Da si gresan, to sam od pocetka znala Ali ne i da si zao.
Nisam ni slutila da bi mi srce ukrao, A sutra ga odbacio i otisao njoj; vernoj, i zaljubljenoj Kao da nista bilo nije, na uvo saptao.
Sve vise i ja gresna postajem, Sve cesce sama ostajem jer dodirujem druge lazno, i kada najlepse postane, svaki put pobegnem. Za sve to krivim grenu dusu tvoju, koja je tako duboko u proslosti povredila moju.
Sve manje sanjam, sve vise pijem. Sve mi je vise gorak osmeh kojim zavodim druge, dok zelim da ih povredim kao sto si ti mene.
Gusi me alkohola kiselina; prizemna sam postala, I svestna pravog smisla naseg zivota- Svestna da svaka zena jednom u zivota zavoli idiota
A kad mi dodjes ti i osmeh vratis mi sva patnja a i bol srca mog ce proc u nocima bez sna tebe dozivam da dodjes mi ti i kao svi pocnemo mirno ziveti....
..zbog tebe cu lutati, varati, zbog tebe cu lagati tudjim se osecanjima kockati. Lazno se smejati Lazna obecanja davati
Zbog tebe cu ceste secanja preskociti Reke i Jezera isusiti zbog tebe cu... Cvetovima latice skidati, leptirima Krila lomiti.. i sva godisnja doba u sante leda pretvoriti..
Zbog tebe cu Zivot prokockati, ali sta mi sve to vredi, kad cu te i dalje neizdrzivo VOLETI ...
lako je napisati poeziju, gde cu ti blatiti Ime. Pesmu gde ces biti opisan kao Cudoviste i u kojoj cu naravno ja biti zrtva. Ali ako je to jedini izbor da se osecam OK na jednih 10min, onda radije cu izabrati da buden mrtva.
Ti jesi i bit ces najbolja stvar sto se zbila u mome, pomalo bednom Zivotu. ti si mi dao najlepse momente sto niko mi nece moci ikad vise da da. U meni ce ostati samo najbolje prva ljubavi, tvoju jedno-mesecnu "ljubav". Ne uzimam za zlo ja...
Znam da nisi zeleo da me povredis i znam da muskarci nekad misle samo sa jednom stvar. I ne krivim te sto si digao Ruke, mozda i prerano, krivo mi je samo sto si pustio nekog drugog, umesto nas, da nase Kule od peska pokvari .
Toliko toga zelim da jos kazem, ali cemu svrha kad znam da nikada necu vise imati sanse da ti kazem, kako te MRZIM i nazvati...u istoj Minuti da ti kazem, da sam luda i ustvari da najvise od ikog volim.. Da..cemu svrha, kad u biti i jesi cudoviste.. A ja sam Zrtva napravljena od sebe same.. Dok ovom Pesmom, Pamet sama sebi solim...
ja nemam pravo na osmeh i pogled tvoj na tvoje oci i ruke i da ti otimam dan, na srecu i tvoje muke i da ti kradem san
da samo ja ti rusim zivot u delice i da ti sve omrkne umesto da svice pa cak i kad ti zivot povrati ptica poj priznajem ja sam kriv jer hocu da budem tvoj
priznajem da sam gresnik sto sebi nisam prast’o pa ja sam samo pesnik, priznajem al’ ne znam zasto
Odlazim jer nemogu vise Oprosti sto sam ti dala rec da cu ti biti zena.. Bila sam mlada i mislila da nemogu bez tebe
Ali ti si Dragi kriv, ti i samo ti. Cuvao si me ko u kafezu, Cuvao ko svog Andjela Sve je to lepo.. Ali nisi primetio da me gusis sa time.. da nemogu da disem.. Da meni treba malo slobode.
Umesto Dobro Jutro ti meni kazes “Volim Te” Ali nisi primetio Dragi da me tvoja Ljubav davi I da se nasa ljubav pretvorila u pakao Pakao iz kojeg nemogu izaci.
Sad odlazim i hvala ti za sve sto si ucinio zbog mene Izvini Dragi ali razumi me kad te molim Nije sve u Ljubavi Sta ce mi ljubav kad ne mogu pored nje da disem. kad nemam slobode
Odlazim i oprosti mi za sve Oprosti mi sto sam ti nanela toliko boli.. Oprosti mi sto je srce prestalo da te voli. Ne pricaj mi da ces se promeniti, to sam milijon puta cula…..
Odlazim Dragi Ali nemoj nikada zaboraviti, da sam te nekad ludo volela I ne krivi mene za sve, nemogu to podnjeti..
POKAZI MI MALENA, SITNA BIJELA ZRNCA BESKRAJA.... POKAZI MI VELIKU... ZLATNU RIJEKU, SA VISINE.... DOLINU ZALIVENU, SUNCANIM SJAJEM I ZVJEZDANOM KISOM.... POKAZI MI ZRAKU SVJETLOSTI, STO JE PROLETJELA NEGDJE, U MOJOJ BLIZINI... IL DUBOKU DUBINU, STO ZJAPI U TISINI.... POKAZI MI PLAMEN, ILI ZAR MOGA SRCA, STO TINJA I GORI U NASOJ BESKONACNOSTI... POKAZI MI MALENA DUSU... STO U TISUCAMA ZVIJEZDA, POPUT BIJELOG I ZUTOG ZLATA, NJEZNO TREPERI....
MA POKAZI MI MALENA, LJUBAV... KOJOJ SAM PREDAO, SVE SVOJE NJEZNOSTI...
DA... MALENA... POKAZI MI LJUBAV, JER NJU ZELIM VIDJETI...
MOLIO SAM ANDJELE DA NE MISLIM NA TEBE, ALI OPET SAM TE SANJAO OVE PROSLE NOCI. OSETIO SAM MIRIS TVOJE PREDIVNE KOSE I NADAO SE DA SVE NECE BRZO PROCI.
SLAGAO SAM DUGO TVOJU SLIKU, SKLOPIO OCI I PUTOVAO U TAMI U NAS JEDINI NESTVARNI SVIJET, GDJE JEDINO MOZEMO BITI SAMI.
POZELIO SAM DA SE NIKAD NE PROBUDIM I DA ZAUVIJEK OSTANEMO U OVOM SNU, JER SRECAN SAM SAMO KAD UPADNEM U MOJ PLAVI SAN, SA OBRISOM TVOJE KOSE.. I KAD MOJE MISLI PREMA TEBI PUTUJU..
IMA LI MENE MOZDA U TVOJIM SNOVIMA..?!... ZNAM DA NIKAD TO SAZNATI NECU, SAMO SAM HTIO DA ZNAS JEDNO MALENA: "MOLIO SAM BOGOVE ZA TVOJU SRECU"!
A JA.... JA SAM POPUT MORA... I LJUBIM TE DO BOLI SA OKUSOM SOLI...
TRAZIM TE… LUTAJUCI UZALUDNO OVIM VLAZNIM BECKIM ULICAMA, OSVETLJENIM I MRACNIM...
TRAZIM TE... U SVAKOM PROLAZNIKU, GLEDAM TE U SVAKOM IZLOGU, OSJECAM TE U SVAKOJ KISNOJ KAPI, KOJA SE ISTOPI NA MOM TOPLOM LICU...
TRAZIM TE... PO NEBU, PREKRIVENOM BIJELIM OBLACIMA, I CINI MI SE DA SI U SVAKOM PRISUTANA, A PONEKI MI JE OBLAK, CAK SLICAN TEBI...
TRAZIM TE... U GOMILI PAPIRA KOJI LEZI NA MOM STOLU, NA ISKRABANIM CEDULJICAMA, ISPISANIM NERVOZNIM POKRETIMA, I KAVOM UMRLJANIM LISTOVIMA..
I NALAZIM TE NAPOKON MALENA....
AL SAMO U MOJIM BOEMSKIM MISLIMA.... U TOM STARACKOM SRCU, STO LAGANO KUCA TIKA-TAKA... U MOJIM PLAVIM SNOVIMA...
NA OBALI MOG PLAVOG MORA, OCEKUJEM TVOJ DOLAZAK... U SUMRAKU UMIRUCEG DANA VIDIM TVOJ LIK.... OPET TE IMAM...... U MOJIM PLAVIM SNOVIMA... MALENA..........
Reci nesto ! Samo nemoj da cutis, molim te. Ubija me ta tvoja cutnja i odsutnost i kada izgovoris to hladno "volim te" Kao iz navike neke, bez da se u njemu oseti, i najmanji tracak topline
Reci nesto samo ne cuti Ne stedi me od istine. velika sam ja, podnecu je, ma kakva bila god...
Zagriscu usne da ugusim krik, zaricu nokte u pod, ma izdrzacu vec... Samo mi reci sta je . Ja razumecu, ma nisam dete. Na Ljubav se garanciju ne daje. Reci mi sta te to muci.. OPSUJ me, oteraj do DjAVOLA, Kazi da smeta ti moj stil oblacanja i da me mrzis sve do bola..
Reci mi da sam premrsava za tvoj ukus.. i da ti je muka od mojih stavova, da sam pravi davez, da te cisto gusim, da sam stara da ti treba neka NOVA ..
Reci sta bilo, samo ne cuti Reci mi sta ti na srcu lezi.. Vidim da nesto se lomi u tebe, kao u Coveku sto od istine bezi .
Molim te reci, nemoj da krijes, jel sve je vec jasno, jasno kao dan. Ne boj se, ubiti me nece istina tvoja, al’ hoce tvoj HLADNI ZAGRLJAJ....
OGRNI SE OSMJEHOM I PRUZI MI RUKE SVOJE, TOPLE...MEKANE.... LJULJAJ ME NIJEZNO I VODI U KRAJEVE NEKE...DALEKE... U KOJIMA JOS NIKADA NISAM BIO.... NI JA , A NI TI MALENA......
U MISLIMA ME SAKRIJ, KAKO ME NITKO PRONASAO NE BI... U POGLEDU CUVAJ MOJ LIK TI ZNAS DA PRIPADA SAMO TEBI. AL’ OSMJEH MI DAJ, ONAJ TVOJ LIJEPI SIROKI... OTVORENI... COKOLADNI... OSMJEH MI TREBA ....
POKLONI MI SVOJIM OSMIJEHOM MALENA, KOMADIC SVOGA NEBA... POKLONI MI SVOJE PLAVE SNOVE... POKLONI MI SEBE!?.... BAS SAD... KAD TE TREBAM....... MOJA TI... MALENA...
Ma kog me Boga za tebe pitaju , spustim pogled i gledam u tlu, i pravim se da mi je sasvim svejedno, a u stvari mi je jako zlo.
Zlo kada ti IME usput nabace, onako kroz Pricu pomenu slucajno, trgnem se kao u Snu, zadere u Grudima bol ocajno.
i spustim Pogled sto mogu nize, zatrepcem u pokusaju da suze zadrzim, promrmljam:.. "Usao mi dim u OCI" a u stvari u bolu se przim..
Nabacim lazni osmeh na usne i da nista nisam cula se pravim, dok kroz Glavu secanje mi juri, secanja o nasim danima starim.
I spustim Glavu jos blize tlu da ti lik ne prepoznaju u mojim zenicama. Ma kog me Boga za tebe pitaju, bas kad sam zakoracila Stepenicama.... Stepenicama zaborava.
DA LI CU IKADA PRETOCITI OSJECAJE U RIJECI, OTPJEVATI PJESMU, A TEBE STAVITI U SVAKI NJEZIN STIH, A DA NE UMANJIM TVOJU ULOGU, U SVOM ZIVOTU... I MOJU SRECU SA TOBOM TOKOM GODINA PROTEKLIH....
NAISLA SI U SUMRAK MOJIH ZELJA I TAMNOPLAVIH SNOVA, KADA SU NADE POCELE, SA MNOM DA TONU... PRUZILA SI MI SANSU, ZA NOVU LJUBAV I NOVI POCETAK, UZ TEBE SE OSIJECAM, KAO DA SAM NA TRONU!!!
AKO JEDNOG DANA, NE DAJ BOZE, PUTEVI SE NASI RAZDVOJE... NIKAD TE VRIJEME IZBRISATI NE MOZE IZ MOG SRCA... I DUSE MOJE... ZABORAVU NIKADA NECU DOZVOLITI, DA TE SA SOBOM POVEDE, JER DA ME OD PROPASTI SPASIS, MENI TE JE POSLAO, SAMO DRAGI BOG....
Iako sam mozda zalutala ptica koja ne shvata sve sto je okruzuje, ipak u mom ludom zivotu postoji smisao, postoje nade i obecanja, postojis Ti. I sva slava, sva mudrost, sva postignuca duha, sva stremljenja ka uzvisenosti, velicini i tajnosti svega, raspadose se pred Tobom. Beskrajna osecanja ljubavi, Beskrajna ljubav! Beskrajno te volim.
Volim te na poseban samo meni znan nacin, nikom drugom dodirljiv. Volim te onako kako niko nikada nije i nikada nece.
Ne zalim za proslosti, jer sa tobom je nije ni bilo, zalim za sada i danas a, u sutra cu da verujem, jer sutra cu te voleti mnogo vise, dosta vise nego juce, vise nego danas!
Plasim se priznati tebi ovo, plasim se kao dete, dete sto se plasi visih sila. Kada dospem do granice ne podnosljivog, dovoljno je da otvorim vrata i priznam sve.
A, sta posle??? ... posle cu te opet voleti, vise i vise ... beskrajno! Opet cu tebi bezati, opet cu drugima lomiti dusu, opet cu drugima lomiti srca, i tebe u njima gledati. Opet cu drugima o tebi govorit! Beskrajno te cekati... Jer svaki covjek, neminovno postize ono sto je po svom pravom nagonu prinudjen da trazi. Ja samo trazim, u tvojim crnim ocima, svetlu tacku u kojoj mogu da se gledam i trazim da beskrajno tebe gledam !!!
Kad se potrose sva prastanja kad covek postane bez snova i mastanja, i kada se u isto vreme mrzi i voli i boli te a ne osetis da boli.
Umorne ruke spustas niz telo zelja nestaje za svim sto se htelo i bezlicno deluje svaki novi dan, budis se i ustajes bez da si usnio san.
Bez vere u ljubav,bez vere u sutra, bez vere u neka bolja jutra, bez vere u lepo,bez nade i straha, nista si tek jedna cestica praha.
Pogledom s prozora gledas na svet sve lista i talasa,a ti si tek uveli cvet zeljan da se sakrije od tudjih pogleda, tudja je sreca tvoja uvreda.
Jer jednom si i ti bio srecan i mislio da taj je osecaj vecan verujuci u ljubav kao svi smrtnici a ona te ostavi na pustoj stanici.
I ti si cekao i cekao da se vrati, prolazile su godine,meseci i sati a ti si i dalje cekao sam na peronu gledajuci kako odlazi u zadnjem vagonu.
I suza za suzom bezbroj njih zguzvani papiri na svakom po neki stih, al sve si prazniji i bez volje ne verujuci da jednom bice bolje.
Odvlacis se poput dzukca u svoju jazbinu spustas zavese na pozorisnu binu i privodis kraju predstavu dramskog komada sa zeljom da pobegnes daleko od ovog grada.
I onda i dalje sa prozora gledas svet jer zivot je kao leptir a ti si cvet al cvet kao cvet bez vode vene a sreca je nedostupna za neke zene.
I topis se nestajuci u tisini gubeci se kao senka u daljini a iza tebe ostace tek prasine trag, trag kao dokaz koliko ti je neko bio drag.
jednom cu ti doci, tiho na prstima, u san... mucit cu te svojim neznim recima i plahim, blazenim, najlepsim osmehom koji si tako obozavao... a ti me neceš moci dotaknuti... ja cu visoko leteti... lebdjeti na oblacima srece, a ti ces me samo sanjati... i mozda se setis kako je lepo, prekrasno bilo... kako smo se savrseno nadopunjavali i kako smo verovali da smo stvoreni jedno za drugo... setit ces se... i dok me budes gledao... takvu uzvisenu... nedodirljivu... pozelet ces da nikada nisi onako okrutno prekinuo nasu ljubav, nase savrsenstvo... pozelet ces me kraj sebe, da ti se i dalje smejem na onaj moj, poseban nacin i da ti sapucem nezne reci na uho... pozelet ces da sam jos tvoja... i tiho ces jecati u tisini tamne noci... a kad otvoris oci, sledit ce veliko razocaranje, jer je sve bio samo san... ti znas da ti se necu vratiti i da ti ne mogu oprostiti... ti znas da me nikada vise neces imati... i znas da ti se nikada necu smeskati i saputati, ti znas da se nikada neces moci igrati s mojom kosom i da me nikada, NIKADA vise neces tuznu videti... a ja... opet, opet cu ti doci u snove i nemilosrdno te muciti i kidati svojim osmehom, svojim recima i pogledima... a ti me neces moci dotaknuti... i nikada vise me neces moci povrediti...
TI SI VATRA MOJIH BEDARA, VODA MOJIH USANA, PIJESAK MOJIH KORAKA... TI SI SECER MOJIH SUZA, RIJEKA MOJIH PUSTINJA, SRECA MOJIH TUGA... TI SI DIO MOJIH PLAVIH SNOVA... TI SI PRVA RIJEC, PRVO SUNCE, PRVA KISA... TI SI MOJE PROLJECE, LJETO I JESEN..., A JA TVOJA ZIMA, KOJA TE UVIJEK GRIJE, NEGDJE U TVOM SRCU.... TI SI SVE STO NITKO NIJE... SLATKA,... LIJEPA,... POZELJNA,... NEZABORAVNA..... MA..... TI SI MOJA LJUBAV!!!
U DALEKIM LUTANJIMA POSTAJEM UHVATLJIV, PO OSMIJEHU I POGLEDU DOBRO PREPOZNATLJIV... SMIREN KAO GALEB, KOJI SE ODMARA NA POVRSINI MORA... GLEDAM I UZIVAM, U MIRISU LAVANDE I BORA...
TI MALENA... NE DOCEKUJES VISE BRODOVE, JER JEDAN POSEBAN... STARIJI, BOEMSKI, RUZINAVI... OTEZAO OD LUTANJA... PRISTAO JE PONOVO... OVAJ PUT ZAUVIJEK... U TVOJU MIRNU LUKU...
PJESMA MOJA DANAS, IMA OKUS NJENOG POLJUPCA BOJE ZRELIH TRESANJA, NJEZIN GLAS TIHO ZVONI U MENI, POPUT JUTARNJEG ZVONA... VRATIO SAM TI SE MALENA, TEBI KOJU SAM NEGDJE USPUT ZAGUBIO... PROMIJENIO... ZAMIJENIO ... SA ODSJAJEM PUNOG MJESECA... UZDRHTALE RIJECI PRELAZE PREKO USANA, LAKOCOM S KOJOM SE NOC, PRETACE U SVITANJE. SPUSTAM SE LAGANO KRAJ TVOGA UZGLAVLJA, TI SPAVAS I SANJAS SAN... U KOJEM SAM SE PREPOZNAO, A KAD SE POGLED RAZBISTRI TI PODIGNES LIJEPE KAPKE, SAMO ZA DJELIC SEKUNDE... VIDIO SAM U TVOJIM OCIMA ODRAZ SVOG LIKA... OSTAJEM OBASJAN.. VISE TI NISAM DALEK I STRAN... OPET SAM JEDNOSTAVNO... SAMO TVOJ!!!
DOCI CU TI MALENA, JEDNE TOPLE LJETNE NOCI AL’ TI ME NI VIDJETI NECES... BITI CU TI BLIZU, KAO SJENA U PODNE... BDJETI NAD TOBOM I SLUSATI TE DOK SPAVAS...
CUVAT CU TE LIJEPOTO, OD DEMONA NEZNANJA I TVOJE SAMOCE STO DUGO VEC VREBA... DA TE UZME POD SVOJE, SUMORNO OKRILJE....
CUVAT CU TVOJE MEKANE USNE, KOJE SU U SNU, PUNE GORCINE, UGRADITI IM NAJLIJEPSI OSMIJEH I LAGANO POPUT POLJUBCA VRATIT IM SVJEZINU... IZBRISATI SJETU.....
ISPJEVAT CU TI U SNU, LAGANU LJUBAVNU PJESMU, NAPISANU SAMO ZA TEBE PREPUNU SMIJEHA I RADOSTI, BEZ TUGE I GORCINE... CISTU POPUT DIJECIJE LJUBAVI, ONE NAJSLADJE... PRVE......
I PROLIT CE SE PJESMA POPUT DOBROG CRNOG VINA SA OKUSOM SLATKE I NAJLJEPSE COKOLADE... I BITI CES MALENA PONOVNO SRETNA...
Znas li kakav je osecaj bio imati tebe kraj sebe? To ti je osecaj kada si srecan a u dubini te strah ledi i zebe.
To ti je kao kada ti prelep leptir sleti sasvim nenadano na dlan i ti se zagledas dobro u njega pitajuc se dal je java il san. Opcini te njegova lepota za njega dajes sve od sebe i ponosan si jer je ipak od toliko zena odabrao bas tebe. I zelis da ga zadrzis,al neznas kako jer ako zatvoris dlan to ce ga ubiti i tako se lomis i bespomocan si jer ne zelis ga izgubiti. Svaki pokusaj bi bio uzaludan ostaje ti samo da ga gledas i da mu se divis strahujuc da ce svakog casa odleteti a ti ces tada prestati da zivis.
Eto takav je osecaj biti s tobom i strah je svakim danom sve veci, vidim spremas se da poletis cuti nemoras mi nista reci. Poslednji put cu ponosno dignuti glavu i ispratiti te pogleda tuzna i bit cu opet ona obicna tek prica jedna stara i ruzna.
MOZDA,JEDNOM LOSE VESTI DO TEBE DOHRLE; NA KRILIMA ONIH BELKASTO-SIVIH NEOBJASNJIVO LEPIH GUSANA U PRATSKOZORJA SETNA,KADA TE PERCIMA BLATNJAVO-GARAVIM,OBGRLE; U ZAMAHU JEDNOM,MRSECI TI UVOJKE, PREKO LICA,DO SNENIH USANA... NE SLUTI,JUTRA OBICNO ZBUNJUJU I NOSE TUGU KOJU VECNO PAMTIMO SVE SU TO PITANJA NA KOJA NAM ODGOVORI POTREBNI NISU; KADA ZATVORIMO OCI JEDNOM, SAMO SE U SECANJIMA GORDIM,NA TREN VRATIMO PODSETI ME SE,KROZ SLIKE BROJNE,TAMO SAM-U SVAKOM PISMU PA ZAR NE VIDIS,SECERU SLATKI DA ZIVOT JE OVAJ SALA,DNO BEZ DNA; LJUBI ME NOCAS,JER NE ZNAM GDE SAM SUTRA, NE PITAJ ME KAKO ZNAM,CUDO SAM PREDOSECAM JA...
Zatvori oèi i usni san san u kome su ti data krila i neka samo za tebe, veèno traje dan da bi imala vremena da pronadeš bolje bolje od ljubavi
Kreni odmah i obiði svet okusi sve njegove radosti i neka se ne desi ni jedan pokret koji bi te uznemirio u potrazi za neèim boljim, boljim od ljubavi
Udahni duboko i zatim poleti pretraži celu sopstvenu maštu ni tad da ti smeta niko neæe smeti dobiæeš mir da bi u sebi mogla da naðeš bolje, bolje od ljubavi
Ali zašto se trudiš kad istinu znaš da svemu što vredi na svetu ovom jedan sastojak dodati moraš da bi bilo zaista dobro To je ljubav, ljubav naravno
Ponekad me se setis, al samo ponekad eto tek onako..... slucajno okrenes moj broj u nekim sitnim satima, kada ti samoca zakuca na vratima kada te svi napuste... Tada se setis mene kao poslednjeg aduta lutalice koja ne prestaje da luta u potrazi za tobom.. Smesno zar ne?
I uvek mi izvuces osmeh trag zadovoljstva na rubovima usana, uvuces mi se ispod koze onako kako samo ti mozes. Pa nestanes... Ehhhh.....
Nazoves...cisto da podmiris sujetu i ucvrstis svoj ego saznanjem da si u meni svaki tren i svaki cas, a ja pokusavam ali ne nalazim spas od tebe A vreme bi bilo da ga nadjem. I ko zna? Mozda vec sledeci put kad nazoves mozda....al samo mozda mozda se ovaj valcer unistenja privede kraju i onda ce dame da biraju, a ja sam dama.. koja je trazesi sebe izgubila sve i ostala sama.... Sama kao sto ces ti biti jednog dana
Resila sam... Nocas cu da te prebolim. bez da cu pustiti suzu bez da cu reci da te volim do sunca i nazad ko sto sam obicavala reci. Odlucila sam..... nocas cu da te prebolim definitivno. Zauvek. Bacicu sve sto podseca na tebe u smece sve lepe trenutke manje il vece, sve nase razgovore nezne i duge i sva obecanja tvoja i sve lazi tvoje Sve cu da prebolim noci ove. Tumaram mislima i sve sto ima neke veze stobom bacam u smece i tesim se da boleti me nece sto u mislima sutra neces biti. Tisina.... U polutami sedim i piljim u kos sa smecem a on izvisan,pun tebe tebe odbacenog u mislima mojim moram da priznam da me strah i da se bojim jer lagano shvatam da ja u stvari ne zelim da te prebolim.
Saginjem se i kupim nazad sve sto sam u smece bacila i ove noci jednu stvar sam shvatila da zivot bez misli i boli posvecenih tebi nebi zivot bio preduboki si u njemu ostavio trag od tebe i bol mi je drag i zato ne zelim da te prebolim. I shvatila sam da pokusavati nekoga na silu preboleti znaci samo ga jos vise voleti a ja te volim vise nego juce jer sam te protiv volje preboleti htela
ZIVOT SE PONEKAD RAZBIJE U NAJSITNIJE KOMADE, ALI JE NA NAMA, DA PODIGNEMO TE OSTATKE I DA IH PONOVNO SASTAVIMO, ONAKO KAKO NAJBOLJE ZNAMO. OZILJCI NARAVNO OSTAJU I ZIVOT VISE NIKADA NIJE, ONAKO BEZBRIZAN I LIJEP, IZ JEDNOG KOMADA, KAO PRIJE.......... ALI JE NA NAMA, DA GA ZIVIMO... ROMANTIKA JE OSMIJEH, NA LICU ZIVOTA.....
Zatvoricu oci i pretvarati se, kao da nikada nisi ni postojao. Laganom pokretom zaborava izbrisati, sve dane koje si samnom odbrojao. I na licu cu navuci Masku, da skrijem bore urezane imenom tvojim. Jer nakon svih tvojih prodatih lazi cak i od reci "MUSKO" se bojim.
Pa opet zatvoricu oci, jako najjace dok ne osetim bol u glavi. I ubediti sebe da sve je bilo samo san, nedosanjan san, na letnjoj travi.
I necu te ni mrzeti, niti voleti, niti pozeleti da si kraj mene tu jer na javi sam kao i uvek sama, a MI smo postojali samo u snu.
Al eto i san zna da zaboli ako se previse od njega trazi. Ako se zbroji sve lepo i ruzno, i zbir ti ispadne gomila lazi.
Od svega onog lepog usnivenog ispadne samo nocna mora, ostade dusa gola i prazna, na celu ucrta se nova bora.
Na srcu pukotina kao bezdan, kao provalija duboka bez dna. Nije to od ljubavi nit od prokletstva, to je tek trag tog moga sna.
Po poslednji put cu zatvoriti oci lebdeci izmedju snova i jave i pravicu se da nisi postojao ni TI, ni LETO, ni MIRIS TRAVE...
Ubedivsi se da sve bese iluzija, izazvana nekim osecanjem brzim. I podicicu glavu hrabro pred drugima u pokusaju da te ne mrzim..
Sreca ili Tuga? Kurva ili Sluga ? Koja se nesebicno da!!!
Suza ili Smeh? Obican Greh? Koji se ponavlja iz dana u dan !!!
Jutro ili Noc? Slabost ili Moc? Koja ti krade dane !
Blago ili Mrvica? Bitna ili Sitnica? Sa kojom Jutro osvane !
I tko sam u stvari za tebe ja ? Ponor ili Vir? Rat ili Mir? Sa kojim pregovore pravis!
Radost ili Jad? Nekad ili Sad? Sa kojom Bitke bijes!
Laz ili Istina ? Slast ili Gorcina? Koja ti se namece!
Secer ili Sol? Sreca ili Bol? Koja ti savest razdire!
Hmm, odgovor ne znas ni sam. Znala sam.. Ma ja cu ti reci.
Ja sam samo ona, koja nista ne trazi, a uvek ce dati. Ja sam samo ona, koja te uvek primi kada te Zivot vrati. Ja sam samo ona obicna, tebi nepoznata NEKA. Ja sam samo ona Zena, Zena koja lepo zna da ceka!!!
Mislis da necemu boljem vode, sva ta tvoja ponizenja i sve te tvoje uvrede! Znaj da Zivot je Gnjida, koja sve prezivi, donece on i moj dan pobede. Dan kada cu skupiti hrabrosti, da te pogledam u Oci, i sa smeskom na Usnama kazem tu ZBOGOM!
Dan u kojem cu ja biti okrutna i ogrnuti se pakoscu i zlobom... I nemoj misliti da zelim osvetu, to je poslednje, sto bi tebi ucinila hteti. Jer istog trena kada sam te zavolela neko je meni poceo da se sveti..
...al’ nemogu reci, bilo je tu nekad i lepih trenutaka i slatkih dana i iskra Srece je imala postojanja Al’ zadnje vreme sumorni dani i svadje, govore da Sreci istekao je rok trajanja. NO MI I DALJE POKUSAVAMO... muceci jedno drugo, svako na svoj nacin I sve je postalo bljutavog ukusa, kao Hrana kojem fali glavni zacin...
Nemamo hrabrosti ni ti ni ja pomiriti se sa cinjenicom i iz Ruku ispustiti sve te nedosanjane Sne. Iako smo svesni obadvoje, da vreme je zapoceti neki novi Kapitel zivota, krenuti u dane nove.
Ali ne.. mi idemo do kraja, dok sva ta Ljubav koju smo gajili, ne prepaste u mrznju i netrpljivost, i dok nam od svih tih osecanja ne ostane samo jedan , samo jedan zvani gadljivost... !
A ja.. ja ne zelim to .. Ja zelim samo da prestani da krvari, svaka rana koju si naneo i koja boli.. I zao mi je sto te gubim .. ..ali tako je najbolje, za oboje..
Bezlicna pojava, koja hoda gradom skrivajuci se pod laznom maskom... govorio si volim te ali si bio samo opsednut ljubomorom bolestan i ovisan da drzis me pod kontrolom da budem tvoja vecna zatocenica....
Ko si ti, ko ja... vise ne znam mislio si da mozes vecno skrivat se iza lazne Maske.. ali si svoje pravo lice pokazao ocito tebi ne po volji, nisi mogao izdrzati vise.. Postalo ti je tesno u vlastitoj kozi...
Drzao si me ko kap vode na dlanu ali to je samo bilo u tvom repertoaru poput scene koju izvodis na kazalisnom podiju... voljela sam te istinski, srce ti na dlanu dala.. prvi si i posljednji kojem sam rekla 2 reci "volim te" a tebi nisu ocito nista znacile....
I mozda cu pozeleti tvoje zagrljaje.. tvoje dodire.. tvoje poljupce.. tvoje oci.. ali to ce kratko trajati Uskoro cu te izbrisati.... Suze tvog oka lazljivog nisu me nimalo dirnule Jer znam da ce vec sutra druga pasti na tvoje lazne reci "ljubav" do neba... koju si ne tako davno meni davao....
Samo sto cu ja da te pratim, ko sjena i meni ces se vracati Jer jedino ja nisam dopustila da budem tvoja zatocenica...
Ko si ti.. mislio si vecno ces se skrivati iza ove maske Ali prevario si se.. sam se na kraju otkrijes.. Ti ne znas sta je ljubav i nikad sretan neces biti.. A ja sam vec otisla .. Sa prvim vetrom od kojeg ti se vene zalede Sa nocu koju mesec nije krasio, a zvezde su se skrile...
Ne govori vise nikome "volim te".... jer bacas vredne reci uzalud, kojih nisi dostojan.. Ti ne cenis...ne vidis...ne volis ..ne osecas ali spretno to lazes..
Ne volim te i ne moli me tvojim suzama vise ne verujem, uopste te ne cujem.. Hladna sam poput Kamena.. I za kraj tvoja najdraza rec "ZBOGOM"
Ja znam ranices me ti.. poznajem ti logiku .. Znam isti si ko i svi .. samo cekas pravu priliku .. Ja znam, tvoje Prevare .. poznajem ti grc na licu .. A secanje ne staje.. prebacices na mene svu krivicu..
Zadnje dane sa tobom brojim .. Zivim, al ne postojim .. Svasta ti si, al’ ljubav nisi .. Samo kraj.. JOS JEDAN PROMASAJ..
Znam, ne menjas se ti.. poznajem ti NAVIKE.. Ma isti si ko i SVI.. Tek sad vidim nema RAZLIKE..
Zelim da te utesim!! Da ti skinem tu boru sa cela koju ti je on svojom ljubavlju ispisao i polako svojim lazima osmeh je brisao sa tog veselog lica. Prokleto mu ime bilo... i za juce i za danas i za sutra i za sva tvoja uplakana jutra Neka je proklet! Osvetu mu zelim,zelim da plati da mu se bol za bol vrati i jos vise....mnogo vise od tog.
I zelim da te utesim!!! da ti oteram te sene sa obraza da izbrisem sve tragove dokaza da je postojao on, jer ne mogu da te gledam takvu zamisljenu s porazom na licu u dusi slomljenu Boli me to! jer tvoja je sreca i sreca moja, jer tvoja je bol i bol moj jer ja sam neko kome je go tebe stalo ja sam PRIJATELJ TVOJ i uvek cu to biti......
I zelim da te utesim!!! zelim da ti se vrati osmeh a nestanu suze zelim da ti se vrati sve ono sto prokletnik uze zelim da nestanu sve te patnje i boli zelim da u tvoj zivot zakoraci neko ko ce da te voli zelim da ti dani budu protkani srecnim bojama zelim da dodje kraj svim tim tugama zelim da izadjes iz tih stranica starih spomenara zelim da budes opet ona nasmejana i stara i veseli prijatelj moj.
I zelim da te utesim!!! jer veruj mi zaista mi nedostajes jer vidim da mi se iskradas i nestajes nestajes lagano u tugama svojim i sve te manje ima u danima mojim osecam to....... al ja te tako lako pustiti necu Necu tako mi boga, i zato zelim da te utesim.
Ti kao straza, nad mojim Zeljama To nije dobro znaj Dusa je moja tu, samo ponekad Telo je moje tu, a masta je slobodna On mi je Ljubav, to moje srce zna I to je dobar znak Dusa je moja tu, a on je doziva Oci su moje tu, al tebe ja ne gledam
Pusti me, kao ptica zelim slobodu odlazim, ja i onako nisam tu Za ljubav nema straze ni zida Kraj tebe Zima i hladno mi je svuda Kraj tebe mi je Zima, jer ljubav nije tu
Ne budi kukavica, pogledaj me, pricaj samnom bar Ne priznajem kad kazes da smo pukli kao nar Jer osecaj u meni govori da jedno smo za drugo stvoreni Ma daj, ne trazi svoju kosulju pod mojim jastukom toliko nisko ne bi pala u zivotu svom da cuvam tvoje stvari, kao ikone kad ne budemo vise zajedno
Ne budi izdajica, sada kada mi je najteze ne ponasaj se kao da nas nista ne veze Ne pravi mi scene i ne krivi samo mene sto u mesto stojimo
Ne foliraj se, lose stoji ti po tebi mogu sat da navijem u koje doba, dan i godine odlazis od mene Ova ljubav ne umire sama Sanjom umire prica o nama, da smo bili ko jedno, da zivota je vredno, to sto smo imali Sa njom ostaje hiljadu rana nije voleti lako, sad me zagrli jako i sve zaboravi
nemoj ne me budi!!!Gi sonuvav tvoite oci... Nemoj ne me budi!!!Gi sonuvav tvoite ubavi nesta.Na son gi slusnav tvoite ubavi zborovi.... Zasto me budis,sonuvav kako me ljubis...
