|
_AJKULA_
|
#1
|
��������: 508
27. ��� 2008. 00:56:54
|
Anðeli i Arhanðeo
Sistematika i jerarhija anðela po Dionisiju Aeropagitu
U Svetom pismu se pojavljuju dobri i zli anðeli, druge predvodi Sotona (Mk 11,25).
Anðeli su stvoreni pre ièega drugog, a sami nisu nièega stvoritelji. Anðeli su po prirodi božanski duhovi, drugostepene svetlosti, neveštastveni plamen ognjeni, hitropokretni umovi. Oni su slovesni, samovlasni (imaju slobodnu volju da sami odluèuju), po blagodati Božijoj su besmrtni, tromi su na zlo ali ne i sasvim nepokretni; ipak sada su zaista nepokretni na zlo, ali ne po prirodi, nego po blagodati Božijoj i svojoj dobrovoljnoj bliskosti Dobru. Razlikuju se po slavi, dostojanstvu i službi.
Anðeli su stvoreni višim od ljudi (Ps 8, 6) i nemaju tela ni telesnih strasti (mada nisu potpuno bestrasni, jer samo je Bog sasvim bestrastan). Telesno nisu ogranièeni, ne poprimaju oblik po zakonima veštastvenog sveta, nisu sputani tvarju i tvarnim predmetima, nisu podložni zemaljskim zakonima vremena i prostora, ali jesu prostorno i vremenski ogranièeni, jer im je potrebno kretanje odreðenom (mada veoma velikom) brzinom i vreme (mada veoma kratko) da sa jednog mesta doðu na drugo. Nazivaju se bestelesnim (jer nemaju telo kao ljudi) odnosno da imaju tanana "vazdušasta" (eterna) tela, jer uistinu je samo Bog jedini bestelesan. Nazivaju se neveštastvenim (netvarnim) pošto je njihova priroda mnogo istanèanija od grubog èoveèjeg tela i srodna je èoveèijoj duši, ali su oni u poreðenju sa Bogom i veštastveni i grubi, jer samo Bog je jedini neveštastven (ovo posebno podvlaèi prep. Jovan Damaskin na više mesta u svojim delima). Ljudima se, kako kaže sveti Vasilije, javljaju uvek u oblièju svojih tela, mada, kako govori Jovan Damaskin, ne onakvi kakvi jesu, u punom i zastrašujuæem bleštavilu, veæ u ljudima prilagoðenom sjaju, a takoðe mogu poprimiti oblik kakav Bog zaželi od njih, npr. èoveka ili oblaka ili ognjenog/svetlonosnog stuba.
Pojedini crkevni oci naroèito naglašavaju da su anðeli i svi stvoreni duhovi u svom sopstvenom oblièju èovekoliki. Oni ljude zastupaju kod Boga, moleæi se za ljude s i uz ljude, te ljudima donose Božije darove. Po obrazu devet anðelskih èinova i takozvane nebeske Crkve i Crkva na zemlji se razume za sabornu.
Po sv. Dionisiju Areopagitu, sva bestelesna biæa mogu se svrstati u tzv. "nebesku jerarhiju" (prema spisu koji se njemu pripisuje "O nebeskoj jerarhiji") u sledeæe tri hijerarhije, a svaka u tri èinova:
viša:
Serafimi su èetvoro- odnosno šestokrilati simboli svetlosti, žar Božije vatre (Jezek. 1,5, Isa. 6, 1), raspaljuju ognjenu ljubav prema Bogu i najbliži su Bogu
Heruvimi prosveæuju premudrošæu i bogopoznanjem, èuvari su raja (Post 3, 24)
Prestoli su razumni i po blagodati bogonosni, izlivaju silu pravosuða na prestole zemaljskih sudija i vladara (Kol , 16)
srednja:
Gospodstva gospodare nižim èinovima, daju silu i mudrost, uèe druge da vladaju voljom i oseæanjima
Sile sprovode nepokolebivo volju Božiju, daju silu èudotvorstva
Vlasti predstavljaju neuništavajuæivu harmoniju, krote demone, odbijaju iskušenja
niža:
Naèela naèeluju nižim anðelskim èinovima, brinu za narode i svetovni sud
Arhanðeli blagoveste, prorokuju, ukrepljuju veru
Anðeli su anðeli èuvari, vojska nebeska (Jov 19,12, Ps 103, 21), duhovi (Otkr 1, 4), javljaju manje tajne i namere Božije, podstièu na vrlinu, stoje ljudima najbliže
Samo najviši èin prima svetlost i poznanje od samog Boga, a svi niži èinovi se prosveæuju i primaju tajne od viših èinova. Oni za svetlošæu i poznanjem Božijim èeznu, pa Bog i èoveku otkriva tajne svoga domostroja preko njih, ne zato što su mu oni neophodni, veæ zato što u to "anðeli žele zaviriti" (1. Pt 1, 12). Ne treba im ni jezik ni sluh, nego bez izgovorene reèi predaju jedan drugome vlastite misli i odluke. Oni uvek èine samo jedno: služe Bogu i njegovoj tvorevini.
