Miroslav-Mika Antic

ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ :: ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ :: ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ :: ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½

1. Ljubavne nezne i drugarske teme > Ljubavna poezija > Miroslav-Mika Antic

ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ : ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ 1 [2] 3 4 5 . . . 12 ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½
Janna__	#1
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 915 23. ï؟½ï؟½ï؟½ 2009. 09:05:31	Miroslav-Mika Antic ********

Jelena_56	#16
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 20 05. ï؟½ï؟½ï؟½ 2009. 23:19:13	USNE Usne jedino zato postoje da s nekim podeliإ، neإ،to svoje. I da ti إ،apat إ،apatom vrate. Usne postoje da se pozlate. Usne su vulkan tvog tela. Usne su izvor tvojih reka. Usne su pupoljak gde se srela pأ¨ela od vetra s pأ¨elom od mleka. Usne postoje da se procveta u vatromete neba i sveta. Usne su da se u dahu zgusne krilatost zvezda i kometa. I nikad nikom nemoj ih dati ako ne ume da ti ih vrati toplije, mekإ،e, mladje i sladje. Jer usne samo zato postoje da osmeh po tvome osmehu skroje

Jelena_56	#17
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 20 05. ï؟½ï؟½ï؟½ 2009. 23:22:05	Mostovi U meni veأ¨eras jedna reka razbila ogromna brda daleka, muأ¨i se, urliأ¨e, razmiأ¨e klance i kida svoje zelene lance i rije kroz moje srce i peأ¨e i kroz oأ¨i mi kipi i teأ¨e. U tebi veأ¨eras ta ista reka أ¨udno je meka. I أ¨as je srebrna. I أ¨as je plava. U njoj se tiإ،ina odslikava. Svako u sebi reke druge pod istim mostovima sretne. Zato su naإ،e sreأ¦e i tuge uvek drukأ¨ije istovetne

Carica_Aurora	#18
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 342 06. ï؟½ï؟½ï؟½ 2009. 15:27:49	. NEPOVRATNA PESMA Nikad nemoj da se vraأ¦aإ، kad veأ¦ jednom u svet kreأ¦eإ،. Nemoj da mi neإ،to petljaإ،. Nemoj da mi hoأ¦eإ،-neأ¦eإ،. I ja beإ¾im bez povratka. Nikad neأ¦u unatrag. إ ta ti znaأ¨i staro sunce, stare staze, stari prag? To je ono za أ¨im moإ¾e da se pati. To je ono أ¨emu moإ¾eإ، srce dati. Al’ ako se ikad vratiإ، - moraإ، znati: tu أ¦eإ، stati. I ostati. Oأ¨ima se u svet trأ¨i. Glavom rije mlako veأ¨e. Od reke se deأ¨ak uأ¨i ka morima da poteأ¨e. Od zvezda se deأ¨ak uأ¨i da zapara nebo sjajem i od druma - da se muأ¨i i vijuga za beskrajem. Opasno je kao zmija, opasno je kao metak kad u meni veأ¨no klija i أ¦arlija moj poأ¨etak. A meni se u svet srlja. Stisnem srce. I zaإ¾murim. Al’ kad poأ°em - neأ¦u stati, jer jedino znam da إ¾urim. Ne znam kuda. Ne znam zaإ،to. Ne znam إ،ta se tamo skriva. Znam jedino da ne mogu tu, gde - kako pruإ¾im nogu - vezuje me odmah neko, zauzdava i potkiva. Opasno je kao munja. Opasno je kao metak kad u meni veأ¨no kunja i muأ¨i me moj poأ¨etak. Zato beإ¾im. Trأ¨im. Traإ¾im. Stvaram zoru kad je veأ¨e. Nek’ od mene إ¾ivot uأ¨i i da tepa i da teأ¨e. Ja sam takvo neko أ¨udo إ،to ne ume niإ،ta malo, pa kad krenem - krenem ludo, nestrpljivo, radoznalo... Ne znam إ،ta me tamo أ¨eka u maglama izdaleka, al’ ako se i pozlatim, il’ sve teإ،ko, gorko platim ja أ¦u uvek samo napred. Nikad neأ¦u da se vratim.

