Narodna medicina

ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ :: ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ :: ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ :: ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½

3. Opإ،te teme > Zdravlje & telo > Narodna medicina

black_rose	#1
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 263 15. ï؟½ï؟½ï؟½ 2010. 20:29:21	Narodna medicina Lekovito bilje i preparati od lekovitog bilja Dok su u naإ،oj medicini hemijski proizvodi i preparati potisnuli biljke i biljne preparate, u indijskoj medicini lekovito biljke i tradicionalna medicina i dalje imaju svoje mesto. Oko 75% stanovniإ،tva Indije koristi ajurvedske lekove u terapiji. Lekovito bilje je veoma vaإ¾no u ajurvedskoj medicini i ukljuأ¨uje se i u naأ¨in إ¾ivota po Ajurvedi uz ishranu, kretanje, jogu, meditaciju i joإ، mnogo toga. Smatra se da se od oko 45000 biljnih vrsta u Indiji oko 20000 primenjuje u ajurvedskoj medicini. Neke od tih biljaka su lokalne, neke veoma retke, zbog svog rasta na odreأ°enim podruأ¨jima. Tradicionalna indijska medicina je do dan danas oأ¨uvala stare principe za primenu lekovitog bilja. Jedan od najvaإ¾nijih principa jeste da da se biljka koristi cela i da je kao takva idealan lek za أ¨oveka. Ukoliko se iz biljke izoluju odreأ°ene supstance, to moإ¾e da pojaأ¨a dejstvo, ali se tako pojaأ¨avaju i propratni simptomi i dejstva. Koriإ،أ¦enje cele biljke je u skladu sa uأ¨enjem o pet elemanata i ona tako deluje preko svojih svojstava, ukusa, ukusa nakon varenja i uticaja na organizam. Svojstva lekovitog bilja Lekovite biljke imaju veoma vaإ¾nu ulogu u ajurvedskoj medicini. Ono إ،to odreأ°uje njihovo dejstvo i primenu jesu njihova svojstva, ukus, ukus nakon varenja i uticaj na telo. Svojstva (Gunas) predstavljaju karakteristike biljke kojih ima 20, ali se najأ¨eإ،أ¦e koriste: teإ،ko - lagano, hladno - vruأ¦e, masno - posno, blago - oإ،tro, sluzavo - bistro. Teإ،ko, hladno, masno, blago, oznaأ¨avaju graأ°enje, umirenje, hranjenje i poveأ¦avaju Kaphu. Lagano, vruأ¦e, posno, oإ،tro razgraأ°uju tkivo, a aktiviraju i poveأ¦avaju Pittu i Vatu. Svojstvo oإ،tro utiأ¨e na propustljivost telesnih kanala, otvara ih ukoliko su bili zapuإ،eni zbog toksina ili Kaphe. Sluzavo ima dejstvo omotavanja, stvaranja sluzi i ublaإ¾avanja, kako kaإ،lja, tako i zapaljenja إ¾eluca, creva, a utiأ¨e i na nadraإ¾enu koإ¾u. Bistro deluje proأ¨iإ،أ¦avajuأ¦e, naroأ¨ito na إ¾eludac, izaziva povraأ¦anje, praإ¾njenje creva, أ¨iإ،أ¦enje od toksina. Ukus (rasa) je takoأ°e bitna osobina lekovitog bilja, jer utiأ¨e kao i ukusi hrane â€“ odreأ°uje kvalitet i utiأ¨e na poveأ¦ano ili smanjeno delovanje Dosha. Ukus nakon varenja (Vipaka) prikazuje إ،ta odreأ°ena supstanca postaje posle varenja i kako utiأ¨e na organizam. Tako