alternativna medicina

ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ :: ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ :: ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ :: ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½

3. Opإ،te teme > Zdravlje & telo > alternativna medicina

ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ : ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ 1 2 3 [4] 5 6 ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½
barjak	#1
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 706 28. ï؟½ï؟½ï؟½ 2009. 06:14:38	alternativna medicina Termin Alternativna medicina odskora je u upotrebi, kao â€œpolitiåki prihvatljivaâ€‍ zamena za neإ،to إ،to je nosilo naziv nadrilekarstvo. Sam termin je netaåan - ono إ،to danas nazivamo alternativnom medicinom, hiljadama godina bilo je jedini naåin leåenja a onda je, kao alternativa, poåela da se razvija nauåna medicina. Teإ،ko je reñi zaإ،to su zagovornici tradicionalne medicine (ili nadrilekarstva) lansirali ovaj termin kojim sebe dobrovoljno svrstavaju u drugi plan. Nema sumnje da je alternativna medicina deo إ،irokog socijalnog trenda, danas veoma aktivnog, koji je veñ osvojio veliki deo publike i sada pokuإ،ava da - ako veñ ne moæe da odbaci nauku i da preuzme njeno mesto u zvaniånim institucijama - bar stane rame uz rame s njom. Zato postoji i izraz komplementarna medicina, إ،to je samo varijanta alternativne, kad se koristi kao dopuna uz nauånu medicinu. Osnovna razlika izmeðu nauåne i alternativne medicine jeste u tome إ،to je u nauånoj osnovni princip da proces leåenja mora da bude dokazano efikasan i neإ،kodljiv (ili bar da إ،teta bude manja od koristi), إ،to znaåi da se teæiإ،te stavlja na istraæivanje, testove i eksperimentalni rad. Savremena medicina pokuإ،ava da objasni kakvi se hemijski procesi dogaðaju u digestivnom traktu dok varimo hranu, koje biofiziåke sile pokreñu miإ،iñe dok se penjemo uz stepenice, pa i proces miإ،ljenja - kako se u mozgu aktiviraju milijarde minijaturnih ñelijskih baterija koje obraðuju i memoriإ،u informacije. Ipak, mnogim ljudima je ovakav pogled na svoje telo stran i teإ،ko shvatljiv. Za njih je logiånija pretpostavka da kroz njih teåe i da ih proæima neka tajanstvena i nepoznata æivotna energija, koju u Japanu zovu ki, u Kini ñi (ne- 3

barjak	#44
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 706 28. ï؟½ï؟½ï؟½ 2009. 06:47:30	poremeñaje apetita, bolesti zavisnosti, migrenu, akne, pa åak i kancer. Ova lista ne donosi nikakvu preporuku od strane Svetske zdravstvene organizacije, pa zato treba imati u vidu da nauåne potvrde za najveñi broj ovih tvrdnji ili ne postoje ili su neadekvatne sa medicinskog stanoviإ،ta. Postoji veliki broj varijacija na temu akupunkture, a kod nas su najpoznatiji akupresura (kad se umesto igala primenjuje pritiskanje prstima) i aurikuloterapija, kod koje se terapija sprovodi delovanjem na uإ،nu إ،koljku, za koju se veruje da na sebi nosi â€œmapuâ€‍ celog tela. Uإ،na إ،koljka moæe da se ubada iglama, pritiska prstima ili da se na nju kaåe mali magneti. Neke varijacije podrazumevaju zagrevanje akupunkturnih igala spaljivanjem biljnih vlakana (moksa-terapija), zatim ubrizgavanje slanih rastvora injekcijama, koriإ،ñenje lasera umesto igala, kao i puإ،tanje slabe struje kroz igle (elektroakupunktura). Da li akupunktura moæe da naإ،kodi pacijentima? Kad se izuzmu komplikacije nastale zbog odlaganja sprovoœenja medicinskog tretmana, ostaju joإ، neki rizici koje je dobro upoznati. Pre svega, treba svakako izbeñi akupunkturu kod æena za koje postoji moguñnost da su u drugom stanju, jer lako moæe da doœe do poveñanog luåenja adrenokortikotropskog hormona (ACTH) i oksitocina koji mogu da izazovu pobaåaj ploda, åak i u ranoj trudnoñi. U nekim sluåajevima prijavljeno je buإ،enje grudnog koإ،a (pneumotoraks) i mokrañne beإ،ike, lokalni hematom (krvarenje iz probuإ،enog krvnog suda), onesveإ،ñivanje pacijenata, konvulzije (gråevi), lokalne infekcije, oإ،teñenja nerava, lomljenje igala i alergijske reakcije nastale kao posledica primene igala napravljenih od åelika koji nije atestiran za hirurإ،ke namene. Vaæan pokazatelj je i taj إ،to je u nekim dræavama zakonom zabranjena terapija akupunkturom kod pacijenata obolelih od raka. Ipak, najveña opasnost leæi u nestruånoj sterilizaciji igala zbog åega dolazi do prenoإ،enja zaraznih bolesti, meœu kojima su najopasnije AIDS i hepatitis B. Britansko Lekarsko druإ،tvo izdalo je zvaniåno saopإ،tenje po kome je nestruåno sprovedenom sterilizacijom posude za slani rastvor (koji se koristi 127 Alternativna medicina Taåke na uإ،noj إ،koljki za aurikuloterapiju u nekim verzijama akupunkture) u jednom londonskom privatnom centru za akupunkturu 1998. godine izazvana epidemija hepatitisa B, kad je preko 70 ljudi obolelo od ove veoma opasne zarazne bolesti. Ovu vest tada je prenela i naإ،a إ،tampa. U oktobru 1980. godine u listu The Australian pojavio se ålanak pod naslovom Priznavanje obmane u vezi sa akupunkturom. U njemu je Grem Ernإ،o (Graham Earnshaw) opisao neke politiåke razloge zbog kojih se Kina u doba kulturne revolucije sluæila famom efikasnosti akupunkture za إ،irenje svoje kulture. Citiramo uvodni pasus: Kineski åasopis je ove godine priznao da su posetioci Kine godinama bili obmanjivani o tehnikama anestezije, koje su tada proglaإ،ene za prekretnicu u medicini. Kasnih 60-tih i tokom 70-tih godina gosti su åesto pozivani da posmatraju hirurإ،ke intervencije nad pacijentima koji su bili svesni tokom operacije i nad kojima je bila primenjena anestezija akupunkturnim iglama. Poslednji broj إ،angajskog åasopisa Wen Hui Bao objavio je da su mnogi pacijenti u isto vreme tajno primali i medikamente koji su potiskivali oseñaj bola. Åasopis navodi da su mnogi lekari i pacijenti tokom kulturne revolucije (1966-76) bili prisiljeni da koriste akupunkturu bez obzira na njenu efikasnost zbog â€œpolitiåkih potreba toga vremenaâ€‌. U åasopisu se doslovno kaæe: â€œÅak i kad su pacijenti trpeli bol tokom operacije, nije im bilo dozvoljeno da viåu, nego su samo smeli da uzvikuju politiåke paroleâ€‌. Verovatno da bi mnogo ljudi moglo da pruæi i nove argumente koji bi govorili za ili protiv primene akupunkture u medicini. Bez obzira na bilo åiji subjektivan stav, treba priznati da je popularnost akupunkture u svetu velika i da su svi izgledi da ñe i dalje rasti. Upravo zbog toga bilo bi korisno znati koje su joj moguñnosti, koja ograniåenja i kako zaإ،tititi pacijente od njene zloupotrebe. Ovo je prilog razmiإ،ljanju na tu temu: - Akupunktura moæe da umanji oseñaj bola. - Kliniåki dokazi o leåenju organskih bolesti akupunkturom velikim delom ne baziraju se na rezultatima objektivnih nauånih ispitivanja, nego na nenauånim svedoåenjima i anegdotama. - Teoretske osnove na kojima je akupunktura stvorena zasnivaju se na primitivnom shvatanju funkcionisanja åovekovog organizma, koje nema nikakve veze sa savremenom medicinom. - Nestruåan tretman moæe veoma ozbiljno da ugrozi zdravlje pacijenta. - Bavljenje akupunkturom treba zabraniti laicima i dozvoliti iskljuåivo ljudima koji raspolaæu medicinskim obrazovanjem i iskustvom. 128 - S obzirom na veliku popularnost akupunkture kod nas, najbolje bi bilo kad bi Sekcija za akupunkturu Srpskog lekarskog druإ،tva nedvosmisleno objasnila pacijentima i javnosti إ،ta akupunktura zaista moæe, إ،ta ne moæe i kakve opasnosti mogu da prate njenu primenu. Kod nas struåne simpozijume o akupunkturi organizuje pomenuta Sekcija za akupunkturu Srpskog lekarskog druإ،tva, Udruæenje akupunkturologa Jugoslavije i VMA - Klinika za fizikalnu medicinu. Åitajuñi izveإ،taj sa 4. simpozijuma odræanog

