Engleskinja
|
#1
|
��������: 48
27. ��� 2011. 05:37:28
|
Vladika Nikolaj Velimiroviæ
Ovde bih predstavila njegove divne misli
Molitve na jezeru XLVI
Silazim duboko u dušu svoju, da vidim ko se u njoj raða i ko iz nje ishodi? Kako je strahovita dubina duše èovekove, Nevesto Nebesna, kad se èovek osmeli da ponire u nju! Koroz svet i kroz ad ponire smeo èovek tja od belih kao mleko angelskih horova, što stoje oko Tebe kao spoljašnja odežda Tvoja. Zaprepastih se, kad pregledah sav mnogoèisleni porod duše moje, koji se uplaši od mene i prnu u stranu kao preplašeni gavrani sa strvine. A duša moja ležaše razvraæena kao devojèura, sa pijaca vavilonskih, koja zaboravi svoga verenika. I u gnevu nemoænoga i po obièaju krivoga poèe se pravdati duša moja, i pre optužbe poèe se pravdati govoreæi: Ne raðam li ti sinove ? Ne šaljem li ti duhove? A ja se pokrih stidom i rekoh: Zaista, u tome i jeste moja i tvoja propast, što mi raðaš sinove kad ja trebam Sina, i što mi šalješ duhove, kad ja trebam Duha. Rodila si mi ne sinove, no sluge i razbojnike. Poslala si mi ne duhove no prljave stanovnike ada. Kao devojka data si mi na èuvanje, srodniku tvome, da od Svetog Duha zaèinješ i Sina mi raðaš. A ti, nesreænièe, zaèe ne od Boga no od sveta, i rodi mi ne Boga no svet. Zašto ne saèeka Duha Božijega u devièanstvu, nego primi duhove tame, koji se namnožiše u tebi, i zarobiše srce moje? Podignuta si, da budeš hram Bogu, a ti se prevrati u putnu krèmu, gde razbojnici svraæaju i leže. Zašto ne rodi Sina Mudrosti, koji bi i tebi davao svetlost i glas, nego mi rodi sinove zla, koji se doèepaše uma moga, i platiše i tebi tamom i beslovesnošæu? Gle, kakav plod raðaš, onakvim se plodom i hraniš. I sve što iz tebe izlazi, k tebi se vraæa umnoženo. O kad bi znala, dušo moja, kad bi samo znala krasotu nebesne Devojke, èiji obraz ti si trebala da budeš u meni! Kako je divan i moæan Duh, koji nju osenjuje! Kako je prekrasan i i velièanstven Sin, koji se u njoj raða! Uveravam te, ti bi krvlju proplakala, rugobo moja, što peèat rugobe udaraš èak i na moje telo. I odrekla bi se prljavih duhova, dušo moja, i u svinje bi ih najurila. I izjurila bi iz kuæe porod svoj, što svinjskom hranom hrani i tebe i sebe. I okadila bi najmirisnijom izmirnom dom svoj, i osvetlila ga oltarskim sveæama. I okitila bi ga cveæem i zvezdama. I angeli, što stoje kao mleèno bela odežda Nebesne Gospodarice tvoje, dolazili bi ti slobodno u posetu i donosili blagovest, od koje bi treperila utroba tvoja kao jutarnja rosa na planini pod nežnim udarima sunèanih zraka. I zaradovala bi se ti, dušo moja, meðu bludeæim dušama zemaljskim. I rodila bi sina, koji bi svetlošæu svojom izgnao nestvarne senke iz uma moga i ognjem svojim sagoreo želje sveta u srcu mome. I oslobodio bi ceo život moj od vlasti zlih duhova, obavio ga u plašt svile i slave Duha Božijega. Vidim suze mesto gneva u oèima tvojim i radujem se, dušo pokajna. Opažam æutanje tvoje, u kome se raða bunt, protiv sebe same. Pokaj se i obnovi se, Dušo moja, pokaj se dok još imaš roka. Obuci se u devièanstvo brzo; brže, dok tvoja prljava vremenost nije postala prljavom veènošæu.