Oni se svi zajedno nazivaju anðelima (vesnicima), zato što svi služeæi Bogu uèestvuju u ljudskom spasenju; mada to nije njihova jedina služba. Oni su zbog nje Svetim Duhom u Svetom Pismu dobili ime. Shodno tome se i serafimi kao najviši i Bogu najbliži èin nazivaju arhanðelima (tj. "nadanðelima"), što u ovom sluèaju nije naziv èina, nego službe (da se ne poistoveæuju sa osmim anðeoskim redom). Svaki od njih, opet, ima razlièit zadatak: Mihailo, na primer, da brani hrišæansku veru i narod Božiji, Gavrilo da blagovesti itd.
Ima sedam arhanðela. Prvi meðu aphanðelima je Mihailo, ime mu znaèi "onaj koji je kao Bog". Drugi je Gavrilo, "sila Božija", treæi Rafailo ili "isceljenje Božije". Èetvrti meðu arhanðelima je Urilo ili "Božanska svetlost", Peti je Salatailo, "vrhovni služitelj molitava", šesti Egudilo, "hvala Božija", i sedmi Varahilo, "delitelj blagoslova". Ponekad se pominje kao osmi arhanðel i Jeremilo.
Malo o Mikaelu, Mihajlu
Etimološki, ovo ime bi se moglo prevesti sa: "Ko je kao Bog?", ali je ipak poreklo imena nepoznato. Mihailo je u prvom redu zaštitnik judejskog naroda i on ima odluèujuæu ulogu na Božijem sudu. U poslednjim danima ovoga sveta on se prepire za svoj narod (Dan 12, 1). Za navedenog "vojvodu vojske Jahveove" u INav 5, 14 mislilo se da je arhanðel Mihailo. On vodi nebeske knjige, što jasno navodi Visio Jesaia 9, 21-22. I pisar iz 1 Enoh (89, 61-64. 70. 76) koji Izrailjcima pritièe u pomoæ jeste Mihailo. U 1 Enoh 90, 21 on se navodi kao jedan od "sedam mudrih". U 1 Enoh 90, 21 na njega je prenesen sud nad palim anðelima, a prema 1 Enoh 10, 11 on, zajedno sa arhanðelima Gavrilom i Rafailom, daje mišljenje o palim anðelima. Dok je satana u judejskoj teologiji klevetnik, Mihailo je branitelj. Pri kažnjavanju palih anðela Mihaila obuzima sažaljenje (1 Enoh 68). On pred Boga iznosi dela pobožnih (4 Var 11).
On je nebeski (prvo)sveštenik, èiji oltar je na èetvrtom nebu (Otk 8, 3). Kao anðeo judejskog naroda on je i njegov zakonodavac. Grèki tekst "Život Adama" navodi da je prilikom davanja otkrivenja Mojsiju, to jest kada je Mojsije primio tablice zakona iz ruku Gospoda, on bio pouèen od strane arhanðela Mihaila. Ponegde se Mihailo pojavljuje prisutnim pri stvaranju sveta. Takoðe se prema 1 Enoh 69, 14 i tajanstvena formula, kojom je Bog pri stvaranju sveta uèvrstio nebo i zemlju, stavlja u usta arhanðelu Mihailu. Prema nekim mestima on je pratilac duše posle smrti. On prati Enoha pri njegovom putu u nebo (1 Enoh 71, 3). Od Boga je on dobio zapovest da pomogne Enohu pri njegovom ulasku u najviše nebo i da mu nabavi nebesku haljinu (2 Enoh 22, 6). Posle Adamovog pada on ga izvodi pred Božiji tron (Vita Adam 25-29). On se bori sa satanom oko tela umrlog Mojsija (Jud 9). Prema Vita Adam 38-42 njemu Bog poverava telo umrlog Adama. On Adama sahranjuje (Vita Adam 48 - grèka verzija). On je od Boga poslan patrijarhu Avraamu da donese njegovu dušu, i posle njegove smrti, Mihailo Avraama po Avraamovoj želji kroz sve prostore (Avraamovo zaveštanje).
Malo o Gabrielu...
U hrišæanskoj religiji Arhanðeo Gavrilo je Božji arhanðel, èije ime u prevodu znaèi "Božja snaga" (Gav(e)riel). Etimologija njegovog imena je takoðe nepoznata, ali je moguæe da znaæi: "Bog se pokazao jakim", ili "snaga Bozija", odnosno "Bog je jak". Prema 2 Enoh 24, 1 on sedi sa leve strane Bogu, ali je njegova liènost opisana da bi se o njoj moglo nešto više kazati. Pored imena arhanðela Mihaila, njegovo ime je jedino koje se spominje u tekstu starog zaveta. Prema Dan 8, 16 i 9, 21 Gavrilo ima znaèajnu ulogu i èini se da je on najviši anðeo. U ljudskom liku on se javlja proroku Danilu (up. Dan 8, 15-16 sa Dan 10, 5-11; 12, 6-7). Otuda, zakljuèujemo da je on jedan od najviših anðela i da ne može biti identièan sa Mihailom. On je kod Dan 9, 21 spomenuti "èovek" (Božiji). Na Danilovu molitvu (Dan 9, 21-27) on tumaèi narodu proroštvo od sedamdeset sedmica. Prema 1 Enoh 20, 7 Gavrilo je postavljen nad rajem i on tamo postavlja heruvime i zmije, a prema 1 Enoh 40, 9 on je predstojnik svih nebeskih sila. Prema 2 Enoh 21, 5 on uvodi Enoha u sedmo nebo. Èini se kao da je prvobitno arhanðel Gavrilo bio najviši anðeo, koji je svoje mesto kasnije prepustio arhanðelu Mihailu, voði judejskog naroda (up. Lk 1, 19. 26).