Carica_Aurora	#19
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 342 06. ï؟½ï؟½ï؟½ 2009. 15:29:58	. izabel 22.05.2009. 23:12 izabel Seme sam, إ،to أ¨uva u sebi neproklijalo vreme. A siguran sam u jedno: nemam pamet od magle. Ja ne upoznajem svet, veأ¦ ga samo prepoznajem. Ne idem da ga otkrivam, nego da ga se prisetim, kao nekakve svoje daleke uspomene. Jer mnogo puta sam bio gde nisam joإ، koraأ¨ao. I mnogo puta sam إ¾iveo u onom إ،to joإ، ne poznajem. I mnogo puta sam grlio to إ،to أ¦e tek biti oblici. Zato i izgledam izgubljeno i nespretno se osvrأ¦em. A u sebi se smeإ،kam. Jer, ako niste znali, svet je أ¨udesna igraأ¨ka. Moإ¾e li se izgubiti neko u nekakvom vremenu i u nekakvom prostoru, ako u sebi ne nosi sva vremena i prostore?آ»

Carica_Aurora	#20
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 342 06. ï؟½ï؟½ï؟½ 2009. 15:31:18	. izabel آ«Treba dopustiti mislima da se smire i staloإ¾e, da bi vam od svega ostalo tek nekoliko reأ¨i, oljuإ،tenih i أ¨istih, liإ،enih nepotrebnog. Sve teإ¾e se odluأ¨ujem na upotrebu govora. Velika je to smelost i opaka je nevolja, i beskrajna je slava i أ¨udoviإ،an jad, usuditi se kazivati. Sjaj i dragocenost vatre. Nemir liإ،أ¦a i oblaka. أˆvrstina i grأ¨ planine. Istrajnost jezerskih voda. Dah vetra u dolinama. Miris sunca u semenju. Sve su to dostojanstva pred kojima sam postiأ°en i kad pogreإ،no sluإ،am, a kamoli kad pokuإ،am i da ih objavim reأ¨ima. Govor je opasna umetnostآ».

Carica_Aurora	#21
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 342 06. ï؟½ï؟½ï؟½ 2009. 15:33:44	. Da li sam ikada rekao za neko poإ،teno drvo: evo visokog drveta? Nisam, jer pazim إ،ta govorim. Ako je pravo drvo, nije visoko, veأ¦ veliko, i kad je na dnu ambisa. Veliko ima dubinu, zato إ،to raste iz sebe. Visoko mi je sumnjivo, zato إ،to raste iz drugih. Da li sam ikad rekao: ovo je velika istina? Ne, jedino sam rekao: ovo je veliko pitanje. Da li sam ikad rekao: ovo je veliki إ¾ivot? Ne, jedino sam rekao: ovo je velika igra. إ½eleo sam, u stvari, da tu, gde izvire voda, proverim da li to zaista iz samog zemljinog أ¨ela izranja lik devojأ¨ice. Umesto slike u ponoru, أ¨ekala me je ona. إ½iva. I vrlo stvarna. Da, to je velika igra.