barjak	#45
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 706 28. ï؟½ï؟½ï؟½ 2009. 06:47:42	u nekim verzijama akupunkture) u jednom londonskom privatnom centru za akupunkturu 1998. godine izazvana epidemija hepatitisa B, kad je preko 70 ljudi obolelo od ove veoma opasne zarazne bolesti. Ovu vest tada je prenela i naإ،a إ،tampa. U oktobru 1980. godine u listu The Australian pojavio se ålanak pod naslovom Priznavanje obmane u vezi sa akupunkturom. U njemu je Grem Ernإ،o (Graham Earnshaw) opisao neke politiåke razloge zbog kojih se Kina u doba kulturne revolucije sluæila famom efikasnosti akupunkture za إ،irenje svoje kulture. Citiramo uvodni pasus: Kineski åasopis je ove godine priznao da su posetioci Kine godinama bili obmanjivani o tehnikama anestezije, koje su tada proglaإ،ene za prekretnicu u medicini. Kasnih 60-tih i tokom 70-tih godina gosti su åesto pozivani da posmatraju hirurإ،ke intervencije nad pacijentima koji su bili svesni tokom operacije i nad kojima je bila primenjena anestezija akupunkturnim iglama. Poslednji broj إ،angajskog åasopisa Wen Hui Bao objavio je da su mnogi pacijenti u isto vreme tajno primali i medikamente koji su potiskivali oseñaj bola. Åasopis navodi da su mnogi lekari i pacijenti tokom kulturne revolucije (1966-76) bili prisiljeni da koriste akupunkturu bez obzira na njenu efikasnost zbog â€œpolitiåkih potreba toga vremenaâ€‌. U åasopisu se doslovno kaæe: â€œÅak i kad su pacijenti trpeli bol tokom operacije, nije im bilo dozvoljeno da viåu, nego su samo smeli da uzvikuju politiåke paroleâ€‌. Verovatno da bi mnogo ljudi moglo da pruæi i nove argumente koji bi govorili za ili protiv primene akupunkture u medicini. Bez obzira na bilo åiji subjektivan stav, treba priznati da je popularnost akupunkture u svetu velika i da su svi izgledi da ñe i dalje rasti. Upravo zbog toga bilo bi korisno znati koje su joj moguñnosti, koja ograniåenja i kako zaإ،tititi pacijente od njene zloupotrebe. Ovo je prilog razmiإ،ljanju na tu temu: - Akupunktura moæe da umanji oseñaj bola. - Kliniåki dokazi o leåenju organskih bolesti akupunkturom velikim delom ne baziraju se na rezultatima objektivnih nauånih ispitivanja, nego na nenauånim svedoåenjima i anegdotama. - Teoretske osnove na kojima je akupunktura stvorena zasnivaju se na primitivnom shvatanju funkcionisanja åovekovog organizma, koje nema nikakve veze sa savremenom medicinom.