Ostali anðeli
Za arhanðela Urila (Uriel) navodi se da je upravljaè neba i zvezdanih vojski. Njegovo ime znaci "moja svetlost je Bog". Prema 1 Enoh 20, 2 on je postavljen nad nebeskom vojskom i nad tartarosom (1 Enoh 33, 3; 72, 1; 74, 2; 75, 3; 79, 6; 80, 1; 4 Jezd 4, 1; 5, 20; 10, 28; Vita Adam 48), a prema Sibil. 229 arhanðel Urilo razbija vrata ada. Arhanðeo pomoæi i mira, ime mu znaèi: «Božje svjetlo» jer stoluje na Nebu u blizini samoga Boga. Vjeruje se da je Uriel upozorio Nou na potop, da je iz Raja na Zemlju donio božansku umjetnost alkemije i ljudima predao Kabalu, mistiènu hebrejsku tradiciju. Èesto ga slikaju sa znakom Bika na grudima i diskom, simbolom materije, sigurnosti i stabilnosti.
Anðeo Uriel daje nam snagu da se suoèimo s odgovornostima života, donosi nam sigurnost koja veæ postoji u dubini našeg biæa. Njegov je najveæi blagoslov što nam pomaže transformirati bolna iskustva i razoèaranja u pozitivna kroz razumijevanje Božje misli koja je iza svih dogaðaja. Svojim svjetlom i mirom pomaže nam u otpuštanju neoprosta i otpora.
Uriel je povezan uz zemlju, Sjever i horoskopski znak Bika.
Kada nam ponestane stabilnosti u životu i preplave nas bolna sjeæanja, molimo se Arhanðelu Urielu. Okrenuti ka Sjeveru zamolimo da svojim svjetlom razumijevanja obasja naš život, iscjeli prošlost i omoguæi stvaranje novoga života.
Za arhanðela Rafaila (R(e)fael) èini se da je anðeo ozdravljenja. Rafailo inaèe znaèi "Bog je izleèio". Spominje se kod Tov 3, 16; 5, 4; 12, 5, i navodi se da je poslan radi ozdravljenja Tovije od oène bolesti i da protera donosioca smrti, ðavola asmodija (- razrušitelj, upropastitelj). U 1 Enoh 40, 9 jasno se navodi da je on postavljen nad svim bolestima, slabostima i ranama ljudi, a prema 1 Enoh 20, 3 nad svim duhovima ljudi.
Meðu najvišim anðelima koji se nabrajaju u 1 Enoh 20 nalazi se i ime Jeremila. On je postavljen nad dušama ljudi, koji u adu oèekuku dan vaskrsenja. Ovome odgovara navod 4 Jezd 4, 36 da je Jeremilo postavljen za nadzornika "duša pravednih u njihovim obitavalištima".
Još se spominju:
Fanuilo (P(e)nuel)(= anðeo lica) (1 Enoh 40, 9; 4 Var 2)
Raguilo (R(e)nael)(= prijatelj Božiji) (1 Enoh 20, 4; 2 Enoh 33, 6)
Samuilo (Sh(e)muel) (2 Enoh 33, 6)
Asarjaljol (= etiopski Enoh) (grèki naèin èitanja je Istrail (1 Enoh 10, 1), koji se u kasnijem predanju pominje kao anðeo smrti)
Ramailo (2 Var 55, 3; 63, 3)
Sarasailo (4 Var)(up. 1 Enoh 20, 6)
Sarielo, Sarakilo i drugi...
Ovde je pokušano samo naglasiti vrednost koji su ove predstave imale za veru tadašnjeg èoveka, ukratko izneli karakteristiène crte i navedeni su imena najpoznatijih anðelskih lica. Potrebno je naglasiti da i pored mnoštva anðelskih biæa u verskim predstavama, monoteizam ostaje oèuvanim, posebno u vodeæim slojevima judejskog naroda.
I pored vere u anðele Bog ostaje uzvišeno biæe u svom svojoj sili i slavi. Anðeli nisu nisšta drugo do samo izvršioci njegove svete volje. Oni samo doprinose da do potpunijeg izražaja doðe njegovo velièanstvo i njegova slava. Kao i ranije Bog je tvorac sveta, èak i kada se anðeli pojavljuju kao njegovi pomoænici. Bog je sudija i pored uloge koju u sudu dobija arhanðel Mihailo. Bog je zakonodavac, uprkos posredovanja anðela pri davanju zakona, a ovo govori i Sveti apostol Pavle (Gal. 3, 19-20).