Carica_Aurora	#22
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 342 06. ï؟½ï؟½ï؟½ 2009. 15:37:30	24. juna bice godisnjica smrti Miroslava Antica ...nedavno je bila godisnjica smrti miroslava antica, a cesto se prisecam njegovih pesama u poslednje vreme ... uvek sam bio pre za prozu, i nisam neki ljubitelj poezije, i malo sta van citanke poznajem, ali Garavi Sokak je jedna od najranijih uspomena iz detinjstva, pamtim kako su mi citali te pesme pred spavanje....(tek nedavno sam skapirao da ih cale nije citao meni, vec sebi, naglas tongue.gif )...i stvarno ih volim.... Miroslavu Antiأ¦u (Mokrin, 14.3.1932 - Novi Sad, 24.6.1986) ne treba nikakva lakirana biografija, laإ¾na slava, unjkavi govor, prigodan tekst. Kao da je إ¾urio da umre da bi ponovo إ¾iveo. Ni kod jednog drugog naإ،eg mrtvog pesnika, grob nije poأ¨eo da uzdiإ¾e stvaralaإ،tvo, koje je u svim إ¾anrovima i oblastima iz jednog komada i antiأ¦evsko, pesniأ¨ko u svom biأ¦u. U samrtnom أ¨asu, preteأ¦i je digao glas nad svom mrtvaأ¨kom menaإ¾erijom, u kojoj amebe i paramecijumi traإ¾e svoj trenutak: "Niko ne sme da mi drإ¾i govor!". Vojvodina i ona stara Jugoslavija je zapamtila taj oproإ،taj, za koji je Antiأ¦ sam napisao "Besmrtnu pesmu" i naruأ¨io Janikine tamburaإ،e i "Pira manأ°e korkoro" ("Lutam sam po svetu"). Iz Ulice Mihala Babinke broj 1, kome je kao pesniku i kolegi iz iste redakcije i rubrike izborio sokak, Antiأ¦ se preselio u legendu. Joإ، za إ¾ivota je bio mit, a njegova meteorska figura zaparala je panonsko nebo ostavljajuأ¦i opus kome je teإ،ko sagledati kraj, samo u pisanom obliku. Pesnik koji je bio simbol slobode i nezavisnosti svake vrste, posejao je tragove svoje genijalnosti i u "poboأ¨nim umetnostima": na filmu, u pozoriإ،tu, slikarstvu. Da ne govorimo o novinarstvu. Tu skoro objavljena Antiأ¦eva bibliografija sadrإ¾i 3225 bibliografskih jedinica, 152 izdanja Antiأ¦evih knjiga. U svemu إ،to je takao, uradio svojom rukom, Antiأ¦ je bio neponovljiv i postao, uistinu, kultna liأ¨nost. إ½iveo je viإ،e إ¾ivota, najmanje osam, a svi detektivski napori da se oni rasvetle ostaju bez ikakvog rezultata. Oni koji su o Antiأ¦u "znali sve" iz kafanskih priأ¨a i naklapanja, hvalisanja onih koji ga moإ¾da nisu ni videli, tek iz njegovih sabranih dela su u prilici da dotaknu jednog autentiأ¨nog Miku. Onog koji nije mogao da se sakrije i kada je to إ¾arko إ¾eleo. Jedna od tih dragih knjiga ima naslov "Reأ¨nik Vojvodine". U njoj Antiأ¦ nije أ¨uo zvezde, razumevao ptice, mirisao trave, oseأ¦ao moأ¦ zemlje. Viإ،e od knjiga أ¨itao je ljude, savremenike koji su se uzdigli pedalj iznad razora i horizonta u kome se spajaju nebo i zemlja. Antiأ¦ je voleo da parafrazira Kandinskog i kaإ¾e kako je "sve إ،to umetnik izdahne umetnost" - أ¨inio je to sa prevelikom straإ،أ¦u. On je sve to zvao - pesma. I potpisivao kao Pesnik. Kreأ¦uأ¦i se u svim vremenima i prostorima, zahvaljujuأ¦i novinarstvu i mestu reportera u "Dnevniku", Antiأ¦ je znao da kaإ¾e: - Sve je stvoreno iz kretanja, a ko se viإ،e kreأ¦e nego novinar. Zahvaljujuأ¦i novinarstvu uspeo sam da obiأ°em ceo svet, sem Australije. Naravno da tamo nisam samo skupljao materijal za reportaإ¾e, nego se tu vrlo mnogo zalepilo za mene od drugih kultura. prepisao odavde....... Miroslav Antiأ¦ â€“ In Memoriam Postoji jedan neverovatan gad koji se zove Miroslav Antiأ¦ إ½dere moj hleb pravi moju decu nosi moja Odela Sa mojom إ¾enom leإ¾e u krevet na moje Roأ°ene oأ¨i Jer zna da sam tog trenutka sigurno negde Daleko u Lenjingradu I taj Antiأ¦ إ،to me je upropastio I kao Pisca I kao أ¨oveka Dakle taj koji أ¦e na kraju leأ¦i u moju Sopstvenu grobnicu Pita me jedno jutro إ،ta vam je boga mu أˆoveأ¨e Izgledate mi nekako bolesni A إ،ta se izvinite za izraz baإ، njega tiأ¨e Kako je meni I dokle mi je O meni se najlepإ،e brinu oni koji me Ostavljaju na miru A on pere ruke mojom rakijom ima kljuأ¨ od Mog ateljea Ljudi taj me tera da أ¨itam knjige petlja sa Mojim plavuإ،ama Dere se u mojoj kuci ogovara me svasta Laإ¾e Deca mi liأ¨e na njega a on nosi kravatu Brije se poznaje neke ljude radi Svako jutro se tusira pravi se da zna sve O zenbudizmu Prevodi knjige أ¨ini mu se da ima prijatelje Mom sinu zamislite svinjariju mome jedinom Sinu kupuje sladoled Bio sam mornar beإ¾ao sam ili odem na primer U Pariz Pokrijem se أ¦ebetom preko glave pustim brkove A on me I tu pronaأ°e u nekoj ulici إ½olive U nekom bednom hotelu I vrati kuأ¦i I rasplaأ¨e me Mati moja Melanija koja ne zna da je rodila mene A ne njega Viإ،e ga voli viإ،e mu veruje I on to joإ، kako Koristi A on je uveravam vas on je ta upeglana stoka kojoj Ja diإ¾em spomenik On je ta uvaإ¾ena إ¾ivotinja kojoj ja piإ،em Biografiju Ovako popljuvan I sam I do krajnosti zgaأ°en إ to moram da mu javno pozajmim oأ¨i I duإ،u I ono malo para koje sam jedva pozajmio Kad sam ja na primer skoأ¨io sa Petrovaradinske Tvrأ°ave On je uskakao u أ°aأ¨ke أ¨itanke Kad me je doktor Saviأ¦ leأ¨io od alkohola On se pravio kao da ima neke veze sa filmom Gde god se pojavim gurao me je da ga ne obrukam Pristajao je na kompromise cerekao se na Prijemima Primao je moje nagrade meإ،ao se u moje snove Jedan licemer Jedan stvarni licemer Jedan provincijalac Jedan koji je trpeo sve ono إ،to ja nikada neأ¦u Trpeti I koji sada tako fino إ¾uri da crkne umesto mene Da bi umesto mene Svinja jedna Da bi umesto mene إ،to pre jedini إ¾iveo