vaإ¾i pravilo da slatke lekovite biljke posle metabolizma u organima i tkivima imaju sladak ukus i tako poveأ¦avaju Kaphu. Gorke, opore i ljute biljke imaju ljuti ukus na kraju i poveأ¦avaju Vatu. Kiselo poveأ¦ava Pittu, ali to je retko kod biljaka (limun). Uticaj na telo (Virya) podrazumeva da li lekovita biljka deluje u vidu zagrejavanja ili hlaأ°enja tela. Ovo je presudno svojstvo na osnovu koga se pravi izbor odgovarajuأ¦e biljke. Biljke koje zagrejavaju telo, vrإ،e njegovu aktivaciju, poboljإ،avaju varenje i izluأ¨ivanje znoja, njihova je Vipaka ljuta, Guna lagana, posna i oإ،tra. Biljke koje hlade su hranljive, vlaإ¾e telo, sniإ¾avaju Pittu, poveأ¦avaju Vatu i Kaphu. Vipaka im je slatka, a Guna teإ،ka, masna. Preparati od lekovitog bilja Biljke se mogu preraأ°ivati na razliأ¨ite naأ¨ine. U zavisnosti od same vrste biljke, ali i od toga koji oblik preparata najviإ،e odgovara organizmu. Kada je u pitanju suإ،eno bilje, najbolje je biljku uzimati u obliku praha, ukoliko je vrsta biljke pogodna. Biljke ili delovi biljaka se dugo usitnjavaju dok od njih ne nastane fini prah. Ukoliko telo ne podnosi prah, priprema se esencija, koja moإ¾e biti topla ili hladna; ili kuvani preparat. Nakon kuvanja moإ¾e se raditi i fermentacija. Tako se menja ukus, a zbog alkohola se produإ¾ava vek trajanja. Naroأ¨ito su ukusni preparati ako im se za vreme kuvanja dodaju voأ¦e, إ،eأ¦er ili med (Lehas). Preparati, a i uopإ،te vrsta biljke se biraju u skladu sa konstitucijom. Lehas ili preprati koji sadrإ¾e ghee prikladni su za osobe Vata konstitucije, dok je za osobe Kapha konstitucije najbolje leأ¨enje prahom ili kuvanim preparatom. Za spoljaإ،nju uoptrebu koriste se preparati lekovitih biljaka u obliku esencija za kupke i biljne kupke, ali i preparati od ulja. Kada se prave preparati od ulja, kuvani preparati sa susamovim ili kokosovim uljem se kuvaju dok ne ispari voda. Osim ulja i preparata koji sadrإ¾e ghee, biljni ekstrakti mogu da se preraأ°uju u kreme i primenjuju u leأ¨enju bolesti na odreأ°enim mestima na telu. lekovito bilje: Crna jova: plodovi najbogatiji taninima Svi delovi biljke sadrإ¾e tanine, ali su njima najbogatiji plodovi, gde ih ima oko dva odsto. Sadrإ¾i i emodin i malo masnog ulja.... Hrast luإ¾njak Kora hrasta sluإ¾i kao sredstvo koje steإ¾e i dezinfikuje, ulazi u sastav raznih meإ،avina أ¨ajeva. Droga sluإ¾i i kao antiseptik, a po... Druga berba liإ،أ¦a lijandera Cveta od juna do oktobra. Liإ،أ¦e se bere dva puta u toku vegetacije: u proleأ¦e (april - maj) i u jesen (oktobar - novembar) odsecanjem... Kupina - beru se mladi i zdravi listovi Kupina je stari lek koji su cenili joإ، Grci i Rimljani. Plodovi kupine deluju blago laksativno u obliku sirupa, a kupinovo vino je... Metvica se bere u punom cvetu Destilacijom pomoأ¦u vodene pare