barjak	#46
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 706 28. ï؟½ï؟½ï؟½ 2009. 06:48:09	- S obzirom na veliku popularnost akupunkture kod nas, najbolje bi bilo kad bi Sekcija za akupunkturu Srpskog lekarskog druإ،tva nedvosmisleno objasnila pacijentima i javnosti إ،ta akupunktura zaista moæe, إ،ta ne moæe i kakve opasnosti mogu da prate njenu primenu. Kod nas struåne simpozijume o akupunkturi organizuje pomenuta Sekcija za akupunkturu Srpskog lekarskog druإ،tva, Udruæenje akupunkturologa Jugoslavije i VMA - Klinika za fizikalnu medicinu. Åitajuñi izveإ،taj sa 4. simpozijuma odræanog 1998. godine, stiåe se utisak da je mala verovatnoña da ñemo u dogledno vreme dobiti objektivan i nepristrasan struåni stav o stvarnoj efikasnosti akupunkture. Sudeñi po objavljenim rezimeima, ogromna veñina referata govori veoma afirmativno i nekritiåki ne samo o akupunkturi nego i o nekim drugim medicinskim postupcima za koje je teإ،ko verovati da potiåu iz nauånih krugova. Sledeñi citat je iz rezimea struånog referata (Ð. Miliñ) pod naslovom â€œPrimena viska u akupunkturiâ€‌: Metod upotrebe viska zasniva se na meðuuticaju kretanja strujnih sila u samom visku i reakciji Qi energije bioenergetskih meridijana pacijenata, kao i bioenergetskom naboju Yin meridijana pluña i Yang meridijana debelog crijeva onoga koji vrإ،i istraæivanja. Od ukupno 25 referata, samo dva su bila kritiåki intonirana: jedan je govorio o opasnostima infekcije AIDS-om preko akupunkturne igle, a drugi insistira na tome da prilikom ocenjivanja efikasnosti akupunkturne terapije opservaciona studija (إ،to bi se u laiåkom æargonu reklo â€œodokativna metodaâ€‌) konaåno ustupi mesto nauånom eksperimentu. Evo citata (Z. Adamov, M. Radotiñ) kojim moæemo da rezimiramo raspravu o akupunkturi: Sve uåestalija primena akupunkture bez znaåajnih nauånih dokaza o boljoj ili veñoj efikasnosti takve terapije u odnosu na klasiåne medicinske procedure onemoguñava mnoge lekare koji ne poznaju akupunkturu da o njoj ozbiljno razmiإ،ljaju. Dijagnostiåke obmane Ako bismo uzeli univerzalni merni instrument (AVO-metar) podeإ،en da meri otpor na najviإ،em opsegu (â€œmegaomskomâ€‌, kako bi rekli elektroniåari) i uzeli u ruke njegove merne kontakte, kroz naإ،e telo bi protekla struja veoma male jaåine, nedovoljna da se oseti ali sasvim dovoljna da se na skali instrumenta oåita otpor naإ،eg tela. S obzirom na to da najveñi otpor proticanju struje pruæa suva povrإ،ina koæe, oåitani otpor bi u velikoj meri zavisio od toga kojom jaåinom steæemo prstima merne kontakte. Na ovaj naåin lako je podesiti praktiåno bilo koji otklon kazaljke instrumenta.

barjak	#47
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 706 28. ï؟½ï؟½ï؟½ 2009. 06:49:20	Za razumevanje ovog fenomena dovoljno je i poznavanje Omovog zakona, koji se uåi u osnovnoj إ،koli. Bez obzira na to, nadrilekari ñe rado mistifikovati svaku â€œmrvicuâ€‌ znanja. Dr Rajnhold Fol (Reinhold Voll) je joإ، 1958. godine upotrebio takav instrument da bi merio galvansku otpornost koæe na 850 akupunkturnih taåaka. On je razvio pseudonauånu teoriju po kojoj na taj naåin moæe ne samo da se dijagnostikuje svaka bolest, veñ i da se odredi terapija pa åak i da se leåe mnoge hroniåne bolesti. Deset godina kasnije, njegov bivإ،i student Helmut إ imel (Helmut Schimmel) pojednostavio je sistem time إ،to je broj akupunkturnih taåaka sveo na 60 i sve ih smestio na dlanove. Zatim je naåinio manje modifikacije na opremi i napravio prvi model koji je nazvao Vegatest 1. Firma Vega danas proizvodi na desetine razliåitih modela, zvaniåno podeljenih u grupe â€œza energetski balansâ€‌ i â€œza ispitivanjeâ€‌ (åudno ali, â€œdijagnostikaâ€‌ se ne pominje). Ovi ureðaji zasnivaju se na sliånim principima i na istoj filozofiji postavljanja dijagnoze i leåenja bolesti, danas poznatih pod nazivom EAV (إ،to je skrañenica od elektroakupunktura po Voll-u). Ubrzo se pojavio veliki broj sliånih instrumenata إ،irom sveta. Tako danas imamo Accupath 100, Biotron, Computron, Dermatron, Diagno Metre, Eclosion, Interro, LISTEN system, MORA, Omega Acu Base, Omega Vision, Prophyle, Punctos III, One Force i Meritest. Svaki proizvoœaå je lansirao i svoj naziv za dijagnostiåki i terapijski postupak: elektrodijagnostika, biorezonantna terapija (BRT), dijagnostika bioelektriånih funkcija (BFD), elektrodermalni skrining (EDS) i bio-energetska regulatorna tehnika (BER). Vega S-I-T pocket MORA Poseta savremenom nadrilekaru

