više od 400 bivših petnièkih polaznika koji su u meðuvremenu doktorirali. Meðutim, to je bila njihova odluka. Niko im nije rekao da je to najbolje što mogu. Danas je sve više „petnièara“ koji postaju finansijski struènjaci, filmski reditelji, novinari itd. Zajednièko za sve je da vole nauku i da znaju da cene njenu vrednost.
3. Petnica ne priprema uèenike za takmièenja. Ako pažljivo pogledate liste dobitnika prestižnih stipendija, meðunarodnih nagrada i raznih medalja, možete da primetite kako se veæina njih poznaje upravo iz Petnice. To, meðutim, ne znaèi da ih je neko u Stanici planski pripremao za osvajanje tih nagrada. Naprotiv, nije mali broj saradnika Istraživaèke stanice koji polaznicima stalno ponavljaju kako ima mnogo važnijih stvari koje bi u tim godinama mogli da urade nego što je projekat osvajanja medalje. Ipak, neki polaznici slabije èuju. Uostalom, nije srpski biti skroman.
4. Petnica se ne bavi talentima. Danas se etikete za ljude previše lako lepe. Isto važi i za „talente“ u oblasti nauke. Takva praksa je u najmanju ruku neodgovorna i Petnica je zapravo jedan od njenih najveæih kritièara. Da bi neko došao u Petnicu nije ni potrebno niti dovoljno da bude talentovan. Ono što jeste potrebno je da uèenik bude veoma motivisan i spreman za samostalan rad, da bude otvoren za saradnju i nove ideje i da bude svestan svoje liène odgovornosti za sopstveno obrazovanje.
Sedam stvari koje Petnica, ipak, jeste
Ako se pogledaju statistike, to jest brojevi, primenom pomenutog nauènog metoda, mogu se izvuæi i neki zakljuèci o tome šta Petnica jeste.
1. Petnica je najveæa i najstarija neprofitna organizacija za van-školsko nauèno obrazovanje uèenika i studenata u jugoistoènoj Evropi. U selu Petnica, sedam kilometara jugoistoèno od Valjeva, stanica je osnovana u maju 1982. godine pod imenom „Stanica mladih istraživaèa“.
2. Petnica organizuje seminare. Oni se održavaju u okviru 15-20 programa koji pokrivaju prirodne i društvene nauke i pojedine tehnièke discipline. Osnovna ideja programa je da posebno motivisanim uèenicima i srednjoškolcima stvori inspirativno okruženje i tehnièke uslove za uèenje kroz istraživanje.
3. U Petnici se izuzetno veliki broj ðaka i studenata sreo sa naukom. Od osnivanja u stanici je organizovano približno 2200 višednevnih programa (seminara, kampova, radionica i malih konferencija) za skoro 40000 izuzetno motivisanih uèenika i njihovih nastavnika.
4. U Petnici se znanje prenosi sa generacije na generaciju. Polaznici postaju mlaði saradnici, a neki od njih kasnije rukovode programima. Do sada je èak tri programa premašilo brojku od 200 organizovanih seminara (Hemija, Raèunarstvo i Biologija). Oèekuje se da im se u toku godine pridruži i Astronomija. Trenutno najmlaði program je meðunarodnog karaktera - International Youth Research School. Ove godine æe biti organizovan tek treæi put.
5. Petnica objavljuje prve istraživaèke radove uèenika. Edicija „Petnièke sveske“ u kojoj se, pre svega, objavljuju radovi polaznika programa ISP je do sada objavila više od 60 izdanja u kojima ima više od 1000 istraživaèkih radova koje su uradili srednjoškolci.
6. Petnica nudi moguænosti koje drugi nemaju. Istraživaèka stanica je opremljena savremenom opremom za istraživanja u biologiji, hemiji, fizici, astronomiji itd. Biblioteka ISP ima više od 35000 naslova. Velika veæina tih knjiga i èasopisa su pokloni razlièitih istraživaèkih institucija i pojedinaca.
7. Petnica je povezana sa svetom. Petnica je èlan više meðunarodnih organizacija i mreža koje se bave van-školskim nauènim obrazovanjem. Krajem ove godine æe u Petnici biti organizovana godišnja konferencija organizacije Network of Youth Excellence gde je Petnica jedan od osnivaèa. Na konferenciji æe uèestvovati pedesetak predstavnika nauèno-obrazovnih centara iz tridesetak zemalja.
Preuzeto sa neta
----------------- Mirno koracam i nosim oklagiju sa sobom...
Evo da dodam jedno licno iskustvo. Za mene i za najveci broj ljudi koje znam bilo je dovoljno da se jednom nadjemo u Petnici. Posle toga, kopali smo i rukama i nogama da ponovo tamo odemo. Takmicenja vise nisu bila sama sebi cilj, to je bio nacin da se provede nedelju dana van skole sa sebi slicnima prakticno na kampovanju u planini (u to vreme Petnica nije imala ni cetvrtinu smestajnog kapaciteta kao danas). To je bilo mesto gde sam se prvi put sreo sa stvarima kao sto su Scientific American, Nature i Science. Tu sam shvatio da ne treba da se stidim sto sam drugima cudan jer mi neke stvari idu od ruke, da ima jos dece slicnih meni. Najveci broj nas iz Petnice je sad svuda po svetu. Moglo bi se reci da je Petnica bio nas prozor u svet, ili jos bolje, to je bila nasa ulaznica u svet.
Istraživaèka stanica Petnica (ISP) je samostalna i nezavisna organizacija koja se bavi razvojem nauène kulture, nauène pismenosti, obrazovanja i kulture. Aktivnosti ISP su najveæim delom usmerene na mlade – na uèenike i studente, kao i na obuku nastavnika u novim tehnikama, metodama i sadržajima u oblasti nauke i tehnologije. Programi ISP obuhvataju širok spektar oblasti i disciplina u okviru prirodnih, društvenih i tehnièkih nauka.
Sem toga,dobra je propusnica ya dobijanje raznih stipendija..
...plavi cuperak je genije... 