dobija se etarsko ulje u kojem ima 70-80 % ketona pulegona (pored malo mentola i mentona) koji ulju... Hajduأ¨ka trava: cvet i drإ،ka za أ¨aj i ulje Cveta preko celog leta. Koristi se u obliku أ¨aja za poboljإ،anje apetita, kod إ¾eludaأ¨nih tegoba, nadimanja i teإ،kog varenja. U narodnoj... Samo sa specijalnom dozvolom sakupljanje gorke deteline Ulazi u sastav gorkog أ¨aja, ili أ¨aja za إ¾eludac. Deluje kao amarum, stomahik i tonik. Koristi se u obliku tonika za jaأ¨anje organizma... Kleka - ukras u dvoriإ،tu i lek u kuأ¦i Lekovitost kleke je odavno poznata, a njena svojstva se koriste protiv zastoja mokraأ¦e, za denzifekciju mokraأ¦nih organa, poboljإ،anje... Lekovito bilje A lat. naziv sinonimi Afriأ¨ka إ،ljiva Prunus africana, Pygeum africanum Pigeum Aloja Aloe vera, Aloe barbadensis Aloe vera Anأ°elika Angelica silvestris Anأ°eoski koren (drvo), kravojac, divlja pirevina, siriإ،, إ،iviz Anis Pimpinella anisum Aniإ،, anason, slatki komoraأ¨, slatki kopar, slatki kumin Ariإ، Larix europaea Aric, ariإ،evina, gorski mecesan, macesan Artiأ¨oka Cynara scolymus Ardeأ¨ovka, gardun, draguإ،ica, pitoma boca, italijanski osat, ratiأ¨ok B Beli luk Allium sativum أˆeإ،anj, أ¨esanj luk, luk cesan Bokvica muإ،ka Plantago lanceolata Konjska rebra, mala bokvica, koncula, إ¾ilovlak, trputac Bokvica إ¾enska Plantago major Paskavica, pitoma bokvica, إ،iroki trputac Bor Pinus silvestris Beli bor, cam, divlji bor, luأ¨evina, Borovnica Vaccinium myrtillus Borovinka, borovnjaأ¨a Bosiljak Ocimum basilicum,asea aranion Bosiok, bosilje, fasliأ°an, masliأ°an Breskva Prunus persica Breza Betula pendula Brez, brezuإ،a, brizovina, metlika Brokula Brassica oleracea Kaulin, kavulin Brusnica Vaccinium vitis idaea, Vaccinium macrocarpa Bundeva Cucurbita pepo Bela bundeva, belokorka, dulek, ludaja, bela tikva, buca, tikva, bela ludaja, dudanja, bundevka, إ¾uta tikva C, أˆ, أ† Celer Apium graveolens Cereviz, pitomi celer, celon, selen, selin, zelena Cikorija Cichorium intybus Vodopija,viإ،njev regrad, golica, divlja loأ¨ika, jandreإ،ica, kaإ¾iput, konjska trava, modrica, plavulja, cikora Cimet Cinnamomum zeylanicum Kaulin, cimit Crni luk Allium cepa Crvenac, kapula, mrki luk, crveni luk Cvekla Beta vulgaris Crljena blitva, cikla, crvena repa أˆiأ¨ak Arctium lappa أˆiأ¨ak zeleni, gorki lepuh, lepuإ،ina, podlanica, repuh, veliki lepuh D, أگ, Dإ¾ أگumbir Zingiber officinalis E Ehinacea Echinacea angustifolia, echinacea purpuerea Ehinaceja Eukaliptus Eucalyptus globulus G Ginko biloba Ginko biloba Glog Crataegus laevigata Beli glog, bela draأ¨a, beli trn, crveni glog, gloginja, glogovac Gotu kola Centella asiatica H Hidrastis Hydrastis canadensis Goldenseal, kanadski ljutiأ¦, kanadski إ¾uti koren, kanadska zutika Hmelj Humulus lupulus Blust, kudiljice, melika, melj, meljevina, milje