Ljubavni Sastanak Upoznavanje

Kupovina Prodaja

������ :
:: ������ ��������
:: �����
:: ���
:: �������
:: �������
:: Blogs
:: ������
:: ������
:: �������
:: �����
:: ����������
:: Membership


Femina Magazin

YuPortal

Ljubavni Sastanak na Fejsbuku
Svako vece od 20 casova okupljanje u Pricaonici. Dobrodosli!

�������
������� :: ����� �� ���� ������� :: ������ ������� :: ��� �������

3. Opšte teme > Zdravlje & telo > alternativna medicina

������� : ������ 1 [2] 3 4 5 6 ������
barjak #1
��������: 706


28. ��� 2009. 06:14:38
alternativna medicina

Termin Alternativna medicina odskora je u upotrebi, kao “politiåki prihvatljiva„
zamena za nešto što je nosilo naziv nadrilekarstvo. Sam termin je netaåan
- ono što danas nazivamo alternativnom medicinom, hiljadama godina
bilo je jedini naåin leåenja a onda je, kao alternativa, poåela da se razvija nauåna
medicina. Teško je reñi zašto su zagovornici tradicionalne medicine (ili
nadrilekarstva) lansirali ovaj termin kojim sebe dobrovoljno svrstavaju u
drugi plan.
Nema sumnje da je alternativna medicina deo širokog socijalnog trenda,
danas veoma aktivnog, koji je veñ osvojio veliki deo publike i sada pokušava
da - ako veñ ne moæe da odbaci nauku i da preuzme njeno mesto u zvaniånim
institucijama - bar stane rame uz rame s njom. Zato postoji i izraz
komplementarna medicina, što je samo varijanta alternativne, kad se koristi
kao dopuna uz nauånu medicinu.
Osnovna razlika izmeðu nauåne i alternativne medicine jeste u tome što
je u nauånoj osnovni princip da proces leåenja mora da bude dokazano efikasan
i neškodljiv (ili bar da šteta bude manja od koristi), što znaåi da se teæište
stavlja na istraæivanje, testove i eksperimentalni rad. Savremena medicina
pokušava da objasni kakvi se hemijski procesi dogaðaju u digestivnom traktu
dok varimo hranu, koje biofiziåke sile pokreñu mišiñe dok se penjemo uz
stepenice, pa i proces mišljenja - kako se u mozgu aktiviraju milijarde minijaturnih
ñelijskih baterija koje obraðuju i memorišu informacije.
Ipak, mnogim ljudima je ovakav pogled na svoje telo stran i teško shvatljiv.
Za njih je logiånija pretpostavka da kroz njih teåe i da ih proæima neka
tajanstvena i nepoznata æivotna energija, koju u Japanu zovu ki, u Kini ñi (ne-
3
barjak #16
��������: 706


28. ��� 2009. 06:26:19


iz organizma, ovaj vid leåenja nema štetnih efekata, ali ni korisnih; izuzetak
je epidemija gripa, kad ñe lekari ipak savetovati uzimanje ovog vitamina u
veñim koliåinama od uobiåajenih. Svi vitamini se veñ nalaze u raznim namirnicama,
pa je (osim u retkim sluåajevima) nepotrebno njihovo uzimanje u
sintetiåkom obliku. Ovo tim pre što nisu baš svi vitamini tako bezopasni; za
neke vaæi upozorenje da hipervitaminoza (preterano unošenje) moæe da izazove
zdravstvene probleme. Poveñano unošenje vitamina A, recimo, izaziva
ne samo pojavu suve i perutave koæe i gubitak kose, nego i oticanje jetre i
slezine. Za neke forme raka åak se smatra da preterivanje sa vitaminima
moæe da izazove bræe širenje malignog tkiva i da umanji šansu za izleåenje.
Oprezno sa biljnim preparatima. Leåenje biljem je najstariji naåin terapije
medikamentima, a njihov znaåaj u medicini ni danas nije umanjen. Naprotiv,
biljke su veoma vaæne u farmakološkim istraæivanjima i proizvodnji lekova,
ne samo kad se neposredno koriste njihovi sastojci nego i kad se upotrebljavaju
kao bazni materijal za sintezu medikamenata ili kao modeli za aktivne
sastojke u lekovima.
Mada je svaka tradicija koja se prenosi “s kolena na koleno” lep folklorni
milje jednog naroda, efikasnost ove etno-medicine je rastegljiva kategorija.
Tokom razvoja nauke za mnoge biljke je utvrðeno da li mogu da se koriste za
leåenje ili ne, pri åemu su neke od njih “izašle na rœav glas” zbog toksiånih
supstanci koje sadræe. Istina je da ima biljaka koje su efikasne kod leåenja nekih
bolesti i medicina je veñ dala preporuke za takvu terapiju. S druge strane,
mnogi sastojci iz tih biljaka su izdvojeni ili sintetisani jer su tako efikasniji,
omoguñavaju taånije doziranje i, što je najvaænije, izbegava se uzimanje neispitanih
supstanci. Ovo poslednje ne treba zanemariti jer biljke sadræe na stotine
hemijskih jedinjenja koja mogu da uåine tok bolesti nepredvidljivim.
Naravno, to ne vaæi za ljudsku ishranu. “Prirodna ishrana” nije isto što
i “prirodno leåenje biljem”, kao što ni pesticidi i aditivi u hrani nisu isto što i
medikamenti koji se koriste za leåenje bolesti. Mada ni kod prirodne ishrane
opreznost nije na odmet - zgodan primer za to su otrovne peåurke, koje
sadræe dosta proteina, biljnih masnoña i ugljenih hidrata, pa ih ipak niko ne
koristi za jelo.
U narodu još uvek postoji zabluda da prirodno uvek mora da bude bolje
i sigurnije od veštaåkog, pa pošto je prirodna hrana kvalitetnija od industrijske
(što niko ne spori), mora biti da je i “narodsko” leåenje biljem neškodljivo,
jer dolazi pravo iz prirode. Istovremeno se medikamenti proglašavaju
za “štetnu hemiju”, pri åemu se zanemaruje åinjenica da se u tabletama i
kapsulama nalaze ista hemijska jedinjenja kao u biljkama (ponekad i izdvojena
iz istih tih biljaka), samo u precizno odmerenim koliåinama i bez suviš-
barjak #17
��������: 706