Tvoite oci sini,ko dve ezera sirni. Tvijot pogled strog,a seak blag.. Tvoite usni socni,a vreli. Tvojata kosa dolga,aso branovi beli... Tvojata nasmevka gorda,a sepak draga..ubava si od peti do glava.. ...
NA TIJELO MOJE, KO TVRDU STIJENU, PODNEVNE ZRAKE STO JE ISPILA... DRHTECI PRILAZIS GOLA I MILA, I SAMA HLADNA, ZEDNA I VRELA... U USTIMA TEK TI, ZVUK UBRZANOG BILA... TVOJE RUKE, KO NEMIRNO MORE, SAVIJAJU SE OKO TITRAVOG MI TIJELA, PUSTAM DA ME NOSE... I OPET VRATE..... UZAVRELIH ZELJA...OSEKA I PLIMA... SKLOPLJENE OCI, VJECNOST MI KRADU... ODJEDNOM NA MJESTU, GDJE BILA JE ZENA... U TRENU POSTA... MEKA... OPIJENA... MEDJU PRSTIMA MOJIM... MORSKA PJENA.....
I kuda sad ? Niti napred, niti nazad. Poput Marionete ciji su konci prerezani Pokusavas ih sastaviti cvorovima, ali ne ide. Preveliki su i iz daleka se vide. I sta je gore ? Lezati tako bezivotno na zemlji kao kakva stvar, o koju ce se ljudi saplitati. Gledati je za dozom zaljenja, al razumevanja nece dati, ili pak pustiti te da vezes te dzinovske cvorove, i nastaviti da se igras kao i oduvek sto si.
A ja tek ta Marioneta stara, zivecu u razocarenju i zalosti, ovisna o svakom tvom pokretu, o svakoj tvojoj misli… I sta kada ti dosadi? Pokidaces cvorove. Pregristi konce. Kao Zver u trenutku gladi. I mozda to ne bude na putu, vec iznad neke duboke provalije, iz koje nikada necu izaci… .. ma koliko me trazili, nikad me nece pronaci. Tada cak sta vise, niko se nebi mogao ni spotaci od mene, bila bih tek bezlicni i bezvredni komad, kao i sve oko mene stene. Mislim se… Mozda je ipak bolje.. Ne, ne diraj me! Ne vezuj Cvorove! Ostavi me tako bezivotnu tu na putu, kao stvar sto drugima smeta. Ko zna ?! Mozda tamo jednog leta neko se spotakne i u zivot me vrati …..
Magla po ulicama duse, kao mlijecni pokrivac se sliva. U cima sto danima te traze, suza se zaledila. Otezava mi pronac ,put do tebe
Umorni koraci sto idu za tobom, polako sustaju. od bola,sto si vezao srce tijelo mi klonulo. Pred tvojim nogama lezi moja ljubav i zivot, sto si unistio.
Zaplovi morem,moje ljubavi zaroni u dubine ,mojih sjecanja udji u odaje,mojih nadanja i otvori riznicu blaga,moga srca lezi na jastuk,mojih zelja. Hocu da ti se predam sva !!
Ti ne znas da kolo srece okrenut se zna mozda jednom budem sretna. Kad se iza oblaka tuge,pojavi sunce a blagi povjetarac osusi,suzno lice Kad se iz srca iscupa,posljednja bol a ruke ne pozele ,dodir tvoj Oci ne budu trazile, tvoj lik kad dusa ispusti,posljednji krik i kad usne prozbore Ti vise nisi moj! Tad znaj,Da sam postala sretna!
Uplakanim ocima te gledam ruke tvoje tijelo traze. od bola ,grc na usnama Volim te!
Prolazi jos jedna tuzna i ne prospavana noc dok zora se spusta na jastuk moj, ovlazen suzama Zelim te!
Novi dan dolaskom svoji budi sjecanja na tebe i stvara mi jos vece boli zasto nisi kraj mene
Suncani zraci obasjavaju mi lice kao da zele obrisat suze sto su predhodne noci padale Povrsinski ,da obrisu tragove tuge a dok u srcu,ipak ostaju Tuga!
Ogromna bol,tece mojim venama kao valovi uzburkanog mora koji se smiruju ,samo na tren dolaskom tvojim !
OSTAJES MI SAMO TI, MALENA... VELIKA... MOJA... JER TI SI JEDINO NEBO... NAD OCEANOM MOJE DUSE... GRLIMO SE U SUTNJI... GRLIMO SE U DUSI... DO BESKRAJA... POSTALA SI MOJE MORE... UTOPIO SAM SE U TVOJIM OCIMA... I STOJIM PONOSNO, KAO HRID... U ZJENICI TVOGA OKA... A MORE... MORE MI MRMORI... BEZ PRESTANKA MRMORI MORE, O MOM PLAVOM SNU... I NIKAKO DA SE UMORI... MORE MRMORI... U MOM SRCU... MALENA... VELIKA... MOJA...
I Znam da jednom… Kada budes nasao utociste u tudjoj luci srece, u luci druge zene. Znam da ces se s’ vremena na vreme , u trenutcima slabosti i treme setiti mene. Mene… One koju si nazivao Andjelom svojim, i divio se njenom iskrenoscu, hrabroscu da u lice kaze ono sto misli, sve ono sto drugi bi stisli, i duboko sakrili u sebi, sakrili od tebe i drugih. I znam da jednom….. Dok budes vodio Bitku sa uspomenama, tada upravo tog trena, setices se mene i reci: „- Ona je Srcem celim voleti znala. I sve od sebe je dala, za srece tren, onome ko zvao se NJEN, i znao voleti je, upravo onakvu kakva je“ ! I ovde reci ce pokazati, koliko si me ustvari dobro znao. U dusi mi prodirao, misli mi citao. Ali nikada procitati mogao nisi, koliko u stvari meni znacio ti si. Koliko me je u grudima dusa bolela, krijuci od tebe da sam te volela. Volela srcem celim, onako kako sam znala ja, ona sto bese spremna sve da da, coveku koji se NJENIM zvao!
Dali ceme nekad tvoje ruke prepoznati , kad u nama bude vec mnogo jeseni i zima, i kad mi sjaj u oku vec izbljedi od kisa i kad me mozda vise nema…..
Dali ces ponekad zaplakati nocu, kad te seti divna zaboravljena pesma Na sve one ulice, restorane, mesta, koja cemo pamtiti po nasoj neznosti i ljubavi u kristalnim Prozorima i plavim maglama
Dali ces zadrhtati u prvi sumrak novog proljeca, u toj jedinoj prostaloj zraci izgubljenog Sunca, kad osetis dodir moga dlana..
A sve ce biti kao pre, i reka plava i prozori tvoje sobe, okrenuti daljinama, u koje smo hteli …
Dali ces me ipak zaboraviti, u predahu dve ljubavi… A znas da nam usne od istog poljubca boluju, i da nas ista tuga progoni stolecima……..
Kad mi sa lica , osmijeh nestane Oci ,izvor tuge postane jauk srca,u grlu zastane i nijema ,od bola ostanem Shvatit ces! sto je tvoja ljubav,ucinila meni.
Jednom ne tako davno, zvao si me „mali moj“ Govorio da sam zivot tvoj, i tvoje sve na svetu. Radovao mi se kao Majka detetu. I svaku Zvezdu krstio imenom mojim.
Jednom ne tako davno, u mene si se kleo. I nisi se plasio sve si mi reci smeo. Sve tajne i najdubljije strahove. Svoje uspomene i svoje padove. Slepo verovao si mi ..
Jednom ne tako davno, govorio si da tvoj svet sam ja Da sam posebna, koja voleti zna Da u mene ti stane zivota deo. Da zelis da mi poklones ceo.
Jednom ne tako davno …
A danas… Bezis od mene, izbegavas me Nemas hrabrosti ime mi gledati Bio si laz, kojoj sam se htela predati Koju sam zavolela igrom slucaja
A sada.. Sada sam na ponoru ocaja
Ali neka… Svako svoj ceh placa Zivot kruzi u krug i sve se vraca Pala sam na prevaru, lagao si lepo A ja misleh da si iskren, verovah ti slepo A ti ustvari lagao si tad, kao sto lazes i sad…
Mislila sam sve ce proci i za mene novi dan ce doci ne prolaze tuzni dani ostalo je sve u tami
Borim se sa samom sobom da pobedim ljubav stobom zaboravim sta je bilo i sta je se u meni krilo
Poput neke lutalice krijem uplakano svoje lice nebil neko primetio kolko tuge je srce nosilo zaboravit ovo nikad nece mozda nekad docice i do srece... Aleksandra
I kad si sam ti budi jak ! Strpi se, sacekaj sa neba znak. Docice onda kad se ne nadas Digni glavu, nemoj da padas..
I pusti suzu, ako je mora biti. Al nasmej se, probaj od drugih skriti. Jer tako se mora pred ovim svetom. Punom okrutnosti, pomalo zanetom, ciljevima propalih ideala. Kad vide suzu kazu“ budala“.
I zato stisni sve u sebi, granuce sunce jednom i tebi, jer posle kise dolazi duga, a sreca nakon reci tuga.
Samo se strpi imaj strpljenja I veruj u to, imaj poverenja. Ne daj drugima da utehu nude, zbog nje ce kasnije da ti sude. Jer malo je onih sto razumeti mogu. I zato pricaj Zidu, pomoli se Bogu I digni glavu u inat drugima, u prkos svim tim okrutnim ljudima.
Nasmesi im se i protiv volje Utesi recima „ma bice bolje“ Narugaj se tuzi, zivotu namigni, ne budi ocajan sa dna se podigni.
Sve jednom traje i jednom bude Sve je to Bog stvorio za ljude I trenutke tuge i trenutke slabosti I momente srece i momente radosti I zato izdrzi, hrabrosti ima Jednom bice bolje znaj !
Kad razmisljam o tebi obuzima me njeznost veca nego sto mogu podnijeti,ponekad, i zato sutim promatrajuci te dok me ne vidis i, kao da je kraj godine, biljezim svakog dana od cega se sastojis, uplasen da nesto nedostaje; najprije ti citava i meni okrenuta licem na kome su usne, celo, obrazi i tragovi poljubaca, dva oka ispod nemirne kose i to bi bilo dovoljno da nema tvojih ruku koje me grle, zatim vrat, ramena, grudi i struk djevojcice koja place, oblina trbuha poput hljeba toploga dok zastajem na obali jezera koje vec skriva sjena. Ali ja zatvaram oci jer ti se stidis i pozelim da te cuvam kad padne vece, daleko od stvari koje te bez mene poznaju. Na satu kazaljka pokriva jedna drugu i ptica na tvom prozoru ne uzima vise zrno iz nepoznate ruke. Ugasi svjetlo, u tami ne mogu te odvojiti od sebe sama.
Ti .. koja po svemu bit ces bolja I koja docices nakon mene.. Ti, koja izbrisaces bore sa njegovog cela, i biti primer idealne Zene, koja ce sa lakocom na obalu izvlaciti potonule brodove, i u cijem zagrljaju on pronacice mir svoj U cijem krilu bezbrizno zaspace U cije ime svaki podnece boj.
Ti koja po svemu bit ces posebna I imaces sve ono sto ja nisam imala. Sejaces i oraces po brazdama, koje sam ja jednom davnom uzorala I skupljaces plodove sa tih njiva Bice ti pruzeno o cemu si snila I ljubav i neznost i poverenje SVE ONO STO SAM GA JA UCILA
Ti koja ces izbrisati moje tragove I docekati mu starost na celu. Koja ces sa njim pred oltarom stati, njegovu haljinu obuci belu. I koja ces mu radjati Sinove. Malene Andjele, zelenih okica, i biti bozanstvo njegovog sveta. Najlepsa kurtizana od svih lepotica i njegovo sve.
Ostani kraj njega i cuvaj ga Budi vernija od svih koje su ga ljubile pre tebe Svojim zagrljajem zaustavi mu svaku bol. Ugrej mu dusu, ne daj da ozebe.
Neka ti procveta Ljubavno cvece, kojim sam ja svojim suzama zalivala. Neka te miluje decak, sto postade covek. Ciju zrelost ja nisam docekala. I zato ti nastavi stazama mojim I dobit ces sve sto ja nisam uspela dobiti. Budi utociste njegovom snu, i sve ono sto ja nisam stigla biti.
Budi uz njega u dobru i u zlu I usreci ga, to te jedino molim Znaj da kraj tebe imaces coveka, kojeg cu ja vecno da volim !
te pesme,i sva poezija ovog sveta, jesteli shvatili sustinu dragi moji,da voleti uvek, i nije neka steta,vec lepota i ispunjenje, nevoleti i ne biti voljen je strasno ponizenje. voleti dugo i voleti bez kraja je kao znati da ste pred vratima samog raja!
I ne.. ne gledaj me u oci nocas Spusticu glavu, gledacu u stranu, sakricu pogleda da ga nevidis.. Jer on bi ti rekao SVE.. SVE ono sto pokusavam sakriti od tebe Dragi Prijatelju moj..
I ne.. ne gledaj me nocas. Otkrice ove lajave oci.. Bol u srcu .. tugu u noci. I srusice sve one nevesto izrecene reci: Kako sam dobro, i kako nemam Problema. Shvatices da lazem te..
I ne.. ne gledaj me nocas Videces propas…. Otkrices novih bora splet na licu mom, na kojem se ogleda bol i raspoznaju skoreli tragovi suza..
Ne.. ne zelim takvu da me vidis.. Jer znam.. Znam da zabolece i tebe.. U mene videces sebe i plakaces dugo Prijatelju moj..
Ne.. ne gledaj me u oci, noci ove. Dobro evo priznacu ti sama, nisam bas najbolje ovih dana, no ne brini.. Budi mi veseo kao i uvek, i samo se smej.. Ja danas sam malo lose volje, al sutra cu biti okej.. kad ti kazem .. Samo me ni sutra ne gledaj u oci.. Ne gledaj me molim te .. Prijatelju moj ..
"Voli i bices voljen" kazu Ljudi Voli iskreno i cisto.. covek budi I nikada svoja osecanja nemoj kriti, voli danas jel sutra ce mozda kasno biti ..
I ja voleh, kao sto su oni savet dali. I nastavljah i kada su oni drugi prestali. Osecanja svoja otvoreno na dlanu dadoh, al i pored svega ja ipak sama ostadoh.
Sada mi sve te teze smesno zvuce. Al dok su zivi, celi zivot ljudi se uce. Uce najvise od sopstvene greske. Uce dok koracaju kroz trenutke teske.
I zato ja bih rekla, VOLI, ali VOLI TAJNO.. jel nista danas nije trajno .. Jel covek kad je voljen surov postaje, povredice te, a oziljak zauvek ostaje !
Hey ti...! Bash ti.... Wrati se.... Zaborawila si swoy lik u moyim mislima, Swoye ochi u moyim zenicama, Swoy dah na moyim usnama, Hey ti...! Zalutala si u moyim snowima!!!
duso i budi srecan ,jer samo tako bices vecan! voli danas ,voli i sutra , pa svako sutra donosi nova ljubavi jutra! nekaj se nikad zbog ljubavi ,ni zbog prosle , niti sadasnje, budi gord ,budi ponosan jer znaj da si dok ljubis poseban!
Ovamo, Gospo, bez brige kreæi, Kad radim, ja to èinim ležeæi. Borac, na straži, i pre bitke klone, sablje se ne mašiv britke. Dole taj pojas, nebeski štit, još lepši svet pod njim je skrit. Raskopèaj jelek, prelepu branu, gde oèi prostaka èesto stanu. U postelju! Tvoju reè ono skladnim brencanjem raznosi zvono. Korzet taj- (skidaj!) – sreænik je koji preblizu, a tako uspravno stoji. Klizeæi, haljina sa tela pade, ko senka brda cvetne livade. Bacaj taj Venac, krunu što se oko tvoje obvila kose: izuj se, i nogom kroèi smelo u Svetilište ljubavi, vrelo. Anðeli u belom slaze, bosi;
ti si taj Anðeo koji donosi raj Muhamedov; zli dusi tako hode u belom, al’ znamo lako kad ti, kad oni pristupe bliže: èas kosa, èas meso nam se diže.
Dopusti da ruke moje preðu spreda, i straga, dole, izmeðu. Taj novi Kontinent je bezbedan kad na njem živi èovek jedan. Majdanu Dragulja, Carski pute, blažen sam kada ulazim u te! U tim lancima sloboda sviæe; gde mi je ruka, tu moj žig biæe.
Nagosti! Radosti puna, cela; budimo gole duše i tela! O žene, jabuke vaše okrugle na Atlantine lièe kugle; kad budala ih smotri, nièice pada, pre nego vam ugleda lice. Na korice knjiga, šarene, nesumljivo je, lièe sve žene; žena je tajna knjiga, mi njeni izabranici, udostojeni da je otkrijemo. De, ne spori, ko pred Babicom sad se otvori, pokaži sve, dole, i gore: bez èistote smo, i pokore. Za primer, evo, go sam; pa gde bi više odeæe trebalo tebi.
PSALAM V-Pol Valeri
Iznenadno, moja æe ruka, brza i silovita, na tebe da se spusti. Uzeæe te za tvoj puni i obli potiljak, Za osnovu saznanja i htenja, izmeðu duše i duha.
Držaæu te za oslonac tvoje buntovne glave, Za stub tvojih svetlosti; Pritisnuæu te uza šta ja želim, a ti ne želiš I što ja želim da ti želiš; Staviæu te skršenu i lepu pod svoje noge, i Reæi æu ti da te volim. I savijaæu ti vrat sve dok me ne budeš shvatila, Dobro, potpuno shvatila, Jer ja sam tvoj Gospod i Uèitelj. Ti æeš plakati, ti æeš grcati; Tražiæeš blesak slabosti u mojim pogledima; Podignuæeš, saviæeš svoje moleæive ruke, svoje Lepe tako moleæive ruke, svoje bele ruke kao okovane Tvojim jasnim oèima. Pobledeæeš, pocrveneæeš, Smejaæeš se, zgrabiæeš svojim rukama moje grube noge; I voleæeš me, i voleæeš me, Jer ja sam tvoj Gospod i Uèitelj.
NEVERNA ŽENA-Frederiko Garsija Lorka
I odvedoh je na reku Misleæi da je devojka, A imala je muža.
Bilo je to u noæi svetog Jaga I gotovo po dogovoru. Pogasili su se fenjeri I zapalili svici. Na poslednjem uglu ulice Dodirnuh njene zaspale dojke I odjednom mi se otvoriše Kao grane zumbula. Njena uštirkana suknja Zvonila mi je u ušima Kao komadiæ svile Rezan sa deset noževa. Bez svetlosti u svojim krunama Drveæe je poraslo. I horizont pasa Lajao daleko od reke.
Pošto smo prošli kupine, Vrbe i trnje, Pod velom njene kose Iskopah jamu na vlažnom tlu. Ja skidoh kravatu. Ona skide haljinu. Ja otpasah revolver. Ona skide èetiri jeleèiæa. Ni smilje ni puževi Nemaju put tako finu, Ni velika ogledala Ne blistaju tim sjajem. Njena su mi bedra bežala iz ruku Kao iznenaðene ribe Pola u ognju a pola hladna. Tu noæ sam projurio Najlepši put Jašuæi kobilu od sedefa Bez uzde i bez uzengija. Èovek sam i ne dolikuje mi Da kažem šta mi je rekla. Savest mi nalaže Da budem diskretan. Prljavu od poljubaca i peska Odneo sam je na reku. Ljiljani su se maèevali Sa vetrom.
I ponašao sam se onako Kao što dolikuje meni, pravom Ciganinu. Poklonih joj kotaricu Od žute svile.
I ne htedoh da se u nju zaljubim Jer imala je muža, A kazala mi je da je devojka Kad sam je odveo na reku.
MOJI SU SNOVI STVARNO PLAVI I ZNAS DA SI CESTO U NJIMA SAMO TI, BEZ OBZIRA STO SI DALEKO, BEZ OBZIRA POD KOJIM SI NICKOM, BEZ OBZIRA POD KOJOM SLIKOM TE ZNAM... BEZ OBZIRA STO SU TI USNE MEDENE.. IPAK CES OSTATI SAMO OVDJE U OVIM MOJIM ... PLAVIM SNOVIMA... DALEKA.....
Kada jednom budes shvatio, koliko si mi u zivotu znacio, koliko sam te volela, koliko me zbog tebe dusa bolela, bice kasno, i valjda ce ti tad biti jasno da ce ti zivot biti kazna teska, i da cu za tebe biti nepopravljiva greska!
Ti si hteo da me zavadis sa celim svetom, recima si sek’o moje srce k’o ziletom, pricao si svasta da ispadnem luda, dosta mi je tebe i svih tvojih cuda!
Ali doci ce jednom dan, kada ces ostati tuzan i sam, jer Bog sve vidi, jer Bog sve zna; patices i ti kao sto sam ja!
I nemoj da se cudis kada te zadesi neka nedaca; duso, znas kako se kaze: "Sve se vraca, sve se placa!"
Sjedio sam za kafanskim stolom, drugi su pjevali a ja slomljen bolom. Dok su pjevali bjese mi sve teze, osjecao sam kako se u grudima srce steze. Tu odmah do mene, za susjednim stolom, sjedio je poznanik mi stari, nekada drug najbolji, a sada sa njom, bivsom mi dragom. Zasto bas tu, tu pokraj mene? Dok sam o tome razmisljao, krv mi je pumpala vene, i u glavu, oci i usi udarala. U glavi zujalo ko da je hiljadu gudala sviralo. Tad, bas tad sam svima otkrio, kolika sam budala bio.
Poslije su mi pricali, poneki se i zlokobno smijali, da sam se napio i stolicu kafansku njemu o glavu razbio. Vezanog me odveli, kafanu zatvorili, a njega su doktori sve do zore usivali.
Bio sam ko ptica u krletci, kroz resetke gledao nebo, i vremena sam imao dosta da razmisljam dali sam tako postupit trebo. Al opet, kad krv u glavu udari i ova glava pobudali, opet ocima stolicu trazi. Daj stani, deder prijatelju kazi, dosta je bilo! Al’ nije vragu, kako stati i iza sebe mentalitet ostaviti, kako Balkanac ne biti.
.. kada na lice osmeh navuces kada se lepo obuces. Kada me gledas onako setno, kada se spotaknes nespretno. Kada si brizan i kad si nezan. I kad si nevin i kad si gresan. I kad si tezak, i kad si lak. Kad svane jutro i padne mrak. I kad si ljut i gledas me bezvoljno.. volim te, zar ti to nije dovoljno ..
Volim te .. .. i kada mi prekor dajes i kad si ponosan, i kad se kajes .. I kad se ponasas otkaceno, i kad ti je lice veselo i sneno. I kad me neumorno kudis. I kad me ljubis i kad me grdis. I kad ne zelis da se predas. I kad se das i kad se nedas. I kad se ponekad vazan pravis, i nekim glupostima kad me davis. I kad se ponasas kao dete, i kad uvrede ka meni lete.. I kad mi poljubac na usne das..... .... ma VOLIM TE, samo da znas ..
Život mi zasladi, Hajde mi ukradi, Svojim rukama dragim, Divnim i malenim, Bezdušje i zablude ukloni, Sve moje muke, Podari mi svoje ruke, Otmjeno kao prava dama, Ruke mojih snova.
Život mi zasladi, snove moje, Na moju dušu ih nasloni, Hajde, samo to uèini, Njima dodirni usne moje, Prisna sa mnom budi, Njima me izludi, Patnje sve otkloni, Glavu na moje rame nasloni, Svoje ruke mojim posveti, Nemoj da ostanem u sjeti, Na snove u koje mi dolaziš...
Gde sam to bila... u muzickoj kutiji? Izgubila sam se ko prazna casa u birtiji. Nemoj nikad preci preko puta da ti srce u iskusenju ne zaluta.
Procitaces pogresno zvezde sto zmirkaju, kroz rupe proslosti gubavci virkaju. Otvorila sam vrata kaveza papagaju Ali on nikad od mene otici nece svom gaju.
Jer svi smo mi pomalo zivi pinokio zar ne? Svima u ovom zivotu trebaju male sarene pilule. Svi po navici kusaju svoju bljutavu corbu, niko ne krece dobrovoljno u unapred izgubljenu borbu.
Ne veruj uvek u horoskop i crte na dlanu, lazni su magicni datumi od zora sto svanu. Ne raspakuj kutije sopstvene duse, na putu do srece lazni duhovi guse. u traljama iscepanim,bez cipela,hodaj, Al svaki novi ukus bez rezerve probaj.
Gde god zatreba ti svoje seme baci al ne daj da te uhvate ko lisicu u zamci. Balon u ruci sto drzis bolje pusti da leti, jer jednom te oblaci nece sigurno izneveriti. Od oka sto te vreba budi na obrazu i pazi da od sebe ne napravim antitezu.
"Duhovima proslosti sto prate, i sto dug zele da naplate"
Sreli smo se da probudimo zavist proslosti. Pogledi nam se povremeno sretnu i odlutaju u daljinu. Zbog tudjih misljenja, u prividu srece krijemo od drugih i od nas pravu istinu.
Otkrivamo jedno drugom tajne nekom vec poverene. Svetloscu iz daljine prkosimo nasoj tami. Sapucemo reci nekom vec izgovorene, a sve je to zbog toga sto ne volimo biti sami.
Koga zamisljamo kad u poljupcu sklopimo oci. Da li tada nalazimo neke druge slicnosti, ili je to mozda zadovoljstvo trenutka sto ispunjava praznine iz proslosti.
Ko zna na koga mislimo i gde nas nose secanja, i ko od nas dvoje malo bolje laze. Ne spajaju se uvek dva osecanja, i cesto se spoje i dve potrebe koje se po navici traze.
zagrlim te èvrsto i u tvoju kosu se skrijem da ne vidiš suze što mi zbog nje teku... slažem da te volim i lažnu nadu ti dam, al’ ipak si žena i slutiš prevaru neku... ipak si žena i slutiš, to znam!
idi, ako želiš, nekom boljem od mene... ti nisi dužna da moje prljave suze brišeš... možda i ti jednom doživiš isto i onda nekom sliènu pesmu napišeš!
Jednom kada te slucajno sretnem nemoj traziti da te ljubim jer nezelim ponovo ono sto mi je drago da gubim. Jednom kada se nama oci sretnu nemoj traziti osmeh na licu jer ces ponovo naneti bol mom vec ranjenom srcu. Jednom kad nam se ruke u prolazu slucajno dodirnu nemoj traziti stisak blag jer si mi bio i ostaces drag. Jednom kad te samo potrazim znaj da te jos uvek volim zelim jako te zelim ali za ljubav necu da molim.
Cekaj me, i ja cu sigurno doci samo me cekaj dugo cekaj me i kada zute kise noci ispune tugom cekaj i kada vrucine zapeku i kada mecava brise, cekaj i kada druge nitko nebude cekao vise Cekaj i kada pisma prestanu stizati iz daleka cekaj me i kada cekanje dojadi svakome koji ceka, cekaj me i ja cu sigurno doci Ne slusaj kad ti kazu kako je vrjeme da zaboravis, i da te nade lazu, nek povjeruju i sin i mati da vise ne postoje, neka se tako umore cekati i svi drugovi moji i gorko vino za moju dusu nek piju kod ognjista, cekaj i nemoj sjesti s njima, nemoj piti nista...cekaj me i ja cu sigurno doci Sve smrti me ubiti nece, nek rekne tko me cekao nije,taj je imao srece.Tko cekati ne zna,taj nece shvatiti niti ce znati drugi da si me spasila ti jedina cekanjem svojim dugim.Nas dvoje samo znacemo kako prezivjeh vatru kletu ,naprosto ti si cekati znala kao niko na svijetu naprosto ti si cekati znala kao nitko na svjetu...
Reci mi sada kada druga u tvome narucju sniva dali sam ja za nas rastanak kriva. Reci mi sada kada nas proslost deli dali si bio sretan onog dana kad smo se sreli. Reci mi sada dali te je nas rastanak boleo dali si me ikada voleo?
Jedno popodne kisno,naslonjen na zid beo ja pisem ovu pesmu pisem a nebi smeo. U martu godine prosle,upoznah jednu zenu zavoleh ja nju i crnu kosu njenu ta godina nama bese lepa i puna lala al nisam znao voleti kao sto je ljubav prava i naljuti se ona na mene i sdrugim ode, i opi dusu moju ta kosa njena o kako moze covek izgubiti sebe jer ti si volela drugog a ja sam voleo tebe. Pamticu dugo taj dan tebe kada sam sreo ljubav na prvi pogled a voleti nisam smeo.
Suze me guse mislim umrecu ruke ti pruzam i kazem zbogom danas se dragi moramo rastati,danas je dragi oprostaj stobom. Zbogom jedini ,zbogom zivote,bol mi teska razdire grudi placem al ipak suze mi sapcu,zbogom dragi i sretan budi. Ti drugu ljubis,i njoj sad ides,podnosit nemogu tu patnju vise zato di danas ruku pruzam a zaborav nek ljubav brise. Okrenuo si ledja mojoj sreci,na moju ljubav stao si nogom zato di danas poslednji put kazem LJUBAVI ZBOGOM
Zadnji put su zagrljeni i svice im tuzna zora rastaju se zaljubljeni taj rastanak doci mora nikad vise nikad vise kao sada zagrljeni jedno drugom suze brisu rastaju se zaljubljeni mastali su o vencanju koje nikad doci nece ostace im u secanju rastanak i ovo vece hladnu zoru ocekuju a srce im jace lupa rastati se sad moraju a hteli su biti skupa
Oprosti mi! Pritegnu me teret tuge, nad tobom sam mor`o da se nagnem, rukom da se taknem tvoje ruke; al` ti se svetis, svete moj, pretrnu mi ruka u tvojoj, i da kaje svoje grehe u tvojojzi nestade je, nikad vise vitim perom da zapise, da se masi za mac britak- nikad- nikad!
Oprosti mi! Oprosti mi oku mome, oku mome zeljanome, sto ti upi sunce, tvoje lice; al` to lice, osvetnice, sazeglo mi oba oka, da ne vidim nista od neba visoka do pusta zemljista- nista- nista!
Oprosti mi!Oh, oprosti! Oprosti mi reci u milosti, sto te moli` da mi vratis sto me boli, da mi vratis moju ruku, da mi moje vratis oci, pored sunca da nisam u noci, pod melemom da ne trpim muku; moje krvi ust`ma mi se pope oh, skini ga, nemoj da se tope u poljupci`, u slasti golemoj,- nemoj- nemoj!
Sto me gledas? Hoj, ta sto me stedis? Pritisni me na grudi ozorene, odjedanput da izgori sve od mene, da sasusi- sat ostane stogod- da te svetu tuzi! Bar toliko, da te cuti moze,- mili boze! Tek iz tvojih usta pokajku da primi: oprosti mi!
1862. Laza Kostic
----------------- ... Ne teèe to reka, veæ voda! Ne prolazi vreme , nego mi!! ’’ ...
Stihovi upuceni jednoj osobi kopiram za vas sa chata.
[Boban1971] 7:22 pm: tereza: "Dugo... Vec dugo te posmatram pokusavajuci da ti nadjem manu i konacno mi je poslo za rukom. ANDJELE pa ti nemas krila!" [Boban1971] 7:23 pm: tereza sreco: "Dodji mi u san, ja cu da te ljubim, ulepsaj mi noc jer polako ludim, neopisiva bol telom mi se siri, samo dodir tvoj moze da me smiri!" [Boban1971] 7:23 pm: tereza "Jedva cekam da te cujem jer bez tebe ja bolujem. Kad telefon zazvoni, ti ces reci molim, a od mene ces cuti: pa ljubavi ja te volim! " [Boban1971] 7:24 pm: tereza "Ostaje mi nada da cemo se sresti, da ce me Bog u tvoje srce uneti...pamticu tvoj lik i cuvati ga u sebi, jer svoje srce iskreno nudim samo tebi!"
Ova je noc topla u svoj tvojoj mirnoci i samo osecam dah toplinu reci mekih ne zelim da svane sutra necu te u samoci vidis li u meni strah od bola il’ rana nekih.
kako da ne nadjem usne koje su deo mene zaspale davno sa mnom sa slanom suzom na sebi nije zagrljaj nada koja u meni vene zagrljaj to si dok placem a plakao ne bi’.
zato mi podari smiraj i zanos i zelju vrelu isplivaj iz sna u javu k’o sunce posle kise jer sanjam te sanjam mila nocima ko pahulju belu sto pada mi tiho na dlan i sudbinu , sudbinom pise
Zato ce svaka noc topla i duga bez Tebe za mene biti bol, tuga i suza sto grebe.
Ne izgovaram ime tvoje, cutim i gutam ga,jer... ja u stvari ne zelim da te volim! znas stvarnost je kamuflirani dzelat kome je najsladja zrtva ljubav, a protiv nje ne mogu da se borim.
Bas kao mesec i sunce, mi razlicitim idealima sluzimo, u stvari,mi bas kao njih dvoje, samo ponekad pred zoru jedno drugom mozemo da pruzimo.
Ne zelim vise prolazne trenutke, oni prolaze,shvatas!? Sa njima i moj zivot prolazi, a ostaje samo praznina. Zar nju da ponudim godinama koje dolaze.
Letim kao slobodna ptica gubeci se u plavom horizontu ociju tvojih, ali kazem sebi odrasti! Ti neces biti tu da mi pruzis ruku kad izgubim kontrolu u letu, zbog tebe cu na samo dno pasti.
Izvuci se kao lopov na prstima, a onda potrci zustro, bezi,da ne mogu da te stignem ne daj mi da se zaludjujem tobom pusti me da se pod zemlju potkopam, da u tvoje visine ne uspem da vinem.
Pusti da se vreme ispruzi izmedju nas kao brza reka koju ne mozemo preplivati sakrij oci svoje kada vidis me, ne mami slobodnu pticu u meni, ugasi zelje kao svetlo u tami, pusti da prebolim te!
Znam bio je to niz slucajnih pozuda u nasim ocima ali meni je bilo dovoljno "samo to" da te otkrijem kao blistavi sjaj u USAMLJENIM NOCIMA....
----------------- Kada sam dobro,dobra sam,ali kada sam zla,onda sam zaista bolja.
Bilo je tiho bez vjetra mjesec je blistao negdje daleko cuo sam zvuke gitare pjesmu rastanka sto pjeva neko. Sav zadrhta od boli suze potekose niz lice nemirni pogled na zemlju pade od tuzne pjesme sto pjevaju ptice... Plakao sam za tobom znaj i gledao mjesec sto divno sija necujno i tiho uz zvuke gitare pjesmu rastanka pjevao sam ja
bila sam ljuta i sama, rekoh ti to da znas. ostade cutnja i nekakva teska tama, znala sam da ces misliti da nisam sama.
uzalud cekam te cak dva dana, treceg dana dodje tvoj glas i obecanje da nikad vise neces misliti na nas.
tad se nasmejas ,rekoh ma daj sad je dosta moram nazvati oionako su prosla cela dva dana rekoh:halo ljubavi kako si , zar nisi skocio sa starog mosta.. znas bojim se jer voda je hladna, a ja ionako tvoje ljubavi gladna. ljubim te duso,cuvaj se!
Leteti, leteti, leteti visoko, Neznanom prostoru kao starom drugu, Vitlati se kao omaðijan soko, I umreti, sjajan, u sunèanom krugu.
Èuti samo zamah svoj u prostorima- Muziku svog krila! I na samom kraju, Svoj trag izgubiti i cilj meðu svima, Išèeznuvši tako u nebu i sjaju.
Da mi žeð osete kobnu i sve višu Oèi što su tude dugo svetlost pile, Kao vir dve ovce sa runom od svile, Kao krv dve noæne sablasti što sišu.
Da ne pamtim nisko roðenje pod mrakom; Da kao gnev svetlost sva ispuni mene; Da sam kao kopljem prožet svakim zrakom, Tu gde gore veène podnevi bez sene.
I strasna raskršæa sunaca, i puti Kud oluj svetlost neprekidno ide, Kroz nemi predeo gde vlada i æuti Bog koji ubija oèi kad ga vide.
Da samo s visina za ponore znadnem Bacivši u prostor konce svojih žila; I letim veèito, i letim dok padnem Samo pod teretom ozarenih krila
----------------- ...od Vardara moja raja, do Triglava nema kraja...
