U doba mog detinjstva igrao sam se pošte. Sakupljao sam lišæe dok idem od škole do kuæe. Svakom bih listu, uz osmeh, nešto lepo prišapnuo, najlepše što sam èuo i video tog dana. Sa druge strane lista šaptao sam adresu. Hiljade izmišljenih imena neznanih lijudi. Milione imena. Sve bih to onda, ovlaš, zapeèatio poljupcem. I puštao niz vetar. I evo šta se sad dogaða, sad posle toliko godina! Javljaju mi se mnogi znani i nepoznati. Ponovo sakupljam lišæe i èitam odgovore pisane rukopisom žilica koje venu. Javljaju mi se divni daleki prijatelji, azbukom rane jeseni koju umem da èitam. Nije teško nauèiti. Samo malo zažmurim. Ovlaš. Kroz trepavice. I dišem polako vetar, A vetar se i ne èuje drukèije, sem nozdrvama i usnama.
2. Katkad su razglednice vrlo èudne. Na jednoj strani piše nam Iaoce sa neke pošte stare dve i po hiljade godina: "Ko zna da ne zna - najviši je." Na drugoj strani, dodato rukopisom Montenja. Mišel de Montenj. Francuska, I 553; "Ko misli da ništa ne zna, taj ne može ni znati da ništa ne zna". 54 Zar ti to ne lièi po malo na igru »pokvarenih telefona"? Kad reèi putuju kroz vekove, svako ponešto dopiše ili izbriše. Ili sve izvrne naopako, po svome. Tako nastaje usijani vrh èovekovog uma: poslovica. Ona pripada narodu. Zato narod i kaže : "Poslovica je svemir u zrnu žita."
3. Noæ polagano zri. Èuje se lepet krila. To se vetar umorio. Sleteo je na krov i kjuje oko dimnjaka staklene perle retke kiše. Od mnogo misli izaberi jednu, najvažniju. Bavi se samo njom, dok je sasvim ne savladaš, kao veliki džudista jedan munjeviti zahvat, kao veliki bokser svoj tajni kontraudarac, kao veliki hirurg, zanet vajanjem prirode, samo njemu znan rez na srcu. Uopšte nije važno imaš li neuredne džepove, neurednu frizuru i domaæe zadatke. Najveæa nevolja na svetu je, sine moj, imati neuredan um.
Pogledaj: pod oknom trg. Mala drolja - subota u krznu od inja. Sasvim mala. mala zabludela subota sa podsuknjom od taftanskog praskozorja sa brošem uliènog fenjera od prekoputa.
Voleo bi da shvatiš zašto sam nekada tako vreo kao jug.
Pa ja sam, roðeno moje, u krvi stvarno jug.
Jug moraš da razumeš zašto je i plug i drug.
Moraš da razumeš dok se ovo severno lišæe kovitla, kovitla u krug i vetar kroz naše glave rominja plaèe i luta.
Jug moraš da razumeš zašto ore, ore, ore ...
Jug moraš da razumeš ove zore, i kroz sve zore.
I da oprostiš što nista bolje ne umem da ti kažem sada kada se poslednji put voli.
I da oprostiš što te ranjivim poljupcima budim iz sna,
Ali ako smo se u ovoj èekaonici naše ljubavi poskidali goli, od strašnog umora, od strašne sramote goli, onda nek budemo kako treba goli od zvezdanih visina do dna.
Želim nekud da te vodim dugo...dugo... Malo veruj.Malo sanjaj. Ništa drugo. Iza šuma tiho veèe plavim kljunom svija gnezda. Nikad ne znam da l` si reka, ili ptica ili zvezda ili vetra slap. Nikad ne znam gde te nosim: da l` na dlanu, il` u kosi. Iza šuma plavo veèe tiho kaplje kap po kap.
Veènost - to vam je kao kad smo bili deca,dragi moj, pa sam meðu tolikim pametnim ðacima, koji su, veliki bože, toliko veliko obeæavali, dakle baš ja, najgori, bacio kredu kroz prozor i ekserom u tablu urezao svoje ime. Eno ga èitam. Tamo je. Sva ostala su izbrisana sunðerom.
Kad umrem, sakri pod pazuh smotuljak moga daha, biæe mi lakše da zaboravim ako znam da me se neko seæa.
Biæe mi lakše ako znam da smo skuplje plaæeni tamo gde smo se besplatno delili, nego tamo gde smo se pogaðali i prodavali.
Inaèe, ako misliš da se ova stanica zove sreæa, izvini, ne zove se sreæa. Ako misliš da se nas dvoje nismo poznavali, oprosti, mi smo se divno poznavali.