vina, falon I Iأ°irot Acorus calamus Baban, kalamus, mirisava trska, mirisni koren Imela Viscum album Amelje, veska, visk, viإ،أ¦e, lepak, mela, omela, omelj, himela, hrastova imela J Juka Yucca K Kamilica Matricaria chamomilla Kamomila, maternjak, kokotnjak, telenak, titrica Kantarion Hypericum perforatum Gospina trava, bogorodiأ¨ina trava Kesten Aesculus hippocastanum Divlji kesten Kiأ¨ica Erythraea centaurium Ger, gorka kitica, grozniأ¨avka, drago cvijeأ¦e, dupأ¨iأ¦, zlatna إ¾uأ¨, jezernica, kinin, mali stozlatnik, orno zelje Kim Carum carvi Divlji kumin, kumin, kom, kimin, kumin pitomi, pitomi kim, poljski kim Kleka Juniperus communis Barovica, borovac, brika, brinje, klekovina, obicna borovica, smrek Kopriva Urtica dioica Pasja kupina, pitoma kopriva, إ¾ara Korijander Coriandrum sativum إ½ivica, kiإ،nec, koriandol, korijandr, koriandula, korion L, Lj Limun Citrus medica M Maأ¨ja kandإ¾a Uncaria tomentosa Maأ¨ji nokat, kateni, uno de gato Majأ¨ina duإ،ica Thimus serpyllum Bakina duإ،ica, popovac, vreskovica, vrisak, tamijan, bukovica Malina Rubus idaeus Crvena kupina, malina planinska Maslaأ¨ak Tarxacum officinale Medveأ°e groإ¾أ°e-Uva Arctostaphylos uva ursi Divlja maginja, gornik, medvedovo uho, planika crvena, mlivnjak N, Nj Nana Mentha piperita Crna nana, ljuta nana, metva, metvica O Oman Inula helenium Ivanjsko zelje, obratiإ،, ovnjak, tuإ،أ¨ak, veliki koren, veliko zelje P Perإ،un Petroselinum hortense Ak, majdonos, petruإ،in, perأ¦un, petrusimul, petruإ،im, zelen Petrovac Agrimonia eupatoria Turica, ranjenik, ovأ¨iji أ¨iأ¨ak, kostolom, trava od poseka Podbel Tussilago farfara Belokopitnjak, konjsko kopito, lepuh, lepuk, podbelek, podbilj S, إ Sena Cassia angustifolia Kasia, kasija إ ipurak Rosa canina إ ipak, إ،ipurika, divlji إ،ipak, pasja ruإ¾a, srbiguzica, إ،ipurina, إ،epurika Srأ¨anik Polygonum bistorta Srأ¨enica, srأ¨enjak, trava od srca إ tavelj Rumex obtusifolis إ أ¨av T Testerasta Palma Serenoa repens, Sbal serrulate Troskot Polygonum aviculare Dvomik, oputina, duإ،omaأ¨a, kokoإ،ica, krupnik, ptiأ¨ja trava V Valeriana Valeriana officinalis Baldrijan, kozliأ¦, majأ¨ina trava, maأ¨ja trava, valerijana, odoljen Vranilovka-Origano Origanum vulgare Mravinac, miriإ،ijavac, crnovrإ،ka, dإ¾odإ¾an, duإ،ica, babina dubأ¨ica Vrba Salix caprea Iva, iva vrba, maca, planinska iva, prava iva, vrbica Z Zeleni أ¨aj Camellia sinensis Kineski, ruski, indijski Dunja je poklon prirode Dunja (Cydonia oblonga) je biljka koja je poreklom sa podruأ¨ja Bliskog istoka, pa se tako danas moإ¾e naأ¦i u Iranu i okolnim zemljama kako raste kao divlje drvo. Od dunjinih plodova se prave dإ¾emovi, pekmezi, kompoti, sokovi i rakije. Reأ¨ marmelada potiأ¨e od portugalskog naziva za dunju, poإ،to se u poأ¨etku pravila samo marmelada od dunja. U