barjak	#48
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 706 28. ï؟½ï؟½ï؟½ 2009. 06:49:53	Princip rada svih ovih ureœaja je isti, uz manje varijacije koje su uglavnom estetskog karaktera. Pacijent u jednu ruku uzima bakarnu elektrodu, a na akupunkturne taåke na drugoj ruci specijalista mu prislanja drugu elektrodu (bakarni ili srebrni إ،iljak). Time se zatvara strujni krug kroz telo i na instrumentu se oåitava jaåina strujnog toka. Na skali instrumenta je podela od 0 do 100, pa ako kazaljka pokazuje vrednost izmeœu 45 i 55 to je znak da je odgovarajuñi organ (onaj koji se odnosi na tu taåku na dlanu) zdrav. Niæe oåitavanje je simptom slabljenja funkcije organa, a viإ،e znak zapaljenja ili oboljenja. Specijalista lako moæe promenom pritiska da utiåe na oåitavanje instrumenta, a ako ipak ne uspe da dovede kazaljku u æeljeni poloæaj, on ñe â€œpripremitiâ€‌ povrإ،inu koæe tako إ،to ñe malo da je navlaæi ili osuإ،i. Neki modeli imaju mreæu od nekoliko desetina إ،iljaka, tako da je dovoljno samo prisloniti jedan ili oba dlana na povrإ،inu koja liåi na mali fakirski krevet, pa na ekranu kompjutera oåitati dijagnozu. Posebno zanimljiv detalj na ovim ureœajima åini masivni aluminijumski prsten u koji se, dok se vrإ،i merenje, stavlja boåica sa homeopatskim rastvorom leka. Naime, kad se prvim merenjem dijagnostikuje nepravilan rad nekog organa, specijalista stavlja lek u ovaj prsten i ponavlja merenje. Posle ovoga, naravno, postarañe se da oåitavanje bude normalno i to ñe biti znak da je taj lek odgovarajuñi, إ،to je automatska preporuka za njegovo koriإ،ñenje u terapiji. Kako radi ova â€œdetekcijaâ€‌ leka? Nikako. Teånost se nalazi u flaإ،ici, pa poإ،to je staklo izolator, lek ne moæe da utiåe na otklon kazaljke instrumenta. Osim toga, kroz aluminijumski prsten u koji se lek stavlja struja protiåe bez smetnje jer je aluminijum dobar provodnik, pa ni to neñe uticati na tok struje. One Force Meritest 705 Plus Interro

barjak	#49
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 706 28. ï؟½ï؟½ï؟½ 2009. 06:50:33	Postoje modeli koji umesto prstena imaju aluminijumski blok koji liåi na påelinje sañe jer je u njemu izbuإ،eno viإ،e rupa, tako da je moguñe testirati i kombinaciju veñeg broja lekova. Princip je i ovde isti: struja prolazi kroz ovaj blok i â€œobuhvata lekove, sakupljajuñi usput njihove vibracijeâ€‌, ako je verovati proizvoœaåu. Neki od ovih instrumenata obogañeni su raznim obojenim lampicama, prekidaåima i dodatnim indikatorima, ali je jedini cilj ove â€œelektronikeâ€‌ da impresionira pacijenta i da ga uveri da se radi o savremenoj dijagnostici. Ipak, aktivni sklop u svim ovim instrumentima moæe da se svede na elektriånu إ،emu koja je ovde priloæena. Izvor energije je baterija åija struja protiåe kroz osetljivi mikroampermetar, telo pacijenta i famozni aluminijumski prsten za lek. U kolu je i reostat za podeإ،avanje otklona kazaljke, koji moæe da se upotrebi kao dodatna alatka za obmanjivanje u sluåaju da se promena pritiska i ovlaæivanje koæe pokaæu kao nedovoljni. Kod pacijenata koji imaju poverenja u ovaj naåin leåenja, placebo efekat moæe da bude znaåajan. Problemi mogu da budu jedino pravne prirode, jer je zakonska regulativa u nekim zemljama takva da se u zdravstvu zabranjuje koriإ،ñenje dijagnostiåkih i terapeutskih ureœaja koji na bilo koji naåin predstavljaju obmanu pacijenata. Tamo gde je taj zakon neإ،to blaæe definisan, kompromis je naåinjen tako إ،to je proizvoœaå uz ureœaje priloæio i formalnu preporuku da se oni â€œne koriste za dijagnostiku ili terapiju nego samo u svrhu izvoðenja eksperimenata sa galvanskom provodljivoإ،ñu elektroakupunkturnih taåakaâ€‌. Elektriåna إ،ema tipiånog elektrodijagnostiåkog ureðaja Diagno Metre

barjak	#50
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 706 28. ï؟½ï؟½ï؟½ 2009. 06:51:22	Hipnoza Malo koja ljudska delatnost je toliko mistifikovana kao hipnoza. Redovno joj se precenjuju moguñnosti, a åesto joj se dodeljuju i magijska i mistiåna svojstva. Verovatno pod uticajem filma i varijetetskih predstava, publika je poverovala da je hipnoza svemoñna. Tako sada veliki broj ljudi misli da hipnotizer svakoga moæe da pretvori u zombija koji slepo izvrإ،ava sve zapovesti (åak i one koje u normalnom stanju ne bi izvrإ،io) pri åemu se, kao kompjuter, iskljuåuje i ukljuåuje specijalnim إ،iframa i tajnim reåenicama. Pritom hipnotisana osoba iz señanja kao od إ،ale priziva dogaœaje iz rane mladosti (åak i trenutak roœenja) ili iz prethodnih æivota, a posle buœenja iz hipnotiåkog transa ne seña se niåega. Suprotno opإ،tem uverenju, da bi hipnoza uopإ،te bila moguña, neophodno je da medijum ima æelju i da pruæi saglasnost da bude hipnotisan. To ne znaåi da ñe on tokom hipnoze preñi u novu dimenziju ili da ñe mu se aktivirati neki â€œtajni programâ€‍ u mozgu, nego ñe jednostavno biti doveden u stanje intenzivne koncentracije, maksimalne relaksacije i visokog stepena sugestibilnosti. U medicini se hipnoza uglavnom koristi kao terapijsko sredstvo u cilju promene ponaإ،anja, recimo kod prevazilaæenja fobija (patoloإ،kih, bezrazloænih strahova) ili prilikom oslobaœanja od neæeljenih navika, a ponekad daje dobre rezultate i kod umanjenja bolova. Neki psihijatri koriste hipnozu i u pokuإ،ajima da se iz señanja prizovu davni dogaœaji koji su izazvali frustracije, ponekad uz upotrebu sodium amitala (takozvanog â€œseruma istineâ€‌). Ovo polje primene hipnoze je pod velikim znakom pitanja jer je sugestibilnost medijuma pod ovim okolnostima takva da je mnogo lakإ،e â€œusaditiâ€‍ mu u memoriju neki iskonstruisan podatak nego zaista dozvati iz señanja potisnute dogaœaje. Ova osobina åini hipnozu neupotrebljivom u policiji i u sudstvu. Ako bi ono إ،to se o njoj misli bilo zaista moguñe, onda bismo svakog svedoka u sudu lako mogli da pretvorimo u savrإ،enu video-kameru koja je ceo dogaœaj snimila i moæe da ga prepriåa bez moguñnosti da konstruiإ،e detalje ili da laæe, ali to naprosto nije moguñe. Memorisanje nema nikakve sliånosti sa â€œsnimanjemâ€‌ dogaðaja; naprotiv, to je kreativni proces, إ،to ga åini nepouzdanim i podloænim raznim deformacijama i greإ،kama. Zato upotreba hipnoze nije celishodna (a ni dozvoljena) u ovim domenima. Preterano poverenje ljudi u hipnozu, koje su terapeuti åesto zloupotrebljavali, dovodilo je dotle da su nesreñni pacijenti verovali da su sugerisani dogaðaju zaista doæivljeni. To im je stvaralo nove traume i, umesto da

