Dalje ne bih imao nista vise da ti javim Pijana od hladnoce subotnja noc se valja. Satovi su vec davno povecerje odsvirali. Dalje vise stvarno ne bih mao nista vise da ti javim. Jedino, Mozda to: da si ostala najlepsa medalja iz najlepseg rata u kome su mi srce amputirali. Gospodjice, ja nisam za tobom bio onako obicno, gimnazijski, zanesen. U meni je sve do tabana bilo minirano.
Usunjam se u tvoj jastuk kao tisina perja, kao trsave siske veceri mirisave od lisca, od mesecine na pescanim obalama, od uvele svezine oktobra, - bas tako se usunjam i slusam, slusam sta sanjas.
Nikome necu kazati. Ali hocu da znas: cuo sam, cuo sam sve sto sanjas, jer drugo nista i ne znam samo se u snove razumem, kao sto se kauboji razumeju u laso, kao sto se tvoj tata razume u politiku, kao sto se najveæi fudbaler razume u svoju veliku utakmicu, - tako se i ja samo u snove razumem.
U snove zbog kojih, kad se probudimo, gledamo nekud visoko, visoko, i rastemo, rastemo, produzujemo se kroz rukave i nogavice, rastemo, produzujemo se kroz oci i srce kao putevi, kao pruge, kao nevidljive sare pticjeg leta, daleko, daleko, bez Aladinovih lampi, bez cizama od sedam milja, osamuceni od bajke koja se zove detinjstvo.
Usunjam se u tvoj jastuk da ne znas, usunjam se kao umor od jurnjave po sumracima, pokrivam te celu noc, a pre no sto se probudis ostavim ti na rukama toplim od sna, na trepavicama i rumenim obrazima mali smotuljak jutra, jer drugo nista i ne znam, samo se u jutro razumem i raznosim ga kao mlekarice mleko, kao pekari kifle, kao postari pisma velikom belom kocijom koja necu da ti kazem kako se zove, ali sam ces se setiti
Zbog svega sto smo najlepse hteli hocu uz mene nocas da krenes, ma bili svetovi crni ili beli, ma bili putevi hladni il vreli, nemoj da zalis ako svenes
Hocu da drzis moju ruku, da se ne boljis vetra i mraka, uspavana i kad kise tuku, jednako krhka, jednako jaka
Hocu uz mene da se svijes, korake moje da uhvatis, pa sa mnom bol i smeh da pijes i da ne zelis da se vratis
Da sa mnom ispod crnog neba pronadjes hleba komadic beli, pronadjes sunca komadic vreli, pronadjes zivota komadic zreli il crknes, ako crci treba, zbog svega sto smo najlepse hteli
Ukrašæu tvoju senku, obuæi je na sebe i pokazivati svima. Biæeš moj naèin odevanja svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neæu te sa sebe skidati. Na meni æeš se raspasti. Jer ti si jedini naèin da pokrijem golotinju ove detinje duše. I da se više ne stidim pred biljem i pred pticama. Na poderanim mestima zajedno æemo plakati.
Zašivaæu te vetrom. Posle æu, znam, pobrkati moju kožu s tvojom. Ne znam da li me shvataš: to nije prožimanje. To je umivanje tobom.
Ljubav je èišæenje nekim. Ljubav je neèiji miris, sav izatkan po nama. Tetoviranje maštom.
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj naèin toplog. Obuæi æu te na sebe da se, ovako pokipeo, ne prehladim od studeni svog straha i samoæe.
Mislim tudje misli Kradem svoje vreme Provlacim ga Izmedju oblaka, snova, Daljine i snega... Kada pozelim Da ti nedostajem Odsanjam pesmu Zatvorim oci I na kaldrmi zamislim Cvet beli. Kada te nema Jer tako hocu Zaledim osmeh U sebi kazem ime Udahnem duboko I pomislim Tako mi nedostajes...
Iza suma, iza gora, iza reka, iza mora, zbunja, trava, opet nocas tebe ceka cudna neka zvezda prava.
Cak i ako ne verujes, probaj toga da se setis. Kad zazmuris i kad zaspis, ti pokusaj da je cujes, da odletis, da je stignes i uhvatis i sacuvas kad se vratis.
Ali pazi: ako nije sasvim plava, sasvim prava, mora lepse da se spava: da se sanja do svitanja.
Mora dalje da se luta. Tristo puta. Petsto puta.
Mora druga da se nadje. Treca. Peta.
Mora u snu da se zadje na kraj sveta.
I jos dalje iza kraja: do beskraja.
2.
Mora biti takve zvezde. Sto se cudis. Pazi samo da je negde ne ispustis dok se budis.
Jednog dana, jedne noci, ne znam kada, ali znam tacno, izgledace nebo bez nje tako prazno, tako mracno.
I sva sunca, sve lepote i sve oci sto se jave, nikad bez nje nece biti sasvim tvoje, sasvim prave.
Ja ti necu reci sta je ova zvezda cudna, sjajna. Kad je nadjes - sam ces znati. Sad je tajna.
Život je sve nešto iz poèetka. Juèe i prekjuèe sutra ne vrede. Nema na svetu dva ista petka, dve iste nedelje, dve iste srede.
Pa èemu onda razoèaranja? Ako je jedna ljubav - æorak, Odmah se drukèije i lepše sanja. I kad si najviše tužan i gorak nekih se novih oèiju setiš i shvatis da letiš… divnije letiš.
Ko je to video da deèak pati? Da kunja kmezav i da plaèe? Svaki put moraš iznova znati da voliš bolje, da voliš jaèe. Ne da se vadiš. Ne da se tešiš. Veæ da se istinski do neba smešiš.
Nema na svetu dve iste srede, dva ista utorka, dva ista petka. Sve nove ljubavi drukèije vrede. Živi se svaki put iz poèetka. Živi se da se nikad ne pada. Da budeš snažniji posle oluje. I da se u tvom srcu veæ sada Stotinu zlatnih zvezda unapred èuje.
