Odlazi cirkus iz naseg malog grada, Sirokim drumom sto izlazi na most Odlazi cirkus i ja se pitam sada Ko je domacin a ko je bio gost.
Nestaje cirkus u sirokoj ravnici, U kisnoj noci za njim se srebri trag Ide profesor i majstori na zici I tuzni pajac sto sto bio nam je drag.
Dal je sve bilo samo fol Dal je sve samo jeftin trik Il sve te maske kriju bol I neki sasvim drugi lik.
Pricace deca o svetlima arene Vezbace krisom kod kuce neki stos Ali vec sutra cim prodje neko vreme Samo ce retko pomisljati na to.
Ostace okrugli trag na mestu satre Tu gde se hrvao sa tigrom hrabri Grk I par plakata na njima gutac vatre Kome ce klinci vec nacrtati brk
Dal je sve bilo samo fol Dal je sve samo jeftin trik Il sve te maske kriju bol I neki sasvim drugi lik
Laku noc dame i gospodo, evo i ova predstava je zavrsena Drago mi je ako ste uzivali u njoj koliko sam ja uzivao Jos cemo se mi videti, sigurno, u nekom slicnom cirkusu……
Odlazi cirkus za sve je bolje tako Mnogi su predstavu shvatili do sad Nove pajace pronacicete lako Jer drugi cirkus ce doci u vas grad.
naposletku...Ti si dobro znala ko sam ja...Odkud sad te suze, moja mila? Rekla si da se za tocak brsljan ne hvata...Zalud izguzvana svila... To je tako...Ne pravi od toga nauku...Mami svetlo na sledecem bregu... Okopnice moj otisak na tvom jastuku...Kao ’’jezuska’’ u snegu... razbicu gitaru...Crn je mrak ispunjava...Odavno se svoje pesme bojim... Pomera u meni one gene Dunava...Pa ja tecem...I kad stojim... Ali opet..Dal’ bi ikad moja ti da sam vojnik u armiji ljudi? Rekla si da bas ne umem novce brojati... I da je NIsta sve sto nudim... Naposletku ti si navek znala da sam svirac... Brosic sto se tesko pribada... Da me moze oduvati najblazi Nemirac... Da cu u po reci stati... Da se necu osvrtati... Nikada... Redjas po vitrini fini porculanski svet... Al’ ja sam figurica bez ziga... Pazi... To je bajkasto ti pada na pamet... Fali ti bas ovaj cigan? Tek u jesen otkriju se boje krosanja.. Sve su slicne u leto zeleno... Naposletku... Ti si dobro znala ko sam ja... cemu suze lepa zeno? Draga moja, ti si navek znala da sam pajac Moj je sesir satra pomicna... Usne, tice-rugalice... A u oku tajac... Da sam kaput sa dva lica... Da sam Gospon Propalica... Obicna... Naposletku, ti si navek znala da sam svirac... I da je nebo moja livada Da me moze oduvati najblazi Nemirac... Da cu u po reci stati... Da se necu osvrtat... Nikada...
Na jastuku bdim na ponocnoj strazi kao stari posustali ratnik kom svaki put od riznice neba jedva zapadne mesecev zlatnik pod oklopom drhti kosuta plaha vecno gonjena tamnim obrisima straha koja strepi i od mirnih obronaka sna
Nedostaje mi nasa ljubav, mila bez nje se zivot kruni uzalud nedostajes mi ti, kakva si bila nedostajem i ja, onako lud ja znam da vreme ne voli heroje i da je svaki hram ukaljalo al’ meni, eto, nista sem nas dvoje nije valjalo
Kad potrazim put u srediste sebe staze bivaju tesnje i tesnje i skrijem se u zaklon tvog uha kao mindjusa od duple tresnje al’ uspevam da jos jednom odolim da prosapucem da te nocas ruski volim sto su reci, kremen sto se izlize kad tad
Nedostaje mi nasa ljubav, mila a bez nje ovaj kurjak menja cud nedostajes mi ti, kakva si bila nedostajem i ja, onako lud ja znam da vreme svemu menja boje i da je silan sjaj pomracilo al’ meni, eto, nista sem nas dvoje nije znacilo
Ponekad jos u moj filcani sesir spustis osmeh ko carobni cekin i tad sam svoj jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj licni harlekin ponekad jos suza razmaze tintu i ko domina padne zid u lavirintu tako prosto, ponekad jos stignemo do nas
Nedostaje mi nasa ljubav, mila bez nje uz moje vene puze stud nedostajes mi ti, kakva si bila nedostajem i ja, onako lud ja znam da vreme uvek uzme svoje i ne znam sto bi nas postedelo al’ meni, eto, nista sem nas dvoje nije vredelo
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
dragi moji nemojte ga samo citirati... sve sto mislimo i osecamo on je opevao na svoj nacin. zavalite se udobno u svojim foteljama,pustite neku njegovu pesmu i prozivite je,opet,kao da je v ase zivotno iskustvo. jer,jedan je djordje
Tako to ide. Ostavio sam je predugo u onim opasnim æutanjima, u onim tišinama u kojima je ona svoj jedini sagovornik i u kojima se o meni definitivno ne prièa ništa dobro. I tu smo gde smo...
----------------- Kada gubis, nemoj izgubiti pouku koju mozes iz toga izvuci
Ljubav ne pobedjuje, nijedna od stotine. To su samo drevne zablude,vise izmisljotine, Maslo ludih pesnika,prevejanih lisaca, raznih muzikanata,glumatala i pisaca.
Znam, ljubav rusi zidine ponosa i tastine, ali bajke da pobedjuje to su budalastine! Lako je izigraju,kao trsku slome je, nikoga ne porazi sem onoga u kome je.
Romeo i Julija pravila su krsili, sitnim slovom poceli pa krupnom tackom tu pricu zavrsili. Na vernost se zakleli, samo srca sledili, da je tuzno - tuzno je al’ nisam ubedjen da su pobedili.
Ljubav je tek akrostih, refren stare arije, takvi nikad ne pobedjuju ma to su kojestarije. Utvrda bez strazare,poharama krunjena, naivna i ranjiva,zanesena i zbunjena.
Orfej se oglusio o pretnje i pridike, davni hades prosao pa opet ostao bez Euridike. Nesretna Karenjina, crni zar na auri, inicijal Puskina zorom ugraviran na kobnoj cauri.
Eeej, okraj oka tinjaju mali zlatni grumeni, daj mi Boze stih da utesim jedan nosic rumeni. Pa da, ljubav nosi dolamu od vilinskog prediva i mozda ne pobedjuje-al’ je zato nepobediva
----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
Tako to ide... Ostavio sam je predugo u onim Opasnim Æutanjima, u onim tišinama u kojima je Ona svoj jedini sagovornik, i u kojima se o meni definitivno ne prièa ništa dobro... I tu smo gde smo...
----------------- Kada gubis, nemoj izgubiti pouku koju mozes iz toga izvuci
