|
JOANA021
|
#1
|
��������: 1568
28. ��� 2013. 15:12:09
|
Meša Selimoviæ....
Roðen je 26. aprila 1910. godine u Tuzli.
Posle prve knjige, zbirke pripovedaka „Prva èeta“ (1950), s temom iz NOB-a, objavljuje roman „Tišine“ (1961). Slede knjige, zbirka pripovedaka „Tuða zemlja“ (1962) i kratki poetski roman „Magla i mjeseèina“ (1965).
„Derviš i smrt“ (1966) kritika je odmah oduševljeno pozdravila kao izuzetno delo. Ovaj roman je napisan kao reakcija na tadašnji Titov režim koji se vrlo èesto obraèunavao sa politièkim osuðenicima. I sam Mešin brat je bio na Golom otoku, što je bio dodatni motiv. Radnja romana zbiva se u 18. veku u nekom mestu u Bosni. Glavni junak je Ahmed Nurudin, derviš mevlevijskog reda. To je delo snažne misaone koncentracije, pisano u ispovednom tonu, monološki, s izvanrednim umetnièkim nadahnuæem, povezuje drevnu mudrost s modernim misaonim nemirima. Ono poèinje od religioznih istina kao oblika dogmatskog mišljenja da bi došlo do èovekove veène upitanosti pred svetom, do spoznaje patnje i straha kao neizbežnih pratilaca ljudskog življenja. Knjigu je posvetio supruzi Darki, koja mu je celi život bila verni pratilac, prijatelj i podrška.
Roman „Tvrðava“ (1970) vraæa nas u još dublju prošlost, u 17. vek. „Tvrðava“ je tu i stvarnost i simbol, a kao simbol ona je „svaki èovjek, svaka zajednica, svaka ideologija“ zatvorena u samu sebe. Izlazak iz tvrðave istovremeno je ulazak u život, u haotiènu stvarnost sveta, poèetak individualnog razvitka, otvaranje moguænosti susreta s drugima i upoznavanja istinskih ljudskih vrednosti. Kao i prethodni roman, i „Tvrðava“ je ispunjena verom u ljubav, koja je shvaæena kao most što spaja ljude, bez obzira na razlièitost uverenja, civilizacija i ideologija.[1]
Nakon romana „Ostrvo“ (1974) koji obraðuje teme iz savremenog života, slede dela: „Djevojka crvene kose“, „Pisci, mišljenja i razgovori“, „Za i protiv Vuka“, „Krug“ i „Sjeæanja“ (1976). Ovo poslednje delo je autobiografsko. U njemu Meša S. opisuje mnoge važne dogaðaje i liènosti koje su na njegov život uticale i ostavile neizbrisiv trag.
"Od svoje muke nisam uspijevao da stvorim ni veliki bol ni veliku misao. Roðen sam, izgleda, za sitne stvari, kao i veæina ljudi, i nije mi žao što je tako.
Pošten sam koliko mogu, nikome ne želim suviše zla, htio bih da ljude više volim nego što ih žalim, molim se svojoj sreæi da mimo mene proðe ono što me se ne tièe."
(Tvrðava) 
-----------------
Kada gubis, nemoj izgubiti pouku koju mozes iz toga izvuci
|
|
|
JOANA021
|
#2
|
��������: 1568
17. ��� 2014. 17:00:49
|
"Pitala sam ga jednom kako to da je baš meni poklonio svoje prijateljstvo? Prijateljstvo se ne bira, rekao je, ono biva, ko zna zbog èega, kao ljubav. A nisam ja tebi ništa poklonio, veæ sebi."
-----------------
Kada gubis, nemoj izgubiti pouku koju mozes iz toga izvuci
|
|
|
JOANA021
|
#3
|
��������: 1568
05. ��� 2014. 22:34:42
|
"Nisam raèunao na njen ponos. Iznenadila me njena samosvjesnost, njena nadmoæna hladnoæa, njeno potpuno vladanje sobom. Suviše je jaka, i iskljuèiva, kao i ja, samo ne žuri da to pokaže, tiha je i uporna, uvjerena da æe biti onako kako ona hoæe. Njen otpor nije pobuna, veæ strpljivo zauzimanje položaja, ne za trenutak, veæ za dugo vrijeme."
(Tisine)
-----------------
Kada gubis, nemoj izgubiti pouku koju mozes iz toga izvuci
|
|
|
Tweetily
|
#4
|
��������: 2586
06. ��� 2014. 11:06:00
|
"Vidio sam je u mislima, u snu, u strahu, osjeæao njeno mraèno dozivanje i neutoljivu glad. Okretao sam se i bježao, a ona me gledala u potiljak, mamila, èekala. Kao pomrèina, kao ponor, kao rješenje. Iza nje tajna, ili ništa. Tu poèinju i završavaju pitanja..."
-----------------
"Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
|
|
|
lota
|
#5
|
��������: 2188
06. ��� 2014. 18:24:22
|
“Vidiš, još mislim dobro o tebi, i želim da se ponekad probudiš usred noæi, i da dugo sjediš prekrštenih nogu na postelji, muèeæi se kajanjem i stidom, zbog mene. Ali, neka ti je bogom prosto, nisi ti birao svoju sitnu dušu, dali su ti je, ne pitajuæi. Došao si na red kad drugih, boljih, više nije bilo.”
|
|
|
�� ���� ���� �������� ���� ��� �� ��� �������
|