28. ��� 2009. 06:26:49


nih dodataka. Ovom verovanju doprineli su i pacijenti koji zloupotrebljavaju
lekove (uglavnom sedative i analgetike) mada oni upravo time demonstriraju
moñ ovih medikamenata. Apsurd leæi u tome što ñe za neæeljene posledice
biti optuæena medicina a ne onaj ko je naåinio grešku u izboru leka ili u
njegovom doziranju.
Naravno, sve ovo ne znaåi da je fitoterapija (što znaåi leåenje biljkama,
mada je do nedavno pravilno znaåenje ovog pojma bilo samo leåenje biljaka)
nepoæeljna i da je treba izbegavati. Naprotiv, savremena medicina dosta
duguje tradicionalnoj baš zato što je od nje nasledila neke vrlo efikasne metode
leåenja biljkama. Jedino što u ovome nikako ne treba zaobiñi je konsultacija
sa lekarom, jer zbog opasnosti od štetnih efekata nije preporuåljivo eksperimentisati
sa ovom terapijom niti koristiti lekovite biljke koje potiåu iz nesigurnih
izvora. Zbog ovoga je Svetska zdravstvena organizacija 1996. godine
okupila grupu od 100 medicinskih eksperata iz raznih krajeva sveta koji
su dali preporuke i upozorenja za korišñenje velikog broja lekovitih biljaka.
Tajni recepti. Ako izuzmemo vojnu tehniku, svi nauånici nesebiåno dele
svoje znanje sa drugima, jer je to prirodan tok nauånog razvoja. Isto se odnosi
na medicinu: svaki lek vrlo brzo postaje opšte dobro, ili (ako vlasnik patenta
ne æeli da proda prava za proizvodnju) bar postaje dostupan za nabavku
iz celog sveta. Ako je novi lek efikasan, to odmah podstiåe paænju svih medicinskih
institucija i niko ga ne åuva kao tajnu, jer nauånik doæivljava veliku
liånu satisfakciju kad dobije priznanje od svojih kolega.
S druge strane, nadrilekari ljubomorno åuvaju tajne svojih lekova jer se,
valjda, plaše da ñe drugi otkriti da iza njih leæi prevara. Dakle, ako neko ponudi
medikament za koji tvrdi da ga medicina ne poznaje, neka to bude indikator
da se treba dobro raspitati o njegovoj efikasnosti.
Ne postoji lek koji leåi sve. Mnogi alternativci tvrde da imaju lek za sve
bolesti, ali treba znati da takav lek ne postoji; svaka bolest zahteva poseban
naåin leåenja, a mnogi od tih naåina su meðusobno komplementarni i na
organizam deluju na suprotne naåine. Ako, recimo, pronaœete lek koji “normalizuje”
krvni pritisak, to je znak da on ne leåi ništa; pritisak je moguñe jednim
medikamentima smanjiti a drugim poveñati, ali ne i “normalizovati”.
Reklama za “svemoguñi” lek proprañena je spiskom bolesti koje je njime
moguñe izleåiti. Najbolje je da vaše poverenje u lek bude u obrnutoj proporciji
sa duæinom tog spiska.
barjak #18
��������: 706


28. ��� 2009. 06:27:41


“Pare i æivot” umesto “Pare ili æivot”
Postoji kategorija nadrilekara koja zasluæuje da o njima govorimo na poseban
naåin. To su oni koji vrebaju samo ljude obolele od najteæih bolesti, onih koje
nauåna medicina smatra praktiåno neizleåivim. Najunosnije træište za ove
“specijaliste” åine oboleli od raka.
Medicina je u znatnoj meri objasnila mehanizam nastanka i širenja ove
strašne bolesti, ali pošto “kvar” nastaje u ñeliji na molekularnom nivou (u
genetskom kodu) i brzo se umnoæava i širi deobom ñelija, put do pronalaska
efikasnog leka je dug i još uvek je neizvesno kada ñe biti krunisan uspehom.
Zato su alternativci, ne pokušavajuñi da shvate pravu prirodu bolesti, razvili
svoje pristupe bazirane na metafiziåkim spekulacijama. Po jednoj od ovih
teorija, rak je simptom (a ne bolest) åiji uzrok treba traæiti u pogrešnoj ishrani,
stresu ili okruæenju u kome åovek æivi. Lek se, dakle, nalazi u pravilnom
izboru hrane, medikamentima koji potiåu iz prirode i mobilisanju mentalnih
i duhovnih snaga pacijenta. Ova terapija se predstavlja kao prirodna i neškodljiva,
a medicinska kao opasna jer ne leåi pravi uzrok bolesti, sluæi se
seåenjem (hirurškim intervencijama), trovanjem (citostaticima) i zraåenjem
åime samo slabi prirodne sposobnosti organizma za samoizleåenje.
Kad nekoga zadesi nesreña da dobije dijagnozu bolesti kao što je rak, on
i njegovi najbliæi ulaze u teæak period u kome ñe im više nego ikad biti potrebna
pomoñ i razumevanje okoline. Neñe svako od prijatelja i poznanika umeti
da pronaœe pravi naåin da bude od koristi, pa ñe ponekad dolaziti i do sukoba
mišljenja oko toga kako se treba postaviti prema teškoj bolesti. Ako bolesnik
i njegova porodica pripadaju grupi realista i skeptika koji gaje poverenje
prema nauånoj medicini, mogu da raåunaju na oštru konfrontaciju sa onima
koji bi “prevrnuli svaki kamen” ne bi li nekako pobedili bolest. To su osobe
koje pripadaju kulturološkom miljeu za koji je upravo takvo ponašanje
stvar pristojnosti, pa zato nikad (åak ni posle smrti pacijenta) neñe priznati da
je ta akcija bila obiåno uznemiravanje bolesnika i njegove porodice.
Ovo je veoma delikatna situacija i sukob mišljenja moæe da dovede do
nepotrebnog rasipanja energije u trenutku kad je treba usmeriti na vaænije
stvari. Dr. Elizabet Kibler-Ros (Elizabeth Kubler-Ross) je u knjizi “Smrt:
poslednji stepen u odrastanju” (Death: the final stage of growth) navela faze
kroz koje prolaze skoro svi koje je zadesila neizleåiva bolest: najpre gnev, zatim
poricanje, pa cenkanje (“pogodba sa bolešñu”), depresija i na kraju prihvatanje
sudbine i manje-više racionalna priprema za neizbeæan kraj. Jedan
zanimljiv televizijski film koji obraœuje ovu temu, “Ko ñe voleti moju decu”,
snimljen je po istinitom dogaœaju. U njemu En Margaret igra ulogu siroma-
barjak #19
��������: 706