Carica_Aurora	#23
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 342 06. ï؟½ï؟½ï؟½ 2009. 15:46:41	. Ne lazem te. Ja izmisljam ono sto mora postojati, samo ga nisi jos otkrio, jer nisi ga ni trazio. Upamti: stvarnost je stvarnija ako joj dodas nestvarnog. Prepoznaces me po cutanju. Vecni ne razgovaraju. Da bi nadmudrio mudrost, odneguj vestinu slusanja. Veliki odgovori sami sebe otvaraju. Posle bezbroj rodjenja i nekih sitnicavih smrti, kad jednom budes shvatio da sve to sto si disao ne znaci jedna zivot, stvarno naidji do mene da te dotaknem svetloscu i pretvorim u misao. I najdalja buducnost ima svoju buducnost, koja u sebi cuje svoje buducnosti glas. I nema praznih svetova. To, cega nismo svesni, nije nepostojanje, vec postojanje bez nas. --------------------

Jelena_56	#24
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 20 07. ï؟½ï؟½ï؟½ 2009. 23:37:25	Jastuk za dvoje Ovo je pesma za tvoja usta od viإ،anja i pogled crn. Zavoli me kad jesen duva u pijane mehove. Ja umem u svakoj kapiji da napravim jun. I nemam obiأ¨ne sreأ¦e. I nemam obiأ¨ne grehove. Podeliأ¦u s tobom sve bolesti i zdravlja. Zavoli moju senku إ،to se tetura niz mokri dan. Sutra nas mogu sresti ponori. Ili uzglavlja. Svejedno: lepo je nemati plan. Zavoli trag mog osmeh na rubu أ¨aإ،e, na cigareti, i blatnjaV hod duإ¾ ulica koje sigurno nekuda vode. أˆak i kad ti se أ¨ini da ih mi nekud vodimo, one se smeإ،kaju blago i nekuda nas vode. Biأ¦emo tamo negde moإ¾da suviإ،e voljeni, potpuno neprimetni, ili javno prokleti