danaإ،nje vreme se mogu odabrati sorte dunja koje rastu kao drvo (do 8 metara visine) ili koje rastu poput grma. Spada u biljke iz porodice ruإ¾a, إ،to znaأ¨i da je blizak srodnik jabuke. Prilikom odabira mesta gde أ¦emo posaditi dunju treba obratiti paإ¾nju da ima dovoljno sunأ¨eve svetlosti. Plodovi su kod dunje إ¾ute boje, kruإ،kolikoga oblika duإ¾ine 7-12 cm, a إ،iroki 6-9 cm. Sami plodovi su previإ،e tvrdi da bi se jeli sveإ¾i i imaju opor ukus, tako da se kod nas dunje oglavnom obraأ°uju pre upotrebe. U tropskim krajevima, se plod moإ¾e ipak razviti tako da bude mekan i sladak, pa se moإ¾e jesti i sveإ¾. Poznato je da se dunje mogu koristiti za pripremanje svega gde se koriste i jabuke, ali uz dodavanje إ،eأ¦era. Veoma je poznata u narodnoj medicini, koristi se posebno u sredstvima za ublaإ¾avanje kaإ،lja i u sredstvima za umirivanje stomaأ¨nih tegoba. Radost gladovanja Veأ¦ samo spominjanje reأ¨i â€œgladovanjeâ€‌ أ¨itaocu priziva u seأ¦anje scene iz vesti o suإ،i u Africi, ili snimaka izgladnelih logoraإ،a. I naإ،a liأ¨na iskustva kada preskoأ¨imo neki obrok, ili pokuإ،avamo minimalnim uzimanjem hrane da omrإ،amo, govore da je glad neprijatno oseأ¦anje i stanje za izbegavanje. Od deأ¨jeg uzrasta smo plaإ،eni, kada usled zdravog, prirodnog nagona, nismo hteli da jedemo, da nam se moإ¾e svaإ،ta dogoditi. â€œJedi sine da porasteإ،, nemoj da padneإ، u nesvest, gricni ovo da bolje pamtiإ، u إ،koliâ€‌, samo su neki od komentara kojim ste ubeأ°ivani da uzmete joإ، neki zalogaj. Oni uporniji, koji su branili ograniأ¨enost sopstvenih potreba odbijanjem bogate roditeljske argumentacije u prilog obilnog obroka, mogli su biti suoأ¨eni sa pretnjom sirovom silom. Tako moإ¾emo lagano menjati zdrave navike sluإ،anja sopstvenog organizma i postati â€œzdraviâ€‌ i â€œkrupniâ€‌ ili â€œbucaâ€‌ koji je ponos familije. Onda s vremenom poأ¨injemo da jedemo zato إ،to je vreme ruأ¨ku, a ne zato إ،to smo gladni, dobar zalogaj postaje stvar prestiإ¾a; hrana moإ¾e da bude najbolji drug i uteha, a mi se إ¾alimo kako se sve إ،to pojedemo â€‍lepiâ€œ za nas i kako moramo da se vratimo nekom sportu iz mladosti da bi skinuli â€‍parâ€œ kilograma viإ،ka. Priأ¨a moإ¾e da ima nastavak u odreأ°enim zdravstvenim tegobama, smetnjama i â€‍ozbiljnimâ€œ bolestima, koje se naslanjaju na viإ،ak kilograma i viإ،edecenijsku â€‍zaأ°ubrenostâ€œ organizama lekovima i otrovima iz hrane... Gladovanje se spominje kao duhovna praksa i put samospoznaje u svim svetskim religijama: gladovali su, i o tome ostavili pisane tragove, Mojsije, Buda, Isus Hristos i milioni drugih â€‍bogotraإ¾iteljaâ€œ. Uz razvijanje volje i veإ¾banje samodiscipline, gladovanje im je donosilo savrإ،enu zdravlje i prosvetljenje. Kao إ،to san ima okrepljujuأ¦e delovanje na أ¨itav organizam, tako i gladovanje, kroz