barjak	#51
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 706 28. ï؟½ï؟½ï؟½ 2009. 06:52:29	pomogne, samo im produbljivalo psiholoإ،ke smetnje. Problemi koji su zbog ovoga nastali do te mere su postali ozbiljni, da je u Americi 1992. godine osnovana Fondacija za sindrom laænog señanja (False Memory Syndrome Foundation, FMSF), koja okuplja 17 000 ljudi unesreñenih sugestijama neodgovornih terapeuta. Najåeإ،ñi sluåaj je da se Fondaciji obrañaju za pomoñ ljudi koje deca posle â€œpriseñanjaâ€‌ u stanju hipnoze optuæuju za seksualno zlostavljanje u mladosti, pa tako struånjaci sad imaju delikatnu duænost da utvrde إ،ta je od toga istina, a إ،ta rezultat sugestije terapeuta. Psihijatar Riåard Gardner (Richard Gardner) zvaniåno je referisao o rezultatima detaljnog istraæivanja fondacije. Nalaz je viإ،e nego alarmantan, jer je objavljena procena da je sindrom laænog señanja do te mere uzeo maha, da je proglaإ،en za jednog od znaåajnih krivaca za krizu mentalnog zdravlja koja je devedesetih godina zahvatila stanovniإ،tvo Amerike. Tako je 1997. godine Fondacija objavila rezultate 105 sudskih postupaka koji su voðeni od strane bivإ،ih pacijenata protiv njihovih terapeuta. U samo jednom sluåaju zahtev tuæioca (pacijenta) je odbijen, 42 su zavrإ،ena vansudskim poravnanjem (pacijent se nagodio sa terapeutom oko sume za odإ،tetu), a 53 su u trenutku objavljivanja podataka i dalje bili nereإ،eni. Za devet sluåajeva sproveden je sudski postupak i svi su zavrإ،eni presudom u korist pacijenata. Jedan od sluåajeva (koji je tada voðen kao nereإ،en) okonåan je u julu 1999. godine vansudskim poravnanjem, kada je terapeut prihvatio da na ime odإ،tete isplati 10,7 miliona dolara bivإ،oj pacijentkinji koju je u toku terapije ubedio da je bila seksualno zlostavljana u mladosti i da je sama na isti naåin zlostavljala svoja dva sina. Neko vreme bilo je opإ،te usvojeno verovanje da señanje na traumatiåne dogaðaje iz mladosti åesto ostaje skriveno duboko u podsvesti, ali savremeni psiholozi sve viإ،e iznose sumnje u vezi s tim. Deca koja su pretrpela neku traumu veoma retko potiskuju te dogaðaje i umesto toga uglavnom pokazuju simptome tih trauma kao إ،to su opsesivna señanja, strah od ponavljanja dogaðaja i manjak interesa za svakodnevne aktivnosti. Beogradski Incest trauma centar, koji je specijalizovan za pruæanje pomoñi zlostavljanoj deci, Crteæ iz 19. veka