Zato i hoæu da noæas podelimo ovu poslednju krišku æutanja i sažvaæemo je svako nad svojim krilom alapljivo i gladno.
Zar ne nalaziš da je dirljivo smešna ova mala èekaonica izmeðu lutanja i lutanja?
U redu, presedeæemo još koji nestrpljivi sat, a onda prvim jutarnjim vozom otputovati iznenadno.
Ostani tako i æuti. Pogledaj: pod oknom trg, mala drolja - subota u krznu od inja. Savim mala, mala zabludela subota sa zhiponom od taftanog praskozorja i brošem uliènog fenjera od prekoputa.
Voleo bih da shvatiš zašto sam ponekad sav tako vreo kao jug kad se lišæe i novine kovitlaju u krug i vetar ploènicima rominja i luta.
Voleo bih da shvatiš zašto sam ponekad odjednom tako sam, a svuda pružene ruke, ovakve kao tvoje, ili, svejedno, malo crnje i belje.
Ja uvek više ponesem iako suviše dam i uvek nekako ostanem nerazdeljen.
Moj život je veliki bezazleni brod što o kamenje krvavi bokove i muèe po ostrvima zarivajuæi rogove jarbola suncu ispod struka.
Kapetana sam bacio u more i sad na svoju ruku napuštam dokove siguran da ima bezbroj neznanih strana sveta i dobrih dalekih luka.
A tako je važno što nisam otputovao, na primer, fijakerom niz drum stari, ili se dosadno lupao u vozovima zevajuæi u jednolike stanice uz prugu.
Jedan brodolom više ili manje, za mene ionako ne menja stvari i nema uticaja na moju dugu.
Nisu me udavile kreolke juga u bedrima i svili, ni bele mumije severa u krznu svojih dlanova.
Nikome nisam kupio srce od kolaèa i nikom oèi pozlatio.
I veruj, da sam bar jednom u tišini nekakvih oblaka ili stanova bio za èas plavlji nego svi aprili, ja bih ostao plav i ne bih se ovamo vratio.
Moj život je veliki bezazleni brod, a ja, zagrcnut od vazduha i piæa, kuvam ruèak u kompasu i nikad nisam prenoæio u istim lukama.
I sav sam divalj od sreæe što sam izneo glavu i prošlih i buduæih krvoproliæa, preobraæen u primitivca koji sve doèekuje èelom i sve oseæa rukama.
Oprosti što ne umem ništa bolje da ti kažem sad kad se voli.
Oprosti Å¡to te gazim poljupcima i psovkama milovanja budim iz sna.
Ali ako smo se veæ u ovoj èekaonici života poskidali goli, onda bar budimo kako treba goli od zvezdanih visina do dna.
Sedi tako i æuti. Pogledaj: pod oknom laðe. Svaka u oku po jedno uzglavlje ima.
Odlaze u svoje meblirane zalive da sruše jarbole butina i skinu jedra veša, da se pošteno odmore od plovidbe meðu gadovima.
Spuštaju kapke na srcu jeftine prodavaèice šarenila sa patent - èarapama i prstenjem od lima.
Pozdravljaju se našminkane fabrike mleka koje su nadojile deset hiljada prolaznika u ovim gradovima.
Pogledaj: pod oknom nebo izvrnulo dlan, lete trotoarima papiriæi sunca kao pregršti rumenih makova.
Tako bih želeo da svi usne jedan veliki i topli san.
I ovi prolaznici sto se mršte i odvlaèe sa noæne smene u treæerazredne hotelske sobe brakova,
gde su pretplaæeni na sigurnost, na isti ukus nežnosti i topline, gde se istim lažima iz dana u dan ispisuje ista bespomoæna hronika,
gde kad se probude ostavljaju samo oblike svoga tela u vrelom zadahu posteljine i pljuju na pod, i peruæi se prskaju na tavanicu i zidove, i mokre u vedro ispod umivaonika.
Ja znam sva svratišta i zavetrine, i garsonjere - šiparice èiji poljupci imaju ukus maminih saveta i ostavljaju na koži stidljive tragove,
i budoare - udovice gde vas teraju da se skidate pred slikama pokojnika, pred ogledalima i psima,
i æumeze - matore frajle gde vam skrušeno prostiru pred noge pragove i èuvaju u patosu cvrèke kad doðe zima.
Moja ljubav je stanica. Bunovna èekaonica u kojoj nema vremena da dosadi i zaboli.
Jedva æu stiæi pre odlaska da se umijem u tvojoj kosi i osmehnem loman.
Hteo bih toliko toga da ti kažem, a ne umem, ne umem ništa belje sad kad se voli,
poslednji put uoèi brodoloma.
