Ne uzvisuj se prenisko. Skitaj u sopstvenom ritmu i u sopstvenom smeru kroz naprsle blizine. Stvarnost je kao odeæa. Nije važno šta nosiš, nego kako ti stoji. Prekini sa oblaèenjem, moda je sezonska umetnost. I budi dovoljno oprezan kad nešto glasno izgovaraš, sanjaru nad sanjarima. Govor je umetnost budnih.
Ovo je zaista najljubavnija pesma a ni rec o ljubavi. Neko u ovoj sobi vise ne moze da spava, neko u ovoj sobi samo cuti, cuti i gleda kako mesec putuje, preko pokislih gradskih krovova za pticama. Ovo je zaista najljubavnija pesma a ni rec o ljubavi.
Mika Antic
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
"Ko god srlja u mene, dobro mora da upamti: jedno je biti otvoren, a drugo biti prohodan...
...Neko æe ovde ostati, ili ja ili psi, ili ja ili lovci. Svratiæu da vidim ko æe? Svratiæu, sem ako možda ne zaboravim, da sam ikada ovuda prolazio i sanjao."
----------------- U svetu ludih, biti nenormalan je kompliment!
1. Gospoðo Vineti, još ovo da vam javim, pa vam nikad više neæu pisati. Videæete. Seæate li se onog tipa o kojem sam vam prièao da ga sanjam na onom ostrvu ili plaži. Onog što se udavio i stalno me, onako udavljen, imitira kad spavam. Ponovo sam ga sanjao i rašèistili smo to. Obeæao je: nikad više.
Nekoliko podataka koji vas ni na šta ne obavezuju: devojèica u snu ustane, nasloni se na zid i tako satima stoji u postelji. Budna. Priznao sam joj da mi to izgleda veoma èudno. Objasnila je da tako najbolje razmišlja. Uostalom, rekla je, negde je proèitala da je jedan svetski pisac sva svoja dela napisao stojeæi. Probao sam da i sam nešto napišem stojeæi, ali i u krevetu je to ispod mog dostojanstva.
Teram je da o vama govori lepo. Vi se ovde zovete: Ona Divna Gospoða. Pogaða da krišom pijem zbog neke tuge u vezi sa vama, i za doruèkom obièno ispije svaku moju prvu èašu.
Veèeras, dok je zakljuèavala vrata, u oèima sam joj video molitvu da Ona Divna Gospoða ostane u hodniku iza vrata. Jednog dana to bi sigurno postalo nepodnošljivo.
Uostalom, i ja sam ljubomoran. Svi se za njom okreæu, kao onog leta kad ste mi je pokazali na Korèuli, gde sam bio da obiðem jednu moju pokojnu mornarsku godinu. I Porto Pidoèo. Lagao sam vam da æemo tu živeti kad budemo imali dosta novca. Nikad mi neæemo imati dosta novca.
2. Ima bolesnih tipova kojima godi kad su u društvu lepih žena. Ja lepu ženu sakrijem. Kažem devojèici: to što gledaju u tebe, to je kao da te pipaju rukama, i molim te da oèetkaš kaput, opereš kosu i umiješ se.
Napravio sam joj èetiri scene u restoranu. Ovde restorani imaju neèeg starinskog, bar ovi na koje ja nailazim. Imam èulo za kafane. U sebi neprekidno, dok pijuckam, mrmljam Štrausa.
Zamislite, ona kaže da ne voli ruske romanse. Kad sam joj pevušio - ništa. Slegne ramenima i kaže: ne podnosi ruski jezik. Suviše joj je mek. Onda sam èitavo prepodne govorio samo ruski.
Poèeo sam sa Blokom, vikao Majakovskog tako da je svima bilo neprijatno, a malaksao sa Jesenjinom. Naredio sam joj da poène da uèi ruski.
Izvinio sam se ljudima za okolnim stolovima i, od dvanaest, pa nadalje, govorio sam samo engleski, ali sam sve reèi izvrtao i lagao da su to amerièki slengovi. Održao sam joj predavanje o sedamnaest slengova. Zamolili su nas da iziðemo iz kafane.
Na ulici smo se posvaðali, onda smo se dugo ljubili, i bilo je jasno da je volim. Zato i mislim da vam nikad više neæu pisati. Uostalom, zar nije tako bolje. Kad umrete, podiæi æu vam divan spomenik i napisati: ona je trpela mene.
Ima jedna pesma za decu, Preverova, koja kaže: - Žirafe pevaju, ali pošto su žirafe neme, pesma ostaje u njihovoj glavi. - Tako je i sa mnom. Možda æu vam i govoriti neke reèi, ali, kako sam za vas od danas nem, pisma æe ostajati u mojoj glavi.
----------------- Ne bih ja ništa na ovo dodala !
In Memoriam Postoji jedan neverovatan gad koji se zove Miroslav Antiæ Ždere moj hleb pravi moju decu nosi moja Odela Sa mojom ženom leže u krevet na moje Roðene oèi Jer zna da sam tog trenutka sigurno negde Daleko u Lenjingradu
I taj Antiæ što me je upropastio I kao Pisca I kao èoveka Dakle taj koji æe na kraju leæi u moju Sopstvenu grobnicu Pita me jedno jutro šta vam je boga mu Èoveèe Izgledate mi nekako bolesni A šta se izvinite za izraz baš njega tièe Kako je meni I dokle mi je
O meni se najlepše brinu oni koji me Ostavljaju na miru A on pere ruke mojom rakijom ima kljuè od Mog ateljea
Ljudi taj me tera da èitam knjige petlja sa Mojim plavušama Dere se u mojoj kuæi ogovara me svašta Laže Deca mi lièe na njega a on nosi kravatu Brije se poznaje neke ljude radi Svako jutro se tušira pravi se da zna sve O zenbudizmu Prevodi knjige èini mu se da ima prijatelje Mom sinu zamislite svinjariju mome jedinom Sinu kupuje sladoled
Bio sam mornar bežao sam ili odem na primer U Pariz Pokrijem se æebetom preko glave pustim brkove A on me i tu pronaðe u nekoj ulici Žolive U nekom bednom hotelu I vrati kuæi i rasplaèe me
Mati moja Melanija koja ne zna da je rodila mene A ne njega Više ga voli više mu veruje I on to još kako Koristi A on je uveravam vas on je ta upeglana stoka kojoj Ja dižem spomenik
On je ta uvažena životinja kojoj ja pišem Biografiju Ovako popljuvan I sam I do krajnosti zgaðen Sto moram da mu javno pozajmim oèi I dušu I ono malo para koje sam jedva pozajmio
Kad sam ja na primer skoèio sa Petrovaradinske Tvrðave On je uskakao u ðaèke èitanke Kad me je doktor Saviæ leèio od alkohola On se pravio kao da ima neke veze sa filmom
Gde god se pojavim gurao me je da ga ne obrukam Pristajao je na kompromise cerekao se na Prijemima Primao je moje nagrade mešao se u moje snove Jedan licemer
Jedan stvarni licemer Jedan provincijalac Jedan koji je trpeo sve ono što ja nikada neæu Trpeti I koji sada tako fino žuri da crkne umesto mene Da bi umesto mene Svinja jedna Da bi umesto mene što pre jedin
Nauèi se da umeš da zaboliš svoj bol, umesto da on tebe boli. Nauèi se da umeš da vodiš svoje puteve, umesto putevi tebe da vode. I nauèi da umeš da odživiš svoj život, umesto da on tebe živi. Jer njemu je svejedno da li nas ima ili nema i da li, uopšte, i mislimo da mislimo ...