28. ��� 2009. 06:28:08


šne samohrane majke koja, znajuñi da je obolela od raka, preostalih nekoliko
meseci æivota provodi u pokušajima da pronaœe domove u kojima ñe zbrinuti
desetoro svoje dece.
U tako teškim okolnostima, bolesnika ñe s jedne strane opsedati “profesionalci”
sa sumnjivim motivima nudeñi im svoje isceliteljske usluge, a s druge
poznanici koji ñe ga (uglavnom iz najbolje namere ali bez puno razmišljanja)
ubeœivati da “pokuša još samo ovo” ili mu stalno pronalaziti nove
nadrilekare koje je preporuåila komšinica od roœake jedne prijateljice. Protivnici
ovog pristupa u takvoj situaciji obiåno åuvaju svoje mišljenje za sebe, jer
se (ne bez razloga) oseñaju kao da su im usta zapušena još pre nego što su
izgovorili i prvu reå.
A posle smrti bolesnika? Porodica i prijatelji se posle prvog šoka teše
mišlju “bar smo pokušali sve što se moglo” ili su u takvoj depresiji da im ne
pada na pamet da bilo koga pozivaju na odgovornost. Materijalni gubitak se
preñutkuje, nešto iz stida pred drugima a nešto iz poštovanja prema pokojniku.
Nadrilekara obiåno više niko ništa ne pita, a ako se i to dogodi on ñe samo
izvaditi iz arsenala neki od standardnih izgovora, pre nego što mu na
vrata zakuca sledeña ærtva.
Ako æelite da doðete do brze i lake zarade a pripadate grupi ljudi koji
ne znaju za griæu savesti, najbolje ñete proñi baveñi se prodajom leka protiv
raka. Neka vas ne brine to što nemate takav lek - prodajte bilo šta (mnogi veñ
prodaju razne neškodljive travke razmuñene u medu ili sliåno) i sasvim sigurno
ñete imati træište, kupce koji ñe vas opsedati, besplatno ñe vas reklamirati
drugima, nikada neñe pitati za cenu niti ñe vas optereñivati pitanjima
posle neuspešnih terapija a uz to neñete imati problema ni sa zakonom.
Ovo, je inaåe, priliåno star recept za laku zaradu; veñ hiljadama godina
putujuñi trgovci prodaju razne eliksire za koje se zaklinju da vrañaju zdravlje,
mladost, snagu, polnu moñ i sve što je na ceni.
Da li ajkule oboljevaju od raka?
Jedan od savremenih lekova za koje se tvrdi da leåe rak ili da pomaæe u njegovoj
prevenciji, spravlja se od ajkuline hrskavice. Za popularnost ovog leka
zasluæan je Vilijam Lejn (William Lane), autor knjige “Ajkule ne dobijaju rak”
i drugog izdanja koje nosi naziv “Ajkule još uvek ne dobijaju rak”. Naæalost,
ova tvrdnja nije taåna - ajkule ipak dobijaju rak! Na spisku kancerogenih oboljenja
koja ih ugroæavaju nalaze se i ona sa najgorom prognozom: melanom,
tumor mozga, rak krvi i krvnih sudova, pa åak i rak hrskaviåavog tkiva, od
koga se pravi “svemoñni” lek.
barjak #20
��������: 706


28. ��� 2009. 06:28:47


Osnova za verovanje u efikasnost leka jeste tvrdnja da on sadræi angiogenezne
inhibitore, koji spreåavaju formiranje krvnih sudova u organizmu,
pa samim tim i unutar kancerogenog tkiva. Anti-angiogenezni efekat (doduše,
sasvim skroman) zaista je postignut u laboratorijskim uslovima, ali samo
u epruveti, a ne i u ljudskom ili æivotinjskom organizmu.
U glasniku Ameriåkog udruæenja za kliniåku onkologiju objavljeni su
rezultati manje studije koja se bavila ispitivanjem efikasnosti ovog leka. Lek
je dobijalo 58 pacijenata obolelih od raka tokom 12 nedelja i ni kod jednog
nije došlo do izleåenja niti do poboljšanja kliniåke slike. Istina, dva pacijenta
su prijavila privremeno poboljšanje subjektivnog stanja, što se oåekivalo i bez
terapije. Kasnije je sprovedeno još nekoliko sliånih studija i ni jedna nije dala
rezultate koji bi ukazali na vezu izmeðu uzimanja ovog leka i toka bolesti.
Zanimljivo je da zagovornici ovog naåina leåenja raka nikad nisu pokušali
da objasne jedan prost apsurd - da je aktivna supstanca koja se izdvaja iz
hrskaviåavog tkiva ajkule zapravo protein koji se pod dejstvom æeludaånih
sokova vari kao i svaki drugi. Posledica je oåigledna - lek (koji se inaåe uzima
oralno) zapravo i ne stiæe do obolelog tkiva u organizmu! Sliåno bi bilo i sa
insulinom koji uzimaju oboleli od šeñerne bolesti; njima bi svakako bilo lakše
da piju tablete nego da se bodu iglom svaki dan, ali bi u tom sluåaju i on bio
svaren i ne bi izazvao nikakav efekat.
Lekovi koji se baziraju na ajkulinoj hrskavici relativno su skupi. Komplet
medikamenata za terapiju od 16 nedelja košta oko 3000 dolara. Postoje i
jeftinije varijante ovog leka, koje uz ajkulino hrskaviåavo tkivo sadræe i razne
aditive i standardna neaktivna sredstva za popunjavanje mase leka, ali je
posle ispitivanja objavljeno upozorenje da su neki dodaci koji se ovde koriste
otrovni za åoveka. Osim toga, utvrðeno je da ajkulina hrskavica sadræi sastojke
koji usporavaju rast dece i fetusa, usporavaju zarastanje rana posle
operacija (koje, na æalost, åesto prate obolele od raka), smanjuju broj belih
krvnih zrnaca (što slabi prirodnu odbrambenu moñ organizma) i kod nekih
pacijenata izazivaju dijareju, što inaåe pojaåava negativne efekte konvencionalne
terapije citostaticima i zraåenjem.
Za rasplet priåe o leåenju raka ajkulinom hrskavicom dugujemo zahvalnost
samom Vilijamu Lejnu, autoru knjige “Ajkule ne dobijaju rak” i
osnivaåu kompanije Cartilage Technologies koja je proizvodila i prodavala
lek. Lejn je 1996. godine prodao firmu (posle åega je ona preimenovana u Bio
Therapies), i izjavio za štampu da je (citiramo): hrskavica ajkule potpuno
neefikasna u leåenju raka!
Ako postoji još neko koga nije šokirao ovakav obrt, trebalo bi da åuje
nastavak Lejnove izjave, jer ona zasluæuje istaknuto mesto u istoriji alterna-
barjak #21
��������: 706


