Orkestar (2011) - Pjer إ½alica

ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ :: ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ :: ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ :: ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½

2. Zabava, kultura, umetnost > Film, bioskop, pozoriste > Orkestar (2011) - Pjer إ½alica

Tweetily	#1
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 2586 16. ï؟½ï؟½ï؟½ 2012. 16:33:18	Orkestar (2011) - Pjer إ½alica Dokumentarni film koji je doإ¾iveo svakojake kritike, veأ¦inom loإ،e. Zaإ،to mislim da treba pogledati ovaj film? Film prikazuje sliku jednog vremena u kome sam i sam odrastao i priliأ¨no je verno prikazuje, a mnoge أ¨injenice iznosi u (pre)kratkim crtama. Ali istinito. Zaإ،to loإ،e kritike? Zamiإ،ljen je prvobitno kao film o Plavom Orkestru, meأ°utim kako veأ¦ina kritiأ¨ara tvrdi, tu nije bilo materijala za dugometraإ¾ni film i onda se reإ¾iser odluأ¨io za posmatranje fenomena Plavog Orkestra kroz prizmu vremena u kojem je nastajao. Koliko je uopإ،te Plavi Orkestar fenomen kada se svi slaإ¾u da je prvi album ostao najbolji od svih? Mislim i da je إ½alica isto uvideo i film i skoncentrisao na to vreme. Poأ¨etak kraja je praktiأ¨no drugi album, koji je po mom miإ،ljenju veoma teأ¨an, znaأ¨i moإ¾e da se sluإ،a u celini, ali nema viإ،e ni إ¾ar ni udar kojima je odisao prvenac. Zaإ،to? Gotvovo svaka pesma Plavog Orkestra je ljubavna i svaka posveأ¦ena jednoj jedinoj إ¾eni, dakle ceo opus... U pitanju je veأ¨ita neostvarena ljubav Loإ،e, Duإ،ka Jovaniأ¦. Da li je dobro uraأ°en ovaj dokumentarac? Jeste po mom miإ،ljenju, bez obzira إ،to nisam filmski kritiأ¨ar. Nigde film ne iznosi otvoreno أ¨injenicu da su mnoge pesme posveأ¦ene Duإ،ki, niti gledalac to moإ¾e naslutiti osim ako veأ¦ ne poznaje materiju iz osamdesetih. Ali naravno i ona je prisutna u ovom filmu, jednako onoliko koliko je prisutna i u Loإ،inom إ¾ivotu i liأ¨nosti. Film u njenom intervjuu dostiإ¾e svoj vrhunac. Stoji i أ¨injenica da je ona starija od Loإ،e. Ostala dva naglaإ،ena momenta jesu pesme Faإ،ista i Bolje biti Pijan Nego Star. Koliko su umetnici u tom "gluvom" vremenu mogli biti shvaأ¦eni? Ni malo i film to izvanredno u krtakim, najkraأ¦im crtama pokazuje. Dakle Tito je posejao seme da radiإ، ono إ،to govoriإ، i to se nekako preslikalo meأ°u partijaإ،ima, nikako ideolozima. Tako da su isti oni koji su sudili Puإ،enju, sudili i Orkestru, tj. Loإ،i za pesmu Faإ،ista i albumu Smrt Faإ،izmu. Faإ،ista je njemu bila Duإ،ka... odbijala ga je nebrojeno puta. Nije u filmu prikazano إ،ta je sve Loإ،a zbog nje radio u إ¾ivotu, ali film i nije o Loإ،i, veأ¦ o Orkestru, a uopإ،te ne naglaإ،ava ime da se radi baإ، o Plavom. Orkestra jednog vremena koje je ostalo zauvek za nama. أˆinjenica da ni parola "Smrt Faإ،izmu" nije proإ،la medijski mnogo bolje od أ¨uvene "Crk’o Marإ،al". Kasniji dogaأ°aji i zbivanja u bivإ،oj SFRJ pokazuju i zaإ،to. Da li su tada vladajuأ¦i slojevi bili plitki? Jesu i nisu. Smatralo se da Loإ،a poziva na bunt i traإ¾i "Slobodu Narodu", jer u biti cela parola iz NOB-a glasila je "Smrt Faإ،izmu - Sloboda Narodu". Toliki bum je napravio Plavi Orkestar meأ°u إ¾enskom populacijom osamdesetih da se moإ¾e reأ¦i da je iza sebe imao masu. To dokazuje i أ¨injenica da je loإ،iji drugi album imao mnogo veأ¦u posetu na koncertima od prvog. Jasno je da je Loإ،ino "Smrt Faإ،izmu" parola onoliko koliko je parola i "Crk’o Marإ،al"... samo u neأ¨ijim politiأ¨ko-finansijskim interesima. Mogli su se skupljati politiأ¨ki poeni koji se onda nisu skupljali u narodu, jer u pitanju je jednopartijski sistem, veأ¦ u slojevima same partije besklasnog druإ،tva. Po mom miإ،ljenju إ½alica Loإ،u i Plavi Orkestar kritiأ¨ki vezuje za Novi Primitivizam nego إ،to su oni realno tom pokretu pripadali. O pripadnosti dovoljno govori reأ¨enica u filmu krunisanog kralja Elvisa J. Kurtoviأ¦a da je to narodnjak(govorio je o jednoj pesmi). Ne moإ¾e biti u pokretu neإ،to إ،to je narodnjak, nema izleta, manifest NP strogo propisuje kako mora izgledati pesma koja pripada Novom Primitivizmu. I to je delom obraأ°eno u filmu na lep naأ¨in. إ ta je zajedniأ¨ko? Uh... taأ¨no je svaka pesma koju je Loإ،a pisao ima neku vezu sa Duإ،kom, ali nije ona junakinja u svakoj pesmi, niti svaka Loإ،ina pesma ima glavnog junaka. Lepo je إ¾alicino poreأ°enje sa vestern filmovima, jer pokret i jeste nastao iz jednog od partizanskih "vesterna" jednim svojim delom, Valter Brani Sarajevo. Krah Loإ،e, ratnog vremena, kada mu je sva lova ostala u banci i do nje nije viإ،e mogao doأ¦i, kada je zavrإ،io u Ljubljani i kada je "إ¾iveo" od pesme Bolje Biti Pijan Nego Star, je lepo opisan. Sve to أ¦e moإ¾da dobiti smisao u onom stihu pokojnog Neإ،e Leptira "sreإ،أ¦emo se u staraأ¨kom domu" odnosno moإ¾da أ¦e Loإ،a ipak zapevati da je bolje biti star, nego pijan... ----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku zavrإ،it أ¦e karijeru u niإ¾erazrednom Vratniku" - dr Karajliأ¦