Moja Sevdo, moje milovanje, Ubilo te moje uzdisanje! Evo, ima tri godine dana, Bol bolujem od golemih rana. Rane ljute sve na sevdah slute, Ne daju mi rahatluka moga, A sve, Sevdo, sa nehaja tvoga! No ako te moja muka bije, A ti mlada dodi mi sto prije, I donesi sto za hastu treba: U dva oka dva sna preduboka, I jos sunca da ti hastu grije, Da me grije, da mi hladno nije! I donesi iladz bez karara: Pod grocem bijela behara; U njedrima, medu ljiljanima, Dunje dvije - da bez voca nije! Pa jos, kad ti krivo ne bi bilo, Da me uzmes ti na svoje krilo, Bih ti tako preboljeo lako Rane ljute sto na sevdah slute.
----------------- "svi ste vi ovde pobednici necega samo sto jos uvek to ne znate"
"if you only know how beautiful you really are then everything would be in it’s place"
Bio jednom plavi slon. Ziveo je u veselom svetu mom. Svako jutro budio me pesmicom "ustaj sine slonèe zove, daj nahrani golubove". Kad je tuga, slonèe svira,te pesmom u srce dira "Aj ne tuguj devojcice,i ne kvasi suzom lice,jer ta suza zna da boli, o kako je tuzno kad se voli".
U veselom svetu, živela je devojèica po imenu Jagodica Bobica. Imala je kosu boje meda, oèi krupne kao sova kada gleda. Osmeh mio, nogavice duge, voli ona trèat’ preko pruge. Pogled vrcav kao èigra,volela je sa životom da se igra.
andjele moj moja budi istinska ljubavi tvoje ne želim se odreæi pjesme volim da pišem pjesme ljubavne igre meni su drage u tvom krevetu ostat æu budan do jutra nježnost svoju pružam samo tebi latice moja velika sloboda èini me tvojim robom ljubavi daj mi svoje jer ti si žena žena koju išèekujem èitav život svoj mali osmijeh podaj mi voljena moja ovo je tvoje doba u mom srcu roðena si kao zvijezda danica
Ide sen moja pored mene, Ognjena sablast i džin modar, Preda mnom kao vod bez smene, Kao zbir za mnom, nem i bodar. Pred šumom presta da me prati, Za šumom vec me opet ceka; Pred prag ce crkve zbunjen stati Taj prediskonski strah coveka. Taj sjaj što mrkne i što sjaje, Taj govor tela recju tamnom! Dokle ce ici i šta traje Ta gorka igra sunca sa mnom? Sve ce pod nebom dalje sjati, A sen i covek, dva blizanca, Na raskršccu ce nekom stati Da oba zbace teret lanca... No tražice se, dok dan sija, Dve sudbe vecno sjedinjene: Senka od zemlje bezmernija, I èovek lakši i od sene.
Jovan Duèiæ
----------------- ...od Vardara moja raja, do Triglava nema kraja...
Na mene misli u prolecnoj noci, Na mene misli svake letnje noci, Na mene misli u jesenjoj noci Na mene misli svake zimske noci. Nek nisam s tobom, nek sam u samoci, Nek sam daleko i ne mogu doci, Svoj san o meni ipak predaj noci U hladnjikavoj posteljnoj mirnoci, Sto godi kao more mekih noci. Dok traje dan, ne misli nikad na me, Dan sve okrene tumbe, pun galame, Uz vinske case i dimljive tame Viziji dana iskopa mnoge jame teznje tvog dana neka hrle same Ali u noci uvek misli na me. Osecas li, kroz dozive sirene, Kroz vetar kada k oblacima krene Svu patnju moju, i sta si za mene Tamo, u sobi gde su uske sene, Gde sklapas oci, jer pune su zene Bola i srece sto se casom smene. Preklinjem te u tihanoj tisini, Ili uz tutanj kise u visini, Ili u sneznoj blistavoj belini, Il kroz san sto se ko java cini Na mene misli u prolecnoj noci, Na mene misli svake letnje noci, Na mene misli u jesenjoj noci, Na mene misli svake zimske noci.
----------------- "svi ste vi ovde pobednici necega samo sto jos uvek to ne znate"
"if you only know how beautiful you really are then everything would be in it’s place"
Nad ostrvom punim cempresa i bora, Mlado, krupno sunce prži, puno plama; I trepti nad šumom i nad obalama Slan i modar miris proletnjega mora. Ljubicaste gore, granitne, do svoda, Zrcale se u dnu; mirno i bez pene, Površina šušti i celiva stene; Svod se svetli topal, staklen, iznad voda. Prah suncani trepti nad ispranim peskom, I srebrni galeb ponekad se vidi, Svetluca nad vodom. I mirisu hridi Mirisom od riba i modrijem vreskom. Sve je tako tiho. I u mojoj duši Produženo vidim ovo mirno more: Šume oleandra, ljubicaste gore, I bled obzor što se proteže i puši. Nemo stoje u njoj srebrnaste, rodne Obale i vrti; i svetli i pali Mlado, krupno sunce; i ne šušte vali,- Galeb jos svetluca. Mir. Svuda je podne. Pored vode Put mesecev srebrn niz more se vidi, Leži beskonacan vrh zaspalih vala. Mir. Zadnji je talas došao do hridi, Zapljusno setno i umro kraj žala. Noc miriše tužno cempresovom smolom. Nebo pepeljasto. I kopno i voda Ko da nocas dišu nekim cudnom bolom, Tiha tuga veje sa dalekog svoda... Sto srca nocas kucaju u meni, I celo mi bice budi se i diže Casom nekoj zvezdi, a cas kakvoj ženi. Sve kipi u meni, ko plima kad stiže: Kao sad da postah Dokle zvezde brode Jedne bezimene noci, pored vode.
Jovan Duèiæ
----------------- ...od Vardara moja raja, do Triglava nema kraja...
Ti utehu èekaš. Ne, utehe nema: Što utehom zovu, zovi zaboravom; Jad istinski dubok nikad ne zadrema. Rastrzana tako meðu snom i javom, Gledajuæi kako nepomièno bdije Taj Anðeo Stradanja nad tužnom ti glavom. Ti želiš i èekaš. I ne znaš da nije Ni sad ispijena ta èemerna èaša, I svirepi otrov jedne ironije; I da æe nas veèno strasna prošlost naša U nemirne noæi da trgne i seti, Kao zveket lanca starog robijaša. Surovi æe dani doæi i uzeti Svaki po svoj deo od srca što bunca, Što želi, što moli; a ti æeš se peti; Peti neprekidno, do kobnog vrhunca, Golom stopom, bleda, smrzla, jadno dete Pružajuæi ruke i vapijuæ: Sunca I tako ti dani bez sreæe i mete, Odnoseæ svoj deo stradanja i suza, Kao gavrani æe kraj nas da prolete, I ne pokidavši ni jednu od uža Što nas vežu i sad za prošlost, što stoji, Za nama i gleda na nas ko Meduza. Hajdmo, o Muzo Amo milu ruku, Mladosti moje to uzglavlje meko Dugo nam ima do u tihu luku, Ostrvo mira i sad je daleko. Katarke stoje gordo na toj vodi Što znaèi život... Mi hitamo žurno; Nejasno nebo nad nama se svodi, Pod nama more nemirno i burno. I zaman hita naše slabo oko Kule tog mora da pozna i spazi; Istina mora da leži duboko - Mi nad njom gremo po neznanoj stazi. Pitanja naša šum nejasni sreta, I žudnom duhu odgovara nije; Gde je poèetak? Gde li èudna meta? U neprovidnim maglama se krije. Brod mnogi ovud minu s mnogo muke, Istine blago tražeæ u dubini; I ne spaziše svetiljke iz luke - A gle po vodi razvalina njini... Ne s teškom kotvom ne srljaj duboko, Ranjeno srce drukèije nam zbori Niti u pustoš pustaj žudno oko, Da te nespokoj za saznanjem mori. Spokojan pogled po površju baci, Sladosnog mira tu æeš samo steæi. - O, Muzo, tuda samo trepte zraci, I val se pjeni slatko žuboreæi. I snivaj samo Biæe manje suza I više svjetlih i spokojnih noci... Svikni na odmor pod teretom uža Istina jedna i sama æe doæi Zovi se ljubav I nas samo pjevaj, I našu mladost bezbrižno i tio: U jednom srcu cio svemir ima, U jednoj suzi ima život cio Ne pitaj nikad: zvuke naših dana Hoce li vjetri da raznesu šumom, Ko bjeli behar sa procvalih grana, Il cvjeæe nekad nad našijem humom; Il æe da žive... Niti pitaj, mlada, Da li se rodi odjek tvome glasu, I da l ga naše gluho doba sada Vjencima svojim il kamenjem zasu, - Budi ko ptica sa sjevernih mora, Stanovnik magle i ostrva leda, Što pjeva žudno izmeð lednih gora, Ne pitajuæi da l je kogod gleda, I da l je sluša; i sred mrtvog dola Cjeloga vjeka zvonku pjesmu vije I najzad umre - bez imalo bola Što joj pjesmu nikad niko èuo nije
----------------- ...od Vardara moja raja, do Triglava nema kraja...
Od ove magle, danas tako guste, Sve ulice se èine kao puste. Pa ipak, iza te zavjese sive Hodaju ljudi, I ulice žive. I blizu tebe možda neko ide Baš istim putem. Al’ s’ maglom je sliven Potpuno za te i tebi skriven.
Dobriša Cesariæ
----------------- ...od Vardara moja raja, do Triglava nema kraja...
Ne volim te kao da si ruza od soli, topaz ili strijela karanfila koji pronose oganj: volim te ko sto se vole neke mracne stvari, potajno, izmedju sjene i duse.
Volim te kao biljku koja ne cvjeta i nosi u sebi, skriveno, svjetlo onih cvjetova, i hvala tvojoj ljubavi u tijelu mi taman zivi gusti miris koji se uzdigao iz zemlje.
Volim te ne znajuci kako, ni kada, ni odakle, volim te izravno bez problema i gordosti: tako te volim jer ne znam voljeti drukcije,
nego na taj nacin na koji nisam i nisi, blizu, da ti je ruka na mojim grudima moja, blizu da ti se oci sklapaju s mojim snom.
----------------- "svi ste vi ovde pobednici necega samo sto jos uvek to ne znate"
"if you only know how beautiful you really are then everything would be in it’s place"
Važno je, možda, i to da znamo èovek je željan tek ako želi. I ako sebe celog damo, tek tada i možemo biti celi. Saznaæemo tek ako kažemo reèi iskrene, istovetne. I samo onda kad i mi tražimo, moæi æe neko i nas da sretne.
Miroslav Antiæ
----------------- ...od Vardara moja raja, do Triglava nema kraja...
Èuperak kose obièno nose neko na oku, neko do nosa, al’ ima jedan èuperak plavi zamisli gde? U mojoj glavi.
Kako u glavi da bude kosa?
Lepo. U glavi.
To nije moj èuperak plavi veæ jedne Sanje iz šestog ’a’.
Pa šta?
Videæeš šta kad jednog dana èuperak neèije kose tuðe malo u tvoju glavu uðe, pa se umudriš, udrveniš, pa malo - malo pa... pocrveniš, pa grickaš nokte i kriješ lice, pa šalješ tajne ceduljice, pa nešto kunjaš, pa se muèiš, pa uèiš - a sve koješta uèiš.
Izmešaš rotkve i romboide. Izmešaš note i piramide. Izmešaš leptire i gradove. I sportove i ruène radove. I tropsko bilje. I stare Grke. I lepo ne znaš šta æeš od muke.
Sad vidiš šta je èuperak plavi kad ti se danima mota po glavi, pa od deèaka - pravog junaka napravi tunjavka i nespretnjaka.
----------------- Mirno koraèam i nosim oklagiju sa sobom...
Ovo je pesma za tvoja usta od višanja I pogled crn. Zavoli me Kad jesen duva u pijane mehove. Ja umem u svakoj kapiji Da napravim jun.
I nemam obiène sreæe I nemam obiène grehove.
Podeliæu sa tobom sve bolesti i zdravlja. Zavoli moju senku Što se tetura niz mokri dan.
Sutra nas mogu sresti ponori ili uzglavlja. Svejedno: lepo je nemati plan.
Lepo je ne biti ni èinovnik ni doktor. Uputi telegram mome ocu: "Postoji tužna divota vaš sin ne ume ljude da spasava od smrti, on, znate, spasava od - života..."
Zavoli trag mog osmeha na rubu èaše, na cigareti, i blatnjav hod duž ulica koje sigurno nekuda vode.
Èak i kad ti se èini da ih mi nekud vodimo, one se smeškaju blago i nekuda nas vode.
Biæemo tamo negde možda suviše voljeni, potpuno neprimetni, ili javno prokleti.
Budi uz mene kad odem.
----------------- Mirno koraèam i nosim oklagiju sa sobom...
Nikad se nisam na Te bacio kamenom, Niti u svome duhu Tvoj sjaj odricao; I svoj put preðoh ceo sa tvojim znamenom, Svugde sam Tebe zvao i svud Te klicao.
Iz sviju stvari Ti si u mene gledao, Tvoj gromki glas sam èuo u morskom æutanju... S bolom pred noge Tvoje svagda se predao, Samo sa Tvojim žiškom sledio putanju.
A od Tebe se nikad nisam odvajao, Stoga i ne beh samac u dnu svih osama... Zbog Tebe sam se kleo i za Te kajao, Kad padne gorko veèe po gorskim kosama.
U mašti sam Ti bele svud crkve zidao; I za molitve sam Tvoje u zvona zvonio; Za Tvoga blagog Sina i ja sam ridao; I ðavola sam crnog s Tvog krsta gonio.
A Ti što sazda sunca i plod oranice Bio si samo Slutnja, bolna i stravièna: Jer svaka Istina duha znade za granice, Jedino naša Slutnja stoji bezgranièna.
----------------- ...od Vardara moja raja, do Triglava nema kraja...
Ko zna (ah, niko, ništa ne zna. Krhko je znanje!) Možda je pao trak istine u me, A možda su sanje, Još bi nam mogla desiti se ljubav, Desiti velim, Ali ja ne znam da li je želim, Ili ne želim. U moru života što vjeèito kipi, Sto vjeèito lapi, Stvaraju se opet, sastaju se opet Možda iste kapi I kad proðe vjeènost zvjezdanim putem, Jedna vjeènost pusta, Mogla bi se opet u poljupcu naæi Neka ista usta
Možda æeš se jednom uveèe pojavit Prekrasna, u plavom, Ne sluteæi da si svoju svjetlost lila Mojom davnom javom, I ja koji pišem srcem punim tebe Ove èudne rime, Oh, ja neæu znati, èežnjo moje biti, Niti tvoje ime! Pa ako i duša u tome trenutku Svoje uho napne, Sigurnim æe glasom zaglušiti razum Sve što slutnja šapne; Kod veèernjih lampa mi æemo se kradom Pogledat ko stranci Bez imalo svijesti koliko nas vežu Neki stari lanci.
No vrijeme se kreæe, no vrijeme se kreæe Ko sunce u krugu, I nosi nam opet ono što je bilo: I radost, i tugu. I sinut æe oèi, naæi æe se ruke, A srca se diæi I slijepi za stope bivšega života Njima æemo iæi. Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna. Krhko je znanje!) Možda je pao trak istine u me, A možda su sanje. Još bi nam mogla desiti se ljubav, Desiti velim, Ali ja ne znam da li je želim, Ili ne želim...
Dobriša Cesariæ
----------------- ...od Vardara moja raja, do Triglava nema kraja...
Više ovako ne ide!Dosta je! Èaša je prelivena!Ovo se moralo dogoditi prije ili poslije.... Moram to uèiniti.Što æu kad te volim. Reèe zec i pojede MRKVU
Sinoæ, kad se vratih iz topla hamama, Proðoh pokraj bašte staroga imama; Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina, S ibrikom u ruci stajaše Emina.
Ja kakva je, pusta! Tako mi imana, Stid je ne bi bilo da je kod sultana! Pa još kad se šeæe i pleæima kreæe... - Ni hodžin mi zapis više pomoæ neæe!...
Ja joj nazvah selam. Al’ moga mi dina, Ne šæe ni da èuje lijepa Emina, No u srebren ibrik zahitila vode Pa po bašti ðule zalivati ode;
S grana vjetar duhnu pa niz pleæi puste Rasplete joj one pletenice guste, Zamirisa kosa ko zumbuli plavi, A meni se krenu bururet u glavi!
Malo ne posrnuh, mojega mi dina, No meni ne doðe lijepa Emina. Samo me je jednom pogledala mrko, Niti haje, alèak, što za njome crko’!...
Napisat cu ti pjesmu, kakvu jos nije culo ljudsko uho, napisat cu ti da te ljubim, ljubim, ljubim!... O, to sunce sto izlazi, O, to sunce sto zalazi.
Napisat cu ti pjesmu koja ce zvucati poput carobnjacke svirale, s tisucu rodjenja u jednom samom trenu; pogledaj: beskonacno dijete sijat ce u tvojim ocima, i beskonacna duga bojit ce tvoje usne.
Napisat cu ti pjesmu koja ce odzvanjati poput svih mora ovoga svijeta kisa ce zasipati tvoje grudi, gluho nebo poludjet ce u crvenom svitanju, napisat cu ti rijec, uz koju se slome svi otpori i tame, uz koju usahnu sve mrznje, napisat cu ti pjesmu, prokletu od ljubavi, zeljnu ljubavi, utonulu u sanje, daleku, predanu ljubavi, divlju, ludu, ludu, ludu...
Zelim ti napisati jos samo pjesmu, potom nek umrem, sam i napusten, sa sjajem umuklih gitara na rukama vratit cu se tuzi, maternici svega zivog, istini, kojoj ne vidim ni dna ni imena.
_____________________________
----------------- "svi ste vi ovde pobednici necega samo sto jos uvek to ne znate"
"if you only know how beautiful you really are then everything would be in it’s place"
U životu ne postoji nikakva dužnost osim dužnosti: biti sretan. Samo smo zato na svijetu, a sa svim dužnostima, svim moralom i svim zapovijedima rijetko èinimo jedno drugoga sretnim, jer i sebe time ne èinimo sretnima. Ako èovjek može biti dobar, može to samo onda kada je sretan, kada u sebi ima sklada dakle kada voli. To je bilo uèenje, jedino uèenje na svijetu. To je rekao Isus, To je rekao Buda, To je rekao Hegel. Za svakoga je na ovome svijetu jedino važno njegovo vlastito najunutarnjije, njegova duša, njegova sposobnost da voli. Ako je ona u redu, onda je svejedno jede li se proso ili kolaèi, nose li se dragulji ili rite; onda svijet zvuèi zajedno
Herman Hese
----------------- ...od Vardara moja raja, do Triglava nema kraja...
jesi li ikad bila na rubu odakle se kapi u moru broje naoruzana samo osmjehom jednim jesi li ikad galebu rekla da tiho snove odnese tvoje tamo gdje zivot se ucini vrijednim...
ja jesam, i nije lose i more ravno moze da bude ako je pogled dovoljno snen iz uzdaha ponekad rodi se snaga i krila sa ruba ponesu dusu tamo gdje sretna ce biti bar tren...
----------------- "svi ste vi ovde pobednici necega samo sto jos uvek to ne znate"
"if you only know how beautiful you really are then everything would be in it’s place"
Ponoæ je. Ležim, a sve mislim na te. – U tvojoj bašti ja te vidjeh juèe, Gdje bereš krupne raspukle granate.
Mila, ko zlatno nebo poslje tuèe, U tihu hladu stare kruške one, Sjede ti djeca i zadaæu uèe.
Nad sedrvanom leptiri se gone I sjajne kapi, sa bezbroj rubina, Rasipaju se, dok polako tone
Jesenje sunce... I, ko sa visina Olovni oblak po duši mi pade, Najcrnji pokrov bola i gorèina.
I kobna miso moriti me stade: Što moja nisi, i što smiraj dana Ne nosi meni zvijezde, no jade?
Što moje bašte ostaše bez grana I slatka ploda, što raða i zrije Na vatri sunca?... Gdje su jorgovana
Vijenci plavi?... Gdi je kletva, gdi je? Vaj, vjetar huji... a ja mislim na te, I sve te gledam, kroz suzu što lije, Gdje bereš slatke, raspukle granate.
Tvoja rec, Ti mi pises poruke a ne znas koliko mi znace, one su kao cvjetno proljetno polje iz koje ljubav zrace. Svako tvoje slovo daje mi sila, ljubav,nada ,sreca, upija se u mene kao rjeka u more kao kad se sjene spoje.
Tvoji poljupci, Ti mi saljes poljupce a ne znas kako mi znace, one su kao leptiri koji lete od cvjet do cvjet, kao duga kad izviri i oboji ceo svjet. Ljubavi moja,poljupce tvoje meni sudbinu kroje.
Tvoje ime, Tvoje ime neznas koliko mi znaci, ta tvoja slova uvjek talasaju, kroz mojih snova. Uvjek kad ga cujem srce mi zadrhti, kao list na grani, kad vjetar puse i sve me sruse.
Tvoje rodjenje, tvoje rodjenje,zvjezdice moja nemas pojma koliko mi znaci, dosla si na svjet prosla i tugu i srece i na kraj nasla svog andjela, koji pred tebe klece i baca pred tebe sve za da ti stavi prsten na ruku i kaze volim te....
................Slivco
----------------- "svi ste vi ovde pobednici necega samo sto jos uvek to ne znate"
"if you only know how beautiful you really are then everything would be in it’s place"
Leteti, leteti, leteti visoko, Neznanom prostoru kao starom drugu, Vitlati se kao omaðijan soko, I umreti, sjajan, u sunèanom krugu.
Èuti samo zamah svoj u prostorima- Muziku svog krila! I na samom kraju, Svoj trag izgubiti i cilj meðu svima, Išèeznuvši tako u nebu i sjaju.
Da mi žeð osete kobnu i sve višu Oèi što su tude dugo svetlost pile, Kao vir dve ovce sa runom od svile, Kao krv dve noæne sablasti što sišu.
Da ne pamtim nisko roðenje pod mrakom; Da kao gnev svetlost sva ispuni mene; Da sam kao kopljem prožet svakim zrakom, Tu gde gore veène podnevi bez sene.
I strasna raskršæa sunaca, i puti Kud oluj svetlost neprekidno ide, Kroz nemi predeo gde vlada i æuti Bog koji ubija oèi kad ga vide.
Da samo s visina za ponore znadnem Bacivši u prostor konce svojih žila; I letim veèito, i letim dok padnem Samo pod teretom ozarenih krila.
----------------- ...od Vardara moja raja, do Triglava nema kraja...
Koracam bos tvojim tragom Priljubljujem usne uz tvoju praznu casu U tvom odelu trazim odlutalu toplotu Pogledom doticem sve sto si ti gledala Ispisujem ti ime izgovaram ga tiho Blagosiljam dane kad cuvas svoje zdravlje Ponavljam sve nezne reci koje smo ikad rekli Secam se zaveta tvojih ociju Tvoj se poslednji dodir jos ne odvaja od mene Sa svakim danom se suocavam umorna srca tromih nogu To sto smo razdvojeni pola mi odnosi snage A ostatak mi treba da bih te sacekao....
----------------- "svi ste vi ovde pobednici necega samo sto jos uvek to ne znate"
"if you only know how beautiful you really are then everything would be in it’s place"
Ne daj se Ines Ne daj se godinama moja Ines Drukèijim pokretima i navikama Jer još ti je soba topla Prijatan raspored i rijetki predmeti Imala si više ukusa od mene Tvoja soba divota Gazdarica ti je u bolnici Uvijek si se razlikovala Po boji papira svojih pisama, po poklonima Pratila me sljedeæeg jutra oko devet do stanice I ruši se zeleni autobus tjeran jesenjim vjetrom Kao list niz jednu beogradsku padinu u veèernjem sam odijelu i opkoljen pogledima
Ne daj se mladosti moja, ne daj se Ines
dugo je pripremano naše poznanstvo I onda sluèajno uz vruæu rakiju I sa svega nekoliko reèenica, loše prikrivena želja Tvoj je naèin gospoðe i obrazi seljanke Prostakušo i plemkinjo moja Pa tvoje grudi, krevet I moja soba obješena u zraku kao naranèa Kao naranèasta svjetiljka nad zelenom i modrom vodom Zagreba Proleterskih brigada 39. kod Grkoviæ Pokisla ulica od prozora dalje i šum predveèernjih tramvaja Lijepi trenuci nostalgije, ljubavi i siromaštva Upotreba zajednièke kupaonice I "Molim Vas ako me tko traži"
Ne daj se Ines
Evo me ustajem tek da okrenem ploèu Da li je to nepristojno u ovakvom èasu Mozart Requiem Agnus Dei Meni je ipak najdraži poèetak Raspolažem s jos milion njeznih I bezobraznih podataka naše mladosti Koja nas pred vlastitim oèima vara, i krade, i napušta
Ne daj se Ines
Poderi pozivnicu, otkaži veèeru, prevari muža Odlazeæi da se poèesljaš u nekom boljem hotelu Dodirni me ispod stola koljenom Generacijo moja, ljubavnice
Znam da æe jos biti mladosti, Ali ne više ovakve - u prosjeku 1938 Ja neæu imati s kim ostati mlad ako svi ostarite I ta æe mi mladost teško pasti A bit æe ipak da ste vi u pravu Jer sam sam na ovoj obali Koju ste napustili i predali bezvoljno A ponovo poèinje kiša, Kao sto veæ kiši u listopadu na otocima More od olova i nebo od borova Udaljeni glasovi koji se miješaju Glas majke prijatelja, kæeri, ljubavnice, broda, brata Na brzinu pokupljeno rublje pred kišu I nestalo je svjetla s tom bjelinom Još malo šetnje uz more i gotovo
Ne daj se Ines........
Arsen Dediæ
----------------- ...od Vardara moja raja, do Triglava nema kraja...
U meni vlada seta, mislima dodirujem tvoje lice, a ruke traze neznost i dodire. Zudim za tvojim pogledima i susretima. Moram ti reci da sam se bojala tvojih godina, tebe, nepoznati. Stvarima sam davala tvoje ime i prkosila svojim godinam. Jos uvek se bojim svojih godina. s’toga cutanja moja traju, u mislima te svojim nosim i bojim se reci koliko te volim.
"Katkada mislim da se moja željna duša seæa neke preðašnje ljubavi, za kojom èezne i žudi, kao da je ova naša vatra samo ugljen nekog divljeg plamena koji je izgoreo u ranijim postojanjima.
Možda sam u prošlim danima bio postigao ono što sada uzalud tražim; možda se moja duša s tvojom sastala i stopila u nekoj velikoj noæi koja je odavno išèezla i umrla."
Naidu Saroijni
----------------- "Najsretniji ljudi nisu oni koji imaju ono što je najbolje, veæ oni koji najbolje iskoriste ono što imaju."
"Èeznem da ti kažem najdublje reèi koje ti imam reæi; ali se ne usuðujem, strahujuæi da bi mi se mogla nasmejati. Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali. Olako uzimam bol svoj, strahujuæi da bi to mogla ti uèiniti.
Èeznem da ti kažem najvernije reèi koje ti imam reæi; ali se ne usuðujem, strahujuæi da bi mogla posumnjati u njih. Zato ih oblaèim u neistinu, i govorim suprotno onome što mislim. Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujuæi da bi to mogla ti uèiniti.
Èeznem da upotrebim najdragocenije reèi što imam za te; ali se ne usuðujem, strahujuæi da mi se neæe vratiti istom merom. Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošæu. Zadajem ti bol, bojeæi se da neæeš nikada saznati šta je bol.
Èeznem da sedim nemo pored tebe; ali se ne usuðujem, jer bi mi inaèe srce iskoèilo na usta. Zato brbljam i æaskam olako, i zatrpavam svoje srce reèima. Grubo uzimam svoj bol, strahujuæi da bi to mogla ti uèiniti.
Èeznem da te ostavim zauvek; ali se ne usuðujem, strahujuæi da bi mogla otkriti moj kukavièluk. Zato ponosito dižem glavu i dolazim veseo u tvoje društvo. Neprekidne strele iz tvojih oèiju èine da je moj bol veèito svež."
Rabindranat Tagore
----------------- "Najsretniji ljudi nisu oni koji imaju ono što je najbolje, veæ oni koji najbolje iskoriste ono što imaju."
"Ti si tu predamnom u svetlosti ljubavi A ja i ja sam tu pred tobom sa muzikom snova Tvoja senka na zidu vreba svaki tren moga života i moja lièna senka èini to isto uhodeæi tvoju slobodu Pa ipak ja te volim i ti mene voliš kao što se voli dan i život i leto Ali kao što èasovi koji se prate ne zvone nikada zajedno naše se dve senke preganjaju kao dva psa iz istog okota pušteni sa istoga lanca ali oba neprijateljska prema ljubavi i verni samo njihovom gospodaru i njihovoj gospodarici Oni oèekuju najstrpljivije ali podrhtavajuæi zbog bojazni od razdvajanja ljubavnika oni oèekuju da se naš život završi i naša ljubav i naše kosti budu im baèene da bi ih zgrabilli i sakrili ih i zakopali u isto vreme pod pepelom želja u ostatke prohujalog vremena."
Žak Prever
----------------- "Najsretniji ljudi nisu oni koji imaju ono što je najbolje, veæ oni koji najbolje iskoriste ono što imaju."
Ne bojim se sebe, ne vise... Ne bojim se svoje snage, ljubavi, svojih snova i zelja...tu su, stvarni, i jedva cekaju da izadju na povrsinu... Ne bojim se svojih nemira, tajni skrivenih, sve je to deo mene... A ti, zar ces biti takva kukavica i pobeci? od cega?! mene..? Ne, dragi ti bezis samo od sebe.. Ko se jos ljubavi boji, dodira koji te voli....?! Ja jesam napadna, cudna i lazljiva...smejem se od srca, setam do jutra, volim kisu i muzike zvuk... ponekad znam precutati, i lepu rec... ponekad uhvatim tudji pogled u prolazu, dodir koji vodi porazu... Ali tvoja sam, dusom i telom..pred celim svetom... Samo ti si taj koji posustaje, koji voli one "normalne", i dosadne... Neka te, dragi, neka....samo ti gledaj iz daleka... u sta se tvoja "mala" pretvorila, kako je jos cudnija postala, neces znati da je samo tvoja ostala...
Zivot je igra andjela, meni je najlepseg dodelio... da me ne cuva od nevolja, niti srece ni lepote...
Videcemo gde ce tebe dovesti, koji ce ti put pokazati.. samo veruj mi, nebo kukavice ne voli....
... zaboravila si me nauciti Da u ovom zivotu sve ima svoj pocetak i svoj kraj. I da se iz raja pakao moze roditi, ali iz pakla nikad raj. Zaboravila si me nauciti, da i ljubav a i zivot imaju svoj rok trajanja, i onda kada im rok istekne ostaje pregrst cezne i kajanja.
Al eto majko naucih i sama: Da sunce izadje i nestane, da suza pada pa prestane, da bude susa pa padu kise, da neko voli pa nevoli vise, da srecu zna zameniti tuga, da patnja je coveku najbolja druga, da vatra zna i da se ugasi, da zivot bez ljubavi, nema sta da krasi.
Naucila sam majko.. Sve ima svoj pocetak i svoj kraj, i da nazad nema vracanja. Ali nikada nauciti necu, zasto nam majko ostaju patnje i secanja!
Nista meni ne treba tek zaboravljeno zrnce soli na krilu galeba i let. I nikad ne bih mogao da budem drvo uprkos svim tim haljinama jer kao prvo lud sam za daljinama lud uopste Kao drugo krvarila si lazno i bezveze sa ciljem da me tu posadis da mi nataknes na krila proteze i da me promenis kako bi ti nepromenjena mogla da odzivis svoj ukorenjeni vek!
Ostavila ga je kao staru krpu odbacila i nije suzu pustila kad je odlazila. dijete je stajalo na cesti, nepomièno, zaèuðeno zurilo je vlažnim oèima otvorenih usti. Našli su ga gdje leži na travi kraj rijeke, uplakano, zamazano O, da ostavljeno. Zaspalo je dijete u nesvjesticu palo, ponekad se budilo nepoznata lica bi vidjelo. Doktori i sestre srce mu slušali da zdravo kuca su rekli, a ne znaju da zbog zle sudbine ono iznutra krvari. Velika je praznina dušom kovitla more pjeni se iz velikih oèiju to kapaju gorke djetinje suze... Suze za izgubljenim djelom sebe, izgubljenim djetinjim gladnim i žednim danima. Al najviše je plakalo za bezdušnom majkom što suze ne zaslužuje jer ona ne brine dal mrtvo leži, negdje u jarku Ona ne plaèe zbog svoga èina i neæe znati što dijete osjeæa bijes, tugu ili suze koje samo loše najavljuju neizvjesnost i oèaj malu dušu na komade kidaju I zna dijete da ga mati nikad neæe sebi zvati niti potražiti... Odraslo je to dijete, nastavilo je živjeti bez majèinske ljubavi.. Diglo se, na noge stalo i srce mu èvršæe od kamena postalo...
"Tražim te lutajuæi uzaludno ovim snežnim i vlažnim ulicama, osvetljenim i mraènim.
Oèekujem te u svakom prolazniku, gledam te u svakom izlogu, oseæam te u svakoj pahulji koja se istopi na mom licu.
Tražim te u nebu prekrivenom belim oblacima, i èini mi se da si u svakom prisutan, a poneki mi èak lièi na tebe, malo svetao malo crn.
Tražim te u svojim knjigama, u gomili papira koja leži na mom stolu, na iškrabanim ceduljama ispisanim nervoznim pokretima, kafom umrljanim listovima, na požutelim koricama.
Tražim te u kišnim kapima, u rosi i inju, u mrazevima, na opalom lišæu, tražim te svuda...
I nalazim te samo u svojim mislima u svom srcu... u svojim snovima!
Na obali reke oèekujem tvoj dolazak, u sumraku umiruæeg dana vidim tvoj lik… I veæ gubim nadu da æu te naæi, da æu te ikad ponovo sresti i još jednom zavoleti!
Smo kada se sjetim tebe Znaš gdje æeš me naæi Ako me ikad potražiš, znaš gdje æeš me naæi. Naše jezero još uvijek te èeka i èezne za tvojim prštavim smijehom i kamenèiæima koje si samo ti znala onako nehajno bacati u njega. Voda je još bistra i zelena, još je u njoj odraz tvojih oèiju. Kad viknem tvoje ime, ptice umuknu i jeka mi vrati glas. Ma što znaèe te duge godine?! Ja sam još tvoj i bit æu, èija god da si sad. Ako me ikad potražiš u svojim snovima, znaš gdje æeš me naæi."
Ivica Smolec
----------------- "Najsretniji ljudi nisu oni koji imaju ono što je najbolje, veæ oni koji najbolje iskoriste ono što imaju."
Pisem vam - sta bih znala bolje? i sta vam vise mogu reci? Sad zavisi od vase volje Prezrenje vase da l’ cu steci. Al’ ako vas moj udes hudi Bar malo trone i uzbudi, Vi me se necete odreci, Da cutim ja sam prvo htela, I za sramotu mojih jada Ne biste znali vi ni sada, Bar da se nadam da sam smela Da cete opet k nam doci I da cu ma i retko moci U selu da vas vidim nasem, Da se veselim glasu vasem, Da vam sto kazem, pa da zatim O istom mislim i da patim Dane i noci duge sama Dok ne dodjete opet k nama, Al’ osobenjak vi ste, znamo, I teska vam je selska cama, A mi... mi nicim ne blistamo, No iskreni smo radi vama.
Sto dodjoste u selo nase? U stepi, gde moj zivot traje Ja ne bih srela vas zacelo i ne bih znala patnja sta je. Smirivsi burne osecaje, Mozda bih jednom (ko ce znati?) Po srcu nasla druga verna i bila bih mu zena smerna, A svojoj deci dobra mati.
Drugi!... Al’ ne, ja nikom ne bi’ Na svetu dala srce svoje! Oduvek tako pisano je... Nebo je mene dalo tebi: Moj zivot sav je jemstvo bio Da cu te sresti izmedj’ ljudi; Znam,Bog je tebe uputio, Moj zastitnik do groba budi... U snove si mi dolazio, I nevidjen si bio mio, Tvoj pogled me je svud proganjo, U dusi davno glas odzvanjo... Ne, nije mi se san to snio, Jer cim si uso, ja sam znala, Sva premrla i usplamsala,, I rekla: on je ovo bio!