-----------------
|
|
|
_AJKULA_
|
#2
|
��������: 508
27. ��� 2008. 12:53:52
|
Apostolsko ustanovljenje
Heruvimi
Serafimi
Zone
7.Vojnici
6.Sile
5.Vlasti
4.Nacela
3.Prestoli
2.Arhandjeli
1.andjeli
Grigorije Bogoslov
Sile uma (razumevanja)
Uznošenja
Svetlila
++++++++++
6.Sile
5.Nacela
4.Gospodstva
3.Prestoli
2.Arhandjeli
1.andjeli
-----------------
|
|
|
_AJKULA_
|
#3
|
��������: 508
27. ��� 2008. 13:00:22
|
Upitace neko, odakle razlike, jer svuda stoji isto samo andjeli, arhandjeli, a dalje ne. Pre svega, treba znati da u starijim delovima SZ ima malo podataka o andjelima, za razliku od kasnijih delova Pisma, Jezekilja, Zaharije, te Danila, a imati u vidu i persijske uticaje. Dakle, SZ potencira da preko andjela deluje sam Jahve andjelom Gospodnjim (Postanje 22,11; Izlazak 3,2). NZ potencira da je Covek (dok je bio na zemlji, tj. bukvalno usta Gospodnja) ISUS Hristos jedini posrednik izmedju Boga i ljudi (1.TIMOTIJU 2,5). Znaci, i u NZ imamo ocigledno, i samo ocigledno delovanje-dejstvo andjela Božijih na svet, na zemaljski svet, i to kontinuirano-stalno, ali posredovanje u smislu prenošenja novih poruka, nauke, proroštva, ne, jer cak i andjeli žele zaviriti u Jevandelje Gospodnje predato direktno apostolima (1. Petrova 1,12). Proroštvo je u NZ iskljucivo DAR Svetog Duha, te kao takvo koncentrisano na vreme pre napisanog Jevandjelja (sve 4 verzije). Ali PLOD Duha je u svakoj dobroti i pravednosti i istini (Efescima 5,9).
Prefiks arh (arkos) oznacava andjele najviÅ¡eg ranga, tako da se oko uspostavljene hijerarhije svi možemo složiti. Inace, 7 vrhovnih andjela predanje naziva arhandjelima, i to je izvorno nebiblijski, tj. nekanonski naziv, ne postoji u Bibliji osim kao pozivanje na apokrife (Tovija? i Enoh 20, koji imenuje svakog ponaosob). Dakle, i solaskriptura, i kanon kao "spisak-listing bogonadahnutih spisa" ovde padaju u vodu kao lažni argumenti, te svako ko se krije iza ta 2 lažna argumenta nije trabao ni da cita ovo, ali poÅ¡to jeste, neka zna da mu je lažni zaklon potopljen, jer Gospodu su mrska dvojaka merila-kanoni (Price 20,10), JER Judina poslanica CITIRA Enohovo prorokovanje! Takode se poziva i na apokrif - Vaznesenje Mojsijevo. Nit’ krace kanonske poslanice, nit’ viÅ¡e pozivanja na nekanonske apokrife, cak citiranja!
Takode, po analogiji, numeracija nebesa (do 10. Neba), je iz 2. knjige Enohove, a u Bibliji je {bilo} [samo] Nebo nad nebesima, te Nebo i nebo nad nebesima (5. Mojsijeva 10,14), odnosno dalje, Nebo i nebesa nad nebesima (1. knj. o carevima 8,27; vidi apostola). Dakle, potenciranje hijerarhije je ocigledno, a Gospod naš je više svih nebesa (Filipljanima 2,7-9), koji se sagiba da vidi što je na nebesima i na zemlji (Psalam 113,6). S (Neba, 33,13) Prestola, na kome sedi, pogleda na sve koji žive na zemlji (Psalam 33,14).
Postanje 28,12: I usni, a to lestve stajahu na zemlji, a vrhom ticahu u nebo, i gle, andjeli Božiji po njima se penjahu i silažahu. Dakle, naslov jeste nebeska mapa, možda bi trebao biti, hijerarhija, ali radi se o dinamici, a ne statici, te i vremenskom faktoru (vidi niže). Jevandjelje 1,51: I rece mu: Zaista, zaista vam kažem, OD SADA cete videti nebo otvoreno i andjele Božije kako uzlaze i silaze na Sina Covecijeg.
Heruvim
Prvobitno mitološki lik asirski karibu, cesto prikazivan zajedno sa Drvom Života. Preuzet u Bibliju iz hanaanske mitologije. Stražari, cuva put na ulazu u Edemski vrt ka Drvu Života (Postanje 3,24). Kipovi 2 Heruvima od maslinovog drveta stajali su u Svetinji nad svetinjama, a reljefi na zidovima i vratima Solomonova hrama (1. knj. o carevima 6,23-29) kao nosaci Gospoda Boga koji se objavljuje na krilima vetrenim (2. Samuilova 22,11; Psalam 18,10). Jahve, odnosno Gospod, odnosno Gospod Bog Izrailjev koji sedi nad heruvimima (1. Samuilova 4,4; 2. knj. o carevima 19,15). U Jezekiljevoj (1,5-28) viziji 4 Heruvima kao 4 životinje, ali nalik na coveka, tvore živa prestolna kola za Božije velicanstvo, a slava Božija je nad njima (10,...18).