odmor organa za varenje, osveإ¾ava i oإ¾ivljuje telo i duh. Gladovanje u prirodi sreأ¦emo kod إ¾ivotinja, kada one nagonski odbijaju hranu dok su bolesne. Sliأ¨no i mi gubimo apetit pri visokim temperaturama ili kada oseأ¦amo nemoأ¦ usled neke bolesti. Za lekovito dejstvo gladovanja se znalo hiljadama godina unazad i ono je zbog toga primenjivano u lekarskoj praksi. أˆuvena Hipokratova reأ¨enica glasi:â€œKada doktor hrani pacijenta, on ne hrani njega, nego njegovu bolestâ€œ. Savremeni أ¨ovek se, uglavnom, hrani pogreإ،no i prekomereno. Unoseأ¦i u sebe meso i suvomesnate proizvode, إ،eأ¦er, belo braإ،no i kuhinjsku so, on se pre truje, nego إ،to se hrani. Koliأ¨ina hrane koju unosimo u sebe je أ¨esto predmet viceva, pa se u jednom od njih kaإ¾e;â€œ1000 kalorija su أ¨ovekove dnevne fiziأ¨ke potrebe, 2000 kalorija su psihiأ¨ke, a 3000 kalorija su أ¨ovekove psihijatrijske potrebe. Kad jesen mirise na zimu â€“ Slatka zimnica Kada dodje jesen, treba se odmah pripremati i za dugu hladnu zimu. Na pragu prazniأ¨nih dana, slava, Novih godina. Lagana euforija sveأ¨anosti i kupovina sa obaveznom pripremom slatkih, slanih i kiselih أ°akonija zaokuplja paإ¾nju i navodi na razmiإ،ljanje. Priprema zimnice je prvi korak pa أ¦u vam predloإ¾iti nekoliko slatkih reإ،enja koje se odliأ¨no slaإ¾u uz kafu, za jutarnja osveإ¾enja, poklon ili kao posluإ¾enje dragih gostiju. Izdvojila sam nekoliko recepata za koje smatram da ih lako moإ¾ete pripremiti a cena im je prihvatljiva. Mere su za male koliأ¨ine tek da ih probate, ali vi naravno moإ¾ete proporcionalno poveأ¦ati koliأ¨inu sastojaka ako vam se svide. Uإ¾ivajte! Slatko od kestena Potrebno: 1kg.kestena, sok od dva limuna Sirup za prelivanje: 2dl.vode, إ،ipka vanile, 1250gr إ،eأ¦era Sa plodova kestena odstranite braon koru,pa ih spustite u kipuأ¦u vodu.Kada voda ponovo provri,sklonite i izvadite kestenje,skinite mu unutraإ،nju ljusku i prelijte ga hladnom vodom. U drugu posudu sipajte vodu i sok od limuna,pa kad prokljuأ¨a stavite kesten iz hladne vode i kuvajte ga dok ne omekإ،a.Izvadite ga reإ،etkastom kaإ،ikom i ostavite da se ohladi. 1kg.إ،eأ¦era,vanilu i 2dl vode stavite u posudu i kuvajte na laganoj vatri dok ne dobijete bistar sirup.Prelijte izvadjeni kesten i pustite da odstoji 24h.Nakon toga kesten ocedite,a u sirup dodajte ostatak od 250gr إ،eأ¦era i ukuvajte u gust sirup. Ohladite. Kestenje stavite u teglu,prelijte sirupom,poveإ¾ite i odloإ¾ite u ostavu. Pekmez od banana Potrebno: 2.5kg banana 2 limuntusa Sirup za prelivanje: 1kg.إ،eأ¦era u prahu, sok dve pomorandإ¾e i jednog limuna, kesica vanilin إ،eأ¦era i 300ml vode Napravite rastvor limuntusa u vodi i u njega spustite banane iseأ¨ene na kolutove. U drugu posudu stavite sve sastojke za sirup i kuvajte ga 15 minuta.Nakon toga mu dodajte ocedjene kolutove banane i neprestano meإ،ajuأ¦i kuvajte joإ، 10 minuta. U zagrejane sterilisane tegle sipajte svoj pekmez,prekrite ih salvetom i pustite da se ohlade.Zatim ih zatvorite i odloإ¾ite. Pekmez od ribizli s kokosom Potrebno: 1200gr ribizli 1500gr.