Jelena_56	#25
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 20 07. ï؟½ï؟½ï؟½ 2009. 23:41:46	VOJVODINA Volim je od إ،tala do neba, od blata do pإ،enice, toplu od ciganskih gudala i blagdanskih oأ¨enaإ،a, vrإ،idbenu i zaduإ،niأ¨ku, smeأ°u kao devojaأ¨ke pletenice, tu zemlju أ¨ardaإ،a, أ¨aإ،a i bezemljaإ،a, gde su sluإ¾ili bdenija i ljude za glavu skraأ¦ivali, gde su starice tepale i pragove branili golim إ،akama, pa su je brali i jeli rukama, pa su crkavali i إ¾iveli, pa su je voleli ljudi, i kleli, i psovali, i plakali, tu Vojvodinu bogomojaأ¨ku, i bezboإ¾niأ¨ku, i vinsku, belju od jaganjaca, crnju od paljevina, tu Vojvodinu svetonikoljsku, velikogospojinsku, kad se lumpovalo od Vrإ،ca do Temiإ،vara, Sombora i Segedina, pa niko nije imao u brkovima gustu pesmu kao taj narod robijaإ،ki i prvomajski, razbijenih temena i zuba, ta Vojvodina aإ،ova, britvi, molitvi i إ،amara, zarasla u إ¾elje, u laإ¾, u borbu, u izdajstvo, u ljubav volim je, jer svi smo إ،iroki i obiأ¨ni kao ova ravnica, jer smo i veliki i prokleti na ovim zelenim travama, i milioni rumenih suludih zvezdanih ptica veأ¨ito أ¦e leprإ،ati nad naإ،im umornim glavama. I volim je prosjaأ¨ku pred crkvama, nedeljama u ritama, i svatovsku, astragansku, neucveljenu bolovima, i Vojvodinu vaإ،arsku i hramonikaإ،ku, أ¨as raspusnu, أ¨as pitomu, i birtijaإ،ku, إ،to osvanjiva إ،tucajuأ¦i pod stolovima, pa Vojvodinu beأ¨ku i varmeأ°sku, sa tuأ°im barjacima pred أ¨etama, K.u K. regimente, kraj druma istorija silovana i zaklana i Vojvodinu solunsku i krfsku nad bajonetima sivu kao vojniأ¨ka smrt u koporanima i zajedniأ¨kim rakama, ej, pa je volim إ،estoaprilsku, logoraإ،ku, isprebijanu, obeإ،enu o bandere, probuإ،enu po أ¨elima, uzoranu od tenkova, od krvi izopijanu, i partizansku, kad je oktobra donela proleأ¦e selima, volim je koliko je zla i dobra. Volim je podjednako. Prskajte kajsije zvezda z kosi drveأ¦a njenog. Uvek أ¦e biti krovova pozadi krova svakog, jer uvek se rumeno nastavlja na rumeno. I danas, zemljo rodna, kad nisi bosonoga, kad nisi gola beda, u dronjcima i plaأ¨u, ti, إ،to se moliإ، bogu, ti إ،to pljujeإ، na boga, ti إ،to si dugovala i naplatila raأ¨un, nazdravlje, diإ¾i أ¨aإ،e, razbij astale إ،akom, zapevaj preko njiva, neka zabride kosti, volim te إ،to si prosta, sirova, divlja tako, i tako mnogo luda, volim te... volim... oprosti, ti, إ،to si danas lepإ،a, ti, bez krasta i vaإ،ki, ti, ljuljaإ،ko i rako - إ¾ut, zubat osmeh ne skrivaj, pevaj pijano racki, maأ°arski, totski, vlaإ،ki, makedonski i liأ¨ki, preko dalekih njiva, i voleأ¦u te uvek, krvavo moje odojأ¨e i sreأ¦o nova, jer se ne stidim tvog otegnutog govora i slanine i kudeljnih gaأ¦a, od paorske sam krvi, psovki, radosti, snova... Razdrlji prsluk i gutaj! Ja ovu zdravicu plaأ¦am!