Serafim
Po Isaiji 6,1-2 naziv Å¡estokrilnih bica koja stoje pred prestolom Gospoda Boga i slave Gospoda nad vojskama.
Presto je znak vlasti. ...
Presto Blagodati za blagovremenu milost (Jevrejima 4,16).
Presto Velicanstva je Božiji Presto nad nebesima (Jevrejima 8,1).
Ovde bi trebala velika tema koja prevazilazi ovozemaljski pojam hijerarhije, no, u svakom slucaju apostol nije propustio da akcentuje vremenski kontekst - blagovremenu pomoc (pre vecnih vremena).
Znaci, u najkracem prostor-vreme: hijerarhija da, ali ne da ja budem vlast(an) NAD bilo kim, prenebregavajuci jedinu diferencijaciju na vecne muke i vecni život (starešinstvo je drugo, ali tu je potencirana odgovornost, Jevrejima 13,17), jer, u krajnjoj liniji, Nacelo (Princip) je da ko hoce da bude iznad (viši), taj da služi, a ne da mu služe, medju nama, ljudima (Matej 20,26-27; 23,11-12), jer i Hristos je došao da služi, On koji je glava svakom Nacelu i Vlasti (Kološanima 2,10), a kroz Crkvu se sada obznani Nacelima i Vlastima na nebesima mnogostruka mudrost Božija (Efescima 3,10).
Naravno, svetlost-tama je diferencijacija koju svako može da razume (videti Jevandelje i apostola Pavla), jer ih je Bog rastavio još za "prvog dana" Recju svojom (Postanje 1,4).
Enoh 58,4 (treca Parabola): I oni ce tražiti svetlost i naci pravednost sa Gospodom nad duhovima: Tu ce biti mir pravednima u ime Gospoda vecnosti.
Ponavljam: nema u kosmosu gore-dole (Jezekilj 20,29 šta je visina na koju idete? I opet se zove visina do danas), vec svetlost-tama (mada ima i vruce-hladno). Šta su kosmicke brzine u odnosu na brzinu svetlosti? A cak se i prostor-daljina meri svetlosnim godinama (vremenom). Koristeci vreme, jer su dani zli (Efescima 5,16). Da bi ste ukorenjeni i utemeljeni u ljubavi, mogli razumeti sa svima svetima šta je širina i dužina, visina i dubina (Efescima 3,18). Jer pravednost koja je od vere ovako govori: Da ne kažeš u srcu svome: ko ce se popeti na nebo? to jest da svede Hrista. Ili: ko ce sici u bezdan? to jest da izvede Hrista iz mrtvih (Rimljanima 10,6-7). O, ljudi, razumete li zašto je Gospod više svih nebesa vaznet u slavi, a opet rece da Carstvo Božije nece doci da se vidi, niti moci locirati ovde ili onde, jer je ono unutrašnje, te da Ga ne traži niko spolja (Luka 17,20)? Ma da Ga ne traži u prostoru uopšte, nego u vremenu, da se obrati u samoga sebe kad je bio dete, u to vreme svoga detinjstva da se vrati, e da bi ušao u Carstvo nebesko (Matej 18,3), jer koji se ponizi kao dete (bezazleno, Matej 11,25; Luka 10,21) taj je najveci u Carstvu nebeskom (18,4). Jer svaki koji sebe ponizuje uzvisice se, a koji sebe uzvisuje ponizice se (Luka 14,11). Pazi, dakle, da svetlost koja je u tebi ne bude tama (Luka 11,35). Jer, buduci odrasli, tražimo najpre pravdu Carstva Božijega (Matej 6,33). Jer, najviše ljudi se hvali dobrotom svojom, a ko ce naci coveka istinita (Price 20,6)?
# 1.- nebeska mapa, hijerarhija, nije fiksna, osim u delu da je nebo iznad zemlje, jer cak znamo da andjeo cuvar svakog deteta gleda lice Boga Oca stalno (Matej 18,10), a cak i Isusu, poglavaru sveštenickom koji stajaše pred andjelom Gospodnjim, Sotona stade s desne strane da ga pre (Zaharija 3); te mi, odrasli cekamo novo nebo i zemlju gde pravda stanuje (2. Petrova 3,13);
# 2.- vaseljensko (kosmicko) pak razlikovanje je svetlost i tama, i tu je i adekvatna terminologija: neobuzimanje (4. Jevandjelje 1,5 svetlost svetli u tami i tama je ne obuze) i najkrajnja tama (Matej 8,12; 22,13; 25,30);
# 3.- sveti Kiril jerusalimski je kristalno jasan kad kaže da se penjem(o, tj. penjete, jer ja vec jesam, a popeo se niko nije osim Onoga koji je i sišao, Gospoda našega, koji to tvrdi u 4. Jevandjelju 3,13) MISAONO na nebo AKO MOGU (VERUJUCI U nebesku mapu, ali pošto nije fiksna, vi cete meni reci kako završiste, e da bih presreo lažove, kao pisca lažnog otkrivenja, jer ni brat Kiril vam ne rece, pa necu ni ja), a ja cu još jednom napomenuti da je svako zagovaranje vantelesnih iskustava demonska nauka, jer Hristos rece da necist duh izlazi iz coveka (MATEJ 12,43 ~ LUKA 11,24)!