Tweetily	#2
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 2586 16. ï؟½ï؟½ï؟½ 2012. 16:35:09	Zaإ،to (NE)treba pogledati film OrkeStar (jedna od kritika) Dokumentarni film Pjera Zalice - Orkestar, koji je (pre)dugo najavljivan, premijeru je doإ¾ivio drugog dana najveceg regionalnog filmskog festivala. Zanemarit cemo cinjenicu da je rijec o visemilionskom projektu, kojeg su finansirali porezni obveznici BiH, a da sigurno nije potroseno ni trecina tog novca. Postavlja se pitanje zaإ،to bas film o Plavom orkestru kada ima toliko, da ne kazem kvalitetnijih, ali bendova koji su ostavili veci trag u Sarajevu, BiH, pa i Jugoslaviji. Losi kao autoru muzike za film svaka cast. U tom poslu sigurno je jedan od najboljih, ako ne i najbolji na prostorima bivse Jugoslavije. Grupa Plavi orkestar je nesto sasvim drugo. Moje vidjenje Plavog orkestra kao benda: Znam skoro sve njihove pjesme, ali nikad nisam bio neki vel’ki fan. To je R’N’R bend za mase, sa primjesama folka. Preteca muzickog pravca - turbofolk. Cini mi se da je Abdulah Sidran u navedenom filmu rekao da se niposto ne smijemo stiditi nicega iz svoje istorije. Slozio bih se sa time, pa zato je plavi Orkestar grupa koja treba stajati u istorijskom-mozickom muzeju Sarajevske muzike. Pjer Zalica odlucio napraviti film svom jaranu, ito u vlastitoj produkcijskoj kuci (da je ne reklamiramo, proGooglajte). Kada je nakon 4 godine snimanja (!?) shvatio da Plavi orkestar, ipak, nije toliko veliki bend da bi imao samostalan dugometrazni dokumentarni film, odlucio se da to ne bude film o Plavom orkestru, ’nego o jednom vremenu koje je iza nas’, a u kojem glavnu rijec vodi sarajevski Plavci. Kada pregledate film steknete osjecaj da su "Plavci" bili revolucionari i da su oni preteca svih pobuna u tadasnjem drustvu. "Odgovor Sex Pistolsima u Engleskoj".... Vrsni muzicari koji su nakon samo jednog albuma postali (i ostali) hiperpopularni u Jugoslaviji. Koliko su popularni u Sarajevu svjestan je i sam Sasa koji se ne smije usuditi da napravi koncert u glavnom gradu BiH. Vjerovatno se boji debakla. Potvrda tome je i "velika povratnicka turneja" iz 2010. godine koja je punila dvorane u Ljubljani, Zagrebu i Beogradu, a koja je nekako zaobisla Sarajevo. Do duse, ne treba zaboraviti da su Losa i drustvo su svirali "samo za pravu raju" na Akademiji scenskih umjetnosti. Iako prica ima neki istorijski tok... ono od kada je tata prodao auto da kupi sinu gitaru, do prvog i drugog albuma, pa rata, pa do puta na mjesec, nekako se cinii da film ipak nije povezan Okrenimo se problemu samog filma... Stotinu i pet mninuta trajanja filma cinilo se kao vjecnost. Iako nisam neki filmski strucnjak, ali mi se cinilo da je film o jednom bendu, nekako izmakao kontroli i otisao u skroz drugom pravcu. Tako da vise od pola filma otpada na Jugoslaviju, nostalgiju za istom i pocetku rata. Izuzmemo li par imena koja su zaista, iskreno pricala o Orkestru i frontmenu benda, Sasi Losicu, ostali su bili totalni smor. Pocevsi od