----------------- Ne bih ja ništa na ovo dodala !
|
|
Engleskinja
|
#2
|
��������: 48
27. ��� 2011. 05:38:53
|
LVIII
Pitate me za put, zamoreni trkaèi? K èemu jurite, sinovi èoveèiji? Kad bi znali, k èemu hodite, znali bi i put. Bezbrojene su mete vaše,zato su vam putevi bezbrojni. Sudarate se i proklinjete jedan drugog, zato što vam se putevi sudaraju. Neka vas je koliko trave na zemlji, neæete se sudariti, akoo imate jednu metu i jedan put. I usta vaša osušiæe se od proklinjanja. Oni što traže život i istinu, imaju jednu metu i jedan put. Meta im pokazuje put, kao što se sunce pokazuje svetlošæu. Zaista ko se sakrije od sunca, izgubiæe i metu i put, i uzalud æe se bacati po mraku tamo i ovamo. Ne puštajte se na puteve svojih misli, jer vas one vode jedna drugoj, i izvan sebe ne znaju ni mete ni puta. Ne puštajte se na puteve svojih uobraženja, jer vas oni zamamljuju uravnanim koritima, dok iznenadno ne ponore pod zemlju. Ne verujte svojoj duši dok god vam ona ukazuje na meso, u koje se obukla kao na metu i put. Da li je nekoga do sad odeæa vodila putem ? Put carstvu blaženstva ne nalazi se, i ne pokazuje se, i ne preseca se. On se raða u duši onda, kada se u njoj raðaju život i istina. Rode li se život i istina u duši vašoj, radujte se i veselite se, jer je put roðen. Kao što se život ne može odvojiti od istine, tako se ni put ne može odvojiti od života i istine. Dok se sve troje ne objavi, nijedno nije objavljeno. Ne položite nadu svoju na sutrašnji dan, da vam jaèu svetlost baci na vaš krivi put. Jer sutrašnji dan je samo jedna nova krivina vašeg puta, i nova zagonetka. Ne polažite nadu u dane jer dani su rukosad mašte vaše. Nego položite svu svoju nadu u Dan, koji kad osvane, ne smrkava. Gospode, Gospode moj: trosunèano Božanstvo moje, ko æe dospeti do Tebe? Putevi su ljudski kao mreža, po kojoj trkaèi ceo dan trèe, i uveèe se naðu na istom mestu. Zbunjuju me izmrežani putevi ljudski, i pitam se, ko æe dospeti do odmorišta Gospoda mojega ? Ko pozna mene kao metu svoga idenja, tome æu ja biti put ka dvorovima mojim. Gospode, Gospode moj, trosunèano Božanstvo moje, ko æe smeti uæi u svetlost Tvoju ? Ko je privikao gledati svetlost moju u sebi, taj æe smeti uæi u svetlost moju u sebi. I neæe biti spržen. Dušo, dušo moja, tronoæna tamo moja, kad æeš skinuti obrazinu svoju i obratiti se u trosunèani dan ? Spasavaj se dok božanska luèa gori nad tobom. Jer kad ode od tebe, nestaæe te kao što nesta, gle, i igrajuæeg meseca na dnu jezera. Vladika Nikolaj Velimiroviæ Molitve na jezeru
----------------- Ne bih ja ništa na ovo dodala !
|
|
Engleskinja
|
#3
|
��������: 48
27. ��� 2011. 05:42:02
|
LXXIII
Upravi jezik moj, Blažena Mudrosti, da ne odstupa od istine do kraja života moga. Opomeni me prisustvom Tvojim, da bih strahovao izgovoriti laž. Ohrabri ga prisustvom Tvojim, da bi slobodno govorio istinu. Zakletva je svedok laži u svetu. U carstvu tišine ne zna se za zakletvu. Kao što iz duboke jame izlaze mnoga zla isparenja, tako iz samoobmane proizilaze svi gresi, svaki prema svojoj boji i mirisu. Iz samoobmane proizišla je oholost; iz samoobmane ...gnev; iz samoobmane...obmana. Obmana se naoružala zakletvom. Laž se kune istinom i time priznaje istinu za bitnost, a sebe za sen. Laž se ne kune lažju, jer ništa se ne naslanja na ništa. U svojoj nemoæi laž traži naslon za istinu. Što rasprotranjenija laž, rasprostranjenija i zakletva. Zakletva ponižava istinita muža, i ubija muža lažljiva. Gde god se umnoži zakletva, umnoži se i laž. Pogrešan um uvek ima spremnu zakletvu na jeziku. Lažljive oèi brane se jezikom, ali se ne mogu odbraniti. Ko sprema obmanu, sprema i zakletvu. Sinovi preljube najhitriji su kovaèi laži i zakletvi. Jer preljuba sama sobom laž. Upravi srce moje, Blažena Mudrosti, i jezik æe se moj upraviti. Upravi um moj, Blažena Mudrosti, i jezik æe se moj upraviti. Prisustvom Tvojim upravi dušu moju, i jezik æe moj zaboraviti sve zakletve. Šta vredi, Bože moj da se opravdam pred ljudima,a pred Tobom da se okrivim ? Usporiæu jezik moj i odvratiæu ga od zla, ma ostao kriv pred ljudima. Pravota pred Tobom ispunjava srce radošæu. Pravota pred ljudima ispunjava srce tugom. Bože moj, ja sam živa zakletva Tvoja, da æeš bitisa mnom do kraja. Bolje, da sam u miru sa Tobom negosa svetom. Zaista je lakši rat sa svetom nego sa Tobom. Bože moj, Bože moj, ja sam živa zakletva Tvoja, da æeš biti sa mnom do kraja.