28. ��� 2009. 06:29:15


tivne medicine: Jeste, proizvodi “prve generacije” zaista nisu bili efikasni,
ali je on zato stvorio proizvode “druge generacije” koji jesu! U åemu je razlika?
Pa, Lejn nam otkriva i tu tajnu: nije svejedno da li se koristi sveæa ili zamrznuta
hrskavica. I u tome je cela mudrost!
Ne treba sumnjati da Vilijam Lejn i ovoga puta dobro zna šta radi, jer ñe
træište prihvatiti njegov novi proizvod i on ñe se prodavati isto tako dobro
kao i stari. Nevolja je u tome što se ova priåa ne završava na ajkulinoj hrskavici,
nego je u igri ceo niz lekova koje nadrilekari spravljaju od divljih æivotinja.
Tu je krljušt krokodila, oklop i krv kornjaåe, nekoliko ælezda jelena, mišiñi
sa ruku majmuna, rog nosoroga, æuåna kesa medveda, zubi i polni organi
tigra i još mnogo delova tela æivotinja koje se love i ubijaju samo zato da bi
se od njih spravljali i skupo prodavali beskorisni preparati.
Pljaåkaši zdravlja
Dr Viljem Dæervis (William T. Jarvis), osnivaå i predsednik ameriåkog Nacionalnog
veña za borbu protiv zdravstvenih obmana (NCAHF, National
Council Against Health Fraud), u knjizi Pljaåkaši zdravlja (The Health Robbers)
priloæio je listu naåina na koje alternativci mogu da priåine štetu bolesniku i
njegovoj okolini. Kategorije štete su ekonomska, direktna, indirektna, psihološka
i socijalna.
Ekonomska šteta. Ukupna koliåina novca koju bolesnici od raka godišnje
potroše na alternativnu terapiju nije poznata, ali se procenjuje da ona samo u
Americi znatno premašuje milijardu dolara, što je inaåe suma koja se u svetu
potroši za nauåno istraæivanje ove bolesti. Finansijski udar na bolesnike i njihove
porodice moæe da bude katastrofalan ako uœu u zamku alternativaca,
jer su mnogi spremni da zloupotrebe njihovo oåajanje ne bi li im “iscedili” i
poslednju paru. Dr. Dæervis navodi sluåajeve u kojima su porodice obolelih
potrošile celu ušteœevinu i ušle u dugove, pa åak izgubile i kuñe i imanja (pri
åemu, naravno, bolesniku nije bilo pomoñi).
Direktna šteta. Alternativna terapija moæe da izazove ozbiljne povrede, nepotrebnu
patnju i bolove, unakaæavanje pa i prevremenu smrt bolesnika. Lekovi
koji se u improvizovanim uslovima spravljaju od koštica kajsija
(Laetrile) ponekad sadræe dozu cijanida opasnu po æivot, terapija sirovim
mlekom moæe da izazove infekciju salmonelom, klistir od kafe uzrokuje elektrolitiåki
debalans u organizmu, energiånom masaæom je moguñe izazvati
ošteñenja organa i unutrašnje krvarenje, pregrevanje tela pacijenta izaziva
ošteñenja mozga, a nanošenje korodivnih hemikalija na koæu zahvañenu ra-
barjak #22
��������: 706