2. Korincanima, glava 10:
4 Jer oružje našeg vojevanja nije telesno, nego silno od Boga na raskopavanje gradova, da kvarimo pomisli
5 I svaku visinu (oholost; vidi npr. Isaija 2,12 i/ili Avakum 2,5) koja se podiže na poznanje Božije,...
# 4.- da li se gore (pod 2.) pomenuta [kosmicka] najkrajnja tama odnosi [samo] na "astralne putnike" koji "GLEDAJU" VAN: TELA (PA I TELA CRKVE), UMA, MISLI, VERE, PREDANJA,...(out_of_body), ili ne, ako je prorocanstvo i o fizicki bacenima [analogno kosm. sondama]? Kako god, Hristos ih je samo nazvao sinovima carstva (pazite, o kakvim to gradovima Pavle govori raskopanim, jer jedan je samo nebeski Jerusalim!); jer Rec Gospodnja prodire do razdeobe duše i duha,... (Jevrejima 4,12...), kao pretnja da ne bi ko pao nepokoravajuci se (4,11)!
# 5.- znaci, ako bih sublimirao, rekao bih da je Svevišnji protiv samouzdizanja nas ljudi na racun drugih, malenih, ništih ljudi (na bazi ovozemaljske materijalne hijerarhije), i/ili, protiv samouzdizanja duha (oob, meditantskim ništavilom) na racun srca, uma (misli), duše koju trebamo sacuvati; a preko svetih nam otkriva najvišu, zaista nebesku nauku pojmovima i nazivima koje možemo da razumemo, pristup duhovima savršenih pravednika i mirijadama andjela (Jevrejima 12,22-23); ali nema drugog imena pod kapom nebeskom kojim bi se mogli spasti osim Gospodnjega.
# 6.- takodje, odnosno za napredne ucenike, Hristos govori u Carstvu Ocevom, Carstvu Božijem, Carstvu nebeskom, koje jeste jedno isto, ali u razlicitim kontekstima, tj. u obracanju razlicitim slušaocima, danas citaocima, tj. molitvenicima, sutra...;
# 7.- buduci da je Hristov prvi dolazak bio u punoci vremena (Galatima 4,4), da bi se sastavilo u Hristu i ono što je na nebu, i ono što je zemlji (Efescima 1,10), Vaseljenskom Crkvom, a da vecna vremena tek trebaju da nastupe (Titu 1,2), jedina diferencijacija je tada (Matej 25,46) vecni život ili vecne muke (tj. prekor, pogibao...).
Efescima 6,12 Jer ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstva i vlasti i gospodara TAME ovoga sveta, protiv duhova zlobe u podnebesju (podnebesnih, ispod neba, na visokim mestima; u zavisnosti od prevoda).
Luka 10,20 Ali se ne radujte tome što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte tome što su vaša imena napisana na nebesima.
...
Jezekilj 28,14-15 Ti si bio heruvim pomazan da zaklanjaš, i ja te postavih; ti beše na svetoj gori Božijoj, hodaše po sred kamenja ognjenoga. Savršen beše na putevima svojim od dana kad se rodi dokle se ne nadje bezakonje na tebi. ...
28,17 ...ti pokvari mudrost svoju svetlošcu svojom;...
Ako se svetlo(st) upotrebljava kao izraz za život (Jov 3,20), radost (Psalam 4,7), predstavlja Preobraženje Gospodnje (Matej 17,2), svetli iz Jevandjelja (2. Korincanima 4,4), i sam Hristos se naziva svetlošcu koja je došla na svet, cak kao sud svetu, jer ljudi više zavoleše tamu (4. Jevandjelje 3,19), te Pavle traži da odbacimo dela tame i obucemo se u svetlost (Rimljanima 13,12), jer besmo tama, a sad smo svetlost u Gospodu (Efescima 5,8); da budemo deca, sinovi svetlosti (4. Jevandjelje 12,36), jer smo zato i dozvani iz tame na cudesnu svetlost Gospodnju (1. Petrova 2,9), itd,
KAKO SE ONDA LUCIFER NAZIVA SVETLONOÅ OM?
Izvorno znacenje Lucifera je zvezda Danica, i tu Isaija precizno prorokuje o onome koji se tako predstavlja personifikujuci, kao uostalom i on sam, pisac otkr.:
* 14,12 Kako pade s neba, zvezdo danice, kceri zorina? [OTK. 22,16 Ja sam...zvezda Danica]...
