Secate se svoje ’’prve ljubavi’’? da li se zaboravlja , setite se nekad kako je to bilo? da li vam je nesto ostalo u srcu i danas na pomisao...prva ljubav.... ima i ona stara...’’prva ljubav zaborava nema’’.....
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Mladost prolazi godina za godinom ... proletnji dani lete, jedno golo ništa ubija nežni cvet, a mudrac me opominje da je život samo kap rose na lotosovom listu ... Treba li sve to da propustim i da samo ginem za onim jednim što mi okrenu leða? To bi bilo i grubo i ludo, jer je vreme kratko ... Ja mogu samo svoje suze da obrišem i da izmenim melodiju svoje pesme ... Jer je vreme kratko!
Prve ljubavi se setim uvek uz smeh i oseæaj krivice. Bio je visok, mršav, uvek rašèupan, ali meni najdraži i uvek tu za mene - i za igranje lastiša, i za jurcanje oko zgrade, i za skupljanje slièica... Jednog dana kada sam došla iz obdaništa kuæi (a taman su me ispisali jer smo se selili u drugi grad), videla sam da mi nema najdraže igraèke, drvenog konjiæa za ljuljanje. Na moj preneraženi pogled u prazno mesto gde je uvek stajao, mama je samo sa osmehom rekla: "Poklonili smo ga Aci, ionako se sutra selimo, da ne nosimo i konjiæa sa sobom." Bez reèi sam odjurila sprat iznad, upala kod svoje prve ljubavi, ljuta što je pristao da me izdajnièki ostavi bez moje najdraže igraèke, šutnula ga i izvukla konjiæa napolje u hodnik, da ga vratim gde pripada. Gledao me sav zaprepašæen, oèiju punih suza... ne zato što vraæam svog konjiæa, veæ od bola u nozi. Uz taj šut i njegove suze prestala je naša deèja ljubav. Ja sam se veæ ujutro odselila, konjiæa su ipak krišom skinuli sa kamiona i ostavili njemu. Samo, nisam baš sigurna da je mogao da uživa u toj igraèki a da se ne seti udarca koji je dobio i pretrpeo zbog nje. Ljubav boli, zar ne..
Yet each man kills the thing he loves, By each let this be heard, Some do it with a bitter look, Some with a flattering word, The coward does it with a kiss, The brave man with a sword!
... Hodam, tako rano, jutarnjim satima a ti me svojom senom pratiš i ne remetimo nežnost krošnji, jer one poznaju mirisni šum pesme i naše korake pamte kao svakodnevne, pamte i ne zameraju im prolaznost, ne plaèu, veæ onako setno u kutu naših zenica, æute ...
----------------- ... Me and You ... Just us two ..
Ponekad tako sebe damo za oèi jedva upoznate ... I na rastanku æutimo samo i ne tražimo da nas vrate ... Živimo posle u tom drugom sve dok mu oèi svetom plamte ... I ne znamo što nas pamte dugo kad ne tražimo da nas pamte ...