Kažeš zauvek uzimaš èak i onaj stari kaput koji je u ormaru visio iz èiste sentimentalnosti i rukavice izmedju ostalog koje si nosila one hladne zime kad su ti samo oèi bile tople ljubavi
Ova godina mora da je loše pocela
Ima u tome nešto što neæemo nikad razumeti ima tako nekih tuga koje ne osetiš i koje te zateknu pri budjenju
I sad ti odlaziš
Nervozno pališ cigaretu Okreni se još jednom i pogledaj me u oèi pogledaj u buduænost koja gori negde daleko i reci pošteno od srca
Znas i sama da takvih ljubavi nema na svetu i sad kad ideš izadji tiho na prstima predji tih par koraka iz sadašnjosti
Zaustavi vetar
Poneku sitnicu namerno zaboravi da se možeš vratiti kad prodju godine i kad srce sabere sve dobro i loše
Odlaziš
Èak i to èiniš na svoj prefinjeni naèin u sobi tišina samo neka pesma na radiju dopola izgorjela sveæa napolju prve pahulje snega
Kraj koji sam veæ negde èitao u romanima
Blesav i nepotreban
Ubitaèan
Kraj koji ostavlja tragove
Godina æe biti loša...
----------------- "Najsretniji ljudi nisu oni koji imaju ono što je najbolje, veæ oni koji najbolje iskoriste ono što imaju."
Koliko ces jos dugo igrati ovu beznacajnu igru.. Meni se nekako cini da nema kraja.. Sve vise mi lici na igru bez granice Bezobrazan postajes, a mene to izludjuje ! Mislim da si se toliko uzivio u njoj, da nista i ne primecujes.. Ne primecujes, ili mozda ne zelis da primetis .. Prija ti .. ili mozda bojis se..
Koliko ce jos trajati, hocu da znam .. Jer vidim kraj .. i vidim da ti gubis partiju .. Vidim te vec .. kako prekljinjes dan kad si me upoznao .. Jer se nisi nadao da ces jednoga dana izgubiti.. Nisi dragi moj i nakon 5godina uspeo da upoznas svog protivnika.. Izabrao si Igraca.. misleci da ona pojma nema .. Ali ne znas da je ona pored tebe najbolji Igrac postala.. Zahvaljujuci tebi.. Da TEBI, dragi moj .. Naucio si me dragi puno toga .. i hvala ti .. od Srca ti zahvaljujem.. bice mi mnogo toga od koristi ..
Samo mi.. ni dalje nije jasno .. kada ce jednom taj kraj .. Daj otvori te tvoje karte ..sto ih tako strahovito krijes.. Daj reci mi .. u cemu se radi .. Znas da mene u Zivotu nista vise nemoze iznenaditi .. Pokazi ih kada te molim…moje si vec video.. Nije valjda da se stidis sto gubis, znam nisi navikao .. Ali NI JA DRAGI .. ! Jos manje.. I ti to najbolje znas .. Da sam nesto posebno .. da sam oduvek bila tvoj veliki protivnik u svemu .. Nikad ti nije bilo jasno, i nisi uspeo otkriti…kakvo sam ja to stvorenje.. A toliko si se borio i trudio da mi pronadjes slabe tacke..no bez uspeha.. I to te najvise nerviralo .. znam ja .. Krivo ti je bilo .. da se kod mene sve moglo.. i uspevala sam..bez niciju podrsku.. a najvise ti je bilo krivo, sto tebe jos nikad nizasta zamolila nisam.. DA, mogao si me ubiti.. …kad sam ti sa osmehom na licu govorila.. „neka dragi, mogu ja i sama“ Znam, i dalje ti nije jasno… odakle mi snage .. da se borim .. Ali eto .. otkricu ti .. Ti si mi bio najveca inspiracija.. davao mi snage da se borim.. a znao nisi .. Da .. da.. tako je bilo ..
Znam da ti stojim na putu.. to sam sad primetila .. Jer polako uplaseno spustas karte na sto .. I sad mi je sve jasno, kao suncan dan.. sad znam da si slab Igrac.. Zao mi je .. ali slabici poput tebe .. nije im ovde mesto .. Zato molim te baci karte na sto .. i gubi se ..
Godine prolaze kao vozovi, iza sebe ostavljaju neizbrisive oziljke srece, tuge, gneva... Cesto sam se nasla na okrutnoj raskrsnici zivota, tezila sam ka tome da je predjem sto bezbolnije i tise, kako moj izbor te surove staze ne bi povredio ljude koje volim. Kazu: "Ako ne volis sebe, ne volis druge". I ja sam neko vreme tako razmisljala.. danas mislim drugacije, zapravo treba da volis druge da bi voleo sebe.
Od svih ljudi koji te okruzuju izvlaci najbolje,uci od njih, budi svestan da i u najvecim negativcima ima neka dobra osobina, ali znaj da savrsen covek ne postoji,postoje samo savrsene namere!
Budi srecan ako neko u necemu napreduje, raduj se zbog te osobe bez ikakve trunke ljubomore i prekora.
Znam da covek u bilo kojoj situaciji ima dva izbora, iako ih mozda na pocetku ne primecuje.
Nekada ne mozes da se suocis sa istinom, ili neces da je cujes, da osetis kako ona moze biti bolna rana.
Takva sam bila ja... Imala sam drugaricu koja mi je bila kao sestra,davala sam joj sve: odecu,obucu.. zajedno odrastli ..isli na godisnji.. davala sam joj sve od sebe.. sve je tajne moje znala.. ,a ona je samo gledala da mi podvali. Moram priznati da sam negde u dubini moje tvrdoglave duse znala to, ali nisam htela da se suocim sa cinjenicom. Tako su prolazili dani,meseci,godine... Jednog dana sam nesto dobila, nesto sto ona nije mogla imati..a ona je pocela da besni,u njenim ocima se video zar ljubomore... pocela je da siri Price i moje Tajne nisu vise bile Tajne…
Tada sam shvatila kako je zivot okrutan i nemilosrdan. Ni danas mi nije jasno kako u coveku moze da prevagne materjalni interes i da zaboravi da voli,da pomaze,tesi kad je potrebno.
Malo je ljudi koji nesebicno vole, koji bi zivot dali za prijatelja,momka, devojku.
Ne dozvoli da te zaslepi moc,novac,visok polozaj u drustvu,to ce nestati jednog dana. Prepusti se iskrenom drustvu, dobroj knizi,ljudima koje volis, sportu.
Voli druge i ako oni mozda ne vole tebe. Oprastaj. Pokazi narednim generacijama da je sustina zivota u cvrstoj odluci,jakom karakteru, borbi, ali se nikada ne predaji!
Zivot nikoga ne mazi, svi cemo platiti za svoje grehove pre ili kasnije. Surovost zivota sam najbolje uvidela u sportu. Od malena sam obozavala Kick-box i gledati Fudbal... Stalno sam slusala komentare kako je to sport za momke a ne za devojke. Ali nije me bilo briga, sustina je i u tome da budes razlicit.
Nikad nisam dozvolila da me neko vidi kako placem,htela sam da budem od kamena. Ali kad covek uporno bezi od necega,poklekne kad se najmanje nada.
Verujem da se sve izgubljeno kad tad nadoknadi. Koliko god ti se ovo cinilo naivno i glupo.. postoje neke stvari koje ti zarobe srce bio to sport ili voljene osobe.
Zaista mi je zao sto neki ne shvataju da je u stvari zivot jedna utakmica, puna iznenadjenja, uspona, padova. Da,srecan je onaj ko ume da voli, to je rekao slavni Herman Hese. Zato budi srecan, veseo i voli druge, pokazi to onima koji to ne znaju. Onda ce vise voleti tebe.
Srecu cine sitnice, nama je zadatak da i to drugima pokazemo. Znas, zivot je jedna veoma duga,plaha,hladna i brza reka koju trebas preploviti, osetices bol,radost, tugu, srecu, surovost. Iznad te reke su mostovi koje ces preci samo ako budes istrajan, odlucan i ako se boris do kraja, jer ipak samo najbolji opstaju!
Nebo moje, sunce moje, Zagrli me, poljubi me! Zeljan sam ti pusta raja: Zagrljaja, uzdisaja; Zagrli me, raju moj! Tude bele ruke sklopi! Tako! Cekaj! Ljubi, ljubi!! Dok se teret ne izgubi, A srce ne rastopi- -ne izgori zivot moj!
Ostavi mi miris , da mogu da te pratim kroz hodnike vechnosti . Da mogu da te zovem glasom jachi od zvuka zvona . Da mogu da te volim kao shto rosa voli laticu ruze . Da mogu da te ljubim kroz zidove vechnosti . Da te ozivim svakoga jutra kad se probudim sama i shvatim ... da vishe nisi tu i da me samo ... miris vara..
----------------- Nikad se mrznja ne uklanja mrznjom. Samo blagost brishe svaku mrznju. Taj je zakon vechan i nepromjenjiv....
ja sam malo pripit pa ne zamerite : kaze ovako nekako, hmmmm.... bre nije ovo lako uopste jbteee
vino moja jedina i prava ljubav moja dama u crvenom lepotica sa toplim osmehom dama koja me grli i nosi u najlepse sne pijem ja nju, pije ona mene
ko je ne zna grliti lose ce proci ja je oduvek grlim sa merom i ehh lepo li nam je tako savrsen smo par ja i moja frendica u crvenom
ajd bando odoh spavati idem sa mojom "damom" da odslusam sledecu stvar pre nego sto "potonem"
http://www.youtube.com/watch?v=EPDLjw15gVA
----------------- Sanjajte kao da cete ziveti zauvek ! Zivite kao da cete umreti danas ! danju ovako: http://www.youtube.com/watch?v=mvBkbPEoeAI nocu ovako: http://www.youtube.com/watch?v=vAM-v-oo2o8&feature=related
Èekam u senci jednog starog duda da Mesec zaðe i skrivena tamom po uskoj stazi što kroz noæ krivuda da siðes meni èežnjivom i samom
Èekam a lenjo prolaze minuti i sati biju na tornju daleko veæ zora sviæe, blede mleèni puti a ja još èekam- i veèno bih èeko
O , šta je to što mene veže sada za jedan put , za jedan oblik tela i što mi duša zatreperi cela i sva nemoæna izdiše i pada kad me se takne jedna ruka bela
I sav zasenjen pred èudesnim sjajem lepote tvoje , slab , bez jednog daha kao da svakog èasa život dajem prilazim tebi pun pobožnog straha
Posræem, klecam, dokle me privlaèe ko provalija tamna i duboka i dok se strasnim prelivima mraèe tvoja dva crna neumitna oka
Kad bi zidovi moje sobe i moj jastuk mogli da govore, ispricali bi pricu... Pricu koja nema svoj pocetak, a trebalo bi da ima srecan kraj. Sad znam da je najlakse zaljubiti se, pokloniti srce. Najteze je stajati na peronu sadasnjosti i gledati voz misli kako juri ka proslosti. Jos teze je sedeti na ivici provalije i gledati reku koja odnosi tvoju misao o meni. Znam da nisi vredan mog razmisljanja, cekanja, secanja na svaki tvoj pokret i najlepsi osmeh. Neverovatan je, neopisiv osecaj, svaki put kad te ugledam. Ali ti si prilicno hladan. Ponekad se i vozovi vracaju na stare perone, mozda ce jednog dana zamisljeni prsti sudbine spojiti nase puteve na najlepsoj raskrsnici buducnosti...JA SE U SVAKOM SLUCAJU JOS NADAM DA CES SE PROMENITI...
Cujte ovu pricu i zapamtite svi da stvarno mnogo tuge ima u ljubavi
O Boze zasto mora srce da me boli zasto mora da se pati onda kad se voli
Ona bila mi je prva i bila mi je sve znacila mi je mnogo, nisam mogao bez nje A i ona ludo je volela mene na svako secanje na nju meni suza krene
Bila je savrsena stvarno ona prava nasa ljubav i nas fazon sve je bilo strava u drustvu je uvek nasmejana bila i kad je bila tuzna to vesto je krila
Volela je setnje i razgovore duge pored nje ja nikad nisam pogledao druge milioni cura na nju ne lice samo ona je pocetak ove tuzne price
Ref: Boze uzmi me subdina takva je da bez ljubavi bol uvek ostaje Boze uzmi me sudbina takva je bez ljubavi njegove meni zivot prestaje
Boze, sada proklinjem sudbinu svoju ja voleh samo nju ne bilo koju a ti razdvojio si nas da bez nje patim ja sve je to bila gorka istina
Zli jezici su hteli da me rastave od nje rekli su da ima drugog i da nije kao pre i ko neka budala ja verovah u price koje mi sada na bajke samo lice
A klela se da mene samo ona ime molila me je i plakala pred svima al ja nisam hteo tad na suze da padnem zbog prokletog ponosa sebi bol da zadam
Zeleo sam neku drugu tad da ljubim ali nisam bio svestan sta time gubim ipak reko sam joj slusaj gotovo je sa nama shvati sada ovo ostala si sama
I vec sledeceg dana poce da mi fali hteo da je zovem al mi ortaci nisu dali ’ma pusti kurvu sad je sigurno sa njim’ al ja nisam hteo da se pomirim sa tim
I zvao sam je bezbroj puta nikog nije bilo nesto se cudno iza svega toga krilo mozda je u skoli pomisljao sam tada i otisao do skole tu na kraju grada al ni tamo nije bila njen ortak mi to rece sigurno je kuci, vec je padalo vece trceci sam usao na vrata sobe njene bila je u lokvi krvi isekla je vene rekla mi je samo "zagrli me molim te’ i prosaptala tiho ’znaj volim te’ umrla je istog trena na rukama mojim i ja sam toga casa prestao da postojim Ref x2
U meni veèeras jedna reka razbila ogromna brda daleka, muèi se, urlièe, razmièe klance i kida svoje zelene lance i rije kroz moje srce i peèe i kroz oèi mi kipi i teèe.
U tebi veèeras ta ista reka èudno je meka. I èas je srebrna. I èas je plava. U njoj se tišina odslikava.
Svako u sebi reke druge pod istim mostovima sretne. Zato su naše sreæe i tuge uvek drugaèije istovetne.
Tvoja je ljubav kao potok što iz raja tece. Zbog tebe je moj život prepun srece. Šaljem ti poljubac sladi od meda, jer ti si sve što mi u životu treba...
Trebaš mi, snagu mi daj, budi moj pocetak i kraj. Umorna sam i svega me strah, zagrli me, trebam tvoj dah. Trebaš mi, snagu mi daj, budi moj put kroz trnje u raj...
-----------------
Pozurite piloti, brze letite da me dragoj, pokraj srca sto pre spustite lijepo vrijeme, sunce sija kisa ne pada
Poljubi me, zacaraj me sobom, zatvori mi oci cutanjem; da, u trenu zaborava, tobom zivim kao senka lutanjem. Bice mi se, tmulo do gorcine, zazelelo tudjeg zivljenja; jednog trena sopstvene daljine, jednog daha bez protivljenja. Poljubi me, zacaraj me, svedi sasud srca do izlivanja; obaj dusu, uzmi je, izvedi, da pocine od prebivanja; da, u trenu zaborava, tobom, zivim kao senka lutanjem, sklopim oci umorne nad sobom, i iscilim u te cutanjem.
Ona sjedi sto puta preko mene i smješi mi se ili mi se smije ta djevojka sa oèima koje pripisujem toplini detinjstva ona pije pivo i dražesno cijuèe beštija mala promukla od prošle noæi nemarno crnilo topi joj se s oka uplašena sipa drhtulja pogana ona se pridiže i naginje preko šanka odveæ smiono otpuhuje kolutove dima ona je parna lokomotiva traènice su naši ukršteni pogledi htio bih je tu pred svima lijeva oko vrata desna oko pasa volio bih miris vazelina na njenim usnama i uopæe volio bih ona miriše na ko junferica a znam da to nije veæ smo se jednom jebali na nekoj kamenoj plaži pokazivala je tragove na leðima ona je beštija koja voli polako poslije se kikoæe i kaže da sam najbolji mora da joj se dopadam veæ treæi put oblizuje usne palaca jezikom pa šapuæe nešto mladiæu do sebe slomiæu joj kièmu slijedeæi put na plaži izabrat æu najoštrije kamenje kurvica mala
Barka. 02. Sep 2008. 13:58:36 Ti si barka, sto po mome moru plovi. Barka koja zeli, moje talase da ukroti. Talasi udaraju pod nemirnim veslima, more nemirno, sve treperi, sve se lomi.
Iz dubine mora, cujes laku huku to ti More javlja da ti svoju dusu i srce otvara. Morski laki talasi te nezno milujuda i dalje morem plovis, da se ne bojis…
Iznad mora sunce sija, more zasvetluca. Polako se talasi smiruju a glas iz dubine se javi: "Barko mila zelim te, za sebe, zelim te imati, zelim te i dalje milovati" …
Za trenutak barka zastade iznenadjena Sama sebi rece: "zar sam dosla do cilja"? Ovde cu ostati, ovde cu se smiriti…. More ovo ce me voleti i srecu darivati…
----------------- Ostavljamo one koji nas vole zbog onih koje mi volimo,a ne pitamo se hocemo li povrijediti one sto nas vole i hoce li nas voljeti oni koje mi volimo. . . . . . . . .
Ova pesma to nisam ja,iako sam ih napisala. Ovi jauci,to nisam ja,premda sam ih zbilja uzdisala. Moj pravi zivot,ja sam samo disala. Jer ja zivim i kad pesma umre. Ja zivim i kad patnja mine. Ima u meni nemira dragog,a ima i moje sirine. Ja pustam i drugog da govori za me. A i sama govorim druge same. Ja ne marim covek biti ako sam uzela ljute bogovske reci... O,JA... Ja sam od sebe i manja i veca. O,JA. Moja druga i moja treca. Ja ne sanjam o sreci.No ne sumnjam o sreci. Gle ovog dvojstva i trojstva moja, Ima u meni tmine, no ima u meni i vedrine, i moja divna sloga. ***************************************
----------------- Kada cujes ne veruj.Kada vidis posumnjaj.Kada dozivis ne zaboravi.
Boze koji si me do ovoga casa doveo nevidljiv vodi me i dalje koncu mojih zelja. Ne ostavi me umorna i sama nasred puta. Obrazi su moji bledi i moje misli nemocno ko moje ruke vise. Boze daj da novo plavo jutro iz umora digne moje misli da kroz blede ruke prodje mlaz crvene sveze krvi. Budi nad mojom glavom moja pratilica zvezda.
Srce ,moje misli veèito neku tužnu misao i ma šta sa mnom bilo ; budem li nekom postala žena verna il dragana ili ma šta drugo ili budem uvek smerna sanjalica ostala.
Bude li duša ,moja sveto sedište jedne ljubavi ili srce ,moje bolno ,sediste svih nežnosti TI MENE UVEK VOLI
Jer ,srce moje misli veèito neku tužnu misao što jedino mene boli.
I ma èega da se latim plemenitog ili zlog mognem li zbog drugih da patim ili budem neku sreæu srca svog tuðim bolom kupila; budem li katkad praštala ili se uvek budem svetila ZNAJ DA SAM GREHOVE SVE VEÆ DAVNO ISKUPILA I DA SAM ZBOG SVEGA ISPAŠTALA I UVEK MI OPROSTI
Jer srce ,moje misli veèito neku tužnu misao ŠTO MENE JEDINO BOLI .
----------------- Ljubav je nepobediva ...njen je korak , kao korak vojske koja pobedjuje....
Samo je nebo dom ,tu cu se vratiti ... Tamo se necemo ,nikada rastati....
Laki koraci u pijesku, do sutona, u noc. Tragovi u tami, zora nece doc. Cuvajmo veceras, sutra ne postoji za nas nase nade nema, u nadi nam je spas. Reci mi da sanjam dok vodis me u mrak, sapatom me lazi dodir ti je lak. Da poslije ima jos, necemo si reci ko da sutra umiremo umiremo bez rijeci. I jos samo jedan osmijeh oduzima mi dah al znam da ne bih smjela zivjeti za mah. Al zivimo za danas sutra ne postoji za nas dok smo svjesni svega, ne ispušstamo ni glas.
Polako stize zora, gubi nam se trag, odlazis zauvijek, zauvijek si mi drag. Al vjecno te se sjecam, zauvijek ti si tu nekada sam znala, sad ne znam istinu. Pokazala se vrijednom i taj bezvremenski dan, rekao si jednom: "Nas zivot, nas je san."
Zbogom ! ...Nikada mozda necu Tvoj nili vise cuti glas, Nikada nece ruka moja , Grleci tebe u samoci Rasplesti tvoju gustu vlas; Niti ce ikada vise moci Carobna senka tavne noci U zagrljaju naci nas ... I sve to zasto?Ja sam znao: Tuga i radost-sve je san . I dok sam slatki san snivo’ s dragoscu ja sam ocekivo Rastanka naseg tuzan dan.
Tako pobozno fakir pada. Sluzeci verno Bogu svom : Svrsetak igre smrt mu sprema, Al on od smrti straha nema , Nego se gordo sreta sa njom.
Vojislav Ilic
----------------- Ljubav je nepobediva ...njen je korak , kao korak vojske koja pobedjuje....
Samo je nebo dom ,tu cu se vratiti ... Tamo se necemo ,nikada rastati....
Sto si se vratio .. Nisam te zvala.. Sto si se vratio .. posle godinu dana .. Sad mi ne trebas vise .. Vec sam te zaboravila.. Kako te nije stid.. Ulazis na vrata, kao da se nista nije ni dogodilo .. Ulazis onako, kao da se vracas sa nekog putovanja .. I ponasas se kao da nista nije bilo .. Ponasas se onako, kao da sam jos uvek tvoja.. Ne dragi .. nisam vise ona ista.. sto sam nekad bila.. Idi.. dok su ti vrata jos otvorena.. Idi vec sam te prebolela I kajem se sto sam ti poklonila moje najlepese godine.. Hocu da to znas.. Bio si totalna greska u mom zivotu .. Zato ne vracaj mi se vise .. jer nemam vise sta da ti dam.. Zar si zaboravio, da si svojom odlaskom sve moje poneo..
Vi sto besciljno lutate ulicama zivota... tragate za srecom ...u drhtavoj ruci s nagorelom svecom i morem tuge u oku... Vi sa tim setnim pogledom... sto sa skrivenom zaviscu gledate.. i ocekujete da ce da svrate... i kod vas neki srecni dani... Ponavljajuci one vec izlizane reci ,,ma bice bolje" skrivajuci da u stvari nemate volje... ni snage ni strpljivost tragati vise...al pravite se da idete dalje..
Vi izgubljeni u vremenu i prostoru... koji ne znate odakle ste dosli ...i na koju stranu biste posli... Medju tolikim tragovima sto neznate...koji je trag onaj pravi... koji ce vas povesti ka sreci... I cekate odgovor mada znate da ga niko nece reci... pomoci nema morate odluciti sami... A tragovi su tako bledi... skoro nepostojani...
Eh kako vas pogadjam zar ne? Otkrivam vam zelje skrivene ...i poznajem dane prozivljene boju i ukus im znam ...mozda bas zbog toga sto sam i ja jedna od vas ...vas tragaca srece.
Vjerujem da sunce sija poslije kiše vjerujem da osveta nije ispravna vjerujem da prvi utisak traje dugo vjerujem da nema ništa ljepše od iskrenog osmijeha
Vjerujem da nešto dobro æe izaæi iz lošeg vjerujem da je život dobar kakav da je vjerujem da svi imamo svog anðela èuvara i vjerujem da ako èiniš dobro biti æeš nagraðen..
Vjerujem da nekad nema obješnjenja vjerujem da novac ne može kupiti ljubav vjerujem da ne znaš šta imaš dok ne izgubiš i vjerujem da novi dan dolazi poslije svake zore.
Vjerujem da svako ima pravog prijatelja vjerujem da živjeti je najljepše iskustvo vjerujem u moæ pjesme vjerujem da se sreæa ne gradi na osnovu tuðeg bola.
Vjerujem da Bog je stvorio sve vjerujem da stvorio je nas da nas testira i iskuša ali nema veza sve je dobro dok vjerujem
Kad budem mrtva... ljubavi moja... Ti tuzne pesme mi ne poj... Ni ruze ni senovito kipar drvo... Vise glave saditi mi nemoj. Nek’ se trava nada mnom zeleni.. Mokra od kapi rose i kise Ako hoces, ti misli o meni.. Ako neces, ne secaj se vise.
Hlad od kipra necu tad osecati.. Za kisu i ruze tada necu znati.. Ni poj slavuja na kiprovoj grani.. cut’ necu tuzni k’o da i on pati.
Samo dok sanjam u vecnoj tami.. U kojoj se jutra nikad ne zlate.. Mozda cu te rado zaboravu dati... mozda cu rado misliti na te....
Po dobrome ili zlu, jednom zauvek,pamticu te, ponecemu; Po koraku,recima,pogledu il’ bolu, Svejedno,pamticu te: po suncu,po danima sto ih je bilo malo, tragu na usnama i telu, Osmehu ,upucenom samo meni; PAMTICU TE ZAUVEK!
----------------- Ljubav je nepobediva ...njen je korak , kao korak vojske koja pobedjuje....
Samo je nebo dom ,tu cu se vratiti ... Tamo se necemo ,nikada rastati....
Postoje ljudi.. koji nas mrze i preziru. Koji od nas zaziru, i onih koji su nam veoma bliski ciji su udarci podli i niski u trenu kada se najmanje nadamo. Obicno u trenu kada padamo, u tuge neke i beznadja.... Postoje ljudi, kojima hobi je svadja, i koji zivot trace na intrige. Oni ispali iz svake lige, ne znajuci kako da se u iste povrate na staro da se vrate i otrgnu od zivota dosade kojim zive.... Postoje ljudi, koji nas za sve krive, i pred sudove morala stavljaju, pricaju lazi,ogovaraju, samo da dokazu koliko smo losi u stvari, sta nevalja i sta nam kvari put do neke nedostizne srece.... Postoje ljudi od kojih nema kukavice vece, no sto su oni sami, slepci sto ne vide da zive u tami koju su sami sebi stvorili, za koju su se borili i protracili zivot u pakosti..... Postoje ljudi koji ne znaju za radosti jer isuvise preziru druge i kule grade na nasim temeljima tuge, uzdizuci sebe do neba, grabeci vise nego sto im treba pa onda opet nas za sve krive zato sto bez srece zive.
A onda jednom..... kada ostanemo bez snage i moci i krenemo tamo gde svi moramo jednom poci i umorna dusa mreti kad nam krene svenuce i zadnje sto moze da vene. Lezeci na odru,poslednjoj postelji pokorno pred bogom i njegovoj zelji. Suza kao kise,tih necujan romor zacucemo postojecih ljudi nam govor.
Postojeci ljudi, o nama sve ce najbolje reci reci pohvale preko usta ce im teci kako smo bili veliki ljudi, kako nas zivot pogresno sudi, kako smo imali dusu cistu, bas kao njihovu veliko istu, i hvalospeve ce silne speti, pitajuc zasto moraju mreti duse sto iskrene i dobre behu? Reci im hvale u svakom ehu da covek ih prepoznati ne moze O ,u ovom trenu reci mi samo jedno boze istinu sto ce covecanstvo vecno kriti Zar da bi drugima bili dobri mrtvi moramo biti?
...nocas sam usnila andjela belog... velicanstvenih krila i lika prelepog ... koracao je necujno..tiho ka meni..za sobom ostavljajuci tragove svetog. Pridje mi blizu nadohvat ruke...i nemo me posmatrase u noci jednim pokretom dize mi glavu... i zagleda mi se u suzne oci i rece: Ne placi... sve ce te boli jednom proci. Digni glavu nemoj da se predajes.. kreni dalje na pomolu je novi dan.. na pola puta nemoj da stajes. Ne placi... znam da boli ali me poslusaj...suze tvoje niko nije vredan premalo je vremena da bi tugovala zapamti zivot je samo jedan. Ne placi... znam da ga volis vise od sebe... i da on je zivot tvoj al ponekad i zivot zna da izigra... porazi nas i dobije boj.... Al zato ne placi... kreni dalje na pomolu su bitke nove.. Naoruzaj se osmehom i ponosom... I listaj poput pupoljka u cvetu, a ne ruza orosena rosom. Samo ne placi... jer on u stvari nije bio vredan ni osmeha... ni suza.. a ponajmanje tebe ... I ne ne pomisljaj da si losa..neko i tebe zeli za sebe, Samo ne placi... znam da boli.. ali zapamti.. Kolo sudbine se i dalje okrece ... negde u ovom svetu postoji covek ciji ces ti biti andjeo srece. I zato ne placi...
Zasto je o tebi uvek najteze,sastaviti pesmu..napisati stih.. i zasto si ti tako poseban... posebno drugaciji od drugih svih..
Mozda zbog neumorne suze...koja mi iz veceri u vece liju.. misli posvecenih tebi...ljubavi sto se u meni krije. Mozda zbog bola i tuge..sa kojom se s mukom borim il mozda bas...mozda zbog toga..sto te u isto vreme mrzim i volim. Mozda zbog toga sto puno si dao...a jos vise si eto uzeo Mozda sto ...temelje sto sam gradila..ti si pretverao u prah i pepeo.
Mozda sto eto dobro ti dadoh...a ti zauzvrat dade mi zlo mozda sto sam volela..ruku ti pruzila...a ti me za istu ujeo.
nije mi stalo... Nemoj da me hranis poezijom... ne zelim da znam... neka ovo bude moje jutro... imaj milosti... idi... Neka ce te druga zvati umilno..polivati se recima tvojim... Nije mi stalo... nemoj da mi grlis uzdahe... nema im spasa... neka ovo bude nas kraj... smiluj se... Neka te druga vodi ka izvoru poroka... Ja sam umetnica... grlim samu sebe... Ma nemas ti snage...da taj zagrljaj podneses... ljubomoran bices... na moj ples bez partnera... na moj smeh bez povoda... na bludnost u pogledu... na obnazene grudi...
Moja umetnost je na mom dlanu... pod mojim stopalom... u mom dahu... kada to budes razumeo... bice kasno... Postaces pesnik i pevaces... o bolesti i razvratu... i nikada neces biti ono... sto poezija trazi... Zato nemoj da se trudis... pusti da sedim... sa sobom u krilu... a ti ostani ono sto jesi... jedan u mnostvu dzentlmena... koji ostavljaju dami citav svet... na poklon...
Lezim na krevetu… razmisljam i pitam se.. gde li si ..kako si..sta li radis.. ? Dali si mozda pronasao ono izgubljeno.. ? Dali si mozda pronasao ono, sto nisi mogao da nadjes kod mene…? Dali mozda ponekad pomislis na mene.. ? dali se ponekad setis nasih zagrljaja..? Dali u tom trenutku osets grc u stomaku? Dali se zbog necega pokajes? Osecam .. Osecam da ti jako nedostajem .. Osecam .. i znam da uvek kad prodjes gradom, pomislis na mene.. Znam, da svaki put kad sretnes svoju komsinicu, i osetis njen Parfem, zajecas.. Da, ta tvoja komsinica, a slucajno moja koleginica … koja koristi isti parfem kao i ja.. „slucajno“ tvoj omiljeni Zenski- Parfem..
i dok lezim tako na krevetu... osecam … da jos uvek razmisljas o meni .. o nama .. i znam, da ti sve moje nedostaje.. jer si pored mene imao bas sve…sve sto si pozeleo .. A znao nisi .. razumeo nisi… moj nacin ljubavi.. Zudno si trazio od mene da cujes carobne reci.. zelju… ispunila ti nisam .. znam .. mozda sam i pogresila ali ne kajem se.. jer svako voli na svoj nacin .. jedino mi je zao, kad si na rastanku rekao.. da ljubav osetio nisi… A ja vise snage imala nisam, da ti objasnjavam.. da nismo svi isti .. Kad si rekao da mora da ides, i da nemozes vise ovako.. Pustila sam te da odes... moj odgovor je bio .. "OK, kako ti zelis" ocekivao si neku drugu reakciju od mene.. Rekao si da sam sa time pokazala koliko mi znacis… Nije tacno… dobro si znao, da ti nebi nikad rekla „OSTANI“ ! A znao si da te volim.. no i ponos tvoj izgleda da je bio jaci od moji.. ili smo mozda obadvoje bili i previse tvrdoglavi… Ne znam .. jer od tada te nikad vise nisam cula.. Sa vremena na vreme pustis neke signale.. koji dodju do mene.. ali i u njima se oseti ponos.. ipak .. nije jaci od moj.. jer ja signale ne pustam .. ne na tvoj nacin.. njih drzim tajno u sebe… i po nekad tako ..napisem po koje pismo .. Mozda ces jednoga dana sve ovo procitati .. a mozda i neces .. Mozda mi nekad ponos dozvoli da ti sve ovo pokazem … Da ti pokazem da sam ja svoja osecanja izvela samo na papiru.. Ako dodje do toga .. nemoj me nista pitati .. jer odgovor si vec cuo.. SVAKO VOLI NA SVOJ NACIN…
Kad god su me pitali, sta je ljubav, Nikad nisam znala kako da odgovorim .. Nikad nisam znala .. sta je ustvari ljubav .. Znam samo kada je tu .. da ne razmisljamo nesto preterano o njoj .. Jednostavno nam je lepo .. Cini nas.. srecnim .. Cini nas slepim .. Dali je ljubav zaista sreca… ? Dali je mozda slepa ? Odgovor ne znam .. Znam samo kada je tu da imamo osecaj da se nalazimo na sedmom nebom .. A kada nestane.. spusti nas u najvecu .. tamnicu.. Tamnicu bez izlaza.. Ako je ljubav zaista lepa.. Sto to onda radi sa nama ?
Evo odgovor.. jedne devojke Ljubav je,ponekad cool, a ponekad sranje Kad nekad letis, a nekad padas.. I kad nemas cemu a opet se nadas Ljubav je cudna Ponekad slepa Zna biti bolna, ali i lepa Dodje ti slucajno bez kucanja.. sama…isto i ode…a iza nje tama ! Ljubav je stvarcica .. zajebana jako… Ma ko jos zbog nje nije plakao… I ko jos zbog nje nije molio… Taj nikad nije ni volio.. Ljubav je ponekad SHIT i lom.. A onaj koji voli..zaprezni konj To nam je cinjenica dobro znana… Imali smo mi, svi takvih dana… Ljubav je ponekad cak i slatka.. ali je linija do gorcine, jako kratka I niko ne zna, kako je tebi.. Kada i kaze : Gotovo je, ajde odjebi Eh , al sam inspiracija pesimizma.. Al ljubav nije tema optimizma.. I sta da se radi .. sta je .. tu je.. Svaka svoju sudbinu kuje… Al, ma koliko ona bila teska Bila ona stvarna ili greska… Niko od nas bez nje nemoze.. Ne moze se iz ove koze.. I zato, volite… i ljubite… Al samo pazite..pamet ne gubite… Jer uzece vam vise nego sto je dala… Uzece dusu.. a nece reci hvala….
Bezbrojne su ochi po tvom stasu pale Ko umorna jata na pomorsku ladju, i sve ocharane,za trenutak stale Da na tebi odmor i lepotu nadu.
Bezbrojna su usta rekla da te ljube, Iumukla zatim,da nikada vishe Ne prozbore reci ni nezne ni grube, Jer tebi rechena rech -sve druge brishe!
Bezbrojni junaci prate tvoje stope Kad ti ,ko bozanstvo strashno,sidjesh k nama Ibezbrojne strasti zaplamte ko slama, Ibezbrojna srca crnom krvlju lope...
I niko ,i nikad,ne dotache vrele Usnw tvoje ,niti rech ti neznu zachu, Samo ,ko dve sestreu bezglasnom plachu, Dve se dushe nashe u miloshti srele.
Ija sam gospodar tvoj i tvog tela, Ko despoti stari vladam tobom sada, Sam napajam usta sa svih tvojih vrela, Isva neznost tvoja samo na me pada......