barjak	#52
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 706 28. ï؟½ï؟½ï؟½ 2009. 06:53:07	iznosi podatak da nedeljno primi oko pet novih â€œklijenataâ€‌ åija je proseåna starost sedam godina, a oni koji su u detinjstvu bili ærtve seksualnog nasilja po pravilu se señaju tog traumatiånog dogaðaja u celosti ili bar delimiåno. Njima nije potrebna hipnoza da se sete neåega إ،to bi, inaåe, rado zaboravili. Zato je od najveñe vaænosti razlikovati señanja koja su indukovana hipnozom od onih koja su autentiåna i koja traju neprekidno od samog dogaðaja. U novije vreme sprovedeno je viإ،e nauånih studija u cilju upoznavanja stvarnih moguñnosti hipnoze i dobijeni su rezultati koji nisu ni nalik onome إ،to se inaåe misli. Iz ovih studija doznali smo, recimo, da osobe koje su maإ،tovite postaju dobri medijumi za hipnozu, naroåito ako su sklone fantazijama i sanjarenju u budnom stanju, jer to podstiåe sugestibilnost. Utvrðeno je, takoœe, da hipnotizer nikoga ne moæe protiv njegove volje da pretvori u slugu, kao i da hipnoza ne moæe bitno da poveña taånost memorije - mada delimiåan uspeh moæe da se postigne zahvaljujuñi poveñanoj koncentraciji, ali uz uvek prisutnu opasnost da sugerisane podatke tumaåimo kao doæivljene. Doznali smo i to da osoba koja ne veruje u moguñnosti hipnoze ne moæe da bude hipnotisana protiv svoje volje, i tako smo stigli do najzanimljivijeg otkriña: ono إ،to medijum veruje da se moæe postiñi hipnozom, u tesnoj je vezi sa onim إ،to ñe kod njega zaista biti postignuto. Tako on nesvesno prihvata igru koju mu sugeriإ،e hipnotizer, pa pred publikom laje kao pas ili se skriva pod zamiإ،ljeno drvo jer mu je reåeno da u sali pada kiإ،a. Ovo najveñi broj psihologa svrstava u fenomen koji se zove nauåeno druإ،tveno ponaإ،anje, u kome hipnotizer i medijum istovremeno uåe إ،ta se od njih oåekuje i igraju uloge u kojima se meœusobno podræavaju. Sve ostalo - gestikulacija, teatralna poza i smireni glas hipnotizera, kao i glumljenje transa ili usnulosti medijuma samo su deo predstave koja opravdava neobiåno ponaإ،anje i usmerena je na to da izazove efekat kod posmatraåa. Sudeñi po istraæivanjima koja su vrإ،ili psiholozi Robert Bejker (Robert Baker) i Nikolas Spejnos (Nicholas Spanos), hipnozu bismo pre mogli da definiإ،emo kao manifestaciju druإ،tvenog komformizma nego kao posebno stanje svesti. Medijum nesvesno nastupa u skladu sa oåekivanjima okoline, a hipnotizer se ponaإ،a onako kako medijum i publika to od njega preñutno zahtevaju, jer je i jednom i drugom u interesu da â€œpredstavaâ€‍ bude uspeإ،na. Ovo vaæi i za sluåaj kad se ne radi o predstavi u klasiånom smislu reåi nego o nesvesno odigranim ulogama tokom medicinske terapije, policijske istrage ili parapsiholoإ،kog ispitivanja koje se u poslednje vreme åesto pomaæe hipnozom u svrhu dokazivanja postojanja ranijih inkarnacija. Bejker i Spejnos svojim studentima rado demonstriraju vezu izmeœu oåekivanja i efekata hipnoze. Oni navode jedan neobavezan test koji su spro-

barjak	#53
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 706 28. ï؟½ï؟½ï؟½ 2009. 06:53:35	veli nad svojim studentima-dobrovoljcima. Podelili su ih na tri grupe i prvoj su rekli da ñe nad njima izvrإ،iti novi hipnotiåki postupak koji ñe im pomoñi da se sa sigurnoإ،ñu sete svojih ranijih æivota, drugoj da ñe isprobati postupak za koji tek treba da utvrde da li â€œradiâ€‍, a treñoj da ñe im primerom pokazati da je hipnoza obiåna glupost. Rezultat je bio sledeñi: u prvoj grupi je 85% studenata tvrdilo da je tokom hipnoze moglo da se seti doæivljaja iz prethodnih æivota, u drugoj 60% a u treñoj samo 10%. Spejnos navodi zanimljivo poreœenje izmeœu danaإ،njeg verovanja u moguñnosti hipnoze i nekadaإ،njeg u posednutost i isterivanje œavola (egzorcizam). Oba postupka zasnivaju se na nauåenom druإ،tvenom ponaإ،anju i na ulogama koje (åesto i nesvesno) igraju akteri sa punim poverenjem u svoju predstavu. Uz dovoljnu podrإ،ku okoline, tvrdi Spejnos, svaki naåin ponaإ،anja moæe da doæivi uspeh i da bude prihvañen kao pravilo od strane zajednice. Psiholog E. M. Thornton proإ،iruje analogiju izmeœu hipnotizma i egzorcizma. Ako neki hipnotisani medijum deluje kao da je opsednut œavolom, to je zato إ،to oba postupka obuhvataju sliåan druإ،tveni kontekst, podelu uloga i vezu izmeœu aktera, mada se teme i sadræine ova dva postupka razlikuju. Zajedniåko je to إ،to na jednoj strani uvek postoji prisustvo jednog egocentriånog terapeuta, estradnog izvoœaåa ili sveإ،tenika, a na drugoj sugestibilnog i maإ،tovitog medijuma sa dubokim emocionalnim potrebama ili sposobnostima. Urinoterapija I pored nesumnjive bizarnosti, ideja leåenja urinom ima iznenaœujuñe veliki broj poklonika koji tvrde da je ljudska mokraña lek koji leåi svaku bolest. U Indiji je pronaðen dokument star oko 5000 godina, pod nazivom Podmlaðivanje pijenjem urina (Shivambu Kalpa Vidhi) koji se sastoji od 107 stihova. Sliåno su koristili i stari Grci i Rimljani, a u Japanu mnoge æene i danas veruju da za lepotu i neænost svoje koæe mogu da zahvale tome إ،to se redovno kupaju u mokrañi. U Nemaåkoj Velikoj Enciklopediji (Johann Heinrich Zedlerâ€™s Grossen Vollstaendigen Universallexikon) iz 1747. godine autori opisuju brojne prednosti leåenja urinom. Danaإ،nji poklonici urinoterapije joإ، su maإ،tovitiji - oni piju urin u sveæoj i toploj ili u rashlaœenoj formi, meإ،aju ga sa voñnim sokovima, sluæe ga uz voñe i slatkiإ،e a salatu zaåinjavaju dodatkom â€œmokraña i sirñeâ€‌ (â€œpiss and vinegarâ€‌) koji kupuju u specijalizovanim prodavnicama za alternativnu terapiju. Njihov credo je citat iz Biblije â€œPij vodu iz svoga studenca i إ،to teåe iz tvojega izvoraâ€‌ (Priåe Solomonove, 5.15) koji naravno tumaåe na svoj naåin,