28. ��� 2009. 06:30:03


kom stvara teške opekotine. Portugalski nadrilekar Manuel Dinis Pimentel je
1998. godine optuæen za ubistvo 8 i pokušaj ubistva još 21 pacijenta koje je leåio
od raka tako što im je koæu posipao prahom koji sadræi pesticide. Ovo je
samo jedan primer - lista je duga, a zajedniåko za sve nabrojane postupke je
da nemaju nikakvog pozitivnog uticaja na tok bolesti.
Dr Dæervis je naveo sluåaj koji je kao sudski veštak sluæbeno istraæivao.
Rut Konrad (Ruth Conrad), iz dræave Ajdaho, obratila se naturopatu (alternativcu
koji leåi iskljuåivo prirodnim preparatima) radi lake površinske povrede
ramena. On je usput primetio ispupåenje na njenom nosu, proglasio ga za
rak i prodao joj biljni melem kojim ñe ga mazati. Posle nekoliko dana telefonom
ga je obavestila da je koæa na nosu i oko njega boli i da su se pojavile
prugaste mrlje preko obraza, na šta je dobila odgovor da je to dobro jer te
mrlje “liåe na (æivotinju) raka, a i sama bolest je rak”. Takoœe joj je rekao da
treba da pojaåa terapiju melemom. Posle nedelju dana, veñi deo njenog lica,
ukljuåujuñi i nos, bukvalno je nestao! Bilo je potrebno 17 plastiånih operacija
kojima je za tri godine delimiåno rekonstruisan uništeni deo lica.
Ovo nesreñno iskustvo otvara još jedan problem alternativne medicine
- nestruånu dijagnozu bolesti. Rut Konrad nije ni imala rak; izraslina na nosu
bila je bezopasna i lako se mogla sanirati ambulantnom intervencijom, samo
je trebalo obratiti se lekaru. Ona je, dakle, osim toga što je doæivela teško
fiziåko ošteñenje, trpela i nepotrebne duševne patnje jer je mislila da boluje
od neizleåive bolesti.
Indirektna šteta. Rak je bolest koju u mnogim sluåajevima medicina moæe
da izleåi ili bar da znaåajno produæi æivot pacijentu, pod uslovom da se sa terapijom
poåne odmah posle potvrðene dijagnoze. Zato je prava tragedija kad
se dragoceno vreme izgubi u neefikasnim terapijama.
Izgleda da su, bar što se tiåe indirektne štete, najopasnije dijete ili neke
druge terapije koje se svode na posebne reæime ishrane jer dugo traju, od njih
se (za razliku od terapije medikamentima) ne oåekuje brzo ozdravljenje i najåešñe
proœe puno dragocenog vremena pre nego što pacijent shvati da od
njih nema nikakve koristi.
Sluåaj iz arhive doktora Dæervisa opisuje tragiåan put koji je prešla vlasnica
prodavnice zdrave hrane koja je imala rak dojke. Mada je u proseku
80% ovakvih tumora benigno, njen je bio maligni.
Pošto je ona mnogo puta ranije drugima preporuåivala specijalne dijete
u sliånim sluåajevima, odluåila je da isto primeni i na sebi. Najpre se opredelila
za metod iz knjige “Leåenje groæœem” (“The Grape Cure”). Prema ovoj
knjizi groæœe ima “snaæno antiseptiåko dejstvo” koje pomaæe da se “odagna sva-
barjak #23
��������: 706


28. ��� 2009. 06:30:36


ko zlo i da se istovremeno formiraju nova tkiva”. Pacijent moæe da postigne “proåišñenje”
tako što ñe jesti iskljuåivo groæœe, dok ne poåne da gubi na teæini. U
sledeñoj fazi se dozvoljava dodavanje voña, paradajza i sirovog mleka. Treña
faza uvodi sirovu hranu, a åetvrta je “mešana dijeta”. Posle nekoliko meseci,
bolesnica je odustala od ovoga jer je bilo oåigledno da dijeta nije zaustavila
rast tumora.
Potom je posetila herbalistu (specijalistu za terapiju lekovitim biljem)
koji je sledeñih šest meseci pokušavao da je izleåi, ali je tumor i dalje rastao.
Zatim je otišla u Meksiko kod terapeuta koji pacijente leåi supstancom laetrile,
koja se dobija iz koštice kajsije. Posle nekoliko nedelja pozvala je supruga
da je vodi kuñi jer se pokazalo da ni to ne deluje. Sledeñih godinu dana je provela
kod kuñe, gde je pokušavala razne terapije i uz koje je jedinu negu dobijala
od supruga. Pošto je tumor narastao do dramatiånih razmera i bolovi su
postali nepodnošljivi, konaåno se, po prvi put, obratila lekaru i odmah je
smeštena u bolnicu. Umrla je posle pet dana.
Najåudniji deo priåe govori o tome da je ona otišla u grob uverena da je
sve vreme åinila ispravnu stvar. Njen suprug, koji je doktora Dæervisa detaljno
upoznao sa celom priåom, takoœe je rekao da smatra da je odluka o leåenju
dijetom bila ispravna. On, naime, “zna” gde su naåinili grešku i ako se jednoga
dana i sam razboli od raka, primeniñe ispravan tretman i izleåiñe se.
Nastavio je da vodi prodavnicu zdrave hrane, da šalje ljude kod herbaliste i
da propagira leåenje košticom kajsije.
Psihološka šteta. Tok bolesti je åesto takav da se naizmeniåno smenjuju
subjektivna pogoršanja i poboljšanja stanja, što pacijenta åesto navodi na pogrešne
zakljuåke o uspešnosti terapije. Ovo je poznato kao Post Hoc zabluda
(Post hoc ergo propter hoc = posle ovoga dakle zbog ovoga), kod koje se pri svakoj
remisiji (poboljšanju stanja) pomno pretresaju stvari koje su uåinjene neposredno
pre toga i izvodi se netaåna uzroåno - poslediåna veza. Ovi pogrešni
zakljuåci postaju deo iskustva i rado se prenose drugima, pri åemu u njih
svi imaju veliko poverenje jer su autentiåni i dolaze od samog bolesnika koji
ih je iskusio na svojoj koæi.
Najveña šteta nastaje kad se takav pogrešan zakljuåak odnosi na terapiju
kod nadrilekara, jer se time i nehotice pomaæe širenje kruga obmanutih i
ošteñenih ljudi. Ovaj psihološki mehanizam najåešñi je naåin na koji samozvani
iscelitelji regrutuju nove klijente za svoj tretman. Ovakvo pogrešno
ubeœenje lako moæe da dovede do verbalnog sukoba sa okolinom koja se prema
zakljuåivanju odnosi kritiåki, pa åak i do paranoidnih ideja kod bolesnika
“da mu niko ne æeli dobro, kad ga odvraña od stvari koje su mu nesumnjivo
pomogle”.
barjak #24
��������: 706