Podignucu glavu svoju ponosito, Ikao mujezin s tankog minareta, Dok poda mnom shushti nepregledno zito Ina mesechini plavi kukolj cveta,
Uzviknucu gromko kroz predele neme, Da obuzme svakog nevernika strava: "Jest,samo je ona lepotica prava, A ja njezin prorok za vechito vreme! "
----------------- Ljubav je nepobediva ...njen je korak , kao korak vojske koja pobedjuje....
Samo je nebo dom ,tu cu se vratiti ... Tamo se necemo ,nikada rastati....
Zabranih mu nocas da upali svece jer svece se pale kad se nesto slavi a mi eto sedimo svako s svojim bolom razloga za slavlje nismo ni imali.
Spremila sam veceru kao svakog puta i na sto iznela servis od porculana i to onaj posebni sto ne koristim bas cesto vec samo u posebno svecanim prilikama
I sedosmo za sto svako na svoje mesto gledajuci se nemo preko hrane,pica oci malo mutne,usne malo neme i tuga u ocima dva smusena bica.
Progovori tiho s glasom punim straha naslucuje da mu imam reci nesto govori mi da me ipak dobro zna i ako kad lazem,znam da lazem vesto.
Al oseca eto i on ove noci da rastanak nemo titra u vazduhu gleda me u oci,prodiruc u dusu prstima mi lagano dodiruje ruku.
A ja skrivam pogled na ivici placa sa zeljom da vrisnem naglas iz sveg glasa jel kad nekog volis a okreces ledja tada nema tu utehe a nema ni spasa
A ja eto volim vise i od sebe da je zivot trazio i njega bih dala i u zadnjem casu ja istinu spazih taj ce covek dusu uzet ne rekavsi ni hvala.
I zato je mozda najbolje ovako stisnut zube i protiv volje reci kraj jer danas bolece oh jos kako bolece al sutra bi bolelo jos vise znaj.
I zato ne zelim da se pale svece jer svece se pale kad se nesto slavi a mi nocas sedesmo svako s svojim bolom razloga za slavlje mi nismo imali.
Šute šume i rijeke, more bez vala sniva, vjetar u spilji smiren otpoèiva, a tamna noæ je puna tišine, koju stvara bijela luna: svu ljubavnu milinu mi sakrismo u tminu: nek ljubav naša veèeras ne diše nek se ne glasi, nek su nijemi poljupci i moji uzdasi.
----------------- Ljubav je nepobediva ...njen je korak , kao korak vojske koja pobedjuje....
Samo je nebo dom ,tu cu se vratiti ... Tamo se necemo ,nikada rastati....
Èekaj me, i ja cu doæi, samo me èekaj dugo. Èekaj me i kada žute kiše noæi ispune tugom. Èekaj me i kada vruæine zapeku, i kada meæava briše, èekaj i kada druge nitko ne bude èekao više. Èekaj i kada èekanje dojadi svakome koji èeka.
Èekaj me, i ja æu sigurno doæi. Ne slušaj kad ti kažu kako je vreme da se zaboraviš i da te nade lažu. Nek poveruju i sin i mati da više ne postojim, neka se tako umore èekati i svi drugovi moji, i gorko vino za moju dušu nek piju kod ognjišta. Èekaj i nemoj sesti s njima, i nemoj piti ništa.
Èekaj me, i ja cu sigurno doæi, sve smrti me ubit neæe. Nek kaže tko me èekao nije Taj je imao sreæe! Tko èekati ne zna, taj neæe shvatit, niti æe znati drugi da si me spasila ti jedina èekanjem svojim dugim. Nas dvoje samo znat æe mo kako preživjeh vatru kletu - naprosto, ti si èekati znala kao nitko na svetu...
----------------- Od misli sve potice,i dobro i zlo .
Mozda smo zalutali hodnicima beznadja i nismo nasli povratka put mozda je svaka prevara sladja i drugih zena topliji kut. Mozda su lepse,mozda su bolje i imaju cari i imaju drazi, mozda su nasmejane,imaju volje i imaju ono sto ti se trazi.
Mozda su pametne,mozda su glupe budu za noc pa okrenu ledja mozda su jeftine,mozda su skupe ne,necu pesma da ih vredja. Mozda su ovakve ili onakve to samo moze da se nagadja mozda su nikakve mozda su svakakve bolje su! to je ono sto pogadja.
Bile su uvek u prvom planu, uvek su uzimale moje mesto a ja sam eto imala manu i morala da se zamenim cesto. Al moja mana i nije mana neki bi pametni rekli vrlina ja eto ne volim na dva dana ja volim eto kroz broj godina.
Volim iskreno,duboko snazno i volim dusom i bicem celim i jedino sto je meni vazno da svoje s drugima nikad ne delim.
A tebe delila sam s zenama raznim a da to nisam cak ni znala i sada nazdravljam s casama praznim u cast mog imena zvanog budala.
U cast imena i u cast zena u cast jer bol je otkupljena i u cast svega tog reci cu ti dati MA IDI S NJIMA NEK TE SRECA PRATI.
"... i pljujte me zato ko strashila sveta. Ja vas uchim sramu i niskosti skota Kunite me glasno.Zar to meni smeta? ...imate poshtenje ,ne znate sta znachi; i imate proshlost,leshevi shto trunu i ljubav sto mrznju sa sobom povlachi i imate veru ,zezboznistva punu..."
----------------- Od misli sve potice,i dobro i zlo .
... da si mi blize tu… bar u istome gradu, Bilo bi mi lakse mnogo ..mnogo lakse nego li sad mozda bi tada dopreti mogao …do tebe moj glas. Mozda bi ga tada cuo ..no i ako nebi znala bih u stvari da se pravis gluv i prestala tesiti se …da me u stvari ne cujes dobro.
E,da si mi samo malo blize… da se sretnemo onako… cisto slucajno… u nekim ulicama grada ovog… pa da uporedimo otkucaje srca ja mog ..a ti tvog i vidimo kucaju li u istom taktu … a ne ovako..... samo ispisane reci a opisnih prideva je tako malo u njih nece stati niti je stalo …sve ono sto reci bih htela.
Kad bih samo mogla.. Pokazala bi ti koliko mi ustvari znacis .. a ne ovako,samo prazne reci Da..... sve bi bilo drugacije… kada bi se dotakle ruke…a pogledi sreli shvatili bi sta hocemo,a sta smo hteli .. koliko smemo i koliko smo smeli … poigrati se ljubavi ovom..... i prepoznao bi tada..u mom oku tvoj lik.. u mom srcu tvoje ime shvatio da te u celoj meni ima.. shvatio bi i ono neshvatljivo ..
Ne pitaj.. tko sam u stvari ja i kako mi prolaze dani tamo negde daleko na severu cemu trag suze na reveru i beskrajne jame tuge u ocima. I ne pitaj.... kako mi prolaze noci i sta li radim u sitne sate, kada se kazaljke poklope ne pitaj mislim li na te.... Ne pitaj nista i ne lomi svoje srce u tiha predvecerja ne misli i ne tuguj zamnom ne boj se tu si u mislima mojim uvek si samnom al misliti o meni nemoj vredna nisam.... Sto bih ti ja mogla dati a sto vec nisam drugome dala nekom ko neznade reci ni hvala eh na cudne greske zivot navodi nas... I zato ne pitaj i ne budi se s imenom mojim na usnama tamo na jugu. Ne uzgajaj zbog mene tugu u toj prelepoj basti sto zivot se zove jer ti si izuzetan cvet u njoj. Jedan od onih posebnih i retkih kojima treba samo malo paznje i ljubavi da bi zamirisali i procvali. I zato ne pitaj vec kreni dalje nije bitno tko sam ja nije vazno osecam li sta samo produzi tako je najbolje
Otac me je jos vodao za ruku, kada smo seli... Kafana kod spomenika na Trgu Republike.
Kraj naseg stola, sedeo je par... On kaze : " reci sve sto imas dok popijem pivo ". Ona cuti i gleda u flasu iz koje nestaje pivo i kao da gleda u pescani sat iz koga cure zadnja zrna peska...........
Liši me vida: gledaæu tvoj lik, zapuši uši moje: slušaæu te, onemi me: al’ zvaæu te kroz krik, bez nogu još æu k tebi naæi pute. Slomij mi ruke: hvataæu te srcem; zaustaviš li srce meni, sam moj mozak tad æe kucati i bdeti; a ako mi i mozgom užgaš plam - na krvi svojoj ja æu te poneti.
Jos jedna svadja milo moje! Koja po redu? ... Ma ko bi ga znao.. Odavno ih ne brojim vise.. al svaka od njih na srcu mome ... novu reckicu napise... budi siguran u to! I nema vise mesta za reckice nove. Bonus je ispunjen...
Mozda je vreme da zakljucimo.. zakljucimo ove snove ..i stavimo tacku na sve. Privedemo kraju ovu predstavu ..lose napisanog repertoara ... i krenemo dalje svako za sebe ... svako svojom stranom trotoara u ovoj ulici sto zivot se zove...
Mozda je ipak tako najbolje. Ko to zna? Niko .. Niko nista ne zna. Vreme ce pokazati svoje. Znam da hoce. I uvidecemo sve nase greske i one tvoje... i one moje... shvaticemo u stvari koliko su bile teske.. Shvatiti al kasno....
Znam da otvorice ti se oci ...i pozeleces me opet pozeleti al u nevreme... ja ti se tada vratiti necu moci ...ni tada,ni ikada vise...... Sve ce nam pokazati vreme. I pokajanje,i bol,i mesta gde gresiti smo znali i cinjenicu da kasno je za sve ... razlog zasto smo na kraju sami ostali a poduzeti necemo moci nista voljeno moje.
Koja sam ja budala .. Jos sam sama .. i cekam… sa nadom da ces se jednom vratiti .. A negde u dubini duse .. Osecam .. Osecam .. da se nikad neces vratiti .. Ali opet cekam .. Hocu .. Hocu da probudim .. Lavicu u srcu .. koji si je tvojim odlaskom uspavao … uspecu .. obecavam .. obecavam sebe da hocu … Probudice se uskoro… I kad se probudi Dragi moj .. Znam .. trazices me .. ali me neces vise naci Necu imati .. ni ime .. ni prezime .. Necu imati .. ni ulicu .. ni adresu svoju.. postacu .. tvoja senka .. Zazalices zbog svega sto si mi uradio.. Nisi trebao .. Pogresnu si dragi ostavio.. Da…postacu .. tvoja senka .. Pozeleces da me dodirnes.. Vikaces i molices da ti se vratim .. Molices da ti oprostim… Sve ce biti uzalud… Postacu tvoja nocna mora .. Mucicu te bez i malo milosti .. Udaricu .. gde najvise boli.. Mucicu te …tako bezobrazno… Tako .. kako samo Lavica ume..
Ti koja imaš nevinije ruke od mojih i koja si mudra kao bezbrižnost. Ti koja umiješ s njegova èela èitati bolje od mene njegovu samoæu, i koja otklanjaš spore sjenke kolebanja s njegova lica kao što proljetni vjeter otklanja sjene oblaka koje plove nad brijegom.
Ako tvoj zagrljaj hrabri srce i tvoja bedra zaustavljaju bol, ako je tvoje ime poèinak njegovim mislima, i tvoje grlo hladovina njegovu ležaju, i noæ tvojeg glasa voænjak još nedodirnut olujama.
Onda ostani pokraj njega i budi pobožnija od sviju koje su ga ljubile prije tebe. Boj se jeka što se približuju nedužnim posteljama ljubavi. I blaga budi njegovu snu, pod nevidljivom planinom na rubu mora koje huèi.
Šeæi njegovim žalom. Neka te susreæu ožalošæene pliskavice. Tumaraj njegovom šumom. Prijazni gušteri neæe ti uèiniti zla. I žedne zmije koje ja ukrotih pred tobom æe biti ponizne.
Neka ti pjevaju ptice koje ja ogrijah u noæima oštrih mrazova. Neka te miluje djeèak kojeg zaštitih od uhoda na pustom drumu. Neka ti miriše cvijeæe koje ja zalivah svojim suzama.
Ja ne doèekah najlepše doba njegove muškosti. Njegovu plodnost ne primih u svoja njedra koja su pustošili pogledi gonièa stoke na sajmovima i pohlepnih razbojnika.
Ja neæu nikada voditi za ruku njegovu djecu. I prièe koje odavno za njih pripremih možda æu isprièati plaèuæi malim ubogim medvjedima ostavljenim crnoj šumi.
Ti koja imaš ruke nevinije od mojih, budi blaga njegovu snu koji je ostao bezazlen. Ali mi dopusti da vidim njegovo lice dok na njega budu silazile nepoznate godine.
I reci mi katkad nešto o njemu, da ne moram pitati strance koji mi se èude, i susjede koji žale moju strpljivost.
Ti koja imaš ruke nevinije od mojih, ostani kraj njegova uzglavlja i budi blaga njegovu snu.
----------------- Od misli sve potice,i dobro i zlo .
Treba mi neko.. Neko ko, nikoga nema .. sem mene.. Mozda neko, ko nije odavde … neko.. Kome cu ja biti sve u zivotu… Zena, sestra, drug … neko … Da me u ljubav uveri .. Da me uveri ..i pokaze…da ona postoji .. neko .. Da me voli takva kakva jesam .. Treba mi neko Da smiri Lavicu u meni.. i da se mene ne boji .. neko … Ko ume da se bori .. neko … Ko ume da prati korake moje.. Ko ume da hoda mojom stazom .. puna trnje.. Treba mi neko.. Koji se ne plasi tuge .. Neko ko se ne plasi smrti… Treba mi neko… Kada pijem .. da nazdravlja samnom .. Kada se veselim .. da se i on smeje… Kada placem .. da mi suze brise.. Treba mi neko .. Neko .. slican mene.. neko kome je dusa jos ziva i ume da zivi ..
Ponekad mi kroz glavu prodju u trenutku slabosti eto nadodju sva tepanja i imena kojima si me znao zvati sve zakletve i obecanja koje nikada nisi smeo dati.
Ponekad me kroz misli prenu i zaustave mi dah u istom trenu sva tvoja ponizenja,lazi i uvrede i svaki moj poraz koji je naslucivao tvoje pobede.
Ponekad mi pred ocima zatitraju sve nase neznosti mi nadohvat ruke zaigraju i shvatim tada da ovo malo duse i dalje te trazi traga za tobom al te ne nalazi od gomile lazi
Ponekad mi u usim zazvoni eho ZIVOTE MOJ ...to bese rec koju si vise puta reko i bese divno slusat taj sapat dok si izgovarao koga si tada u tom trenu sebe il mene varao?
Ponekad eto sve to tvoje zakuca na moja vrata i ja se setim i tebe i bola kao krvavo izgubljenog rata i u tom porazu uspem da sebi nasmesim se tiho jer ti moje bese sve a ja tebi tek nista i niko.
Ceznem da me dodirom poneses do ivice neba, gde sve prestaje. Ceznem da osluskujemo vetrove u liscu i prve korake mlade gazele. Budi ONA u mom bicu, koracaj tiho da ne probudis oluje uspavane dugim cutanjem. Poravnaj poleglu travu, uzdrhtalu na prve stope. Otvori mi oci poljupcem i ucini da se ne plasim, ne drhtim od nepoznate munje koja ce mi probiti srce. Osluskuj moje disanje kao govor brezovih suma i sapni mi da si staza na koju slobodno mogu da zalutam. Otmi mi misli o prolaznosti, o gubicima i ocaju. Zgrabi me kao barku i odnesi na pucinu, daleko.... Da u zagrljaju tvojih talasa osetim svu tezinu neba pod zvezdama.
Ona je bila sasvim obicna devojka, jedino su stvari oko nje bile neobicne. Obicno je znala dobro da nanosi na lice neobicne boje.
Ona je bila sasvim obicna devojka, samo je po naravi bila neobicna. Obicno je znala da se ponasa neobicno u obicnoj situaciji i obicno je skrivala svoju neobicnost, neobicno otkrivajuci svoju obicnost.
Ona je bila sasvim obicna devojka, samo sam ja pomalo obicno neobican.
Svako jutro kad sunce izlazi nesto lijepo u meni ozivi, ostjetim u srcu kako ljubav raste i buja ko snazna uzavrela plima da bih ljubav mogla dijeliti sa svima da bi srce ljubav poklanjati moglo i da ipak meni jos ostane mnogo. Toliko je ljubavi prosuto po svijetu iz Bozijeg cistog nepresusnog vrela da bi svaka dusa mogla da zagrabi koliko joj treba koliko bi htjela. Svako ko te zeli moze ljubav naci i otvorit kapiju neslucenoj sreci jer ta iskra u nama svjetluca njen je izvor usred naseg srca. Da nema Tvoje ogromne milosti kako bi ljudi mogli zivjeti ljudi bi bili tako nestretni da na svijetu nema nimalo ljubavi. Kako bi raslo dijete maleno bez majcine ljubavi ne bi imalo, ono bi jadno kao cvijet venulo i cijeli zivot u tuzi provelo. Zato kad ljubav u srcu ocutis nemoj da je ko pticu zatocis sirom otvori vrata scana nek’ ljubav poleti ko ptica slobodna i ljubavnu slast ces da osjetis kad ljubav neko dragom poklonis.
----------------- Od misli sve potice,i dobro i zlo .
Imala je jednu tonu a mozda i vise..? Stnovala je u vagonu kad su padale kise. Imala je Veelike usi i veliik ogromaaan nos, obicaj da sve porusi, trcala je maraton.
Ali jednoga dana kad je ljubav ojacala, napustila je stazu za trim, otisao je cirkus iz moga grada i moja slonica s’njim.
Zbog svega sto smo najlepse hteli hocu uz mene nocas da krenes, ma bili svetovi crni ili beli, ma bili putevi hladni il vreli, nemoj da zalis ako svenes.
Hocu da drzis moju ruku, da se ne boljis vetra i mraka, uspavana i kad kise tuku, jednako krhka, jednako jaka.
Hocu uz mene da se svijes, korake moje da uhvatis, pa sa mnom bol i smeh da pijes i da ne zelis da se vratis.
Da sa mnom ispod crnog neba pronadjes hleba komadic beli, pronadjes sunca komadic vreli, pronadjes zivota komadic zreli.
----------------- A možda æu sve izgubiti kada stignem do nje.
Predji mekom rukom preko moga tela, bez straha i zelje , otkloni sve sene. Hocu d zadrhti moja dusa cela kao dusa sretne zaljubljene zene.
Osetis li kat’kad ponore u meni ili mracna proslost sto iz mene viri pridji mi ko sestri , a ne kao zeni i usnama svojim toplim me umiri.
Jer tada cu znati da me silno ljubis kada budes spreman na velike zrtve i kada pristanes pre da me izgubis no da ljubis oci umorne i mrtve malaksao kao posustale ptice kada te umore ,ljubav zelje , strasti svojom mekom rukom dodirni mi lice samo ces me ako spasti od propasti
----------------- Od misli sve potice,i dobro i zlo .
Bješe u ono doba. . . doðe poezija da me potraži. Ne znam, ne znam odakle je banula, iz zime ili iz rijeke. Ne znam ni kako ni kada. Ne, ne bjehu to glasovi, ne bjehu rijeèi, ni tišina, ali zvala me iz jedne ulice, iz krošnje noæi, iznenada, meðu ostalima, meðu žestokim ognjevima, ili dok se vraæah sam, tamo je stajala bez lica i dodirivala me. Nisam znao što da kažem, usta mi nisu znala ništa odrediti, oèi mi bijahu slijepe, a nešto je udaralo u mojoj duši, groznica ili izgubljena krila, i ostadoh sam odgonetajuæi, tu opeklinu, i napisah prvi nejasan redak, nejasan, bez tijela, èistu glupost, èistu mudrost onoga koji ništa ne zna, i odjednom vidjeh oèišæeno i otvoreno nebo, planete, treptave plantaže, sjenu probušenu, izbodenu strijelama, vatru i cvijeæe, noæ koja uspavljuje, svemir. I ja najsitnije biæe, pijan od goleme ozvjezdane praznine, na sliku i priliku tajne, osjetih se kao èisti dio bezdana, otkotrljah se sa zvijezdama, srce mi se otisnu s vjetrom...
Pablo Neruda
----------------- *** Prisutna kao svetlost bez glasa ***
Oseæam danas da je moje srce osamljeno. Zato u vrt odoh da te susretnem. Upropastih život svoj, da bih ti mogao doæi u mirise cveæa i zvuk harmoniènosti.
Lovorovo lišæe navlažila kiša rosulja pevajuæi tužni rekvijem. Kap pre nego padne drhtavo želi da me pozdravi.
Prolazim stazama gde sam toliko o tebi sanjao, ne bi li štogod tvoga susreo. Neka tuga obara svaki pup, a ti kao sena nad mojim lebdiš snom.
Tuga zasenila tvoje oèi u mojoj duši, sanjom zasenila pa zato plaèu. Ginem. I suton sve jaèe osutonio pa senama svojim želi da bol progonstva ispije.
I da stabla jesen osete, ja na njih sipem svoju dušu i snove im sušim. Tek sada jedva uspomena diše prepuna gorèine k’o prikaza sunèanih smiraja iza planine.
Apostolos Melahrinos
----------------- *** Prisutna kao svetlost bez glasa ***
SLOBODA Evo ti tvoja sloboda i lutaj od nemila do nedraga, prekrsti vec poznate ulice, vrati se putu bez cilja i neka te svaka kafana blagosilja i sve prazne price ,davno ispricane, dosadne za moje usi i pij popij i za moju dusu, za sve snove koje sam htela sa tobom da dozivim sve srusi i ne osecaj se krivim.
LJubi usput i bez smisla i nudi telo bez duse jer isto ces i dobiti, ne moze se tek tako voleti. i pij popij za mene za nasu ljubav u najvecoj strasti sahranjenu, za svoju slobodu toliko zeljnu.
----------------- Od misli sve potice,i dobro i zlo .
Reci mi, o, devojko, sa sajta za ljubav, zašto me izbegavaš, kao da sam gubav? U profil ne zalaziš, poruke ne èitaš, kako da me otkaèiš - svaki dan se pitaš.
Izlizah dugmiæe, ne mogu da prebolim, svaki dan ti kuckam koliko te volim. Iskrivih si kièmu i pokvarih oèi, kad te vidim onlajn, pritisak mi skoèi.
Usliši mi molbe, turn off cyber-èednost, dok biraš profile daj mi neku prednost. Klikni i na mene, proèitaj podatke, nek’ se zaène ljubav kroz poruke kratke.
Kada me upoznaš, doæi æe ti k’ svesti, da je vrlo izvesno da æemo se sresti. To je neminovnost, koju žice prate, brzo se golupèiæi za raèunar vrate.
Tada æemo zajedno živeti na mreži, sve dok se i slicijum u nas ne uvreži. Onda æemo postati hardverzija neta, nijedno živo biæe neæe da nam smeta.
Evo me dragi moji .. opet medju vama .. Da .. nije me bilo dugo .. Ne pitajte me zasto .. ne pitajte me nista .. Jer odgovor pravi nece biti .. Dobicete lazne napisane reci .. Kako sam u poslu .. Kako nemam vremena .. Kako imam dosta obaveza.. da ne znam gde mi je glava .. Da me Sefica na poslu davi .. Ma obaveze na sve strane .. Da.. to su odgovori moji .. To je prava LAZ .. Istina .. Istina je da nisam vise ona stara .. Recice oni koji me poznaju .. Izgubila sam onaj osmeh na licu .. Izgubila sam onaj sjaj u ocima.. Ali eto .. borim se … Probam da otvorim gvozdjenu kapiju.. i spratim te hladne zime .. kisne dane I docekam proljece kako treba .. Sa osmehom na licu .. i sjaj u ocima ..
Prastala sam ti sve.. sto se prastati moglo .. Mislila sam da si ti jedini .. uvek sam mislila da si ti nesto posebno .. Prastala ti sve .. Jer mislila sam .. mogu mozda da te izgubim .. Plasila sam se toga .. Da.. mastala sam .. o sreci sa tobom .. mastala sam o nekom ljubicastom zivotu sa tobom ..
Priznajem .. bila sam naivna.. Razmisljala .. naivno .. Prastala sam i ono najgore .. Prevare … Lazi… Koje sam mislila da nikada necu moci.. Da… sve kao u ime ljubavi .. Neki ljudi su mi rekli.. da je to ispravno .. Ko voli .. taj i prasta .. Hm .. danas ne mislim tako .. Danas .. ne slusam savete ljudima.. niti srce koje voli .. Jer je i bog rekao .. ne cini preljubu .. ne lazi .. Za mene to znaci .. I NE PRASTAJ Stid me danas mojeg ponasanja .. Ali nadam se .. Da ni tebi bolje biti nece…
Kada u najneznijim trenutcima zacutim.. Ne ni pomisliti nemoj da se ljutim Ili da mi nesto nije pravo i znam da zvucace sasavo ali u tim trenutcima ja sam tvoja prosipam se u milion duginih boja na prostranstvu samo nasega neba jedino vaznog ,jedino sto mi treba.
Ne osudjuj me! Kada mi reci u grlu zastanu.. Kada poneke psovke padnu.. Jer sam od onih sto nezna voleti recima Covek je stvoren od dela,ja volim delima. Ne sumnjaj u to. Jedna sam ja Znam Nema ih sto Bogu hvala! Jer sta bi svet sa toliko budala na njemu.
Ne osudjuj me! Za sve sto ne rekoh,a trebah reci Za sve sto ne predjoh a trebah preci Za svaku tugu sto ne prastam Sto zivim na javi,neznam da mastam Sto nisam drukcija,nekoj drugoj slicna Ponekad gorda,previse vicna Ponekad hladna ponekad sarkasticna I svakakva samo ne obicna. No eto takva sam kad zeljom gorim Takva sam kad nekog iskreno volim.
otkuda ti te noci pred mojim vratima.... upitah se,a ja sam te pozvala.... i tim pozivom u svoje srce nemir unela...!!!! zasto bas ti....izdvojen od svih ostalih koje znam... zasto bas pred mojim vratima, sa osmehom i pogledom andjela... upitah se... a znam -u trenutku bola i samoce.., da ja sam te pozvala....!!!!
Ako jednom odem... ne sklapaj ruke... ne govori molitve...ne roni suze. Ja sam to sama izabrala.. Ja sam to zelela da uradim.
Ne dozvoli da...zauvek umrem u tvojim mislima.. da me neke nove ljubavi..sasvim potisnu iz tvog srca. Pusti.... nek traje jos malo... neka traje prica o nama... I nikada, nikada ..ne sklapaj ruke.. ne moli.. ne placi...
Jer, osecam da dolaze.. neki drugi dani...drugo vreme... u kojem nema mesta za jednog romanticara u oklopu pesimiste... Da nema mesta za mene...
Umesto pozdrava... samo cu klimnuti glavom, i sesti za nas sto u uglu... naruciti kafu...i gledati negde... a da sam samo rekao zdravo... stari kafedzija bi prisao da me pozdravi pitanje gde si ti bilo bi neizbezno... kao i uvek doneo bi flasu suvog crnog za nas sto, i dve case... i pitanja bi sama potekla... morao bi da mu kazem, da vise neces doci..nikada da si otisla, da si mi rekla zbogom.. morao bi mu reci... da si u vetar bacila sve o cemu smo sanjali.. da si gumicom izbrisala sve one noci i sva ona jutra... kad sam ti govorio da te volim do neba i nazad budeci te poljupcem... sve bi morao da mu kazem... verovatno bi i neka flasa poletela... i neka suza potekla..ali onako muski...cutke... a zna nas i osedeli cigan... koji violinom leci bol, ispraca tugu... i on bi prisao, rasuo svoj biserni osmeh naklonio se i odsvirao pesmu koju najvise volis uz koju smo se ljubili mazili... voleli... i zato... samo cu cutke klimnuti glavom... i sesti za nas sto u uglu...
èistoga sna Od svilenog osmeha od prugaste slutnje Od moga èipkastoga tkiva Moje krpice od taèkaste nade Od žežene želje od šarenih pogleda Od kože s moga lica Vrati mi moje krpice Vrati kad ti lepo kažem
Slušaj ti èudo Skini tu maramu belu Znamo se S tobom se od malih nogu Iz istog èanka srkalo U istoj postelji spavalo S tobom zlooki nožu Po krivom svetu hodalo S tobom gujo pod košuljom Èuješ ti pretvornièe Skini tu maramu belu Šta da se lažemo
Napolje iz moga zazidanog beskraja Iz zvezdanog kola oko moga srca Iz moga zalogaja sunca Napolje iz smešnog mora moje krvi Iz moje plime iz moje oseke Napolje iz mog æutanja na suvom Napolje rekao sam napolje Napolje iz moje žive provalije Iz golog oèinskog stabla u meni Napolje dokle æu vikati napolje Napolje iz moje glave što se rasprskava Napolje samo napolje
Tebi doðu lutke A ja ih u krvi svojoj kupam U krpice svoje kože odevam Ljuljaške im od svoje kose pravim Kolica od svojih pršljenova Krilatice od svojih obrva Stvaram im leptire od svojih osmeha I divljaè od svojih zuba Da love da vreme ubijaju Kakva mi je pa to igra
Beži èudo I tragovi nam se ujedaju Ujedaju za nama u prašini Nismo mi jedno za drugo Stamen hladan kroz tebe gledan Kroz tebe prolazim s kraja na kraj Ništa nema od igre Kud smo krpice pomešali Vrati mi ih šta æeš s njima Uludo ti na ramenima blede Vrati mi ih u nigdinu svoju beži Beži èudo od èuda Gde su ti oèi I ovamo je èudo
Nema vise onih starih dana i casova starih koji budu i prodju; dan ne pocinje kad sunce se rodi vec kad njegove oci u moj zivot dodju.
Nema vise onog smeha kao pre, sad, samo je tuga na licima nasim; placljive oci i dusa sto jeca... i sene kojih se pomalo plasim.
Nema vise tvojih toplih ruku da me zgreju utehu da pruze, ni tvojih snova, prica i zelja sa mojim snovima da se druze.
Nema me vise u tvojim molitvama, ne postojim, a bila sam nekad deo tvog srca, samo tad nisam znala, il’ nisam htela da shvatim da i najjaci lanac puca.
Nema vise one pesme, price... koju si nekad pricao mi tiho, svi su nekad pricali o nama, sad nas vise i ne spominje niko.
Nema me vise u tvome danu, ne zelis vise da me kroz zivot pratis, ko zna sta bi mi grubo rekao da te jednom zamolim da se vratis.
Nema vise one nase srece koja nam je bila oslonac i snaga, ni tvojih reci sto izgovarao si tiho: "Nemoj nikada da odes od mene, draga."
Nema vise trenutaka nasih, na kojima smo spretno gradili dom, ja sam ostala u oblaku prasine, a ti otisao zadovoljan sa njom.
Nema te vise kraj mene, u meni, a dobro znas da tu ti je mesto; moj princ je sisao sa svog pijedestala a tuga je zauzela njegov presto.
Nema te vise i nece te biti, otisao si zagrljen, srecan sa njom... A ja sam ostala na zgaristu nekom sto smo jednom zvali svoj dom.
Nema te vise i neces doci k’o bedni prosjak skupljacu uspomene, dok ces ti biti siguran, daleko, pored neke druge zene.
Nema nas vise, odavno je stala prica koja je govorila o nama... Uvele su ruze, skupila se prasina i sa secanjem ja sam ipak sama.
Pognuta, zgurena, tiha, u crno zavijena, nemocno korake pruza protiv sopstvene volje. Gde god Sunce da bije, oko nje caruje sena sto gusi nadu da ista moze da bude bolje.
Koraca nemo dok kraj nje promicu neka lica ciji pogledi beze kao da nje nigde nije; daleko u njoj prhnu i poslednje jato ptica i osta jos samo tuga da joj niz pleca lije.
I nije vise ona ni setna ni zamisljena, davno je proslo to vreme kad je imala snove, davno je zivela zivot, davno je bila zena, sada je jos samo ljuska koja se zenom zove...
Prepuklo srce jos tuce i nikako da stane, broji sapeto vreme u njenoj tami sto drema... Zagasli zivot jos tinja, jos traje neke dane dok usahla ruka zudi da mazi cega nema...
Umorno dize glavu kao da hoce da pita ocima ispranim, mutnim, bez boje i bez sjaja: ¨Zasto, kazite, zasto...?¨ Dok zamucen pogled skita, osta da cezne za dugom vecitog zagrljaja.
Crn ti jezik crno podne crna nada Sve ti crno samo jeza moja bela Moj ti kurjak pod grlo Oluja ti postelja Strava moje uzglavlje Široko ti nepoèin-polje Plameni ti zalogaji a vostani zubi Pa ti žvaæi izelice Koliko ti drago žvaæi Nem ti vetar nema voda nemo cveæe Sve ti nemo samo škrgutanje moje glasno Moj ti jastreb na srce Manje te u majke groze
Izbrisao sam ti lice sa svoga lica Zderao ti senku sa svoje senke Izravnao bregove u tebi Ravnice ti u bregove pretvorio Zavadio ti godišnja doba Odbio sve strane sveta od tebe Savio svoj životni put oko tebe Svoj neprohodni svoj nemoguæi Pa ti sad gledaj da me sretneš
Èekaj me, i ja cu doæi, samo me èekaj dugo. Èekaj me i kada žute kiše noæi ispune tugom. Èekaj me i kada vruæine zapeku, i kada meæava briše, èekaj i kada druge nitko ne bude èekao više. Èekaj i kada èekanje dojadi svakome koji èeka.
Èekaj me, i ja æu sigurno doæi. Ne slušaj kad ti kažu kako je vreme da se zaboraviš i da te nade lažu. Nek poveruju i sin i mati da više ne postojim, neka se tako umore èekati i svi drugovi moji, i gorko vino za moju dušu nek piju kod ognjišta. Èekaj i nemoj sesti s njima, i nemoj piti ništa.
Èekaj me, i ja cu sigurno doæi, sve smrti me ubit neæe. Nek kaže tko me èekao nije Taj je imao sreæe! Tko èekati ne zna, taj neæe shvatit, niti æe znati drugi da si me spasila ti jedina èekanjem svojim dugim. Nas dvoje samo znat æe mo kako preživjeh vatru kletu - naprosto, ti si èekati znala kao nitko na svetu...
----------------- Žena se uzda u plaè. a lupež u laž.
Dosta reèitoga smilja dosta slatkih trica Ništa neæu da èujem ništa da znam Dosta dosta svega Reæi æu poslednje dosta Napuniæu usta zemljom Stisnucu zube Da preseèem ispilobanjo Da preseèem jednom za svagda Staæu onakav kakav sam Bez korena bez grane bez krune Sta æu oslonjen na sebe Na svoje èvoruge Biæu glogov kolac u tebi Jedino što u tebi mogu biti U tebi kvari igro u tebi bezveznice Ne povratila se
........Ni broda ni glasnika, sedma æe godina,sedmoro se dece moglo odnjihati i sedam ljutih vojni odvojevati ni pisma ni pesme ni ptice da ti dom zorom nadleti. Omiljena i hvaljena zarad lepote i smernosti stariš neprimetno u išèeku, a deca su odrasla i mora ih zvala,daleka. pred san me vidiš kako sa brodom primièem, izmuèen suncem i morem ali bistrog i žurnog pogleda, u snu se vidimo,ne razgovaramo, samo znamo o nama,Gajimo svoju nesreèu, ljuljamo joj kolevku.
5. Neke sam bolesti upoznao lekove izmislio.Može valjati kada se vratim. Jezike èudne nauèio,obièaje, i tajne ljubavi od žena prelepih.Dok sam ih ljubio stid mi je bio pod noktima. Jer san mi kaže kako ti osamna, ljubav na prag ne puštaš. Dok sam druge ljubio i omamnoj se strasti predavao uvek sam mislio da se neæu vratiti. kako bih ti srce pred oèi na štitu prineo.