barjak	#54
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 706 28. ï؟½ï؟½ï؟½ 2009. 06:54:18	a osnovali su i svoja udruæenja i odræavaju kongrese na åijim panel - diskusijama razmenjuju iskustva. Slika 1 je sa Drugog svetskog kongresa urinoterapeuta (kome je prisustvovalo preko 1000 uåesnika), gde su se u izveإ،taju naإ،li podaci o specijalno prilagoœenom toaletu (prozvanom â€œapotekaâ€‌, slika 2) u kome se, pored plastiånih åaإ،a, nalazi i uputstvo: sakupite vaإ، urin i primenite ga na koæi, oåima ili ga prosto popijte u apoteci. Uz izveإ،taj je priloæena i fotografija (slika 3) na kojoj gomila koriإ،ñenih åaإ،a svedoåi da se uputstva poإ،tuju. Poإ،to javnost nije bila oduإ،evljena ovim vidom terapije, poklonici su iإ،li joإ، dalje: angaæovali su eksperta Majkla Marzabala (Michel Marsabal) da dizajnira specijalnu opremu za pruæanje prve pomoñi urinoterapijom. Najavljeno je instaliranje ove opreme u umetniåkoj koloniji Nieuwe Vide u Haarlemu u Holandiji, a zasad je postavljena na plaæi u Barseloni (إ panija). Na slici 4 vidimo jedan deo te opreme: stolicu koja se ne razlikuje mnogo od obiånog osmatraåkog sediإ،ta za spasioca na plaæi (mada, da je ova fotografija snimljena u trenutku pruæanja prve pomoñi, moæda bi razlika bila primetna?) Teإ،ko je nabrojati sve bolesti za koje se tvrdi da se leåe urinom. Lakإ،e bi bilo navesti one koje nisu na spisku, taånije - nema ih; tu su åak i kancerogene bolesti i AIDS. Neki entuzijasti, u oduإ،evljenju, proglaإ،avaju ovu terapiju za â€œboæansku manifestaciju kosmiåke inteligencijeâ€‌. U åemu je njen toliki kvalitet? Urinoterapija je jeftina i uvek dostupna a urin je antiseptiåan i neotrovan (sadræi 95% vode, 2,5% supstance koja se zove urea i 2,5% minerala, hormona i enzima). Van Der Kron (Van Der Kroon) u knjizi â€œZlatna fontana: kompletni vodiå za urinoterapijuâ€‌ tvrdi da je mokraña manje إ،tetna od osveæavajuñih piña i â€œmanje neukusna od æelatina spravljenog od kostiju i æilaâ€‌ (ma إ،ta to znaåilo). Slika 2: WC kao â€œapotekaâ€‌ Slika 1: sa svetskog kongresa urinoterapeuta

barjak	#55
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 706 28. ï؟½ï؟½ï؟½ 2009. 06:54:49	Da li je sve to dovoljna preporuka da se urin koristi kao terapeutsko sredstvo? Naravno da nije. Ako neإ،to nije skupo ni toksiåno to ne mora da znaåi da je lekovito. Poklonici urinoterapije na svom kongresu naveli su brojne prednosti koje ona donosi: reapsorpcija i ponovna upotreba hranljivih sastojaka, hormona i enzima, zatim imunoloإ،ki efekat (kad se organizam â€œtreniraâ€‌ malom koliåinom toksiånih supstanci koje se ipak nalaze u urinu kad je åovek bolestan), kao i baktericidni i virucidni efakat (jer amonijak i so imaju antiseptiåko dejstvo). Kao prednosti navode se i unoإ،enje soli, diuretiåki efekat (kojim se ubrzava izdvajanje novog urina), ubrzavanje transmutacije (teorija koja ima veze sa sposobnoإ،ñu tela da menja molekule jedne supstance u drugu, ali po svoj prilici ne i sa unoإ،enjem mokrañe) i, na kraju, pozitivan psiholoإ،ki efekat (إ،to je, nema sumnje, najåudniji od svih argumenata). Moæe li medicina da potvrdi vrednost bilo åega od ovoga nabrojanog? Naæalost, ne. Mokraña sluæi za to da se iz organizma izbace materije koje su nepoæeljne i nema razloga da se one ponovo unose. Omiljeni argument urinoterapeuta, da je urin na neki naåin krv jer ga je organizam iz nje izdvojio, nije uverljiv; urin je otpadak, i ako zbog oboljenja bubrega prestane izdvajanje urina iz krvi, biñe ugroæen æivot. Ako nekome zatreba transfuzija sigurno je da mu neñe pomoñi urin nego krv. Drugi argument je da se vitamin C nalazi u mokrañi, ali treba znati da ga tu ima samo kada ga u telu ima viإ،e nego إ،to je to potrebno (jer se na taj naåin organizam oslobaœa viإ،ka). Uostalom, kome je stalo do vitamina C, bolje ñe uåiniti ako uzme pomorandæu ili jabuku. Zaista, ako bi se u urinu nalazilo bilo إ،ta إ،to bi moglo da doprinese boljem zdravstvenom stanju, zaإ،to bi se organizam svakodnevno po viإ،e puta liإ،avao tako efikasnog leka? Slika 4: urinoterapijska â€œprva pomoñâ€‌ Slika 3: detalj iz â€œapotekeâ€‌