* 14,13 A govorio si u srcu svom: izaci cu na nebo [OTK. 4,1], više zvezda Božijih podignucu presto svoj [OTK. 4,2],...
Na drugoj strani, satana koji je pao s neba (LUKA 10,18), da se posle toga pretvori u andjela svetlosti, kako tvrdi 2. Korincanima, tj. naknadno podmetnuta poglavlja (11-13), tj. 11,14, je nešto u šta ja nikad necu poverovati, a i nije odgovor na gornje postavljano pitanje, tim pre jer njen pisac koji NIJE apostol Pavle, napada lažne apostole, nazivajuci ih LUKAVIM POSLANICIMA, u recenici ispred (11,13), da bi u poglavlju iza (12,16) sam se izjasnio kao LUKAV! Bezumlje nije ni vadio iz usta, nasladjujuci se u svojoj prevari i ruženju apostola Pavla.
Naravno ako je satana PAO, a jeste, po izveštaju iz Jevandjelja, usta Gospodnja izrekoše sedamdesetorici, onda nema šta, nema ko da SILAZI po pretnjama lažnog otkrivenja 12,12 žiteljima zemlji, kao da se treba bojati lažljivoga i lukavoga [i njega uzdizati nazad na nebo], a ne jedinoga istinitoga Boga, Gospoda. Jer upita kod MALAHIJE 1,6:... i ako sam gospodar, gde je strah moj? Lažno otkrivenje vam preti djavolom, tako da znate vi koji se, umesto da se Boga bojite, nagovarate ljude da se djavola boje, bezbožnici i izopacivaci, svi vi koji se ne pokoravate istini JEVANDJELJA (2. Solunjanima 1,8, i mnogi drugi navodi). GDE JOŠU CELOM PISMU IMA DA SE PROROKUJE O SATANI, DJAVOLU, ZMIJI i time plaše stanovnici zemaljski? TO NIJE OTKROVENJE, NEGO DJUBRE ISPOVRAcANO, IZBLJUVAK KAKO I PIŠE U OTK. 3,16, KNJIZI NAMENJENOJ DEMONIMA - palim andjelima KAKO I PIŠE U OTK. 2,1-5. Nema svetog proroka Božijeg koji prorokuje o satani kako "pobedjuje", nego to satana "prorokova" o samom sebi da bi vas lakše prevario, a naravno da nije mogao da napiše da ce pobediti i na samom kraju, jer koga bi onda prevario, a napecao je sekti ko šaše, otpad r.k.c.-e? Jedino u Pravoslavlju je zabranjeno lažno otkrivenje na Svetoj Liturgiji, da znate i ne zaboravite nikad.
Pozajmljen tekst...http://galileo.spaceports.com
-----------------
|
|
|
_AJKULA_
|
#4
|
��������: 508
27. ��� 2008. 15:20:57
|
Å ta je bilo prvo: crkva ili novi zavet .....
Na drugoj strani, Knjiga Otkrivenja, poznata takodje kao Apokalipsa, napisana ’Apostolom Jovanom’, nekoliko stoleca nije bila primana od Istocne Crkve.
Medju istocnim autoritetima koji su odbacivali ovu knjigu bili su Dionisije Aleksandrijski (III vek), Jevsevije (III vek), Kirilo Jerusalimski (IV vek), Laodikijski sabor (IV vek), Jovan Zlatousti (IV vek), Teodor Mopsuetijski (IV vek) i Teodorit (V vek).
Da dodamo da sirijski i jermenski izvornici Novog Zaveta ispustaju ovu knjigu.
Mnogi grcki rukopisi Novog Zaveta napisani pre petog veka ne sadrze Apokalipsu, i ona se u Istocnoj
Crkvi liturgijski ne koristi ni danas. ’Sveti’ Atanasije je podrzao ukljucivanje Apokalipse, i pre svega zahvaljujuci njegovom uticaju Crkva od Istoka ju je na kraju krajeva ukljucila u Novi Zavet.
Izgleda da je rana Crkva napravila unutrasnji dogovor u vezi sa Otkrivanjem i Poslanicom Jevrejima.
Istok je iz kanona iskljucivao Apokalipsu, a Zapad poslanicu Jevrejima.
Jednostavno, svaka od strana se slozila da prihvati spornu knjigu od onog drugog.
Medju mnogim saborima koji se sastadose u toku prva cetiri veka, dva su narocito znacajna u ovom kontekstu:
1. Laodikijski sabor koji se sastao u Maloj Aziji oko 363. godine. To je prvi sabor
koji je jasno pobrojao knjige sadasnjeg Starog i Novog Zaveta, izuzimajuci Otkrivenje Jovanovo.
Laodikijski sabor je ustanovio da samo pobrojane knjige treba i mogu da se citaju u hramu.
NJegove odluke su siroko prihvacene na Istoku.
Pitanje autorstva, vremena nastanka i ulaska u novozavetni kanon Otkrivenja Jovanovog (Izvod teksta
...tokom II veka u hrišcanstvo su pocela da prodiru hilijasticka strujanja.16
Hrišcanski hilijazam je zapravo predstavljao ucenje da ce pravednici nakon vaskrsenja hiljadu godina carevati sa Hristom na zemlji u Jerusalimu.