potpuno nepotrebnih intervjua sa bivsim predsjednicima Slovenije i Hrvatske, par generala , pa do razgovora sa kosarkaskom legendom Jugoslavije Dinom Radjom, koji manje-vise i nisu spomenuli Orkestar. Razgovor sa Bogicem Bogicevicem i snimak Ivice Osima kako daje ostavku na mjestu selektora nekadasnje drzave bio je sasvim dovoljan da se objasni raspad Jugoslavije i tadasnje situacije. Srecom u toj monotoniji i prici koja je mnogima sigurno dosadila ima i nekoliko scena koje ce sigurno mnoge nasmijati. Posebno treba naglasiti iskrenost Radeta Serbedzije i njegove price o Losi pocetkom 1992. godine. Iskrenost se vidi i u rijecima Ramba Amadeusa, ali i Elvisa J. Kurtovicha. To zaista treba pogledati. Koliko su zaista jaki tekstovi pjesama ovog ovjekolicenog sarajevskog benda govori i to da je i sam gospodin Pjer, osim pjesme Fasista koja je napravila veliki bum, nije pozabavio ostalim pjesmama, a nedaj Boze da ih analizira. Cak i sam Losic u pojedinim trenucima priznaje da su se stidi pojedinih pjesama iz njegove karijere. Ko prizna, pola mu se prasta. Ono sto je zaista neoprostivo jeste suptilno dovodjenje u istu ravan Plavog orkestra i velikanea jugoslovenske R’N’R scene. Vrhunac bezobrazluka bio je razgovor "Na kafi sa" gdje su Pjer i Sasa istakli kako je Plavom orkestru bilo teze kritikovati sistem, nego Branimiru Stulicu. Uz nagalsavanje da je Azra jedan dobar bend, ali da je Orkestar bio popularniji. Prepotnstnost je nevjerovatna, pogotovo kada Sasa kaze: "I sami smo se uplasili ulaska u mainstream, mame su htjele udavati kcerke za nas, momci zakljucavali avlije, pa smo odlucili da malo spustimo euforiju i izdali Smrt fasizmu". - Eto nakon godinu dana slave, dosadila im je popularnost, pa su namjerno, izdali losiji album da ih prestanu spopadati djevojke. Ne mogu kritikovati Losu zato sto je BiH napustio u ratu. I ja bih da sam mogao i bio pri ovoj svijesti. Ali vas zaista mora dirnuti njegova prica kako je pet puta uzastopno alkoholicarima u kaficu, uz cestu, pjevao Bolje biti pijan, nego star. Moje misljenje o Sasi Losicu se nije promijenilo ovim filmom, samo sam ga potvrdio. Film OrkeStar definitivno mi je promjenio misljenje o Pjeru Zalici. Po carsiji se prica da se profesor rezije na ASU i osoba koja je radila na nekoliko bitnih kinematografskih ostvarenja u BiH, vec bacio na sljedeci posao. Rijec je o dvosatnim dokumentarcima o popularnim bh. muzicarima koji su punili dvorane u Sarajevu, a koje je odbacio (neki) sistem. Naravno, pogadjate, to su Samir Mujagic SMS-u i Rizo Ruza. Za kraj, izjava gospodina Pjera Zalice koji je za 271. izdanje magazina Dani iz avgusta 2002. godine rekao da smo mi suvise siromasni da bismo sebi priustili luksuz pravljenja losih stvari. Srecom, desetak godina kasnije, postadosmo bogati, pa si mozemo prijustiti takvu ’stvar’. ----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku zavrإ،it أ¦e karijeru u niإ¾erazrednom Vratniku" - dr Karajliأ¦

ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½