Kad umrem, skotrljaæe se sa trepavica dve kapi lepljive tame na dno mog prozraènog vida.
Sleteæe najbliža sijalica kao gladna muva da mi posiše ušeæerene zenice radosna što se iskrala od svojih lakomih rojeva.
Možda je dobro da znaš:
ja ništa nisam umeo da zidam, ali sam uvek želeo da od ovog grada èudo sazidam sa bezbroj zvezda zakovanih na dovratke umesto kuænih brojeva.
Ovde nièega nema, samo nekoliko grama moje majke kad jesen na trgovima uzre. Ovde nièega nema, samo nekoliko kapi moje sestre u parkovima starim.
Svi se polako prodaju u bescenje, a nebo su, verovatno, izmislili tek onako uzgred nekakvi pitomi i licemerni besposlièari.
Odavde, pa do u nedogled: sazvežðe zuba.
Èak i ptice polako poruèuju veštaèke vilice.
Misliš da nisam video èime male trave ujedaju svoje uvele matere za požutele evenke grudi? I misliš da se nisam pravio da ne primeæujem i da su mi sva neba bela?
Ovde su suze od domaæeg likera i krv od kamilice.
I ista odela za roðendane. I ista odela za opela.
Udesno: sve sami trgovci i spomenici.
Ulevo: ruke se prodaju na metar, po izboru, obojene i luksuzno pakovane Ostalo je sve jednostavno do podlosti:
travama prskaju kième i iz asfalta se èuju prodorni zeleni krici, a sijalice su rumene kao obrazi seoske deèurlije i vrlo pažljivo lakovane.
Posle svega: još malo odnegovanog poverenja u kravlje oèi pretrpanih izloga, pred kojima se nadahnjujemo za male podvige kad se u rezervoarima vilica gorivo smeha isprazni.
I trpimo se zadovoljni beznaèajnim kupovinama i umiremo kraj toga i zbog toga, nemilice trošeæi razmenjen u sitniš onaj svoj najveæi praznik.
Kad umrem, nek se skotrlja mesec na belu skazaljku druma i otkuca limenom glavom dobodošlicu meseèaru.
Ko bi se drugi, uostalom, ko bi se drugi setio da sam sit malih crnih bogomolja sa napuklim vilicama i zelenom sveæom od zvezde u kaljugama oblaka na zvonicima.
Odnesi me bolje onamo gde se veèe taloži u obrvama šuma i reka brsti pliæake u sevaru.
Tako želim da se rastoèim svim žilicama i utolim krezubu žeð vidicima.
Nema smisla da me na prevaru spuštaš u èetvorougaonu èeljust ovih profanih raka.
Na ovom groblju, zamisli, na ovom groblju predveèe zakljuèavaju kapiju kao da je to internat u kojem se vaspitavaju bubuljièave šiparice.
Možda mi neæeš verovati, ali ima razlike izmeðu mraka i mraka.
Odnesi me bolje daleko nekud, daleko, gde je jesen veæ zalutala neprimetno i meko do èlanaka u prozeble barice.
Ovo je grad bez hramova. Tu se sve rešava do brutalnosti jednostavno u frizerskim salonima življenja i niko ne niko ne oseæa koliko je ponekad važno pomoliti se mojim i tvojim obešenim šakama. Ogledala su odavno jedine ikone istaknute kao transparenti nad kolevkama i rakama.
Od svanuæa do veèeri i neprestano tako: od veèeri do svanuæa, svi se tu uzalud igraju velikih šarenih igara u svom predelu pauèine.
I našminkani, odeveni u nakaradne uniforme banalnosti, sa prikaèenim medaljama osmeha i opasaèima graðanskog reda, dele okolo svoje ohladnele poljupce i ljuljaju se na konopcima prolaznosti od vrtoglavice zvezda do vrtoglavice trava.
I sasvim im je dosta, kad pogureni i sitni, zauzeti svojim beznaèajnim važnostima, plove niz ove ubuðavele puèine kraj smešnih mrtvaèkih sanduka kuæa, tegleæi povræe nerazumljivog laskanja i lišæe malih nastranosti i dobroæudnosti sa velike pijace svakidašnjice u zaèešljanim korpama i obrijanim zembiljima glava.
Od svanuæa do veèeri i neprestano tako: od veèeri do svanuæa, zavuèeni u sigurnost zavetrina i streha, pravdaju se pred sobom i licemerno teše posle neuspelih parada proseènosti i tišine.
I samo ponekad, ponekad, kad se poskidaju do golotinje obeshrabrene iskrenosti, škripe zubima od smeha, i ujedaju se od smeha, i guše se od smeha kašljuæi i psujuæi sto nisu razumeli fatamorgane moguænosti i bespomoæno ostali da reže do smrti sa velikim prosedim glavama zadimljenim od snova i prašine.