Jelena_56	#26
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 20 07. ï؟½ï؟½ï؟½ 2009. 23:45:20	ROMANSA Jesi l moje Najmoje? - Jesam tvoje Najtvoje. - Da ti sviram u uإ،ima? - Da mi kupiإ، dve firange od cica. Al’ da budu na cvetiأ¦e. - Da zakaأ¨im viljuإ،kama na ragastov od pendzera. - Da me mrze sve komإ،ije. - Da ja imam samo tebe. - Da ti imaإ، samo mene. - Da ne udje ni Mesec ni Sunce. Da u sobi bude jedna crkva. Da gledamo kroz taj pendzer, kroz taj pendjer pun cvetica, da je إ¾ivot neإ،to naإ،e, najnaإ،e. - Da je إ¾ivot neإ،to tako lepo kao u samoposluzi "Zvezda". - Jesi l moje? Najmoje? - Jesam tvoje. Najtvoje

Jelena_56	#27
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 20 07. ï؟½ï؟½ï؟½ 2009. 23:47:47	Malilini Mora biti da sam poإ،aإ،avio - naأ¨isto. Zar ne vidiإ، da si lepa, Malilini, da si lepa kao ptica od إ،arenog perja. Nemam dukat da te kupim. Nemam braأ¦u da te otmem. Nemam majku da te uvraأ¨amo. Da odem u vojsku dve-tri godine, rano mi je za vojsku, a i إ،ta cu bez tebe. Da idem po vaإ،arima, Da sviram po birtijama, da kupujem perje, da se kockam, pa da zaradim, - udaأ¦es se za nekog dok se vratim, nesreأ¦o. Beإ¾i mi sa mojih oأ¨iju. Mora biti da sam poإ،aإ،avio - naأ¨isto. Nisi ti ni lepa, Malilini. nisi ti ni kao ptica od إ،arenog perja. Ima takvih u ciganskom rodu i jos lepإ،ih - barem hiljadu. Da te kupim za dukat, da ga odmah potroإ،iإ،. إ ta أ¦e meni braأ¦a, pa da se u tebe zaljube. Da je إ¾iva moja mati, ti bi u nju pogledala urokljivim oأ¨ima, i mater bi moju pretvorila u vrbu. A moإ¾da i ne bi, Malilini. Eto إ،ta ja govorim. Teإ،ko meni: lud sam! Zar ne vidiإ، da si lepa, Malilini, da si lepa kao ptica od إ،arenog perja - priznajem! Nemoj da me kljujeإ، u to moje grlo sa tim lepim oأ¨ima. Ne mogu da diإ،em od tebe. U nosu mi duإ،a, nesreأ¦o. Ja إ¾vaأ¦em tvoju kosu. Ti إ¾vaأ¦es moju krv. Ja إ¾vaأ¦em tvoje ruke. Ti إ¾vaأ¦es moje srce. Ja إ¾vacem tvoju crvenu maramu. Ti إ¾vaces moj nikakvi إ¾ivot. I moju nikakvu sudbinu. Tako si me dovela u neإ،to glupavo pa govorim, a ne znam إ،ta govorim. Pa oseأ¦am, a ne znam إ،ta oseأ¦am. Pa ja plaأ¨em i ne plaأ¨em ujedno. Sad moram da idem da probam da naأ°em neki drugi إ¾ivot i drukأ¨iju sudbinu. Idem u vojnike. baإ، me briga za tebe. Idem odmah sutra da budem oficir. Baإ، je meni إ¾ivot lep. Otkud da je nikakav. Nakriviأ¦u kapu preko uveta. أˆeta mirno! أˆeta napred marإ،! Eto vidiإ، إ،ta govorim. sve - kojeإ،ta. إ،alim se. Oprosti. Mora biti da sam poإ،aإ،avio - naأ¨isto.