barjak	#56
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 706 28. ï؟½ï؟½ï؟½ 2009. 06:55:17	Aromaterapija Tako je francuski hemiåar Rene Moris Gatefos (Rene Maurice Gattefosse) oko 1920. godine prozvao koriإ،ñenje esencijalnih ulja iz stabljika, cveña, korenja ili semenja za leåenje. Ovaj termin nije baإ، sreñno odabran, jer miris ovih ulja nije sam po sebi lekovit (mada jedna naإ،a privatna firma koja se bavi alternativnom medicinom u propagandnoj kampanji tvrdi da sam miris leåi), nego sluæi za identifikaciju ulja. Terapijska svojstva ima sama â€œesencijaâ€‍ ulja, zapravo hemijska jedinjenja koja ih åine. Osim toga, kod nekih ulja terapija se sprovodi tako إ،to se udiإ،u njihova isparenja, a åesto se ulja i utrljavaju u koæu ili se piju sa åajevima i drugim bezalkoholnim piñima. Na neki naåin i svako od nas se koristi aromaterapijom, kad se inhalira iznad posude sa biljnim tinkturama ili kad koristi Vicks inhalator, koji je napravljen od meإ،avine kamfora, mentola i ulja eukaliptusa. Moæemo, dakle, da pretpostavimo da neka biljna ulja imaju terapeutska svojstva, ali prelistavanjem struåne aromaterapijske literature stiåe se utisak da se sa opisima efekata ove terapije ipak preteruje. Nigde se ne pominju rezultati ispitivanja efikasnosti ovakvog leåenja, ali se zato nudi pregrإ،t neodreœenih tvrdnji koje nije moguñe ni dokazati ni oboriti. Knjiga â€œAromaterapijaâ€‍, koju je napisala Danijela Rajmen (Daniele Ryman), prepuna je ilustrativnih primera: â€œU avionu na putu iz Evrope u Indiju pre nekoliko godina, kaæiprst je poåeo silovito da mi se trese. Dva dana pre toga ubola sam se potkresujuñi ruæe i rana je poåela da se gnoji. Odmah sam stavila ulje åajnog drveta na prst i pre neko إ،to sam stigla u Bangalor otok je proإ،ao i drhtanje je prestalo.â€‍ Evo joإ، jednog primera, ovoga puta iz knjige â€œPriroda aromaterapijeâ€‌, u kojoj nas aromaterapeut sa zvuånim umetniåkim imenom Val Lariviera obogañuje sledeñim saznanjima: â€œU samoj osnovi, aromaterapija koristi esencijalna ulja da bi obnovila ili poboljإ،ala mentalno, emocionalno, fiziåko i duhovno zdravlje. Ona predstavlja ravnoteæu na isti naåin na koji bolest predstavlja neravnoteæu. Ona je povratak srediإ،tu, suإ،tini zdravlja.â€‌ Kao i sve knjige pisane od strane zagovornika alternativne medicine, i udæbenici aromaterapije prepuni su tvrdnji koje su obeñavajuñe i neodreœene u isto vreme, bez kontraindikacija i ograniåenja primene, kao da se nije reå o medicinskim pitanjima nego o metafiziåkim diskusijama. Åak i kad se iznese neki podatak, on je takav da ostaje samo da verujemo na reå. Recimo, tvrdnja iz iste knjige je da je botaniåar iz 16. veka Matthiole obiånom lavandom uspeإ،no leåio epilepsiju, moædani udar i mentalnu zaostalost; ko ne veruje, moæe da se vrati 450 godina unazad i uveri svojim oåima.

barjak	#57
ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½: 706 28. ï؟½ï؟½ï؟½ 2009. 06:55:47	Poverenje koje mnogi ljudi imaju u leåenje biljem uåinilo je da i aromaterapija dobije veliki broj poklonika. Baإ، zbog toga, odnekud se stvorilo i mnoإ،tvo samozvanih eksperata za prikupljanje i obradu bilja, koji su mnogo viإ،e zainteresovani za to إ،ta trenutno â€œideâ€‍ na træiإ،tu nego za objektivno ispitivanje koliko je koja biljka zaista efikasna kao terapeutsko sredstvo i kakve إ،tetne efekte moæe da izazove. Nema sumnje da je iskustvo niza generacija, koje je koncentrisano u znanju nekih aromaterapeuta (pa i ostalih koji u terapiji koriste biljne produkte) veoma dragoceno, ali je njihov pristup leåenju takav da pacijent, zbog svoje sigurnosti, nikad ne bi smeo u potpunosti da im se prepusti i da izgubi kontakt sa lekarom. Magnetoterapija Leåenje magnetima staro je koliko i åovekovo interesovanje za magnete. Opإ،te prihvañeni koncept leåenja magnetima stvorio je joإ، pre pet vekova إ،vajcarski lekar Paracelzus (Paracelsus, 1493-1543) koji je zakljuåio da, ako magnet privlaåi gvoæœe, onda moæe da privuåe i bolest i tako je odstrani iz tela. Tokom osamnaestog veka osvojena je proizvodnja magneta na bazi oksida gvoæœa, znatno snaænijih od dotad koriإ،ñene magnetne rude, إ،to je dalo nov zamah ideji primene magneta u medicini. Jedan od pionira u ovoj oblasti bio je Maksimilijan Hel (Maximilian Hell), profesor astronomije na Univerzitetu u Beåu. On je tada objavio svoja svedoåenja o nekoliko uspeإ،no sprovedenih terapija magnetima, åime je zainteresovao jednog prijatelja koji je odmah od njega pozajmio nekoliko magneta. Bio je to Franc Anton Mesmer (Franz Anton Mesmer, 1734-1815). Njegovi poåetni uspesi bili su fascinantni, jer su gospoœe iz aristokratskih slojeva naprosto padale u trans ne samo kad je Mesmer koristio magnet, nego i ako bi samo usmerio prst ka njima. Tada je lansirao termin â€œanimalni magnetizamâ€‌, åime je podræao svoje uåenje o tome da u svakom organizmu postoji æivotna energija u vidu magnetske sile. Njemu zato nije ni trebao magnet u leåenju, jer je mogao da â€œnamagnetiإ،eâ€‌ papir, drvo, vodu ili bilo إ،ta drugo i da time izazove isti efekat na pacijentima. Mesmer se kasnije nastanio u Parizu, gde je doæiveo veliki publicitet. Kralj Luj XVI je 1784. godine osnovao Kraljevski komesarijat kome je dao zadatak da ispita istinitost Mesmerovih tvrdnji o animalnom magnetizmu i terapiji. Komesarijat åiji su ålanovi, izmeœu ostalih, bili Anton Lavoazje (Antoine Lavoisier) i Bendæamin Frenklin (Benjamin Franklin), sproveo je seriju eksperimenata posle åega je donet zakljuåak da efekte treba pripisati sugestiji i da je â€œpraksa magnetizacije u velikoj meri veإ،tina podsticanja maإ،teâ€‌. Tomas Dæeferson (Thomas Jefferson), koji je stigao u Pariz da bi za svoje novine

ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ : ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ 1 2 3 [4] 5 6 ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½

ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½ï؟½