28. ��� 2009. 06:31:06


Osim što tokom bolesti dolazi do kratkotrajnih remisija, do zablude o
uspešnosti terapije åesto dovodi i pogrešna dijagnoza (ako je bolest takva da
simptomi samo liåe na rak, ako je forma tumora benigna ili ako je bolest rezultat
uobrazilje). Postoji i moguñnost da je terapija koja se sprovodi u medicinskoj
ustanovi uspešna mada niko to ne uzima u obzir, ili da je tok bolesti
takav da bolesnik prosto ostaje u æivotu duæe nego što se to oåekivalo.
Socijalna šteta. Svaki od nabrojanih naåina na koji se ošteñuje pojedinac i
njegova porodica istovremeno nanosi štetu i društvu, ali najveña socijalna
šteta nastaje od pomeranja sistema vrednosti. Društvo u kome se više paænje
poklanja onima koji mistifikuju prirodu nego onima koji je demistifikuju i
pokušavaju da je objasne, nosi teæak teret u borbi za prosperitet.
Fraze koje pobeðuju
Evo nekoliko uobiåajenih slogana koje alternativci koriste u pokušajima da
uvere publiku da njihova terapija zasluæuje paænju. Oni su åesto pravi majstori
za marketing, jer umeju da pronaðu put do našeg emocionalnog biña i
da nam ponude baš ono što nam treba. Onima koji trpe bolove oni nude
olakšanje, neizleåivo bolesnima izleåenje, zabrinutima za zagaðenje æivotne
sredine nude prirodne sastojke, a za one koji sumnjaju, tu su brojna svedoåenja
izleåenih ljudi koji su sada zdravi, vitki, snaæni i sreñni. Dakle, da li
“padate” na slogane kao što su...
“Mi leåimo åoveka, a ne bolest.”
Nema niåeg lošeg u tome da terapeut pomogne pacijentu da izmeni svoj stil
æivota tako da bude zdraviji i vitalniji i da svoj emocionalni æivot uåini
bogatijim. Svaki dobar lekar ñe uåiniti isto. Nevolja je u tome što se ovo åesto
koristi kao izgovor zašto terapeut ne prilazi leåenju bolesti, a upravo to je
problem zbog koga se pacijent i obratio za pomoñ.
“Veliki broj ljudi nam je poklonilo poverenje”
Kad bi nauåna medicina bila efikasna, ne bi se toliko ljudi obrañalo nadrilekarima.
Da li je ovo taåno? Otprilike isto kao i konstatacija da su astronomi
odgovorni za popularnost i zloupotrebu astrologije.
“Terapija bez štetnih efekata”
Ovo je uglavnom taåno - alternativna terapija je najåešñe neškodljiva, dok ñe
savremena medicina ponekad rešiti jedan zdravstveni problem a naåiniti
drugi. Ipak, ako hoñete da primenite lek koji ima moñ da vas izleåi, morañete
barjak #25
��������: 706


28. ��� 2009. 06:31:32


da se pomirite s tim da ñe moæda imati i moñ da vam naškodi. Zato je uvedeno
vaæno pravilo da korist mora da bude znatno veña od štete. Alternativna
terapija je u najveñem broju sluåajeva (mada ne uvek) samo predstava za
pacijenta, i ona uglavnom ne moæe ni da mu pomogne ni da mu naškodi.
“Mi nastupamo tamo gde je medicina nemoñna”
Omiljeni argument nadrilekara je da oni leåe sve i da kod njih nema beznadeænih
sluåajeva. Ipak bi samo kratak uvid u istorije bolesti pokazao da ovo
nije taåno, ali je ovaj slogan sa marketiškog gledišta veoma efikasan, buduñi
da se novim pacijentima nikad ne pruæa moguñnost da provere ove tvrdnje.
“Nauåno dokazana efikasnost”
Ako nije reå o standardnom medicinskom postupku koji nadrilekar protura
kao svoj izum, onda se iza ovoga åesto krije licemerna laæ. Ponekad je to loša
interpretacija nauånih istraæivanja, nekad falsifikovanje rezultata, a nekad i
navoðenje nauånih åinjenica koje su impresivne ali nemaju veze sa tvrdnjom
koju bi alternativac æeleo da dokaæe. Malo insistiranja na detaljima i konsultacija
sa struånjacima dovešñe onoga ko ovo tvrdi u neugodan poloæaj.
“Lek koji se generacijama prenosi s kolena na koleno”
Ovo bi trebalo da nas uveri da je lek efikasan, jer da nije, ne bi se tako dugo
koristio. Ipak, delotvornost leka nije u srazmeri sa njegovom starošñu; mi
ñemo se u poglavlju Nauka i pseudonauka / Mehanizmi verovanja upoznati sa
psihološkom mehanizmima koji omoguñavaju dugi opstanak zabluda u narodu.
Mnogi savremeni (i, bez sumnje, efikasni) lekovi imaju veoma kratko
vreme aktivne upotrebe, ali ne zato što su loši, nego zato što njihovo mesto
ubrzo preuzimaju još bolji.
“Nauåna medicina nema odgovore na sva pitanja”
Ovo je taåno, uostalom niko to i ne poriåe. Istina je, ipak, da njen efektan metod
istraæivanja stalno pronalazi nove odgovore na pitanja o funkcionisanju
ljudskog organizma i lekove za nove bolesti. Alternativna medicina je, bar što
se tiåe efikasnosti, još uvek tamo gde se nalazila na poåetku, jer se ona koristi
metodologijom koja je “štiti” od bilo kakvog napretka.
“Ništa vas ne košta da pokušate”
Vredi razmisliti na trenutak o ovoj tvrdnji, jer nije teško videti koliko je ona
opasna. Ispravan izraz bi trebalo da glasi “Moglo bi mnogo da vas košta ako
pokušate”.
barjak #26
��������: 706