Jelena_56	#28
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 20 07. ï؟½ï؟½ï؟½ 2009. 23:49:56	******* "...U jesen uvek nestanem iz Novog Sada. Cinim to zato sto se svakog novembra, kao po nekom smusenom pravilu, ponovo zaljubljujem u stari most pod Tvrdjavom, u lavirint krivudavih sokacica oko Matice Srpske i Temerinske pijace, u dva prozebla labuda koji kasljucaju u jezeru Dunavskog parka, u jednu violinu kod "Marasa" ili dve violine kod "Stolca" i sto sve bespomocnije prirastam za ove ulice, za svu uzurbanost prolaznika, za leprsanje jutarnjih i vecernjih izdanja na Bulevaru i za sareni lom izloga koji krupnim cetvrtastim ocima jure u izmaglicu i monotono sivilo prosute kise. Verovatno znate sta znaci zaboraviti sebe na nekom uglu, duz nekih drvoreda, pod nekim prozorom... znaci: ostati ovde zauvek. I neka to izgleda neverovatno i romanticno, znaci: secati se tamo cak na Sen Zermenu malog bifea "Lovac" iza Dnevnika ili pod kremaljskim kulama sa nostalgijom misliti na baroknu fasadu novosadske opstine, ili u betonskoj vrtoglavici Menhetna pozeleti jedno spokojno popodne na obroncima kamenicke obale. Jednom su me pitali zasto sam tako gimnazijski zaljubljen u Novi Sad. Nisam umeo da odgovorim. Jer sa najdrazim gradom je kao i sa najdrazom zenom: nikad necemo uspeti da objasnimo ni sebi ni druagima sta nas je to tako vezalo... Miroslav Antic

Janna__	#29
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 915 09. ï؟½ï؟½ï؟½ 2009. 20:48:53	******** ’’Nepovratna pesma’’-Miroslav Antic Nikad nemoj da se vraأ¦aإ، kad veأ¦ jednom u svet kreneإ، Nemoj da mi neإ،to petljaإ، Nemoj da mi hoأ¦eإ،-neأ¦eإ،. I ja beإ¾im bez povratka. Nikad neأ¦u unatrag. إ ta ti znaأ¨i staro sunce, stare staze, stari prag? Tu je ono za أ¨im moإ¾e da se pati Tu je ono أ¨emu moإ¾eإ، srce dati. Al’ ako se ikad vratiإ، moraإ، znati tu أ¦eإ، stati I ostati. Oأ¨ima se u svet trأ¨i Glavom rije mlako veأ¨e Od reke se dete uأ¨i ka morima da poteأ¨e. Od zvezda se dete uأ¨i da zapara nebo sjajem. I od druma da se muأ¨i i vijuga za beskrajem. Opasno je kao zmija opasno je kao metak da u tebi veأ¨no klija i أ¨arlija tvoj poأ¨etak. Ti za koren nisi stvoren Ceo svet ti je otvoren. Ako ti se nekud إ¾uri, stisni srce i zaإ¾muri. Al’ kad podjeإ، - nemoj stati Mahni rukom. I odjuri. Ko zna kud أ¦eإ،. Ko zna zaإ،to. Ko zna إ،ta te tamo أ¨eka. Ove su zelje uvek belje kad namignu iz daleka. Opasno je kao munja opasno je kao metak da u tebi veأ¨no kunja i muأ¨i se tvoj poأ¨etak. Ti si uvek krilat bio samo si zaboravio. Zato leti. Sanjaj. Trأ¨i. Stvaraj zoru kad je veأ¨e. Nek’ od tebe إ¾ivot uأ¨i da se peni i da teأ¨e. Budi takvo neko أ¨udo إ،to ne ume nista malo, pa kad kreneإ، - kreni ludo, ustreptalo, radoznalo. Ko zna إ،ta te tamo أ¨eka u maglama iz daleka. Al’ ako se i pozlatiإ،, il’ sve teإ،ko, gorko platiإ،, uvek idi samo napred. Nemoj nikad da se vratiإ،.

ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ : ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ 1 [2] 3 4 5 . . . 12 ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½

ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½