Za takvo verovanje nadeno je uporište u Otrivenju Jovanovom.17 Mnogi hrišcanski oci II, III i IV veka su prihvatali hilijazam (Papija Jeropoljski, pisac Varnavine poslanice, Justin Filozof, Meliton Sardski, Irinej Lionski, Hipolit Rimski, Tertulijan, Metodije Olimpijski, Viktorin Petavijski, Laktancije).18
Razni hrišcanski heterodoksni pokreti i otpadnici od tzv. Velike crkve takode su imali hilijasticka shvatanja, s tim da su neki od njih proširili ovo ucenje.
Jovanov savremenik gnostik Kerint je tako zamišljao hiljadugodišnju vladavinu pravednih na zemlji sa zadovoljenjem svih telesnih potreba (hrana, pice, seks).19 Kada su milenarizam sredinom II veka prihvatili montanisti i kada je on zajedno sa novoosnovanim pokretom poceo da se širi medu hrišcanima, situacija je postala ozbiljna.20
Prve sumnje u istinitost Jovanovog autorstva Otkrivenja javile su se medu antimontima sredinom II veka u Maloj Aziji, kolevci hilijazma i montanizma. Ovi antimontanisti, koje je Epifanije kasnije nazivao "alogima", izgleda da su u odbrani hrišcanske ortodoksije otišli u drugu krajnost. Jedan od tih aloga, prezviter (sveštenik) Gaj koji je delovao u Rimu u doba pape Zefirina (199-217) odlucno je napao novu opasnu jeres.
Pošto su se montanisti pozivali na apostola Jovana u odbrani svojih ucenja, Gaj je bez mnogo takta, u radikalnom negiranju svih montanistickih argumenata, odbacio Otkrivenje Jovanovo, pripisujuci njegovo pravo autorstvo jeretiku Kerintu.21 Medutim, glavni i sistematicni protivnik autenticnosti Otkrivenja Jovanovog bio je Dionisije Aleksandrijski (+ 265).
Uceni episkop je bio, kao i svi pripadnici Aleksandrijske Å¡kole, protivnik hilijazma, te je takode delio i racionalizam aloga, ali je on u svom osporavanju autenticnosti Otkrivenja bio mnogo obazriviji i temeljniji.
Dionisije nije delio mišljenje aloga o Kerintovom autorstvu Otkrivenja. On je kako sam kaže, bio svestan da Otkrivenje Jovanovo "mnogi od brace uvažavaju", i zbog toga je osporavao ovaj spis iskljucivo sa pozicija unutrašnje kritike teksta. Dionisije Aleksandrijski nije hteo da po svaku cenu odbaci kanonicnost Otkrivenja.22
Glavna njegova namera bila je da pokaže da pisac Otkrivenja Jovanovog nije identican sa autorom cetvrtog jevandelja i Prve Jovanove poslanice - Hristovim apostolom Jovanom, sinom Zevedejevim.
Kiril Jerusalimski i Grigorije Nazijanski nisu svrstavali Otkrivenje u novozavetne spise, Jovan Zlatousti i Teodorit Kirski ga nikada nisu upotrebljavali.
Kriterijumi onovremenih hrišæanskih autoriteta o tome koji æe spis uæi
u novozavetni kanon svetih knjiga a koji ne, bili su veoma komplikovani
ako ne i èudni. Tako na primer, tekst mora imati apostolsko poreklo ili
biti namenjen èitavoj Crkvi, a onda se on kao takav i èitao na liturgiji.
Ipak, znamo da se nisu sve knjige koje su ušle u Novi zavet èitale na službi,
što je i danas sluèaj sa Otkrivenjem Jovanovovim.
-----------------
|
|
|
arabel
|
#5
|
��������: 3314
06. ��� 2009. 05:52:51
|
Samo zbog toga sto si iznela ili izneo
toliko podataka, takoistinitih,tako dubokih
i vaznih ostala si ili ostao uskracen i za
jedan jedini komentar.
-----------------
*** Prisutna kao svetlost bez glasa ***
|
|
|
Tweetily
|
#6
|
��������: 2586
08. ��� 2012. 13:54:33
|
A možda još niko osim tebe nije dorastao temi...
... da biostavio komentar.
Svaki trud biva nagraðen, a biæe i ovaj.
Jedino što je ovde dosta toga izmešano i smuækano, ali zato i postoji forum.
Jednu stvar je èini mi se ispustio iz vida. Isus je ljudski rod nauèio da se može direktno obratiti Bogu: molitva Oèe naš. S druge strane kada su anðeli u pitanju, samo je onim najvišim dozvoljeno komunicirati sa bogom, svi ostalim nije. S obzirom da ta privilegija nije na raspolaganju to znaèi da ljudi sigurno ne mogu biti ispod njih.
U svakom sluèaju mislim da bi ova tema mogla ponekad i da živne. 
-----------------
"Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
|
|
|
�� ���� ���� �������� ���� ��� �� ��� �������
|