6. Kad moj brod pristane i pesmom objaviš u zoru da sam se vratio tvojim glasom nezemnim u kojem su jata najpevnijih ptica naseljena, more æe doæi do praga našeg doma,da mi umoru pripomogne. Hoæeš li biti dovoljno mlada da staru vatru raspiriš? Hoæu li biti dovoljno star da te razumem da se iz doma ne mièem. Da na zov sirena mudrom šutnjom odgovaram da poziv vojskovoða i odlièja što mi nude mudrom šutnjom odšutim
Ne to ne bi bio ti... kada bi iskreno voleo..kada na tudju bol ne bi seo.. na ranu so doneo i ruzno se poneo. Ne to ne bi bio ti
Ne to ne bi bio ti... kad ne bi vodio tudje brige... kad ne bi slusao tudje intrige.. i o tudjim mukama pricao...u sve se zivo petljao. Ne to ne bi bio ti
Ne to ne bi bio ti... kada bi nekome pruziti znao.. kada ne bi samo beskrajno uzimao.. i crpio iz drugih sve... i zadnje nade,i nedosanjane sne.. Ne to ne bi bio ti
Ne to ne bi bio ti.. kada bi iskreno govorio...kada bi jednu zenu ljubio i volio kada ne bi varao i krio. Covek bio. Ne to ne bi bio ti...
Govorio si, godinama govorio stalno kasnis mala moja, ti kasnis jer zuris, prebrz ti korak, a imas lepo, lepo al otrovno ime neko. Zaboravices na zelju, otrovnice, govorio si, ne igraj se skrivalice mojem vremenom Izgubices se u toj igri bez kraja, ludaco moja.
Moj prebrz korak, beg od slutnje raznece me oluja koja se u tebi krije, moja preduga cutnja, nada umorice se Orkan koga niko nikad ukrotio nije. Kome sam zurila, od koga cutala kad sam sve te godine sa tvojim vremenom spavala, samo s tvojim vremenom spavala barabo, barabo moja.
Da sam smela da ti verujem dok si godinama govorio stalno kasnis, mala moja ti kasnis jer zuris, pa tvoje vreme tek sad snije. Sta to cujem-Gorko vino i masline...? E, sto nisam umela, mozda ne bih lagala samo, ni sad mi ne smes verovati, a kunem se, bilo je to samo jednom s tvojim sam vremenom spavala.
Necu, necu te cak ni uz osmeh barabom svojom zvati pa, danas se svako svakome moze dati, leptirov se zivi zivot, a mislis vecnost nas prati.
Sad manje kasnim, sve duze cekam. Znam, stigla me osveta zakasnelih kisa, ja kasnim jer zurim zaboravicu na zelju tako si govorio, barabo, barabo moja.
Pitas da li zalim? Zasto? Ma, ne! Zalim samo onaj stih da l jeci uvek nas -Gorko vino i poljupci tvoja hita mojoj ruci- Zalim sto je u tebi ostao sav kosmar naseg vremena, mnogo bora, po neka seda razbarusenog pramena. Zalim sto se vise i ne secam jesi li ti govorio stalno kasnis, mala moja, ti kasnis jer zuris, na pocetku svome neces stici, a ko ce te tesiti kad stigne kraj. Uh, lepo ti je, lepo al opako i otrovno ime neko.
Vidis, to moje lepo, a opako ime s drugim ceka prvi sneg ove zime, to moje u tebi zalutalo ime hej, barabo moja, cujes li me?! Kunem se vremenom evo, vremenom ti se kunem nikad vise necu voleti, necu voleti, imena mi! Sad mi moras verovati...
Ja ne zurim vise, na kraju ovog puta prebiram te kise pozutelo lisce, secanja daleka. Ostalo mi samo lepo, lepo, al otrovno ime neko.
Ako me jednom budes sreo. nemoj samo da prodjes pored mene vec stani, Moje ce tuzne oci da ti kazu kako su teski dani bez tebe. Ako me jednom budes sreo mozda ti nece biti lako mozda si dugo mislio o meni mozda si i ti nocima plako.
U tihoj noci dok vatra gori seti se lika koji te voli mozda ce ruka suzu da brise mozda se necemo videti vise zato ti pisem stih taj da nasem prijateljstvu nebude kraj
U meni veceras jedna reka razbija ogromna brda daleka, muci se, urlice, razmice klance i kida svoje zelene lance i tije kroz moje srce i pece i kroz oci mi kipi i tece.
U tebi veceras ista reka cudno je meka. Sva je od mleka. I cas je srebrna. I cas je plava. U njoj se tisina odslikava.
Svako u sebi reke druge pod istim mostovima sretne.
Na ovom listu papira stoji nase ljubavi prica zamisli, na jedan list je stala, a bila je jaca od udarca bica ipak, za ljubav hvala. Bio si za mene jedini i prvi kog sam iskreno volela i htela bila sam spremna dati ti i zadnju kap krvi, zadnju koricu hleba. I danas si mi u srcu, tu negde u dusi i zelim da tu i ostanes iako mi to mnogo toga rusi ...znaj, cesto mi nedostajes. Htela bi da znam sta je s tobom sta ti danas mislis i osjecas, da li zivis sa srecom il’ bolom da li se proslosti podsjecas? Ne pises mi, ne zoves me vise da l’ je nasa ljubav zaboravljeni san? Ja na nju gledam kao sunce, ti kao kise ti kao noc, a ja kao dan.
... kada shvatis Da je zivot samo tren.. Cenu gordosti da platis Svojim bolom zarobljen.. Dodju dani kada vidis... Da ces sve izgubiti, Da je vazno samo ono sto se ne da kupiti. LJUBAV-koja ne zna za uslove, VERA-s kojom zaspis i budis se NADA-koja poslednja umire...
Sva ta zabluda, koja me je mucila iz trena u tren; da se pojavis poput plavog labuda, da ne budem vise ovako zamisljen.
Jako je vazno izgovoriti te reci, one su hrana potrebna svakom od nas. Ne mogu se tako lako izbeci, te reci su zivotni spas.
One su na vrhovima mojih usana, nadohvat su tvojih slatkih usiju. U mome srcu najlepsim slovima su ispisana, snagu da ih izgovorim daju mi dodiri tvojih prstiju.
Zaledjena mesecina oci mi para, onda jako pozelim te. Eho tada u tebi se stvara, zbog tih reci koje izgovaram, "volim te."
Imala je žena tri srca, sva tri joj èovek uništio. Prvo je mlado bilo, nežno kao voæka rana, uzabrao ga je èovek brzo, bez peteljaka, kao što trešnje beru iz gradova trgovci.
Drugo je teško bilo kao plodovi leta, omlatio ga je èovek kao što dunje mlate prekupci pekmezari.
Treæe je tvrdo bilo, sa jezgom punom ulja, razmrskao ga je èovek kao što èobani èine s orasima koje kradu.
Ali žena je voæka što u proleæe svako po novo srce rodi i èovek omaðijan u rod taj èudan gleda kao u priviðenje.
D.Maksimoviæ
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Kojim stihovima osvajate devojke? A da li devojke pomocu istih osvajaju muskarce? Hajde da otvorimo jedan kutak za LJUBAVNU POEZIJU!!! Kako bi ste vi to u cetri oka sa devojkom/deckom?
Evo male pomoci:
Ti si moj trenutak, i moj sen,i sjajna Moja rec u sumu, moj korak i bludnja Samo si lepota koliko si tajna I samo istina koliko si zudnja.
Ostaj nedostizna,nema i daleka Jer je san o sreci visi nego sreca. Budi bespovratna, kao mladost, neka Tvoja sen i eho budu sve sto seca.
Oci su ti zato da oplode zvuke, I glas da molitvu u srcima rodi, Sav pokret izgleda zamah tvoje ruke, Ti sjas u stvarima kao dan u vodi.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove. Napisati na primer: "Noc je puna zvezda, trepere modre zvezde u daljini". Nocni vetar kruzi nebom i peva. Ove noci mogu napisati najtuznije stihove. Voleo sam je, a katkad je i ona mene volela. U nocima, kao ova, drzao sam je u svom narucju. Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom. Volela me je, a katkada sam i ja nju voleo. Kako da ne ljubim njene velike nepomicne oci. Ove noci mogu napisati najtuznije stihove. Pomisao da je nema. Osecaj da sam je izgubio. Slusati beskrajnu noc, bez nje jos beskrajniju. I stih pada na dusu kao rosa na livadu. Nije vazno sto je moja ljubav nije mogla zadrzati. Noc je zvezdovita i ona nije uz mene. I to je sve.U daljini neko peva. U daljini. Moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila. Kao da je zeli pribliziti moj je pogled trazi. Moje srce je trazi, a ona nije uz mene. Ista noc odeva belinom ista stabla. Mi sami, oni od nekada, nismo vise isti. Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim. Tako je kratka ljubav, a tako dug zaborav. Jer sam je u nocima, kao ova, drzao u svom narucju, moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila. Iako je ovo poslednja bol koju mi ona zadaje, i ovi stihovi poslednji koje za nju pisem.
Svidjas mi se kad cutis jer si kao odsutna, i cujes me izdaleka, i glas moj ne dodiruje te. Cini mi se kao da su ti letele oci i cini se da ti je poljubac jedan zatvorio usta.
Kako su stvari sve ispunjene dusom mojom izranjas iz stvari, ispunjena dusom mojom. Leptirice sna, dusi mojoj si slicna, i slicna si reci melanholija.
Svidjas mi se kada cutis i kad si kao udaljena. I kada kao da se zalis, leptiricu u gukanju. I cujes me izdaleka, i glas moj ne dostize te: Pusti me da cutim s mucanjem tvojim.
Pusti me da ti govorim takodje s tvojom cutnjom jasnom kao sveca jedna, prostom kao jedan prsten. kao noc si, cutljiva, zvezdana. Cutnja tvoja je zvezdana, tako daleka i jednostavna
Nocu, ljubljena, vezi svoje srce za moje I neka zajedno u snu razbiju tmine Kao dvostruki bubanj, boreci se u sumi Protiv gustoga zida okupanog lisca. Prolazu nocni, crna zeravo sna Sto hvatas niti zemaljskoga grozdja Tacnoscu nekog neredovita voza Sto sene i kamenje hladno za sobom vuce neprestano. Zato me ljubavi, vezi za cisti pokret, Za postojanost sto kuca u tvojim grudima Krilima nekog labuda ispod vode, Da bi na zvezdana pitanja ovog neba Nas san odgovorio jednim jedinim kljucem I samo jednim vratima koje zatvori tama.
Divno je, ljubavi, znati da si ovde u noci, nevidljiva u svom snu i ozbiljno osamljena dok rasplicem svoje brige kao mreze zapletene. Odsutno, tvoje srce plovi snovima, ali telo ti dise tako napusteno, trazeci me uzalud, dopunjujuci moj san kao biljka sto se udvostrucuje u seni. Uspravna, bit ces druga sto ce ziveti sutra, ali od onih granica izgubljenih noci, od ovog biti i ne biti u kojem se nalazimo nesto ostaje i vodi nas svetlu zivota kao da je pecat sene obelezio vatrom svoja tajnovita stvorenja.
Ne budi daleko od mene ni jedan dan, jer, ne znam kako bih rekao, dan je dug i cekat cu te na nekoj stanici kad negde daleko usnu valovi. Nemoj otici ni samo jedan cas, jer tada, u tom casu, spoje se kapi nesanice i mozda ce sav dim sto trazi svoju kucu doci da ubije i moje izgubljeno srce. Jao, neka se ne razbije tvoj lik na pesku, jao, neka ne lete tvoje vede u odsutnosti: ljubljena ne idi od mene ni za trenutak, jer u tom otici ces tako daleko da cu obici zemlju ispitujuci hoces li se vratiti ili me ostaviti da umrem.
Pamtim kakva si bila one poslednje jeseni. Bila si siva kapa i mir u srcu skrušen. Plamenovi sutona u tvom se oku borili i lišce je padalo u vodu tvoje duše. Poput kakva bršljana uz moje ruke pripita, lišce je sabiralo tvoj glas tih i skrušen. Kres zaprepašcenja u kom je zed mi gorjela. Umilan plavi zumbul savijen vrh moje duše. Osecam, oci ti putuju i jesen je daleko: Siva kapa, pticji glas i srce kuce prema kojoj su se selile moje duboke ceznje i gde sam slao poljupce vesele ko zar i vruce. Nebo s nekog broda. Polje sa bregova. Spomen na te je svetlo, dim i mir jezera skrušen. Tamo za ocima tvojim sutoni su izgarali.Suvo jesensko lišce kovitlalo usred tvoje duše
tinker_bell, u 19. avgust 2005 23:12:00 Pesmo moja...
Uzalud je budim
Budim je zbog sunca koje sebe objasnjava biljkama zbog neba razapetog izmedju prstiju budim je zbog reci koje peku grlo volim je usima treba ici do kraja sveta i naci rosu na travi budim je zbog dalekih stvari koje lice na ove ovde Zbog ljudi koji bez cela i imena prolaze ulicom zbog anonimnih reci trgova budim je zbog manufakturnih pejzaza javnih parkova budim je zbog ove nase planete koja ce mozda biti mina u raskrvavljenom nebu Zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih izmedju dve bitke kada nebo nije bilo vise veliki kavez za ptice nego aerodrom moja ljubav puna drugih je deo zore budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu sigurno je rekla : neka me trazi i vidi da me nema ta zena sa rukama deteta koju volim to dete zaspalo ne obrisavsi suze koje budim uzalud uzalud uzalud uzalud je budim jer ce se probuditi drugcija i nova uzalud je budim jer njena usta nece moci da je kazu uzalud je budim ti znas voda protice ali ne kaze nista uzalud je budim treba obecati izgubljenom imenu necije lice u pesku
Svu veèer na pustom bregu neko stoji. Pusti me, majko, da vidim da li je èovek ili bor. Pusti me da vidim ko to svu veèer gleda u nas beli, skromni dvor. Pusti me, majko, neæe me umoriti hod, breg je blizu našeg doma. O, ja oseæam da mi je rod taj èovek ili bor što svu veèer blizu groma stoji i gleda u naš dvor.
Vidiš li oblak crn, ogroman, zlokoban brod nad njim plovi i smrt nosi? O, majko, idi, ti ga bar zovi neka se skloni u naš dom taj èovek ili bor što svu veèer stoji i gleda u naš beli skromni dvor.
Na pustom bregu on je sam kao dete kad ruke skrsti nad bolom nekim prvi put. Pusti me da tanki moji prsti meta budu burama zlim. Pusti me, pusti, dobra majko, tako je potmuo i zao oblak što vitla nad njim
Ti koja imaš ruke nevinije od mojih i koja si mudra kao bezbrižnost, ti koja umiješ s njegova èela èitati bolje od mene njegovu samoæu, i koja otklanjaš spore sijenke kolebanja s njegova lica kao što proljetni vjetar otklanja sjene oblaka koje plove nad brijegom, Ako tvoj zagrljaj hrabri srce i tvoja bedra zaustavljaju bol, ako je tvoje ime poèinak njegovim mislima, i tvoje grlo hladovina njegovu ležaju, i noæ tvojega glasa voænjak jos nedodirnut olujama, Onda ostani pokraj njega i budi pobožnija od sviju koje su ga ljubile prije tebe. Boj se jeka što se približuju nedužnim posteljama ljubavi I blaga budi u njegovom snu pod nevidljivom planinom na rubu mora koje huèi. Seæi se njegovim zalom. Neka te susreæu ožalošæene pliskavice. Tumaraj njegovom šumom. Prijazni gušteri neæe ti uèiniti zla. i žedne zmije koje ja ukrotih pred tobom æe biti ponizne. Neka ti pjevaju ptice koje ja ogrijah u noæima oštrih mrazova. Neka te miluje djeèak kojega zaštitih od uboda na pustome drumu. Neka ti miriše cvijeæe koje ja zalivah svojim suzama. Ja ne doèekah najljepše doba njegove muškosti.Njegovu plodnost ne primih u svoja njedra koja su pustošili pogledi gonièa stoke na sajmovima i pohlepnih razbojnika. Ja neæu nikad voditi za ruku njegovu djecu. I prièe koje za njih davno pripremih možda cu isprièati plaèuæi malim ubogim medvjedima ostavljenim u crnoj šumi. Ti koja imaš ruke nevinije od mojih, budi blaga njegovu snu koji je ostao bezazlen. Ali mi dopusti da vidim njegovo lice dok na njega budu silazile nepoznate godine. I reci mi katkad nešto o njemu da ne moram pitati strance koji mi se èude, i susjede koji žale moju strpljivost. Ti koja imaš ruke nevinije od mojih ostani kraj njegova uzglavlja i budi blaga njegovu snu!
STREPNJA Ne, nemoj mi priæi! Hoæu izdaleka da volim i želim tvoja oka dva. Jer sreæa je lepa samo dok se èeka, dok od sebe samo nagoveštaj da. Ne, nemoj mi priæi! Ima više draži ova slatka strepnja, èekanje i stra’. Sve je mnogo lepše donde dok se traži, o èemu se samo tek po slutnji zna. Ne, nemoj mi priæi! Našta to i èemu? Iz daleka samo sve ko zvezda sja; iz daleka samo divimo se svemu. Ne, nek mi ne priñu oka tvoja dva!
Zrikavci su mi rekli koje u putu sretoh: "Bliži se, bliži leto." Bliži se, bliži leto. Pomalja usne rujne u bulkama crvenim. Mirisu livade bujne i polja i šumarci koje u putu sretoh: "Bliži se, bliži leto." Bliži se, bliži leto. Kao sjajna carska kruna, zlatna mu svjetluca kosa rumenih svitaca puna. Svi su mi oni rekli kad ih u putu sretoh: "Bliži se, bliži leto."
VOŽNJA Vozimo se. Pokraj puta razasuta sela leže. Ko potoci posle bure konji jure, lete, beže. Vrh potoka i šipraga topla, blaga veèer pada. Vozimo se. Sanja cveæe; miris sleæe sa livada. Gle, seoske kuæe bele kao strele tek prolete. Pored puta stabla vita, šiblje, žita, lete, lete. Gle, poèinju i svetlaci, lete znaci, da se pale, i iz magle trepte sive kao žive zvezde male. Po beskrajno nežnom, mekom i dalekom nebu plavu nasmejani mesec bludi, što na ljudi lièi glavu.
PROLETNJE PESME I Proleæe, danas zvaæu te èistotom: još sunce vrelo poljubilo nije oka ti dva; a stidljivo ti lice još se krije, i nekom svežom, nevinom lepotom danas ti sja. Proleæe, danas radost æu te zvati: jer za osmehe èelo tvoje vedro jedino zna. Na tvoje èisto, nasmejano nedro danas prljavom nogom ne bih stati želela ja. Veæ kad bih kako danas leptir bila, pa da visoko u zrak se uznesem, nadvisim sve: da tebi nigde mrlju ne nanesem, da samo senkom svojih tankih krila dodirnem tle.
ÈEŽNJA U TUðINI Da mi je da ne umrem u tuñini Lepe su sve bukove u zemlji èeste, livada svaka lepa je mlada, i sve reke nepoznate, svi vrhovi što se suncem zlate, sve i gde nije i gde jeste pogled i noga mi stupila kada. Ali kut zemlje na kom smo žito želi i sa koga smo cedili vina, zemlja koju smo pili i jeli, èija na ognju palili drveta, gde smo sahranili oca i sina, kao da je sva grob pradedovska, krvavo nam je bliska i sveta. U tu bih zemlju hteo da legnem, u taj kraj gde biljka svaka, gde bubica svaka bolno me dira kao žbun što na bratovom grobu cveta, kao mrav što njime mili. Zemlja sa koje smo jeli i pili, koja nam je kao srce roñeno jasna i tajanstvenija od svemira, hteo bih da mi grobom bude.
NOCAS CU PUSTITI MOJE RECI DA LETE IZNAD KROVOVA DA PRONADJU I DOLETE NA TVOJ PRAG DA IZBRISU TVOJ TRAG PO KOME IDU LOPOVI KOJI ZELE SRCE DA TI KRADU ALI MOJE RECI BORECI SE ZA TEBE STVORILI SU OVU NALJEPSU BALADU
KAD STIGNU ONE SATE KAD DODJU ONE DANE KAD LOPOV SRCE TI KRADE SETI SE NJE NALJEPSE BALADE
OBASJACE TI PUT NESTACE OD TVOG SRCA STUD STAVICE TI OSMEH NA LICU RECI CE TI VOLIM TE STVORENA ZA TEBE NALJEPSA BALADA
KAD JE TESKO ONA JE TU I DANJU,I NOCU,I U SNU STAVICE TI OSMEH NA LICU RECI CE TI VOLIM TE STVORENA ZA TEBE NALJEPSA BALADA
----------------- "svi ste vi ovde pobednici necega samo sto jos uvek to ne znate"
"if you only know how beautiful you really are then everything would be in it’s place"
Pijem za ugašeno ognjište moje Za moj život pun žala Za samovanje u dvoje Za tebe pijem ja - Za laž usana što izdaše Za mrtvi pogled zena Za to što je svet strašan Zato što spasa nema
Poveriæu ti jednu tajnu Vreme si ti Vreme je žena Ono oseæa Potrebu da mu se udvara i da se klekne Pred njegove noge као kad se haljina raširi Vreme je kao kosa beskrajna Oèešljana Ogledalo koje dah zamuæije i dah razbistrava Vreme si ti koje spava u zoru kada se budi I kao nož si koji prolazi kroz moje grlo Oh što ne mogu da iskažem tu neprolaznu moru vremena I najgore je što je želja beskrajna i neispunjena Ta žeð oka kad ti koraèaš po odaji Ja znam da ne treba razbijati èaroliju Mnogo je gore nego da te osetim stranom Da bežiš sa mislima izvan nas I srcem veæ u nekom drugom veku Bože moj kako su reèi teške A ustvari jeste to Moja ljubav iznad zadovoljstva Moja ljubav van domašaja današnjeg udarca Ti koja kucaš na moju slepooènicu kao èasovnik I ako ti nedišeš gušim se I po mojoj puti kolebaš se i zastaješ svojim stopalom Veliku tajnu hoæu da ti kažem Svaka reè Na mojoj usni sirotica je koja prosi Jednu sitnicu za tvoje ruke stvarèicu koja tami pod tvojim pogledom I zato ja kažem tako èesto da te volim U nedostatku dovoljno jasnog kristala izraza kojiu bi ti stavila sebi oko vrata Ne vreðaj se zbog mog prostaèkog govora Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni šum u vatri Reæi æu ti veliku tajnu Ja ne znam Da govorim o vremenu koje na tebe lièi Ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim Kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice Mašu rukom pošto su vozovi otišli Šaka se smiruje tek pod novim teretom suza Hoæu da ti kažem veliku tajnu Bojim se za tebe Bojim se onoga što te prati veèerom ka prozorima I gestove koje ti èiniš od reèi koje se ne izgovaraju Bojim se vremena brzog i laganog bojim se za tebe Hoæu da ti kažem veliku tajnu Zatvori sva vrata Lakše je umreti nego voleti Zato ja sebe muèim životom Ljubavi moja.
----------------- "Zbogom, odgovori lisica. Evo moje tajne. Sasvim je jednostavna: èovek samo srcem dobro vidi, suština se oèima ne da sagledati."
MOZDA TI I NE POSTOJIS Pozdrav onoj koja u jesenjo, tihoj noci negde daleko a tako blizu kao i ja sanja o nekoj sitnoj ali za sebe nerecivo vrednoj sreci kad se vratim u stvarnost bez duge vetrovi severni sibaju po mom zbunjenom licu izbrisu nedoreceno suzu ocvrsne mi telo sa krhkom dusom koja pati za nekim mozda za tobom dalekom i nedefinisanom pogledaj me i prepoznaj sebe ili drugo ja A mozda ti ni ne postojis iako si daleko tako si mi blizu a , opet blizu si dusi mojoj taleko dalekoj od tvoje treba nam malo samo malo neznosti i ljubavi zagrljaj u kome zatvaramo krug necega sto ne pripada nama necega sto nas gusi i plasi. Sad kad znam da ti postojis negde da si stvarna al’ daleka spavati necu moci bez tuge zagrliti te i u tvom zagrljaju naci za cime zudim Noc ova , bice mi duga ... Kako ti je ime, opisi sebe i tvoje snove Bar u mislima , ponekad , da zajedno budemo Bar u mislima da znam da postojis TI
Ne ljubi manje onaj koji mnogo cuti on mnogo trazi i on mnogo sluti i svoju ljubav kao parce kruva za gladne zube on brizljivo cuva za zvijezde u visini za srca u daljini..
Cutanje kazu u tudjem svijetu ja sanjam jos o cvijetu i sonetu i o pitaru povrh trosne grede i o ljepoti nase svijetle planete i u zar dana u u plavet noci snim ja cu doci ja cu doci...
Èeznem da ti kažem najdublje reèi koje ti imam reæi; ali se ne usuðujem strahujuæi da bi mi se mogla nasmejati. Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali. Olako uzimam bol svoj, strahujuæi da bi to mogla ti uèiniti.
Èeznem da ti kažem najvernije reèi koje ti imam reæi; ali se ne usuðujem, strahujuæi da bi mogla posumnjati u njih. Zato ih oblaèim u neistinu, i govorim suprotno onome što mislim. Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujuæi da bi to mogla ti uèiniti.
Èeznem da upotrebim najdragocenije reèi što imam za te; ali se ne usuðujem strahujuæi da mi se neæe vratiti istom merom. Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošæu. Zadajem ti bol, bojeæi se da neæeš nikada saznati šta je bol.
Èeznem da sedim nemo pored tebe; ali se ne usuðujem, jer bi mi inaèe srce iskoèilo na usta. Zato brbljam i æaskam olako, i zatrpavam svoje srce reèima. Grubo uzimam svoj bol, strahujuæi da bi to mogla ti uèiniti.
Èeznem da te ostavim zauvek; ali se ne usuðujem, strahujuæi da bi mogla otkriti moj kukavièluk. Zato ponosito dižem glavu i dolazim veseo u tvoje društvo. Neprekidne strele iz tvojih oèiju èine da je moj bol veèito svež
U carstvu na žalu sinjega mora - pre mnogo leta to bi - življaše jednom devojka lepa po imenu Anabel Li; i samo jedno joj beše na umu da se volimo mi.
U carstvu na žalu sinjega mora deca smo bili mi, al volesmo se više no iko ja i Anabel Li, ljubavlju s koje su patili žudno nebeski anðeli svi.
I zato, u carstvu na morskome žalu, pradavno ovo se zbi poduhnu vetar noæu sa neba, sledi mi Anabel Li i dodjoše od mene da je odnesu njezini roðaci svi, u grob na morskome je spustiše žalu da veèni sanak sni.
Andjele zavist je morila što su tek upola sreæni k’o mi da! zato samo ( kao što znaju u carstvu onome svi) poduhnu vetar sa neba i sledi i ubi mi Anabel Li.
Al mi nadjaèasmo ljubavlju one što stariji behu no mi - što mudriji behu no mi - i slabi su anðeli sve vasione i slabi su podvodni duhovi zli da ikad mi razdvoje dušu od duše prelepe Anabel Li
Jer veèite snove, dok Mesec sjaj toèi, snivam o Anabel Li kad zvezde zaplove, svud viðam ja oèi prelepe Anabel Li po svu noæ ja tako uz dragu poèivam, uz nevestu svoju, uz život svoj snivam, u grobu na žalu, tu ležimo mi, a more buèi i vri.
Edgar Alan Po
Najlepsa ljubavna pesma novije Engleske knjizevnosti, u originalu jos lepsa naravno...
U meni vecheras jedna reka razbila ogromna brda daleka, muchi se,urliche,razbija klance i kida svoje zelene lance i rije moje srce i peche i kroz ochi mi zarom teche.
U tebi vecheras ta ista reka chudno je meka. I chas je srebrna i chas je plava. U njoj se tishina odslikava.
Svako u sebi,reke druge pod istim mostom se sretne i zato su nashe srece i tuge uvek drugchije istovetne.
Dotakla bih te kao nekad. Da znam samo kojim putem, Snovima lutaš tražeæi ljubav, Našla bih te, Dotakla bih te, Kao tada...
Da samo mogu da doletim, Uzalud pruzam uvela krila, Ovo nebo ne razume sreæu.
Dotakla bih te kao želja, Znam da me želiš i da me pratiš, Nekim mislima, Kad nikog nema da te utešim.
U tom trenu, Na nekom drugom kraju èežnje, Ja sam sama.
A dotakla bih te kao san, Da smirim ti uzdah, Da zaèaram ti usne, I umirim te rukama, Tražeæi samo da me èvrsto stegneš, Da mi samo kažeš da sve prošlo je.
Dotakla bih te kao miris, Kad ideš poljem, Kad u njemu naðeš Neki mali svet.
I onda kad sve nestane, Još uvek oseæaš miris poljskog cveæa, Još uvek si tamo, Još uvek me pratiš...
Oboje su uvereni, Da ih je sjedinilo iznenadno osecanje. Lepa je takva sigurnost, Ali je nesigurnost jos lepsa.
Smatraju da ako se nisu poznavali ranije Da se medju njima nista nije dogadjalo. A sta na to ulice,stepenice,hodnici, Na kojima su se mogli odavno mimoilaziti?
Htela bi da ih upitam, Zar se ne secaju- Mozda u kruznim vratima Nekad,licem u lice? Nekakvo"izvinite" u zagrljaju? "Greska" izgovoreno u slusalicu" -ali znam njihov odgovor. Ne,ne secaju se Veoma bi ih zacudilo, Sto se vec duze vremena Njima bavio slucaj.
Jos uvek sasvim spreman Da se zbog njih pretvori u sudbinu, Zblizavao ih i udaljavao, Preprecavao im put Prigusujuci kikot Skakao u stranu.
Postojali su znaci,signali, Sta s tim sto nisu protumaceni. Mozda pre tri godine Ili proslog utorka Jedan listic je preleteo S ramena na rame? Nesto je bilo izgubljeno i podignuto. Ko zna,nije li to lopta U cestaru detinjstva?
Bile su kvake i zvonca, Na kojima je pravovremeno Dodir prianjao uz dodir. Koferi u garderobi jedni kraj drugih. Mozda je jedne noci postojaoujednacen san, Izbrisan odmah posle budjenja.
Uostalom svaki pocetak Samo je dalji nastavak, Dok je knjiga zbivanja Uvek na pola otvorena.
Iskrena pesma O sklopi usne, ne govori, æuti, Ostavi misli nek se bujno roje, I reè nek tvoja nièim ne pomuti Bezmerno silne oseæaje moje.
Æuti, i pusti da sad žile moje Zabrekæu novim, zanosnim životom, Da zaboravim da smo tu nas dvoje Pred velièinom prirode; a potom,
Kad proðe sve, i malaksalo telo Ponovo padne u obiènu èamu, I život nov i nadahnuæe celo Neèujno, tiho potone u tamu,
Ja æu ti draga, opet reæi tada Otužnu pesmu o ljubavi, Kako èeznem i stradam i ljubim te, mada U tom trenutku ne oseæam tako.
I ti æeš, bedna ženo, kao vazda Slušati rado ove reèi lažne, I zahvaliæeš Bogu što te sazda, I oèi ce ti biti suzom vlažne. I gledajuæi vrh zaspalih njiva Kako se spušta nema polutama, Ti neæeš znati šta u meni biva- Da ja u tebi volim sebe sama.
I moju ljubav naspram tebe, kad me Obuzme celog silom koju ima, I svaki živac rastrese i nadme, I oseæaji navale ko plima!
Za taj trenutak života i milja, Kad zatreperi cela moja snaga, Neka te srce moje blagosilja. Al’ ne volim te, ne volim te, draga!
I zato æu ti uvek reæi: æuti, Ostavi dušu nek spokojno sniva, Dok kraj nas lišæe na drvetu žuti I tama pada vrh zaspalih njiva.
Princezo nebeska, danas mi tvoje ruke trebaju jer duhovi vrebaju ogrnuti u vampirske ogrtace, zli dusi koji umiju da me hipnotisu pogledom, ostre zube u vrat da zariju i moju misao popiju umjesto krvi.......
Carobno moje, tako se plasim gledati slike, u njima nista sem urlika i vike, uspanicene svjetine dok zena sa imenom Busilica ispod ruke drzi svog heroja, zena uz covjeka simbol krscanstva jos od davnina, osmjesi krase njihova lica a dzepovi im masni od preradjenog ulja, azijskog pijeska i treska dva jednojajcana tornja......
Vilo svih mjeseca, moj strah od gledanja paucinu trazi sito, da probere lazi skrivene u istocno posmo cirilicno, i u mindjusama zene Medvjedice prebroji i podrobi smaragde kupljene tenkovima gusjenicarima i avionima lovcima u ime Hrista i bratskih naroda tek jednim joj pokretom dirigentske palice muza joj medvjedjeg.....
Djevojcice zvjezdana, pojavi se danas i polozi duge trepavice na dugme crveno najskrivenije africke oaze doguci ponisti, iskljuci nelogicne cijene plodova zemlje sve preokreni, kazi da glad je za bezbjednosti savjet za senat, za dumu a ne za Bagdad, Bejrut il` Rumu, obecaj mi, zakuni se polozi zakletvu i daj mi zavjet da tvoje zenske oci i moje muske oci jedino vrijede obojene zajednickom bojom nade, da su dvije strane istoga Bozijeg lica i da tvoja zenska ljubav i moja muska ljubav nisu tek slabasni plamen svijece nego more radosti, milioni sretne djece, i da u tome su svi i sve je u tome, pricaj mi molim te, dokazi il` slazi da duhova nema i biti ih nece...
Bragan, nekog datima Gospodnjeg 2008-e, a u cast i slavu onog sto vrijedi....ljubavi
Zeleno, volim te zeleno. Zeleni vjetar. Zelene grane. Barku na zelenom moru Konja u zelenoj gori. Sa sjenkom oko svog pasa Ona na terasi sanja, Puti zelene i kose, S ocima od srebra hladna. Zeleno, volim te zeleno. Ispod ciganskog mjeseca, Stvari sto je posmatraju Ona ne moze da gleda.
Zeleno, volim te zeleno. Velike ledene zvijezde Doloaze sa ribom sjjene Sto svitanju put prostire. Smokva se uz vjetar tare Grubom korom svojih grana, A suma iskusna lija, Ljutite agave svija. Ko ce doci? I otku
Najdraža, sudbina se s nama okrutno poigrala kad nije dozvolila da se ranije sretnemo taj naèin na koji njišeš bokovima ne izlazi mi više iz glave zasipam te poljupcima u mašti zamišljam tvoje grudi na kojima svake noæi zaspim tvoje vrelo telo sjedinjeno s mojim te tvoje usne s kojih kaplje najlepši afrodizijak i zavidim tvom mužu jer ima ono što ja nemam što tako žarko želim ljubavi, uživam u svakoj tvojoj reèi u svakom dodiru i poljupcu ma koliko bili fiktivni za mene su bolno stvarni ti si moja daleka radost sreæa za kojom èeznem i tuga... na tebe èekam sve ove godine i sad kad si došla bojim se da te ne izgubim budi moja u svakoj mojoj misli budi kraj mene oseti me zamisli me ili zamisli makar ovo: ti i ja na pustom ostrvu sami i sretni zagrljeni i razmaženi doèekujemo svitanja boje purpura svitanja koja od naše razuzdane strasti podrhtavaju ljubim te pešèanim žarom pod nama ljubim te vrhovima modrih talasa koji su nas pokrili kao æilim ljubim te palmama i kokosom i moja želja za tobom besna i luda iz tebe izvire i iz vulkana strasti gasi se u tebi obeæaj mi tu noæ uèini da nikad više na drugu ne pomislim da stihovi mi kao ptice zalepršaju u tvoja jutra kao bujica jesenjih kiša da se sliju u Tebe i da u noæi punog meseca èiji krik tako prodorno seèe daljinu nikada, nikada više tužan i prazan za tobom ne osvanem...
----------------- Svi ljudi bivaju u svojim nadama razoèarani, u svojim išèekivanjima prevareni.