28. ��� 2009. 06:33:08


Neke od grana alternativne medicine
S obzirom da je je alternativna medicina prepuštena stihijskom razvoju, ne
postoji detaljna sistematizacija njenih grana. Mada postoje meðunarodni
seminari na kojima iscelitelji iz celog sveta razmenjuju iskustva, ipak se za
mali broj grana alternativne medicine moæe reñi da primenjuju opšte propisan
i usvojen postupak. Umesto toga, svaki terapeut je razvio svoje metode,
što oteæava opis postupaka leåenja jer je nemoguñe nabrojati bezbroj varijanti
koje pripadaju lokalnim standardima. Zato opise koji slede treba prihvatiti
samo kao primere moguñih varijanti pojedinih grana alternativne medicine.
Bioenergija
Ako je verovati bioenergetiåarima, svako æivo biñe je okruæeno energetskim
poljem koje se zove aura. Ovo polje ne sadræi neku od energija koje poznaje
fizika (što je veñ u startu åini nemerljivom pomoñu standardnih nauånih metoda),
nego kompleksnu, dinamiåku æivotnu energiju koju stvara ljudski
duh, njegova svest, emocije i intuicija. Neki ljudi za sebe tvrde da su u stanju
da vide auru, što im se moæe verovati jer postoje oblici migrene, epilepsije ili
poremeñaja centra za vid u mozgu koji uzrokuju takva zamuñenja vida. Osoba
koja ima glaukom oka, takoðe vidi oko svakog svetlog predmeta pojas
sastavljen od duginih boja.
Pojam “aura”, inaåe, ima dva znaåenja. Jedan je åisto medicinski i predstavlja
skup simptoma koji nagoveštavaju poåetak nekog napada (na primer
epilepsije ili migrene) i kojih je bolesnik svestan, pa tako moæe da ih iskoristi
da bi se pripremio za napad. Mi ovde ne govorimo o tome, nego o auri kao
astralnom omotaåu oko tela, što nema nikakve veze sa prvim znaåenjem. Poklonici
Novog Doba tvrde da pomoñu aure moæe ne samo da se dijagnostikuje
svaka bolest, nego i da se izleåi delovanjem na auru pacijenta. Ovaj vid terapije
se kod nas i u istoånim zemljama zove leåenje bioenergijom, a na zapadu
terapeutski dodir (therapeutic touch ili skrañeno tt). Terapija aure je nešto
širi pojam, jer taj termin osim bioenergetskog leåenja obuhvata još neke
tehnike, kao što je leåenje kristalima, aura-soma (delovanje kombinovanim
“vibracijama” kristala, boja, svetlosti i mirisa na obolelu osobu) i tako dalje.
Savremeni postupak leåenja bioenergijom su 1972. godine razvile Dr.
Dolores Kriger (Dolores Krieger), pripadnica budistiåke vere, koja je kasnije
postala profesor na Njujorškom Univerzitetu i Dora Van Gelder Kunc (Dora
Van Gelder Kunz), potpredsednik Teozofskog Udruæenja, okultista i alternativni
isceljitelj. Ovom svom umeñu odmah su poåele da poduåavaju bolniåar-
barjak #27
��������: 706


28. ��� 2009. 06:33:46


ke, i iznenaœujuñe visok odziv polaznica teåaja je doprineo brzom širenju popularnosti
ovog postupka.
Evo kako izgleda postupak predstavljen u åetiri faze, kako su ga propisale
autorke:
1. Terapeut se koncentriše. U ovome moæe da se potpomogne mantrom
ili nekom drugom metodom za meditaciju.
2. Pacijent je u leæeñem stanju tokom seanse. Terapeut primiåe dlanove
na nekoliko inåa iznad pacijentovog tela i “skenira” telo od glave ka stopalima.
Šake terapeuta su postavljene horizontalno, tako da se palåevi
dodiruju, sa dlanovima okrenutim nadole. Neposredan dodir izmeœu terapeuta
i pacijenta nije potreban; njihova energetska polja meœusobno
deluju bez fiziåkog kontakta. Terapeut ñe osetiti razne manifestacije
energije, nabrojañemo neke: toplotu, hladnoñu, peckanje, teæinu i privlaåenje.
Ovo ñe mu omoguñiti da odredi koja vrsta debalansa je u pitanju
- lokalni debalans, manjak ili potpuno odsustvo energije, i tako dalje.
3. Sledeñi korak je “smirivanje”. Terapeut pokreñe ruke u kruænim pokretima,
kao kad åisti. Ovo ujednaåava energetsko polje tako što nagomilanu
energiju sa nekih taåaka rasporeœuje ravnomerno.
4. Poslednju fazu åini “modulacija”. Terapeutove ruke lebde iznad delova
pacijentovog tela koji imaju neizbalansiranu energiju. Terapeuti
mogu da imaju razliåite pristupe u ovoj fazi, prema svom nahoœenju.
Napomena: ovaj postupak moæe da se primeni na odraslima, deci, bebama,
kuñnim ljubimcima kao i ostalim æivotinjama, pa i biljkama.
Kod nas je velikoj popularnosti bioenergije doprinela Dæuna Davitašvili,
kod koje su mnogi bolesnici išli u tadašnji Sovjetski Savez na terapiju. Takoœe,
sklonost medija (pre svega štampe) ka senzacijama doprinela je munjevitom
širenju popularnosti bioenergetskog leåenja, tako da danas veliki broj
ljudi pogrešno smatra da je ovaj vid leåenja nauåno verifikovan. Zato treba
reñi da postojanje aure kao energetskog polja nije nikada nauåno dokazano,
kao ni delotvornost bioenergije. Pa ipak je njena popularnost veoma velika i,
po svoj prilici, i dalje raste. Mada se kod nas bioenergijom još uvek ilegalno
ili polulegalno bave samo pojedinci, u svetu ima bolnica u kojima je ona zauzela
legalno mesto kao deo terapije.
Ovo ne znaåi da je nauåna medicina spremna da prizna postojanje aure
i bioenergije, nego da prosto æeli da iskoristi åinjenicu da ovaj vid leåenja uspešno
nadoknaœuje nedostatak toplog ljudskog kontakta izmeœu lekara i pacijenta
u hladnim i odbojnim bolnicama. Za ovo se uglavnom osposobljava-
barjak #28
��������: 706