----------------- Ne bih ja ništa na ovo dodala !
|
|
Engleskinja
|
#4
|
��������: 48
27. ��� 2011. 06:00:58
|
Prièe Oca pajsija
- Iz iskustva znam da su ljudi podeljeni u dve kategorije. Treæa kategorija ne postoji; ljudi pripadaju ili jednoj ili drugoj. Prvi podseæaju na muvu. Glavna osobina muve je da nju privlaèi neèistoæa. Kada se, na primer, muva naðe u bašti punoj cveæa prekrasnog mirisa, ona ga neæe ni primetiti i zaustaviæe se na nekoj neèistoæi koju naðe na zemlji. Poèeæe da kruži unaokolo i osetiæe se sasvim lagodno u smradu. Ako bi muva mogla da govori, a vi zatražili da vam u bašti pokaže ružu, odgovorila bi: “Ja uopšte ne znam kako ruža izgleda. Znam samo gde da naðem ðubre, toalete i blato.” Postoje ljudi koji podseæaju na muvu. Ljudi koji pripadaju ovoj kategoriji navikli su da misle negativno i u životu uvek traže loše strane, nipodaštavajuæi i odbijajuæi prisustvo dobra.” Druga kategorija su oni što podseæaju na pèelu, èija je glavna osobina da uvek traga za neèim slatkim i prijatnim da bi na njega sletela. Kada bi se pèela našla u sobi prepunoj neèistoæe, sa komadiæem bombone u uglu, ona bi zanemarila svu onu neèistoæu i sletela na bombonu. Kada biste od pèele zatražili da vam pokaže gde se nalazi baštensko ðubre, odgovorila bi: “Ne znam. Mogu ti reæi samo gde da naðeš cveæe, slast, med i šeæer.” Ona zna samo za dobre stvari u životu, dok su joj one rðave nepoznate. To je druga kategorija ljudi koja ima pozitivne misli i vidi samo dobru stranu stvari. Oni se uvek trude da prikriju zlo kako bi zaštitili bližnje; naprotiv, ljudi prve kategorije se trude da izlože zlo i da ga iznesu na površinu. Kada neko doðe kod mene i poène da optužuje druge ljude, dovede me u tešku situaciju i ja mu navedem ovaj primer. Tada mu kažem da odluèi kojoj kategoriji želi da pripada, kako bi mogao da naðe ljude iste vrste i da se sa njima druži.”
----------------- Ne bih ja ništa na ovo dodala !
|
|
MELEK
|
#5
|
��������: 653
12. ��� 2012. 00:04:21
|
Proèitajte............
Izvanredan èovek. Dubokih misli. Svako ko ima vremena i želje, treba da je proèita: "Misli o dobru i zlu". U mnogim životnim nedaæama, trenucima odluke, sumnje i najvece srece, shvatiæete njegovu poentu. Vanvremenski èovek zaista. Proèitajte, neæete se pokajati. Meni ej u mnogi teškim trenucima bilo uteha u èitanju a to kako èovek piše je ravno inetelktu koji se radja jednom u sto godina. Iz njegovog naèina spoznavanja nepravde, nesreæe i kada nam ljudi èine zlo i zbog èega to rade, neke sstvari sam mnogo lakše prihvatila. Prihvatala kasnije u životu. Iz njegovog pisanja odiše ona bozanska dobronamesrnost, praviènost. Pravednost. Viši ciljevi. Stremljenje dobru. Poštenju. Izuezat èovek, po meni. A misli, zapisane za veènost.
|
|
JOANA021
|
#6
|
��������: 1568
19. ��� 2013. 06:10:46
|
Vera nam treba da bi se mogli nadati, nada da bi mogli živeti, a ljubav da bi mogli kao kulturan narod živeti. Citirano sa: Vladika Nikolaj Velimiroviæ
----------------- Kada gubis, nemoj izgubiti pouku koju mozes iz toga izvuci
|
|
|
�� ���� ���� �������� ���� ��� �� ��� �������
|