Mala soba, prepuna dima, utociste svim nesrecnim ljudima. Ali sada nema nikog u njoj, samo devojka, koja se gusi u samoci toj. Sama je u sobi i nikoga nema, samo ona i gomila problema. Jedna joj se suza niz obraz sliva, pita se sta je Bogu toliko kriva. Da je muci, da je ovako kazni, dani joj se vuku i tako su prazni. Zar nema vise nikoga da na nju misli? Teski zidovi kao da su je pritisli. Svom tezinom guraju je sa svih strana, kao da joj se rugaju sto je sama. Ona zna da ne moze pobeci od sebe, teska muka po srcu je grebe. Ceo njen zivot bio je greska, tuga u srcu je preteska... Nikoga nema da je spasi, da joj pomogne da se bola otarasi. Pita se da li ce bol prestati? Da li ce ta tuga nestati? Da li ce i nje neko da voli? Da li ce za nju neko da se moli? Hiljadu pitanja, a odgovora nema, i dalje samo gomila problema. Do kraja je sedela sama u toj sobi, cekala da je tuga zdrobi. Soba i devojka koja sedi u njoj, sama da se gusi u samoci toj... Nazad na vrh Iæi dole
----------------- Onog trena kada shvatiš da si spreman da se odrekneš svoje sreæe zarad sreæe osobe koju voliš, trenutak kada se ne stidiš i uradiš ili kažeš bilo šta jer znaš da ceš biti podržan a ne ismejan, znaj da si na pravom putu. Kada sedneš da jedeš i pitaš se dali je tvoja ljubav gladna, legneš da spavas i razmišljaš da li joj je hladno, smeješ se i nadaš se da nije tužna… onda shvatiš jaèinu reèi ljubav. Kada ti suza krene iz oka i grudi ti zadrhte a usne ti se smeju ne bi li prikrila tugu i patnju i to je ljubav, kada istu pesmu preslušaš milionima puta i svaki put je doživiš kao da je prvi, kad bezazleno gledaš u telefon u nadi da ce zazvoniti, bolji dokaz ti ne treba...
Ako nismo zajedno po aprilskoj gazili travi saèekaæemo zajedno prve mirise snega. Ja volim više zime èistotu mirnu od bolesnoga dana proleænjega kad ruke bez strasti ne mogu da se dirnu.
Živeæemo zajedno sveèane dane kad duša poèinje tiho da sazreva, i bivaju pune ploda njene grane, i o veènosti veæ kradom sneva.
Smejaæemo se zajedno u veèernje èase kad se èovek smeje tiše i reðe. Voleæemo se kad poèinju da se života ovog sagledaju meðe,
kad ljubavnici postaju jedno drugom prijatelji blagi i braæa. Rastaæemo se samo pred putanjom dugom sa koje ne može da se piše, ni da se vraæa.
Kad se osetis podeljen izmedju jave i sna i kad te ruka bola povuce do samog dna... Zaviri kroz prozor srca, tamo cu biti ja Moj osmeh sacuvan negde u kutku tvog secanja...
Kada ti poslednja neznost odluta s dlanova... Kad shvatis neizvesnost svih svojih planova, poslusaj muziku jutra al’ ne misli puno na nas, poslusaj jecaje vetra... na tren ces cuti moj glas.
Kada ti slane kapi kise skliznu niz obraze... Kad samom sebi priznas sve svoje poraze... Kad te samoca slomi i tuga ti u dusu kroci, pogledaj u ogledalo sudbine i videces moje oci.
Kad shvatis da je za sve daljine sveta potreban jedan korak... Kad ti se zivot bez mene ucini bezvredan i gorak.. Skloni paucinu zaborava sa naseg neba u snu, zatvori oci, zaustavi vreme.. videces, bicu tu.
----------------- Onog trena kada shvatiš da si spreman da se odrekneš svoje sreæe zarad sreæe osobe koju voliš, trenutak kada se ne stidiš i uradiš ili kažeš bilo šta jer znaš da ceš biti podržan a ne ismejan, znaj da si na pravom putu. Kada sedneš da jedeš i pitaš se dali je tvoja ljubav gladna, legneš da spavas i razmišljaš da li joj je hladno, smeješ se i nadaš se da nije tužna… onda shvatiš jaèinu reèi ljubav. Kada ti suza krene iz oka i grudi ti zadrhte a usne ti se smeju ne bi li prikrila tugu i patnju i to je ljubav, kada istu pesmu preslušaš milionima puta i svaki put je doživiš kao da je prvi, kad bezazleno gledaš u telefon u nadi da ce zazvoniti, bolji dokaz ti ne treba...
nosorog na poeziji,hahahahaaahahahahahahahahahaha pa to mi sasvim normalno zvuci obzirom da znam gde sam trenutno ,,nerazdvojni smo ko korpa i kvacilo,,
Èekaj me, i ja cu doæi, samo me èekaj dugo. Èekaj me i kada žute kiše noæi ispune tugom. Èekaj me i kada vruæine zapeku, i kada meæava briše, èekaj i kada druge nitko ne bude èekao više. Èekaj i kada èekanje dojadi svakome koji èeka.
Èekaj me, i ja æu sigurno doæi. Ne slušaj kad ti kažu kako je vreme da se zaboraviš i da te nade lažu. Nek poveruju i sin i mati da više ne postojim, neka se tako umore èekati i svi drugovi moji, i gorko vino za moju dušu nek piju kod ognjišta. Èekaj i nemoj sesti s njima, i nemoj piti ništa.
Èekaj me, i ja cu sigurno doæi, sve smrti me ubit neæe. Nek kaže tko me èekao nije Taj je imao sreæe! Tko èekati ne zna, taj neæe shvatit, niti æe znati drugi da si me spasila ti jedina èekanjem svojim dugim. Nas dvoje samo znat æe mo kako preživjeh vatru kletu - naprosto, ti si èekati znala kao nitko na svetu...
Konstantin Simonov
*****
Poðem tako, sam sred puta toga; Drum kremenit kroz maglu se sja; Noæ je tiha, pustoš sluša boga, Sjajne zvezde besede bez sna.
Dok na nebu svetli praznik vlada, Uz sjaj plavi, zemlja spi pod njim . . . Što je meni tako teško sada? Da l šta èekam? Žalim li za èim?
Od života veæ ne tražim ništa, I ne žalim minuli svoj dan; Tražim još slobodu, i mir ištem! Tražim samo zaborav i san!
Al ne onaj hladni san iz rake . . . San bih zadnji hteo tako plah, Da mi veèno žive grudi lake, Da mi prsa puni tihi dah;
Da svu noæ, sav dan mi uho gali, Slatkim glasom pesma budi strast, Da me tamo gde me život svali Veèno senom èuva šumni hrast.
Ljermontov
Kazivanje gnostièara Vasilisa o postanju svemira
Pre prvih drhtaja i prvih mena, Pre svih poèetaka i svih konèina, U nezamisliva, u tamna pravremena Predbivstvovaše jedino Dubina, To jedno nešto, neèega, Dubina, Predveèna, predstvorena.
U svojoj samotnièkoj boli Zaželela je ona plamsaj nekog nepoznatog žara.
I poèela je najzad svetove da stvara - Jer nije imala ovako šta da voli.
Irena Grickat
Stranci poput nas...
U snu u kojem je cijeli dan ponoæ... ...hodam s otvorenom ranom ne oèekujuæi pomoæ... Spuštam glavu na dno te isušene doline... ...usidren uspavankom tek probuðene planine... I dok snenim oèima gledam pokošene pustinje vlastite svijesti... ...namještam oblak i pokušavam sjesti... Kako bih lakše mogao riješiti zagonetku... ...koju je luðak poput mene urezao u pripovijetku... O izgubljenoj noæi u kojoj sja mjesec žuti... ...o spoznaji koliko je i Bogu teško priznati da se na nas ljuti... Ali i on ogorèen u svom jadu... ...gubi svaku nadu.... Da bi stranci poput nas mogli zajedno biti... ...puzati, letjeti , sniti...
Ivan Jukiæ
Nisi moj
Trudim se da gledam neke druge oèi da èujem neki drugi smeh da vidim neke druge usne blizu mojih ali ti mi ne daš
Previše si mi dozvoljavao da u tebi uživam kao da si pokušao da me navuèeš da budem zavisna pa da posle ne mogu da te se okanem
Sada se samo seæam jer to je sve što mogu mada ne bi trebalo
Iako pokušavam da te naðem negde drugde u nekom drugom kroz njih uvek tebe vidim i uvek me opomene to seæanje da si samo jedan a da nisi moj.
Ozdraviæemo
Razbolesmo se svesni svoje tame. Krivi su slutim razni Paganini. Golubi ognja sleæu joj na rame, a ja se kupam hodeæ po tišini.
I ništa nisu kažem sarkofazi Kad cveæe vene u najlepšoj vazi.
I ništa nisu stare piramide kad smrt zelena svima isto ide.
I ništa vina, ništa restorani kroz koje ludo provitlaše dani.
Ozdraviæemo svesni svoga zraka zahvalni možda nekoj maloj ptici. I slušaæemo svakog sreænog mraka kako gudalo umire na žici.
Slobodan Markoviæ
----------------- Onog trena kada shvatiš da si spreman da se odrekneš svoje sreæe zarad sreæe osobe koju voliš, trenutak kada se ne stidiš i uradiš ili kažeš bilo šta jer znaš da ceš biti podržan a ne ismejan, znaj da si na pravom putu. Kada sedneš da jedeš i pitaš se dali je tvoja ljubav gladna, legneš da spavas i razmišljaš da li joj je hladno, smeješ se i nadaš se da nije tužna… onda shvatiš jaèinu reèi ljubav. Kada ti suza krene iz oka i grudi ti zadrhte a usne ti se smeju ne bi li prikrila tugu i patnju i to je ljubav, kada istu pesmu preslušaš milionima puta i svaki put je doživiš kao da je prvi, kad bezazleno gledaš u telefon u nadi da ce zazvoniti, bolji dokaz ti ne treba...
Jos jednom bar pogledaj,pogledaj u oci me pogledaj pa mi reci da ti ne znaci sto smo tu,evo tu ko stranca dva i da te ne privlacim,pogledaj,pogledaj i vise se ne vracaj ako istinu mi govoris ali znaj,samo znaj da volecu te sve dok ti mene ne volis...
Zena sam... Moja ispovjest prastara i tuzna drhtala je neizgovorena pred nepomicnom savjescu planina. Ostanite bezazleni dok pjevam ovu himnu istinitu o robinji i zeni i orlu koji je uzletio u modrine.
Ljubila sam najljepse mladice u ovoj dolini i u svim dolinama kojima proticu necujne rjeke bezbriznosti. Da znate kako sam ih ljubila vi bi plakali. Da znate kako sam bdjela uz njih vi nikad nebi spavali spokojno pokraj zene ili pokraj sume ni pokraj ognja skitnica.
Ljubila sam ih kao istrazivac predio neznani u koji se zaputi, ni od koga pracen. Nema mocvare koju ne pregazih ni stabla pred kojim neklonuh ni brda put kojeg ne dizah oci trazeci spas.
Ljubav je bila jaca od mene. Moje tjelo je strepilo. Dodirujuc srecu, cestu otkritu koja izmice u nedogled. O, vi koji trosite suze za svaki rastanak, za svaki cvjet za svaki krug koji nedostaje na vodi, vi, koji bedra svoja cuvate za najvecu bol i ostajete ponizeni pred sudbinom;
Pomozite mi da izreknem nistavilo naseg sjaja prasinu ljepote koja nas zasipa. Breme ljubavi pod kojim smo se slomile noseci ga predano, kao da nosimo neotklonivi plod svoje crne utrobe. Kao da nosimo zapaljenu buktinju zivota. Ja nisam nista mudrija od vas.
Moj put je isti put kao vodonose koji nemoze izbjeci strminu izvora i pocinkom neumanjuje jaram svoj. Gledajte moja ramena. Oziljci na njima isti su kao i vasi. I bore oko mojih usana gorke su od godina strpljenja i od pelina sutnje.
Ne zatvarajte prozore, djevojke! Ovo je i vas glas, ovaj glas preplasene noci sto je prezrela svoje ropstvo, i hoce da postane orao. Izadjite na ulice i vidjet cete kako klecim na svakom pragu na kojem je klecala Zena.
Nijedna od vas nije bila tako pokorna kao ja. I nijedna od vas nije tako prkosno i gnjevno uspravila svoje lice, i pogledala nad vrhove smreka gdje su orlovi i gdje je Ljubav.
O, sta je meni da izgubim jedno krilo, jednu zjenu, sta mi je da pregorim nekoliko proljeca nekoliko izvora, i zetve najljepse koje se nece vratiti nikada! Sta je meni da prebolim travu svog djetinstva i grad svoje mladosti.
Bila sam odana miru ljubavi. I plakala sam kad bi vjetar zatresao njene krosnje u nevrijeme. Ljubav je bila jaca od mene, A muskarac je bio hram s proceljem zlatnim od mojih sanja na stupovima moje smjernosti.
Dok je spavao, na prstima sam silazila pred prag, i legla na kamen pokrivsi se mokrim zvjezdama. A kad je ustajao, zalila sam njegove ruke jednako umorne kad stiscu hljeb i kad nose oruzje i stijegove.
Govorila sam da moju mladost jos nije dodirnula noc. I skrivah suze da bi mi vjerovao. I kad su prepoznali u mojim ocima osmijeh kojim zena sebe dariva zauvjek onom s kim ce podjeliti tajnu, oni su odvrnuli svoje lice od mene i gledali su nekuda u daljinu ljubomorni na slobodu visoko raskriljenih ptica, sto su odabrale pustocu vidika i odrekle se ljupke doline koje se oni nisu mogli odreci.
I grlili su me odsutno i mrzovoljno. I svlacili me kao krivca, ne kao zenu. I te noge su me gazile, te ruke su me bicevale, ta usta narugala su se cjelovima. Ali ja sam se smjesila i dalje postojano i bezazleno. Ja sam ih ljubila.
Govorila sam da su dobri i mudri i skrivala suze, da bi mi vjerovali. Zatim su me milovali kao sto kraljevi miluju robinju najdrazu. A ja sam se u njihovim rukama osjecala usplamtjeli zar bica. I u njihovu glasu zavijanje vukova u divljini.
Tako mi mladosti moje, evo, imam svjedoke, prah ove ceste i ovaj zdenac kome zazvah vodu duboku. Kad ih pogleda, to bjehu vukovi. To bjese zaista divljina i noc, a ja tek plijen, pred pecinu domamljen u brlog pohotnika, pred noge osvajaca.
A oni su i dalje gledali spokojno u neku zlatnu mrlju neba, koja se dizala uvis, i za koju mislim da bijase orao sto je kruzio nad dolinama. I kad su vec sasvim vjerovali u moju blizinu i moju postojanost, ja sam pogledala onam kud su gledali oni u daljine modre i raskopane, u visine put kojih se vinuse najsmjeliji.
I pozeljeh da sam ja ta zlatna ptica, raskriljeni orao nasred neba. Tada stadoh da se smijem. Otvarala sam vrata siroka i smijala se, smijala mimo trave i plastove psenice, do crne vjetrometne zemlje kojom su mi snagu opasali.
I smjeh moj budio se u zoru i prosipao do prvih zvijezda. A onda sam zaspala umorna kao od hoda kroz planinu. Cudila sam se tom putniku podmuklom koji je zaustvio konja pod ovim brdom, na ovom pijesku.
I trazeci nociste na pragu zene. I zeli da mu pjevam uspavanku ja, koja cu prezreti njeznost da bih dosegla svoju istinu. Ja, koja svoju sutrasnju ceznju vec citam u ljetu ptice izgubljene.
I odvrnula sam svoje lice da zelju na njegovu licu ne vidim. I prestala se smijati. I krisom placuci odoh.Odoh posve sigurno. Odoh na put zalosnih da budem pjevac lutanja.
Ja vise ne trazim. I ne vjerujem... Ne vjerujem u vrlinu gospodara. Pamtim kako ruke bicevi postaju, i kako je zagrljaj muskarca strasan kada se odmaraju osvajaci i kad se u njihovu zahvalnu glasu opet cuje zavijnje vukova.
Zato, mladici iz moje doline, ne vjerujte mi kad lezim pored vas u travi krotka i pokorna kao srna.
Ni kad vas napajam i tetosim, ni kad istem vasu vjernost u zamjenu za proljetni oblk u visini, za oluje mog promjenljivog srca.
Jer, jao onom ko mi povjeruje i ko dovede svoje stado pred moj sator, da ga othranim. Ja cu ga napustiti u cas kad tama obavije polja.
Uspravit cu svoje lice i stresti cvijece kojim ste me okitili. I drhtat cu, jer je stablo u daljini velicanstveno, a vasa ljubav nistavna. I vasi ognjevi pred ognjem zore krzljavi i turobni. Idite svojim putem zaljubljeni!
Moja svirka nije za vase uho! Ljubav je bila jaca od mene. Ali pjesma postade orao i napusta svoju dolinu. Put modrih gora lete orlovi i ne okrecu se. To je ispovjest zene i robinje. Himna ponizene ljubavi. To je pjesma o mojoj istini sto je istina ostavljenih...
U praskozorju vremena postajahu samo duše što po bespuæima svemira zvezdana jata grle svakim svojim uzdahom po horizontima se ruše slike ljubavne što ka njima hrle.
Da, to behu neka èudna vremena kada nisu postajale želje ni htenja bez èežnji, bez uzdaha, bez imena nije postajalo nièega da to menja.
A onda nastupi vreme stvaranja postasmo smrtnici od miliona želja i andjeli i grešnici satkani od nadanja od ljubavi i tuge što nas menja.
Zasto se meni javljas tajno Kada mi dusa tiho sniva? I zasto tvoje oko sjajno Golemu tugu i jad skriva?
Zasto me kroz noc stanes zvati, I sta ti jadno srce iste? Ta ja ti nemam nista dati, O, ja sam pusto pepeliste.
Sve sto sam imo ja sam dao, Nevjerno hladna ljubavi moje, - Sve sto sam svojim blagom zvao: Mladost i oganj duse svoje.
Pa zasto meni stupas snova, Sta trazis ovdje u mrtvaca? Hladna je, hladna ruka ova Sto nekad na te ruze baca.
Pusti me! Pusti i ne mori! Nek sam ovako trajem dane, Sve dok mi srce ne izgori, Sve dok mi dusa ne izda’ne.
Aleksa Santic
"Tajna"
Svako ima neku tajnu: su-su-su... neko lepu i beskrajnu, neko tuznu ili smesnu, neko zlu.
Neko svoju tajnu slaze. Neko odmah mami kaze. Neko svoju tajnu ne bi ispricao ni u snu. Neko sapne: samo tebi... kao drugu - su-su-su...
Obicno su tajne glavne izmisljene i ljubavne.
Al i druge kad se zbroje, nase, vase, moje, tvoje, leve, desne, cudne, sjajne, sve jednako mnogo znace, jer - inace zasto bi se zvale tajne?
I ja imam jednu tajnu vrlo vaznu, vrlo vrednu. Nikom drugom - samo tebi prisapnucu jutros nju.
Hodi blize: su-su-su... Sutra rano... su-su-su... Bas onamo... su-su-su...
Ali nikom to ne kazi. Sam potrazi. Su-su-su...
Pronaci ces vrlo lako i videces da je tako.
Miroslav Antic
"Ne vjeruj..."
Ne vjeruj u moje stihove i rime Kad ti kazu, draga, da te silno volim, U trenutku svakom da se za te molim I da ti u stabla urezujem ime-
Ne vjeruj! No kasno, kad se mjesec javi I prelije srmom vrh modrijeh krsa, Tamo gdje u grmu proljece leprsa I gdje slatko spava na jorgovan plavi,
Dodji, cekacu te! U casima tijem, Kad na grudi moje priljubis se cvrsce, Osjetis li, draga, da mi tijelo drze, I da silno gorim ognjevima svijem,
Tada vjeruj meni, i ne pitaj vise! Jer istinska ljubav za rijeci ne zna; Ona samo plamti, silna, neoprezna, Niti mari, draga, da stihove pise!
Aleska Santic
"Povratak"
Ko zna (ah, niko nista ne zna. Krhko je znanje!) Mozda je pao trak istine u me, A mozda su sanje. Jos bi nam mogla desiti se ljubav Desiti-velim, Ali ja ne znam da li da je zelim, Ili ne zelim.
U moru zivota sto vjecito kipi, Stvaraju se opet, sastaju se opet Mozda iste kapi- I kad prodje vjecnost zvjezdanijem putem Jedna vjecnost pusta, Mogla bi se opet u poljupcu naci Neka ista usta.
Mozda ces se jednom uvece pojavit Prekrasna, u plavom, Ne sluteci da si svoju svjetlost lila Mojom davnom javom, I ja, koji pisem srcem punim tebe Ove cudne rime, Oh, ja necu znati, ceznjo moje biti, Niti tvoje ime!
Pa ako i dusa u tome trenutku Svoje uho napne, Sigurnim ce glasom zaglusiti razum Sve sto slutnja sapne;
Kod vecernjih lampa mi cemo se kradom Pogledat ko stranci, Bez imalo svijesti koliko nas vezu Neki stari lanci.
No vrijeme se krece, no vrijeme se krece Ko sunce u krugu, I nosi nam opet ono sto je bilo: I radost, i tugu. I sinut ce oci, naci ce se ruke, A srca se dici- I slijepi za stope bivseg zivota Njima cemo ici.
Dobrica Cesaric
" ..... "
Siri se nebom pozar plavi, Rodne daljine sam zaboravio. Prvi put pevam o ljubavi I vidim da sam se gorko zapio.
Bio sam nekad zapustena suma, Voleo sam zene i novca sjaj. Plesao sam i pio bez racuna - Snagu trosio do u beskraj.
Sad je dosta, draga, da te pogledam, Da zaronim u oka mutni vir. Da pobegnes ja ti ne dam ni da u drugom potrazis mir.
Pusti, mila, svoj struk tanak: Skloni taj pogled preuporan, Mozda istinu nisi znala Da i mangup bude pokoran.
Znao bih da ostavim krcme, I svoje stihove - decu bosu, Samo da ti milujem prste zgrcene I kitim jesenjim cvecem kosu.
Ti si za mene pozar plavi, Sa tobom bi negde gnezdo svio, Prvi put pevam o ljubavi I vidim da sam se gorko zapio.
POZUDA ZA KRAJ Ma koliko da te sad trebam ne zelim te dok me ne pozelis. I ne radi to zato sto mi treba, jer mi i ne treba, dok ne pozelis. Bilo sta sto mi ocajnicki treba necu traziti dok ne osetim da zelis. Od potrebe za tim i da poludim neces znati za to dok me ne pozelis. Zato i ne dolazim da te vidim jer u pozivu tvom ne osecam zelju, osecam tvoju potrebu, tvoje pitanje, skrivenu misao, rec, ali ne i zelju. I pustam te, i pustam godine, ne prisiljavam, ne molim, ne trazim. Cekam da dodje vreme da ti ispunim zelju, da se desi dan u kome cemo saznati da su nam zelje iste i da se zelimo, da smo ludi od zelje i nemoguci svima. Cekam dan da priznamo, da shvatimo ono sto znamo i protiv cega se borimo. A ako i ne dodje, ako je sve varka, nista za to, nece se desiti nista. Samo ce proci dan, mesec, godina, decenija, ceo zivotni vek... Jedino ce to biti i to ce se desiti. A to je nista. To je tako nebitno. Bitno je ne ici protiv necije zelje, protiv srca, protiv treptaja duse... A treba mi... tvoja ruka, tvoje rame, tvoj osmeh, tvoja suza, tvoj dah, moj lik u odsjaju tvog oka... Al’ ipak cutim i cekam da pozelis... I cutacu i cekacu da pozelis... Jer ma koliko duso da mi trebas, ne trebas mi uopste dok me ne pozelis...
Na obali tamo , u uvalici mojih snova i kad pomislim da sve pusto je toplina vlada duboko u meni proljeæe se novo raða odzvanja, donosi utjehu i slavujevu pjesmu, kad život poraze riše pjesma prirode zove u meni se sama piše i koliko god preko bolnog trnja gazim jedan osmijeh,jedan dah do mene stiže, onda mi je lijepo srce zatitra, zatreperi dragošæu pa opet iznova spotaknem se padnem na tren onda opet osmijeh i jedan dah pa i pokoji uzdah snagu mi vrati, namignem vjetru i na njegovim krilima poletim daleko.
Liši me vida: gledaæu tvoj lik, zapuši uši moje: slušaæu te, onemi me: al’ zvaæu te kroz krik, bez nogu još æu k tebi naæi pute. Slomij mi ruke: hvataæu te srcem; zaustaviš li srce meni, sam moj mozak tad æe kucati i bdeti; a ako mi i mozgom užgaš plam - na krvi svojoj ja æu te poneti.
Ja sam ruža saronska, ljiljan u dolu. Šta je ljiljan meðu trnjem, to je draga moja meðu devojkama. Šta je jabuka meðu drvetima šumskim, to je dragi moj meðu momcima; želeh hlad njen, i sedoh, i rod je njen sladak grlu mom. Uvede me u kuæu gde je gozba, a zastava mu je ljubav k meni. Potkrepite me žbanovima, pridržite me jabukama, jer sam bolna od ljubavi. Leva je ruka njegova meni pod glavom, a desnom me grli. Zaklinjem vas, kæeri jerusalimske, srnama i košutama poljskim, ne budite ljubavi moje, ne budite je, dok joj ne bude volja. Glas dragog mog; evo ga, ide skaèuæi preko gora, poskakujuæi preko humova. Dragi je moj kao srna ili kao jelenèe; evo ga, stoji iza našeg zida, gleda kroz prozor, viri kroz rešetku. Progovori dragi moj i reèe mi: Ustani, draga moja, lepotice moja, i hodi. Jer gle, zima proðe, minuše daždi, otidoše. Cveæe se vidi po zemlji, doðe vreme peva nju, i glas grlièin èuje se u našoj zemlji. Smokva je pustila zametke svoje, i loza vinova ucvala miriše. Ustani, draga moja, lepotice moja, i hodi. Golubice moja u raselinama kamenim, u zaklonu vrletnom! Daj da vidim lice tvoje, daj da èujem glas tvoj; jer je glas tvoj sladak i lice tvoje krasno. Pohvatajte nam lisice, male lisice, što kvare vinograde, jer naši vinogradi cvatu. Moj je dragi moj, i ja sam njegova, on pase meðu ljiljanima. Dok zahladi dan i senke otidu, vrati se, budi kao srna, dragi moj, ili kao jelenèe po gorama razdeljeni
A kao beskrajno more jos uvek rastuzis me izazivas mi plac. Zoves li me? igras li se recima? sto mi se u srce urezu ko mac sa recima laznim meni mnogo vaznim.
Odlazis, a kao snegovi beli jos uvek raznezis me izbacis iz sopstvene koze. A znam da nema smisla i znam da me lazes kao sto covek zenu lagati moze. Laz, otrovna, teska moja je greska.
Vratices se, kao sto talas uvek vraca se steni oprostaj moli. Koliko ce reci iskrene biti da li ce opet srce da zaboli. Reci? hoces li mi obrisati suze kad ih pocnem jednog dana liti...
Ukrašæu tvoju senku, obuæi je na sebe i pokazivati svima. Biæeš moj naèin odevanja svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neæu te sa sebe skidati. Na meni æeš se raspasti. Jer ti si jedini naèin da pokrijem golotinju ove detinje duše. I da se više ne stidim pred biljem i pred pticama. Na poderanim mestima zajedno æemo plakati.
Zašivaæu te vetrom. Posle æu, znam, pobrkati moju kožu s tvojom. Ne znam da li me shvataš: to nije prožimanje. To je umivanje tobom.
Ljubav je èišæenje nekim. Ljubav je neèiji miris, sav izatkan po nama. Tetoviranje maštom.
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj naèin toplog. Obuæi æu te na sebe da se, ovako pokipeo, ne prehladim od studeni svog straha i samoæe.
Èeznem da ti kažem najdublje rijeèi koje ti imam reæi ali se ne usuðujem, strahujuæi da bi mi se mogla nasmijati. Zato se smijem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali. Olako uzimam svoj bol, strahujuæi da bi mogla ti uèiniti.
Èeznem da upotrebim najdragocjenije rijeèi sto imam za te; ali se ne usuðujem, strahujuæi da mi se neæe vratiti istom mjerom. Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošæu. Zadajem ti bol, bojeæi se da neæeš nikada saznati šta je bol.
Èeznem da sedim nemo pored tebe, ali bi mi inaèe srce iskoèilo na usta. Zato brbljam i æaskam olako, i zatrpavam svoje srce rijeèima. Grubo uzimam svoj bol, strahujuæi da bi mogla ti uèiniti.
Èeznem da te ostavim zauvijek, ali se ne usuðujem, strahujuæi da bi mogla otkriti moj kukavièluk. Zato ponosno dižem glavu i dolazim veseo u tvoje u tvoje društvo. Neprekidne strijele iz tvojih oèiju èine da je moj bol vjeèito svjež.
----------------- We have only magic, and this is tragic...
viðaš mi se kad šutiš jer si kao odsutna, i èujes me izdaleka, i glas moj ne dodiruje te. Èini mi se kao da su ti letjele oèi i èini se da ti je poljubac jedan zatvorio usta. Kako su stvari sve ispunjene dušom mojom izranjaš iz stvari, ispunjena dušom mojom. Leptirice sna, duši mojoj si slièna, i slièna si reèi melanholija. Sviðas mi se kada šutiš i kad si kao udaljena. I kada kao da se žališ, leptiricu u gukanju. I èujes me izdaleka, i glas moj ne dostiže te: Pusti me da šutim s muèanjem tvojim. Pusti me da ti govorim takoðe s tvojom šutnjom jasnom kao sveæa jedna, prostom kao jedan prsten. kao noæ si, šutljiva, zvezdana. Šutnja tvoja je zvezdana, tako daleka i jednostavna. Sviðas mi se kad šutis jer si kao odsutna. Udaljena i bolna kao da si umrla. Jedna reè tada, osmeh dovoljan je jedan. I veseo sam, veseo što nije taèno.
----------------- We have only magic, and this is tragic...
Ne govorim ti bas u zadnje vrijeme da te volim i ne gasim ti svjetlo u ocima prije spavanja ne govorim ti nesto njezno i ne grlim ti dusu ali ovo ti moram reci previse je gorkog i ljudi su grubi pa ako i ne govorim jos uvijek te ono najljepse u meni voli i ljubi
----------------- We have only magic, and this is tragic...
Ljubavnoj sprezi dva srodna stvorenja prepreke nema. Ljubav, ljubav nije ako sa svakom promenom se menja i ako se pred svakom silom krije. Ne! Èvrst je ona svetionik: grudi oluji pruža, al` se ne pokrenu; svakoj je laði zvezda, kojoj ljudi visinu znaju, al` ne vrednost njenu. Ne smuti Vreme ljubav, mada krivi srp njegov kosi mladosti miline; kroz kratke dane ona ista živi i traje sve do oštrice sudbine. Ako je, pak, to varka, što me sludi, pad nit` ja pisah, nit` voljahu ljudi.
U tebi me ima Mnogo više Od prolaznosti dana I zagasitih obrisa dolazeæe noæi U tebi me ima Mnogo više Nego što ti srcem Protièu Vrèevi èežnje I mnogo više Skriveno je Iza tvojih drhtavih Trepavica Zatajeno u tvojim Dalekim oèima
U tebi me ima Mnogo više Nego priznaješ Sebi
----------------- We have only magic, and this is tragic...
Znam, mora biti da je tako: nikad se nismo sreli nas dvoje, mada se trazimo podjednako zbog srece njene i srece moje. Pijana kisa siba i mlati, vrbama vetar cupa kosu.
Kuda cu? U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.
Vucaram svetom dva prazna oka zurim u lica prolaznika. Koga da pitam,gladan i mokar, zasto se nismo sreli nikad?
Il je vec bilo? Trebao korak? Mozda je sasvim do mene dosla. Al’ ja, u krcmu svratio gorak, a ona ne znajuci-prosla.
Ne znam. Ceo svet smo obisli u zudnji ludoj podjednakoj, a za korak se mimoisli.
Mislim tudje misli Kradem svoje vreme Provlacim ga Izmedju oblaka, snova, Daljine i snega... Kada pozelim Da ti nedostajem Odsanjam pesmu Zatvorim oci I na kaldrmi zamislim Cvet beli. Kada te nema Jer tako hocu Zaledim osmeh U sebi kazem ime Udahnem duboko I pomislim Tako mi nedostajes...
Plavi cuperak obicno nose neko na oku, neko do nosa, al ima jedan cuperak plavi zamislite gde? - U njegovoj glavi. Kako u glavi da bude kosa?
Lepo. U glavi. To nije moj cuperak plavi, vec jedne Rade ... Pa sta?
Videces sta - kad jednog dana cuperak necije kose tudje malo u tvoju glavu udje, pa se umudris, udrvenis, pa malo - malo... pa pocrvenis, pa grickas nokte i krijes lice pa saljes tajne ceduljice, pa nesto kunjas, pa se mucis, pa ucis - a sve kojesta ucis.
Izmesas rotkve i romboide. Izmesas nokte i piramide. Izmesas leptire i gradove. I sportove i rucne radove. I tropsko bilje. I stare Grke. I lepo ne znas sta ces od muke.
Sad vidis sta je cuperak plavi kad ti se danima mota po glavi, pa od decaka- pravog junaka napravi tunjavka i nespretnjaka
Sad nemoj ništa da mi govoriš prepoznaæu što god da pomislšs veèeras samo nemoj da me ne voliš preboleæu što god da uciniš uèiniæu ti sve što poželis veèeras samo nemoj da me ostaviš
Od koga si se ti to sakrila u meni èitav svet se rasipa od kada tebe volim pamet ne sluša da l’ išta može da se sakrije po licu kad se svetlo polije od kada tebe volim vreme ne ide
I nemoj ništa da mi govoriš prepoznaæu što god da pomisliš veèeras samo nemoj da me ne voliš preboleæu što god da uèiniš uèiniæu ti sve sto poželiš veèeras samo nemoj da me ostaviš
Od koga si se ti to sakrila u meni èitav svet se rasipa od kada tebe volim pamet ne sluša da l’ išta može da se sakrije po licu kad se svetlost polije od kada tebe volim vreme ne ide
Mene ne zanima kako zaradjujes za zivot. Ja zelim da znam za cim zudis i da li se usudjujes da sanjas o tome da ispunis ceznju svoga srca. Mene ne zanima koliko godina imas. Ja zelim da znam da li ces rizikovati da ispadnes budala zbog ljubavi, zbog snova, zbog avanture koja se zove biti ziv . Mene ne zanima koje planete uticu tvoj Mesec. Ja zelim da znam da li si dodirnuo srediste spostvene tuge, da li su te zivotna razocarenja otvorila ili si se skvrcio i zatvorio iz straha od daljeg bola! Zelim da znam mozes li sedeti sa bolom, sa bolim mojim ili svojim, ne meskoljeci se da ga prikrijes ili umanjis ili izbrises. Zelim da znam mozes li drugovati sa radoscu, sa radoscu mojom ili svojom Mozes li se prepustiti divljem plesu i dopustiti da te zanos preplavi do samih vrhova prstiju i ne upozoravati nas da budemo pazljivi, da budemo realisticni, niti da se setimo svih ljudskih ogranicenja. Mene ne zanima da li je prica koju mi kazujes iskrena. Ja zelim da znam mozes li razocarati druge da bi bio iskren prema samom sebi mozes li podneti optuzbu izdaje i ne izdati spostvenu dusu. Ja zelim da znam mozes li biti veran te stoga dostojan poverenja. Zelim da znam mozes li videti lepotu cak i ako nije lepa svaki dan. Zelim da znam mozes li ziveti sa promasajem, sa promasajem svojim i mojim, i jos uvek stajati na rubu jezera i srebrnastoj mesecini uzvikivati “To”! Mene ne zanima gde zivis ili koliko para imas. Ja zelim da znam mozes li se dici posle noci bola i ocaja, Iscrpljen, satrt do srzi, i uraditi ono sto se mora uraditi za decu. Mene ne zanima ko si ti ni kako si se obreo ovde. Ja zelim da znam hoces li stati u srediste ognja zajedno samnom i ne ustuknuti. Mene ne zanima gde si ili sta si ili sa kim studirao. Ja zelim da znam sta je to sto te drzi iznutra, u trenucima kada se sve ostalo rusi. Ja zelim da znam mozes li biti sam sa sobom; i da li zaista volis drustvo u kome se nadjes u trenucima praznine.