28. ��� 2009. 06:34:32


ju bolniåarke i medicinske sestre, kojima nije potrebno poznavanje medicine
na nivou specijaliste da bi se druæile sa pacijentima i time popravljale njihovo
psihiåko stanje. Primicanjem dlanova pacijentovoj zamišljenoj auri one
svakako neñe naåiniti nikakvu štetu njegovom zdravstvenom stanju, ali ñe ga
zato uåiniti mirnijim i zadovoljnijim. Osim toga, placebo efekat ñe doprineti
da se u manjoj ili veñoj meri potisnu bolovi i da se svedu na manju meru hipohondrijske
ideje koje u bolnicama uvek opsedaju pacijente.
Sa ovim se, naravno, neñe sloæiti poklonici bioenergetskog leåenja jer
oni odluåno odbijaju svaku sumnju u ovu terapiju. Uvoœenje bioenergije u
bolnice doæiveli su kao definitivnu pobedu, smatrajuñi da je time stavljena
taåka na svaku dalju polemiku sa skepticima. Sada se veñ odræavaju brojni
meœunarodni simpozijumi na kojima hiljade terapeuta iz celog sveta razmenjuju
iskustva. I upravo su na jednom takvom simpozijumu uvaæeni struånjaci
iz ove oblasti dobili ozbiljan udarac, utoliko teæi što je burno proprañen
od strane štampe. Razlog za veliki publicitet je prost - u ovom duelu je, sliåno
priåi “Carevo novo odelo”, dostojan protivnik bila jedna 9-godišnja devojåica.
Njeno ime je Emili Roza (Emily Rosa).
“Car je go”
Dok su organizatori vršili poslednje pripreme za simpozijum bioenergetiåara,
i Emili je imala pune ruke posla: trebalo je osmisliti projekat za nauånu
izloæbu u osnovnoj školi koju je pohaœala. Ovakve izloæbe spadaju u normalnu
školsku aktivnost u Americi, na njima deca demonstriraju razne eksperimente
i nauåna ispitivanja, ne samo iz prirodnih, nego i društvenih nauka.
Emili je dobila ideju da iskoristi simpozijum koji se odræavao u njenom gradu
i da izvede test koji bi joj dao odgovor na pitanje koliko su bioenergetiåari
zaista u stanju da osete energetsko polje. Pronašla je veliku kartonsku kutiju
i odsekla jednu njenu stranicu. Makazama je na rastojanju od oko pola
metra izrezala dva otvora kroz koje mogu da se provuku ruke, i time je bila
spremna za test.
Svoj rekvizit donela je na simpozijum, pronašla prazan sto i na njegovu
površinu priåvrstila karton u vertikalnom poloæaju. Svim terapeutima je
uputila poziv na test; odazvala se 21 osoba, sa radnim iskustvom od 1 do 21
godine u oblasti bioenergetske terapije. To je bio dobar “uzorak” za ispitivanje;
ako je iko sposoban da šakama oseti auru, to bi morali da budu oni.
Svaki pojedinaåni test tekao je ovako: s jedne strane kartona za sto seda
terapeut i provlaåi ruke kroz otvore sa šakama okrenutim nagore, a s druge
strane Emili stavlja jednu svoju šaku okrenutu nadole na 5-10 centimetara
iznad jedne od provuåenih šaka. Iznad koje, leve ili desne? Karton spreåava
barjak #29
��������: 706


28. ��� 2009. 06:35:27


da terapeut to vidi, pa mora da se posluæi
oseñajem za “energetsko polje”
da bi pogodio, za šta je imao na raspolaganju
neograniåeno vreme.
Evo rezultata: od ukupno 280
pokušaja, bilo je 123 pogotka, što iznosi
44%. Pod pretpostavkom da terapeuti
nisu u stanju da “osete” bioenergetsko
polje, oåekivani rezultat
trebalo bi da se kreñe oko 50%, kao
kad bi åovek bacao paru i pogaœao
“glava-pismo”. Razlika od 6% nije
statistiåki znaåajna.
Terapeuti su se našli u neobranom groæœu. Objašnjenje za ovaj neuspeh
bilo je da oni nisu pre toga mogli da se “upoznaju” sa Rozinom šakom, pa im
je ona dozvolila da dodiruju njenu ruku koliko æele, posle åega je test ponovljen.
Ovoga puta sa još slabijim rezultatom: 41% pogodaka.
Ålanak o ovom testu objavljen je u struånom åasopisu Æurnal ameriåkog
medicinskog udruæenja (Journal of the American Medical Association, JAMA), a
komentare je odmah dala i dnevna štampa. Ubrzo su poåele da pristiæu i kritike
testa od strane bioenergetiåara - prvi je, pod naslovom Sram te bilo, devojåice
(Shame on you, girl), stigao od Morin Gembl (Maureen Gamble), iz udruæenja
bioenergetiåara. Ipak, niko nije traæio ponavljanje eksperimenta.
Primedbi je bilo mnogo. Recimo, Emili je bila pristrasna zato što je njena
majka aktivista skeptiåkog pokreta (što objektivno nema veze sa ispravnošñu
testa). Zatim, bioenergetiåari mogu da izleåe ljude åak i kad ne osete
polje svojim šakama, a inaåe mogu da ga osete samo kod bolesne osobe (ovo
se kosi sa njihovim sopstvenim tvrdnjama). Pa onda, åinjenica da se polje
prostire na oko 80 centimetara oko osobe, što je dovelo do toga da su obe ruke
terapeuta bile “pokrivene” poljem, i tako dalje.
Ovaj podatak o dometu polja, prvi put iznet tek posle ovog testa, ipak
demantuje Kirilijanova fotografija, mada nju bioenergetiåari pominju kao
nesumnjiv nauåni dokaz o postojanju aure. Osim toga, pošto jaåina svakog
polja opada sa kvadratom rastojanja, odnos u jaåinama takvih polja na mestima
udaljenim 10 i 50 centimetara od izvora polja je 25 puta, što bi moralo
da bude dovoljno za bolji rezultat testa.
Dr Dolores Kriger, profesorka koju smo pomenuli kao tvorca moderne
bioenergije, åasopisu je uputila oštro pismo u kome je iznela mišljenje da je
Test Emili Roze
������� : ������ 1 [2] 3 4 5 6 ������

�� ���� ���� �������� ���� ��� �� ��� �������


Share this link:
:: EROTSKE PRICE :: SANOVNIK :: ZABAVA
| ��� �������: 0.0251560 �����.| ����� ������ ������: - 1 | ���� ������: - 1238 | Powered by Ljubavni-Sastanak.com |

Marketing | Features | RSS News Feeds | ���� ��� | ����� ����� | ���� ������ | ���� �������
Extreme eXTReMe Tracker