إ،eأ¦era 9 kaإ،ika kokosovog braإ،na 3 أ¨aإ،ice إ،erija(od 0.05ml) Ribizle oأ¨istiti,propasirati kroz sito,pomeإ،ati sa إ،eأ¦erom i kuvati 15 minuta.Dodati kokos pa kuvati joإ، 5 minuta neprestano meإ،ajuأ¦i na srednje jakoj vatri.Na samom kraju dodati إ،eri i dobro izmeإ،ati.Tako vruأ¦ pekmez sipati u vruأ¦e sterilisane tegle,povezati i odloإ¾iti. Slatko od cveta bagrema Potrebno: 30 gr.أ¨istog bagremovog cveta 250ml.vode 500gr.إ،eأ¦era pola limuna Listiأ¦e bagrema staviti u kipuأ¦u vodu i kuvati 10 min,pa dodati إ،eأ¦er.Kuvati dalje dok se sirup ne zgusne,meإ،ajuأ¦i.Dodati limun iseأ¨en na kolutove pa joإ، koji minut kuvati.prekriti salvetom i odloإ¾iti 24h. Nakon toga sipati u teglicu i dobro zatvoriti. Slatko od groإ¾dja Potrebno: 1.5 kg krupnog belog groإ¾dja 1.5kg إ،eأ¦era إ،tapiأ¦ vanile 2 limuna Ukuvajte gust sirup od 300ml vode i إ،eأ¦era.Dodajte groإ¾dje bez koإ،tica,vanilu i limun iseأ¨en na kolutove.Kuvajte dok se dobro ne zgusne uz skidanje pene.Ostavite pokriveno salvetom do sutra,pa naspite u sterilisane tegle i poveإ¾ite celofanom. Dإ¾em od malina Potrebno: 1.5kg malina 1.5 kilogram إ،eأ¦era limun Maline se stave u cediljku i operu iz nekoliko voda uranjanjem.Ponoviti viإ،e puta,pa ih ocediti. U plitku إ،erpu redjati red malina pa red إ،eأ¦era.Kad se potroإ،i sva koliأ¨ina,preliti limunovim sokom i ostaviti par sati da puste sok.Zaim se lagano zagreju do vrenja,sve na umerenoj vatri,pa kuvati 1 sat sve vreme pazljivo meإ،ajuأ¦i da ne zagore.Vruأ¦e slatko sipati u tople,sterilisane tegle i dobro povezati celofanom ----------------- Onog trena kada shvatiإ، da si spreman da se odrekneإ، svoje sreأ¦e zarad sreأ¦e osobe koju voliإ،, trenutak kada se ne stidiإ، i uradiإ، ili kaإ¾eإ، bilo إ،ta jer znaإ، da ceإ، biti podrإ¾an a ne ismejan, znaj da si na pravom putu. Kada sedneإ، da jedeإ، i pitaإ، se dali je tvoja ljubav gladna, legneإ، da spavas i razmiإ،ljaإ، da li joj je hladno, smejeإ، se i nadaإ، se da nije tuإ¾naâ€¦ onda shvatiإ، jaأ¨inu reأ¨i ljubav. Kada ti suza krene iz oka i grudi ti zadrhte a usne ti se smeju ne bi li prikrila tugu i patnju i to je ljubav, kada istu pesmu presluإ،aإ، milionima puta i svaki put je doإ¾iviإ، kao da je prvi, kad bezazleno gledaإ، u telefon u nadi da ce zazvoniti, bolji dokaz ti ne treba...

zaaana01	#2
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 3205 21. ï؟½ï؟½ï؟½ 2010. 08:02:50	Maslaأ¨ak i matiأ¨njak uklanjaju bradavice ----------------- Zivot je jedan i nema reprizu

ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½