A kad su došli na svet, izgledalo je kao da se nešto važno dogaða meðu ljudima.
Oteèeni topovi matera Ispalili su niz butine salve njihovog vriska, pa su jedini izletali glavom i sanjarili a drugi izletali nogama i trgovali u letu.
Kad su došli na svet, izgledalo je kao da se nešto važno dogaða, a ustvari, samo je neko negde izdahnuo srebrn smotuljak vazduha a oni su ga udahnuli i zadržali u grudima do onog sledeæeg koji treba da primi štafetu.
Sad od svanuæa do veèeri i neprestano tako: od veèeri do svanuæa, odgonetaju smisao zavezanih èvorova ptica i nikako da prokljuve šta to ostaje na nebu posle njihovog leta.
I gube vreme gledajuæi kako se ribari posle velikog lova pred zoru vraæaju kuæama i ramenima se guraju sa drveæem, i zavide im u sebi zbog kose od granja i trepavica od trava.
I veèito tako:
niz prazne ulice porazbijane kao napukli snovi, niz kasapnice u kojima se prodaju mlevene ljubavi, niz krème u kojima se muze crveno mleko utehe, kraj javnih nužnika, kasarni i katedrala celog sveta, tegle za jednolike ruèkove isto lišæe i povræe u zaèešljanim korpama i obrijanim zembiljima glava.
Dole poštovane šlemove! Pomolimo se suncu i kiši. Otvorite nam ovaj zakovani prozor. Daljina se presijava kao krvoproliæe.
Hajde da razdrljimo revere i nateramo vetrove da se postide dok reže.
I priložimo suzu i novèiæ za spomenike onima koji su širili ruke i padali usijani kao horizonti kad sviæe i do zuba pijani od ravnoteže.
Šefe, ako boga znate šefe, kad polazi poslednji voz u naše slepooènice?
Ako ima vremena, pustite nas da se ljubakamo ovako meðu prtljagom.
Otvorite širom sve skretnice i blombirajte koènice.
Ima nekad, pa nam je neko veèe zivotinjski drago, a ni sami ne znamo zašto je drago.
Ima nekad, pa se poneka stara noæ dugo seæa naših prljavih prstiju u krvi i poljubaca koje smo u pola cene prodavali.
Možda smo iskreno mislili da je to stanica: sreæa. Pa šta ako nije sreæa?
Možda se mi nikada i nismo poznavali, a sve vreme nam se èinilo da smo se divno poznavali.
Zbog svega što smo najlepše hteli hoæu uz mene noæas da kreneš, ma bili svetovi crni ili beli, ma bili putevi hladni il vreli, nemoj da žališ ako sveneš.
Hoæu da držiš moju ruku, da se ne bojiš vetra i mraka, uspavana i kad kiše tuku, jednako krhka, jednako jaka.
Hoæu uz mene da se sviješ, korake moje da uhvatiš, pa sa mnom bol i smeh da piješ i da ne želiš da se vratiš.
Da sa mnom ispod crnog neba pronaðeð hleba komadiæ beli, pronaðeš sunca komadiæ vreli, pronaðeš života komadiæ zreli. Il crkneš, ako cræi treba, zbog svega što smo najlepše hteli.
----------------- You may only be a person in this world, but for someone, you are the world.
Ponekad tako sebe damo za oèi jedva upoznate. I na rastanku æutimo samo i ne tražimo da nas vrate. Živimo posle u tom drugom sve dok mu oèi svetom plamte. I ne znamo što nas pamte dugo kad ne tražimo da nas pamte.
----------------- ... Me and You ... Just us two ..
... Ti misliš ... more su samo laðe i samo daleka putovanja. More je kad èovek u sebi naðe mudrost kako se budan sanja i kad su dani slani i sivi. Mudrost kako se sasvim živi.
----------------- ... Me and You ... Just us two ..
Onome koga posmatraš u ogledalu sa nadom, ti si nada koju on gleda iz svoga sveta. Ne veruj nièemu što se može posmatrati samo sa jedne strane vida!
Zar te ne uplaši pomisao s kim se vucara tvoja tvoja svest kad zaspiš? S kim se izležava tvoj san sad, kad si budan? Gde je sve ono što ne znaš da si bio i gde je sve ono što si sad, a ne znaš da si to? Nemoj se bojati života ... Neka te plaši to što nemaš potrebu da se setiš koliko puta si bio mrtav. Ni smrti nemoj da se bojiš ... Neka te plaši to što æeš opet zaboraviti da si živeo!