Budim je zbog sunca koje objasnjava sebe biljkama zbog neba razapetog izmedju prstiju budim je zbog reci koje peku grlo volim je usima treba ici do kraja sveta i naci rosu na travi budim je zbog dalekih stvari koje lice na ove ovde zbog ljudi koji bez cela i imena prolaze ulicom zbog anonimnih reci trgova budim je zbog manufakturnih pejzaza javnih parkova budim je zbog ove nase planete koja ce mozda biti mina u raskrvavljenom nebu zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih izmedju dve bitke kada nebo nije bilo vise veliki kavez za ptice nego aerodrom moja ljubav puna drugih je deo zore budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu sigurno je rekla: neka me trazi i vidi da me nema ta zena sa rukama deteta koju volim to dete zaspalo ne obrisavsi suze koje budim uzalud uzalud uzalud uzalud je budim jer ce se probuditi drukcija i nova uzalud je budim jer njena usta nece moci da joj kazu uzalud je budim ti znas voda protice ali ne kaze nista uzalud je budim treba obecati izgubljenom imenu necije lice u pesku ako nije tako odsecite mi ruke i pretvorite me u kamen.
----------------- We have only magic, and this is tragic...
Gle, orlušina sama nad livadom kruži I dogorelo sunce za obzorje seda. Pa šta, krzno mi sivo i oènjaci - noži; Ne, ne zovi me vukom što hrli u èestar.
Jer znam: klempavo štene obožava mleko, A ne krv što iz rastrglih žila se mlaka. Kad narogušen sam i kad kezim se s jedom, Deder, upitaj prvo što postadoh takav?
Zar da zahvaæen budem ja tmušine glibom, Da zaboravim nebeski svod što se plavi? Tu sam krvi se sopstvene naguto sito, A za tuðu je nastalo vreme tek zatim.
I na lancu sam bio, i hvatan u zamku, No u jaram nit htedoh nit mogoh, tvrdoglav, A tek svaki sam lanac ja kido ko slamku, Nezadrživim trzajem strzo sam oglav.
Ko što nema te staze da nekud ne vodi, Nit postoji taj trag što mi netragom nesta, Tek, nijedan mi podlac ne izmaèe zgodi, Sve ih stigoh na stazi i zgrabih ih smesta.
Nit se oštrice nikakve straših il strašim, Ni s tetive izbaèene strele izbliza, Tek uzaludne smrti i pre no se bacim, Pre no èujem da krcne mu, podlacu, kièma.
Eh, al kad bi negde zasvetleo plamen, I da neko me èeka u nekoj daljini, Tad bih, oènjake krijuæ, dopuzo iz tame, I obrašèiæ bih deèiji lizno s milinom.
Ja služio bih verno ko branilac doma Tek onako, za ljubav, za osmeh što sija... Al niko me ne èeka: i dalje samotnjak Što zabacivši njušku na mesec zavija.
Iz dragih usta neka rec, Sto vec dugo nisam cula LJUBAV!!! mA KAKAV JE TO POJAM DA LI TO JOS POSTOJI DA LI CE SE IKADA VRATITI.... da li je to rec??.... ...ima li to znacenje?.... hoce li nam se putevi opet spojiti.... ili ipak ne...... da li cemo opet stajati svako na svojoj strani...odvojeni... nesretni...s nekim drugim.... ...da li cemo ikada shvatiti da je za srecu potrebno dvoje da se vole i da daju sve od sebe.... hocemo li ikada prestati biti preponosni.... da li cemo shvatiti da smo si sudeni..... ...ma pitam te samo hocemo li se istim zarom kao nekada...... probati...znati..pokusati......voleti........
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Plemeniti dodiri ljubavi Mislima te u oblik sna pretvaram i dok sapatom izgovaram zelju za tvojim likom, prilazis mi zemljan i okupan vatrom. Tih poput vetra nosis jedro moga glasa, a ja te u odsjaju ceznje gutam i u plavoj svetlosti daljine, one iste svetlosti iz koje izranja ljubav, takvog smelog i tako zrelog, kao ljubav nas samih, kao bozanstveni dar prinosim i medenog u sebi iskonskom tisinom ljubim. Iako te sad nema kraj mene, iako su se vrazije udaljenosti ponovno razgalamile hodas abecedom zagrljaja ponosno u meni i slikom osmeha koracas mojim usnama. Oduvek te u svom srcu i svojoj dusi imam i tu spokojno odrastas, a metri i kilometri sto se ponavljaju i gaze vreme rastezuci moj pogled, kao da se i ne dogadjaju ili se nikada nisu dogodili. Samo se mi sretni dogadjamo u mnostvu tog prokletog cekanja. Ne klecimo, opiremo se nadiranju samoce i u vecnim jutrima istine, poput uzarenog pogleda, kao plemeniti dodiri ljubavi, pod prstima mesecine nestajemo.
Hoæu srce univerzuma u njemu se nalaze reèi mog dragog poezija moje duše u njemu se smeje èežnja dugo lomljena i misao dugo kaljena.
Da li ti je danas veæ neko rekao da mirišeš istinom i zraèiš stvarnošæu i da nabubrele podoènjake laži skrivaš pod svetle pramenove slobode iz èijih se pupoljaka izleže želja za dodirom moga biæa
Da li ti je danas veæ neko rekao da smišljena poznanstva polomljenih sujeta potièu još iz antièkog doba Vavilonskog razjedinjenja
A ti i dalje kopniš zelenkastim idejama sopstvenih listova zrelosti razlikujuæi se od zvezda po velièini moje potrebe za tobom - a ja te želim
Želim te mnogo ne zato što si ti - Ti veæ zato što si Ti - Ja I ja vidim svoj pravi lik samo kada gledajuæi tvoje suze zaronim u dubinu tvoga bola koji slatkim jaukom prožima svu atmosferu obojenog sveta spoznaje
Rumeniš od saznanja da se u tvome Ja prostire ogromno polje procvalih mudrosti èije plodove sebièno èuvaš i po potrebi darivaš samo onima koji po tvome mišljenju to zaslužuju
Da li ti je danas veæ neko rekao da reèi svoje izgovaraš jezikom mojim i da svakom slovu zidaš grobnicu od ljudske ljubavi A zarobljenu podivljalu misao ukroæuješ tišinom moje duše
Hoæeš da me poseduješ ali ne kao èoveka veæ kao svetinju da ispijaš i da se hraniš mojom beskonaènošæu kao svemirska noæ sto se hrani svetlošæu moje strasti
Da li ti je danas veæ neko rekao da Te želi i da Te treba a ako nije neka moja reè bude prva cigla u kuli ovoga dana i prva zelja u gradnji ovoga trena da želim te i to je sve što ti mogu reæi a ostali deo prièe æeš naæi u poluotvorenoj fijoci svojih snova.
Tko si ti izazovna zveri? Oèi ti blistaju lepotom snage Ne postoji stroj koji tvoju silu meri Tko bi rekao da su ti misli tako blage
Hladan stojiš pred Svemirom i svetom Preplavljen ognjem koji sagara želju Još uvek se ponosiš svojim prvim letom Gaziš sve da bi plen položio u postelju
Ugrizom bi dokazao ljubav strasnu Dodirom pobudio skrivenu tajnu Ne otkrivajuæi plenu stranu krasnu Niti mu govorio ni jednu reè bajnu
Plenom bi i mene smatrao ti Ali to nisam, jer sam došla bliže tebi Pitaš li se ko smo to, sada mi? Prepoznaješ li mladunèe zatvoreno u sebi?
Kada se odmaraš u postelji dok rane skrivaš Pogled ti blista dok me gledaš blago Plašiš me da te ne ozledim dok mladunèe bivaš Opusti se jer me imaš, biæe ti drago
Tvoja rana krvari, prepusti se meni... Znaš da te èuvam, jer si mladunèe nevino Dopusti nam da legnemo zajedno sneni Znam da jesi dijete Atenino
Baldarevo ti je srce u grudima Moliš me pogledom da ga ne povredim Govoriš mi da te ne izdam ljudima Prepuštaš mi kome da te odredim Muškarac
Tek sada vidim tvoju ljupkost Izjave ljubavi tvoje su slatke Gledam kako ti isèezava grubost Niti su snage prema meni su postale kratke
Opala ti je maska ispod koje se kreješ Vidim te sada bez oružija i snage Došlo je vreme da se ljubavlju umiješ Oprosti se od lovine, prihvati oseæaje blage
Èeznem da ti kažem najdublje reèi koje ti imam reæi; ali se ne usuðujem, strahujuæi da bi mi se mogla nasmejati. Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju šali. Olako uzimam bol svoj, strahujuæi da bi ti to mogla uèiniti. Èeznam da ti kazem najvernije reèi koje ti imam reæi; ali se ne usuðujem, strahujuæi da bi mogla posumnjati u njih. Zato ih oblaèim u neistinu, i govorim suprotno onome sto mislim. Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujuæi da bi ti to mogla uèiniti. Èeznem da upotrebim najdragocenije reèi sto imam za te; ali se ne usuðujem, strahujuæi da mi se neæe vratiti istom merom. Zato dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošæu. Zadajem ti bol, bojeæi se da neæeš nikada saznati šta je bol. Èeznem da sedim mirno pored tebe; ali se ne usuðujem; jer bi mi inaèe srce iskoèilo na usta. Zato brbljam i æaskam olako, i zatrpavam svoje srce reèima. Grubo uzimam svoj bol, strahujuæi da bi ti to mogla uèiniti. Èeznem da te ostavim zauvek; ali se ne usuðujem, strahujuæi da bi mogla otkriti moj kukavièluk. Zato ponosito dižem glavu i dolazim veseo u tvoje društvo. Neprekidne strele iz tvojih oèiju èine da je bol veèito svež.
Kako da dusu sputam da se tvoje takne? Kako, mimo tebe, da njom da grlim druge stvari i daljine? Ali, rado bih je sklonio na neko zaboravljeno mesto usred tmine u neki izgubljen kut, u kom neæe je tvoje njihati daljine.
Ali, ipak, sve što dodirne nas dvoje ko gudalo nas nekako spaja koje iz dveju struna jedan mami glas.
Na kom smo instrumentu? Ko nas satka? I koji ovo sviraè drži nas? O, pesmo slatka.
It was many and many a year ago, In a kingdom by the sea, That a maiden there lived whom you may know By the name of ANNABEL LEE; And this maiden she lived with no other thought Than to love and be loved by me.
I was a child and she was a child, In this kingdom by the sea; But we loved with a love that was more than love- I and my Annabel Lee; With a love that the winged seraphs of heaven Coveted her and me.
And this was the reason that, long ago, In this kingdom by the sea, A wind blew out of a cloud, chilling My beautiful Annabel Lee; So that her highborn kinsman came And bore her away from me, To shut her up in a sepulchre In this kingdom by the sea.
The angels, not half so happy in heaven, Went envying her and me- Yes!- that was the reason (as all men know, In this kingdom by the sea) That the wind came out of the cloud by night, Chilling and killing my Annabel Lee.
But our love it was stronger by far than the love Of those who were older than we- Of many far wiser than we- And neither the angels in heaven above, Nor the demons down under the sea, Can ever dissever my soul from the soul Of the beautiful Annabel Lee.
For the moon never beams without bringing me dreams Of the beautiful Annabel Lee; And the stars never rise but I feel the bright eyes Of the beautiful Annabel Lee; And so, all the night-tide, I lie down by the side Of my darling- my darling- my life and my bride, In the sepulchre there by the sea, In her tomb by the sounding sea.
Narandža na stolu Tvoja haljina na podu A moj Inbox na tvom monitoru Blagi poklon trenutka nepažnje I èekirana Save password opcija Svežina noæi Toplota tvoje šamarèine
Zelim ti da uvek budes sretan da uvek ides na korak od svojih mastanja da pronadjes deo neba u kome zive oni koji se ne plase ljubavi i prastanja Zelim ti da te svi vole bar kao ja da nadjes zvezdu u svome oku koja ce ti sijati kao plam da ti uvek ta zvezda blista jer ti to zasluzujes, ja to dobro znam zelim ti da ti osmeh na licu zablista svaki put kad otvoris oci tako sanjive i ciste da nikad nemas neprospavanih noci da volis i budes voljen i da iskoristis sve svoje moci Zelim ti ma, sve sto pozelis da stvoris zelim ti ljubav koju zasluzujes jer ti, ti tako dobro znas da volis... i jos samo da dodam da se ponekad i za mene molis..
...priznajem, volela sam ga, možda ga volim još i sada,
znam da me ne zaslužuje, znala sam to i tada... znam da me nikada nije voleo, znam da mi je previše boli naneo... da umrla bih za njega mislim da nikada nije shvatio...
Nikad necu dozvoliti sebi, da budem ono sto drugi vide u meni Bit cu ono sto jesam Necu dozvoliti ovom svetu da unisti coveka u meni Volet cu i verovati, ali cu odbaciti laz i prevaru To su osobine koje ne dolikuju jednom ljudskom bicu Ljubav ce biti jedini osecaj sto ga imam u meni, a osmeh jedini jezik sto ga razumem Neka moj zivot, bude samo moj i pustit cu da u njega udju samo oni koji to zaista zasluzuju.
Pa da ... znam ja tu ženu ... Ona ni iz èega napravi tortu Ona je Ona Takva Savršena, ili prepuna mana to meni nije važna strana Volim sve na Njoj I sve što je Njeno Sve što kaže ili napiše Moja Duša od toga diše Ona I sve je to drugima smešno Meni sve što je Ona èudesno Zašto Znam, To je Ljubav Jedina ... Samo budi tu kraj mene Nema druge ljubavi Ti si Moja Samo jednom se ljubi Znaš ...
Tužno je.. kad slušaš tužne pesme i shvatiš da u svima nalaziš sebe... Tuzno je kad nema nikog da te zagrli kad ti treba... Tuzno je kad si srecan...a nisi...
Da si blizu, naslonila bih èelo na tvoj štap i nasmešena povila bih ruke oko tvojih kolena. Ali nisi blizu i moja ljubav za tobom nespokojna ne može da usne ni u noænoj travi ni na valu morskom, ni na ljiljanima.
Da si blizu. Da si barem tako nestalno blizu kao kišni oblak nad izgubljenom kuæom u dolini. Kao nad morem surim krik galeba što odleæe pred dolazak oluje u veèer punu briga. O da si barem tako tužno blizu kao cvet što spava zatvorenih oèiju pod belim pokrovom snega u tišini kamenih šuma, èekajuæi proleæe.
Da si blizu, o moj hladni cvete. Samo jednom kretnjom da si blizu neveselim vrtovima mojim što veæ sahnu, klonuli od bdenja.
Ali, noæ je i svet je daleko a ja ne znam mir tvoj. Ptice moje s tvojih su grana sašle. I sjaj zore iz mojih zena odlazi zauvek u uvreðenu zemlju zaborava u kojoj je neznano ime ljubavi.
Dodiruju se tela, Vrela požuda ulivena u njih, Tu na tvojoj usni, na tvome vratu, Ostaju poljupci, vreli, lagani, Drhte ti grudi, Biserne, èvrste.
Dodirujem tvoja nemirna bedra, Postajemo jedno, I traje tren, Plovim tvojim telom, Ispunjen tobom.
Tržim tvoje uzdahe, Nove, jaèe, Na meni, tvoje ruke, stežu me, Prstima kidaš moju kožu, Prolaziš preko moga tela, Slušam oluju prigušenog krika, Staješ, prolazi tren vremena, Duboki tihi jecaj, u zagrljaju.
Ležeš na moje grudi, Ogrnuta rosom naših tela, U tami na stolu, Prosuto vino na belom stonjaku, Poslednji plamen sveæe umire, Sa suncem koje nas ne budi.
----------------- We have only magic, and this is tragic...
Budi mi svetionik osvetli mi more beznaða, budi mi kompas i vodi me sebi. Budi živi pesak, da potonem u tvoju dušu kada te pronaðem, A ja bit æu tvoja meka postelja ...
"Ne zanima me od èega živiš. Želim znati za èim zudiš i imaš li hrabrosti snivati o ispunjenju želja srca svoga.
Ne zanima me koliko ti je godina. Želim znati jesi li spreman riskirati da ispadneš budala zbog ljubavi, zbog svojih snova, zbog ove pustolovine koju nazivamo životom ... Ne zanima me koji planeti deluju na tvoj mjesec. Želim znati jesi li stigao do središta vlastite boli, jesu li te životna razoèarenja otvorila ili si se skrutio i zatvorio od straha da ponovno ne osetiš bol. Želim znati jesi li u stanju trpjeti bol, moju i svoju, a da je pritom ne moraš skrivati ili ublažavati ili izbrisati.
Želim znati znaš li se radovati, zbog mene ili sebe, i možeš li divlje zaplesati i pustiti da te ekstaza preplavi sve do vrškova prstiju, a da nas pritom ne upozoravaš neka budemo pažljivi, realni, svesni ljudskih ogranièenja.
Ne zanima me je li prièa koju mi prièaš istinita. Želim znati jesi li spreman razoèarati drugoga kako bi bio iskren prema sebi; jesi li spreman podneti optužbe za izdaju, a pritom ne izneveriti sebe; možeš li biti izdajica i samim time vredan poverenja.
Želim znati jesi li u stanju vidjeti lepotu, pa i ako nije lepa, svakoga dana, i možeš li svoj život nadahnjivati njezinom prisutnošæu.
Želim znati jesi li dovoljno snažan da živiš s neuspjehom, svojim i mojim, i da svejedno stojiš na rubu jezera i ushiæeno vièeš prema srebrnom punom mjesecu: "To!"
Ne zanima me gdje živiš i koliko novaca imaš. Želim znati jesi li sposoban ustati, nakon noæi ispunjene tugom i oèajem, umoran i do kostiju izubijan, i uèiniti sve što je potrebno kako bi nahranio svoju djecu.
Ne zanima me koga poznaješ i kako si dospio ovamo. Želim znati hoæeš li i dalje sa mnom stajati u žaru vatre i ne posustajati.
Ne zanima me gdje si ili što ili s kim si studirao. Želim znati što te u tebi samom gura naprijed u trenucima kad se sve ostalo ruši.
Želim znati možeš li biti sam sa sobom i voliš li usitinu osobu koja jesi u trenucima praznine."
Èekaj me, i ja cu doæi, samo me èekaj dugo. Èekaj me i kada žute kiše noæi ispune tugom. Èekaj me i kada vruæine zapeku, i kada meæava briše, èekaj i kada druge nitko ne bude èekao više. Èekaj i kada èekanje dojadi svakome koji èeka.
Èekaj me, i ja æu sigurno doæi. Ne slušaj kad ti kažu kako je vreme da se zaboraviš i da te nade lažu. Nek poveruju i sin i mati da više ne postojim, neka se tako umore èekati i svi drugovi moji, i gorko vino za moju dušu nek piju kod ognjišta. Èekaj i nemoj sesti s njima, i nemoj piti ništa.
Èekaj me, i ja cu sigurno doæi, sve smrti me ubit neæe. Nek kaže tko me èekao nije Taj je imao sreæe! Tko èekati ne zna, taj neæe shvatit, niti æe znati drugi da si me spasila ti jedina èekanjem svojim dugim. Nas dvoje samo znat æe mo kako preživjeh vatru kletu - naprosto, ti si èekati znala kao nitko na svetu...
----------------- "Kažu da je svako svoje sreæe kovaè,samo što sudbina daje jednom i èekiæ i usijano gvožðe a drugi ga mora kovati èesto hladno a èesto i golom pesnicom"- filozof Božidar Kneževiæ.
Da li si mogla da zaboravis da je tvoja ruka nekad u mojoj lezala, i da se neizmerna radost iz tvoje ruke u moju, s mojih usana na tvoje prelila, i da je tvoja kosa plava citavo jedno kratko proljece ogrtac srece mojoj ljubavi bila, i da je ovaj svijet, nekada mirisan i raspjevan, sada siv i umoran, bez ljubavnih oluja i nasih malih ludosti?
Zlo koje jedno drugom nanosimo vrijeme brise i srce zaboravlja; ali casovi srece ostaju, njihov je sjaj u nama.
-----------------
"Zene mogu samo da preteraju u jednoj stvari-u svojoj zenstvenosti!" YSL
Te noci sam joj ocutao najlepše reci koje znam... Jednom je rekla da bi sve dala da cuje to što ocutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na nicijoj zemlji izmedu devet salaša, u fantazmagoricnoj oazi koja se u Sahari žita privida samo onda kada se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije pošlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima... I tako, obicno u nekoj vedroj noci, roj Neizgovorenih Reci nepovratno odbegne iz košnice misli i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije precicu do najbližih zvezda, ali zna se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo... I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastucice, i nežno povuce finu cetku te velike krošnje kroz svoje kose... I Neizgovorene Reci ostaju da trepere u lišcu starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom cešljicu od jantara...
"Zauvek?", pitala je uplašeno...
O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da "zauvek" ne postoji...
Jednog dana, dakako, strovalice se i to stablo, oprljice ga Oluja šenluceci gromovima nad ravnicom, složice se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reci, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko ce ga znati? Ali naici ce cerga tog leta, i to ne Meckari ili Džambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Sviraci Tužnih Ociju, praceni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i još izdaleka, uspravivši se u sedlu, primetice u gustoj travi narocitu racvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlicna viola? I, više nego dovoljno godina kasnije, možda necija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ceš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameci ga da ti sobu opraši polenom i prolecem. A ulicom ce prolaziti mali Cigan sa violom, videceš samo drozdovo pero na šeširu kako promice za šimširom, i zacuceš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš...
I zaplakaceš, istog casa... I najzad shvatiti kako sam te voleo..
-----------------
Postoje ljudi koji i kad se uhvate za glavu ostanu praznih shaka
Ne mogu da se pomirim sa ovom vrstom èoveèanstva. Još imam èulo nevinosti i radosti. I ne mogu da žurim. Da se grèim i kidam. Da budem privremen. Ja brusim svoje oèi u drago kamenje...
Svaka tvoja rec, u meni je do pesme porasla svaka tvoja rec. Svaki tvoj dodir, u meni je do zagrljaja porastao svaki tvoj dodir. Nas slucajni susret, u meni je do zivota porastao, nas slucajni susret. Svessto mi se zbog tebe dogodilo, kao ocarano zivi u meni, i cini se , nece proci, sve sto mi se zbog tebe dogodilo. I volela bih da te tek sada volim prvi put. Volela bih da ne verujem da ce mi srce za tobom proci- kada budes jednom otisao. Desanka Maksimovic
Nije trebalo ništa, samo malo intime. Malo trave pod snegom, malo leta sred zime. Pa da nejasni dani nadju odraz u staklu i da osmehom platiš malo raja u paklu
ljubavi moja...
Nije trebalo ništa, samo zvezde u letu. I da noæ posvedoèi da smo sami na svetu. Ni romanse ni zvona, ni adrese ni ime, nije trebalo ništa - samo malo intime...
Nije trebalo ništa... Sve gorèine i moru, kao suvišni teret veæ smo predali moru. Na toj dremljivoj hridi, u tom naletu plime nije trebalo ništa - samo malo intime,
Moja mrtva sena po zidu se vuèe, Zašto me jos uvek ta seæanja muèe? Neda se još prošlost da kroz vreme mine, Neda da me nova ljubav u nebesa vine.
Sahraniæu jednog dana svaki deliæ njen, Da duboko u mislima bude zarobljen, zabraniæu sebi tugu,osvetu I suze, prežaliæu to detinjstvo što pogrešni uze.
Zakovaæu sebi ruke,vezati u lance, I na bolnu prošlost staviti katance. Uspomene svoje,ja æu ko papir da spalim, kada maldost svoju zauvek prežalim.
Ljubav je vatra sto vecno tinja, Reka beskrajna i mirna, Ljubav je kad srca gore, Ljubav je kad se dvoje vole!
Ljubav je kao sunce sto se jutrom budi I svu svoju toplinu dobrovoljno nudi, Ljubav je kao cvetak sto gleda na gore, Kao mesec mladi sto zalazi za more!
Vetar sto ti mrsi kosu, Kisa sto izaziva rosu, Sunce sto obasjava more, Ruke kad pruzas na gore!
Ljubav je lepa,kao duga posle kise, Ljubav je lepa i jos mnogo vise, Lepsa je od neba, I svakome treba!
Ljubav moze biti razna, Zivot bez ljubavi,najgora je kazna, Prava ljubav pretrpi sve krize, Samo jednom se voli,ostalo su reprize!
Gde si sada dal si sama plasi li te nocna tama dal ti misli k meni beze u grudima tuga steze il si nasla ljubav novu srecu sa njom ti da delis jer se kao ptica neka sa jeseni drugom selis Gde si sada sta li sanjas posle svega mirno spavas il te mozda savest pece proslost nasa setom sece, kradem li ti suzu neku suze moje za te same teku Gde si sada da me pustis dok te volim ja da umrem pa da mrtav onda sanjam kako srecan stobom spavam.
Osecam kako te zaborav jede kako nestajes ko jutarnji san secanja na tvoj lik u meni blede, a mislio sam da bez tebe necu preziveti dan
Cesto iz sna me probudi tvoja sena na tren ozivis, pa nestanes spusti se mrena ko duh sto kroz mene krene goris mi vene tad uplasim se da umrecu sa nestankom tvoje sene
Srce mi lupa da boli ne prestaje ubuja ga secanje sto bledi i nestaje zelja me goni da te nadjem i vidim al strah da me nevolis ne da da se postidim
Slomljen u patnji brisem tvoj lik, a nista ne vredi osecam da si uz mene tik idi aveti bezi od mene, ne bojim se sto mi dusa vene plasi me samo kako cu ziveti bez tvoje sene.
SRCE
Stoj ti sto kucas u grudima mojim stani na tren kao da ne postojim pusti nek zaboravim i secanje ubijem da ceznja sto boli napusti dusu sto voli
Stani i ne kucaj po osecanjima, ne kaznjavaj zato sto volim, jer za ljubav necu da molim utihni i ne lupaj vise, pusti krv vrelu da se stise nek zaborav na nju svaku uspomenu obrise
A kad sve nestane i misao i san i secanje na svaki dan kad spoznam da nigde u meni nema je ko ni kap kise ti nemo ostani, ne zakucaj ni jace ni tise jer bez nje i nema razloga da kucas vise.
U sutonu zivota dok zamisljen stojim prebiram uspomene i snove brojim iskusio ja sam svu radost zivota pa spokoj miran cekam kraj svog plota
Rodjen u ljubavi, probudjen s krikom odrastao na kamenu, okruzen vikom zivot sam gazio, strepeci pazio od sudbine bezao pa joj opet dolazio
Godine sto prodjose i teske i lake nisu slomile moje kosti jake za ljubav i strast zivot sam dao da volim nesebicno ja sam znao
Od zivota umoran smrti se ne bojim ostvareni snovi svedok su da postojim al me jedno plasi dok ovo pisem nadziveti me moras, jer ja za tebe jos uvek disem.
U usudu sudbine u svetu tisine gde je carstvo tmine, moja ljubav spava suzom okupana mojom rukom zakopana U bezdanu gorcine zelja sto ne mine srce moje cepa dok ti mrtvoj tepa U beskraju tame moja dusa luta tu na groblju snova nase snove trazi Svaka uspomena sad je samo sena vihorom zivota o hridi razbijena spomenici sada drugovi su moji svaki od njih kao bolan svedok stoji da u meni zivot vise ne postoji Utvara sam samo sto u transu hoda dok od ceznje slomljen na tvom grobu bdim.
U tvojim ocima radost i tugu sam sreo zavoleh te, a da nisam znao, da nisam smeo U tvom osmehu svoje decacke snove sam ugledao, zbog njih sam ti svoju dusu dao i zbog toga u ponor pao Sa tvojih usana otrov i med sam pio na korak od srece suze sam lio samo da bih stobom bio U tvojim nedrima svoje sam ruke krio nad tobom ko sena bdio na tvojim bedrima najlepsi san usnio Al u tvojoj dusi ne nadjoh nista tu kraj mog gubilista okamenjeno srce ti stoji ljubavi lazne i ne broji strascu, bolom i snovima ono se hrani, da voli ne ume vec ljubav svaku samo sahrani.
Tu na misli moje i na zivot ceo spustila se magla neki tamni veo po secanju lutam tvoje lice trazim a ono mi bledi i od mene bezi Tu na moje srce kojim sam voleo spustila se tuga, gorak venac spleo da je kamen bilo ne bi zabolelo ali srce zivo voleti je htelo Tu na oci moje sto gledase za te rosa suza pade ostale mi puste sada i ne vidim od te magle guste kao slep hodam, jer te dusa iste Sto u magli zivim svoje snove krivim prevari me gorko moja zelja divna te proklinjem sudbu sto je na me kivna kud mi sunce uze tamnu maglu spusti.
Idi zaboravi na tugu jer zasto bi tuzna bila mozda smo mogli dohvatiti dugu al tebi ona ne bese mila Idi zaboravi na srecu jer srecu samnom nisi htela u odlasku zapali svecu dusi mojoj sto je za te svela Idi moje suze ti ne brisi jer suze moje ne vrede nista to su samo kapi u bolnoj kisi sto tiho pada na putu do gubilista Idi i oprosti mi sto sam te voleo kriv sam priznajem zato mi sudi ali ne kuni sto sam te sreo jer srce ovo za tobom jos uvek zudi.
Placite oci moje spustite toplu kisu zalite ostrvo tuge na kom uspomene disu Placite oci moje sperite dusu setnu odnesite misli bolne i ceznju golemu na vetru Placite oci moje za ljubav sto pociva sahranite zelju ovu sto u meni jos je ziva Placite oci moje suze vi ne zalte tu na grobu ovom gde mi snovi leze.
Laku noc ptico bela ma gde nocas odletela u snovima mene srela moja krila pozelela, Laku noc lepi cvete ma kom sada da mirises nek ti misli meni lete kao da kraj mene dises, Laku noc srce moje ma gde nocas ti da bijes uspomena nek te greje dok ti drugo gnezdo vijes, Laku noc i zadnje zbogom neka tama sve obrise sve sto zeleh bese stobom ali toga nema, nema vise.
Sanjao sam kako odlazis na krilima noci u sapatu vetra bledis i nestajes kao tracak svetla Sanjao sam da kraj mene nisi da te nema i da ne znam gde si da u meni uvenula ti si Sanjao sam bez tebe da se budim u jutru bez sunca u zori bez rose u postelji praznoj bez tvoje kose Sanjao sam kako te gubim tragove tvoje kako ljubim u snu bez tebe sebi da sudim Sanjao sam i umro u snu jer cemu zivot kad ti nisi tu.
Ti mislis da znas i voleti umes da ljubav osecas i snove razumes ti mislis da zvezde postoje za te samo da zbog tebe trepere na nebu tamo ti mislis da leteti mozes i znas da je zemlja ispod tebe daleko ti osecas samo ono sto zelis dok ljubav uzimas, a neznas da delis ti mislis da vidis, a gledas u mrak za tebe je ljubav ko kratak dah, jer ti se bojis da duboko dises da otvoris oci i dodirnes zemlju pogledas u zvezde i poklonis neku sletis u krilo i pustis suze da teku, jer ti samo mislis da voleti znas da ljubav osecas i snove razumes.
Da li znas da jos uvek te cekam kad jutrom oci otvorim i u strepnju se pretvorim jer sve su moje zore postale more odkada ti nisi tu Da li znas da jos u sebi te cuvam od svih zaborava i nocnih kosmara da u zivotu me drzi secanje samo sto san mi tvojim likom prosara Da li znas da jos uvek placem svakoga dana kada se setim da kad ti si pao i ja sam prestala da letim O da li znas ili ja to samo jos uvek zelim u zivotu da te sacuvam i sa smrcu ne delim…
…Ne pitaj vise da li znam i osecam jer ako znam i osecam onda zelim da poletis i nastavis da zivis, A ako ne znam i ne osecam onda ni vazno nije, jer zivot je takav pa ni njega ni sebe nemoj da krivis…
Suzo moja zasto kapljes kao da tugovati za kim imas zasto moje lice rosis placom ljubav hoces da isprosis Srce moje zasto bolis ni imalo nisi kog da volis rane tvoje laz su samo sve si dalo pa si palo Duso moja zasto jecas jecaj nece da je vrati da je volet ona htela ni pustila ne bi da sad patis Tugo moja pusti neka, neka reka sve odnese nasu srecu i secanje neka vetar sve obrise nasu ljubav nase dane Pa kad onda sve nestane ti ostavi moje rane neka bole, neka kaplju sve dok zadnja kapka za nju ne kane.
Dajem obeæanje plavom nebeskom svodu što je okružio Zemlju lažljivih i nevernih. Velikom Mesecu koji èuva zvezde dok ne odu nekom poganom smrtniku da uzmu njegove želje iz mrtvih.
Obeæanje dajem i moænom ali nevernom Suncu koje me umiri svojim vrelim zracima, daje mi sigurnost i obriše sve suze na mom licu a zatim me pusti da živim u prevarama
Koje me rasplaèu i nametnu želju za snom. Govorim i crnoj zemlji koja dopušta da po njoj hoda stvor koji je pravi groznom, koji u èisto njeno srce otrove pušta.
Dajem obeæanje živima i mrtvima. Dajem obeæanje svojoj duši uplašenoj da æe živeti u voljenim snovima i neæe biti zatvorena u stazi pogrešnoj.
Gde da spustim suze moje da ih vreme ne popije da ostanu tako bistre kao nekad oci tvoje Gde da odem da ne mislim kako sudba sve odnese ovu tugu da potisnem i da tebe opet volim Gde da spavam, oci sklopim a da tebe u snu vidim i u njemu stobom hodim dusu pustim da izdahne jer te srecan opet vodim Gde da umrem za secanje da prozivim one dane i zalecim bolne rane pa nek onda sve nestane…
Samo kad te gledam u svem kako sijaš Donosiš saznanja srcu u kom tinjaš U tolikom mnoštvu zvukova i boja Oseæam tvoj sam i ti da si moja Radosti što dvojbe bezimene spajaš Svetlosti što veènost sa vremenom skrajaš Lepoto što živiš neugaslim plamom Svesti što postojiš uvek sobom samom. I tad znam kud idem odakle sam došao Znam da uvek jesam znam da veæ sam prošao Oseæam jedinstvo sa svim što postoji Moji oseæaji tad bivaju tvoji I vidim da ja sam uzrok postojanja Pre negoli dokaz satvorenog stanja I trenut tad biva svekoliko znanje I Jedno u svemu veèito bivanje.
Èekaj me ja æu ti odveæ doæi pokucaj na san u zenitu noæi bdeti nad tobom dok ne otvoriš oèi Èekaj me ako sam još uvek u tebi ako me èuvaš duboko u sebi i nikome me dala nebi Èekaj me dok treperiš u duši Ne daj želji da izbledi, da se uguši snovi su ono što se za tren uruši Èekaj me jer ja æu ti sigurno doæi u kosi tvojoj da potražim moæi da ugasim vatru i žeð u meni jer to mogu samo u tebi, mojoj ženi i seni...
Danas sam napisao pesmu malo tužnu, pomalo setnu u njoj ti kosa leprša na vetru i videh te opet sretnu Znam da to su stihovi samo moj bajni cvete, predivna damo ali ja sam u snovima još uvek tamo na mestu za koje samo mi znamo I možda ja tugu kroz strofe leæim al volim te i to ne mogu da spreèim od mene to je nešto mnogo jaèe, jer duši ne možeš yabraniti da plaèe niti srcu što zbog ljubavi izdiše da o svom bolu pesme piše.
Budi me sopstveni glas,užasan vrisak, Guši ruke stvarnosti stisak. Iza mene noæ,puna srušenih nada, Sumornost ovim jutrom vlada. Sve one reèi koje nièemu vode, Sve one reèi,i morao je da ode. Hladno je. Zašto je moralo da svane!
Izgledalo je tako stvarno, Ali previše divno,da bi to i ostalo. Turobnost iznutra me steže, Svaki put je ponosim teže. Slike od prošle noæi, Pravim raspored u glavi, Previše muèno da bi moglo da se sastavi.
Šta sam to hteo,tražio sam previše? Okrenuše mi leða,samo me ostaviše, Sve nade,snovi potonuše u dubine prazne, Napustiše me,trpim svoj deo kazne. Ponosit,kao i uvek,da ne vidi niko, Da blato je oko mene,da u pakao sam stig’o.
Seæanje na osmeh,bol u glavi, Osmeh je morao da se u prošloj noæi ostavi. Sad,ovako sa dna, gledam u visine, visine sinoænog sna...
Bilo bi lepo kada veæ postavljate moje pesme i to onako masovno lošim kopiranjem sa puno grešaka da stavite i ime onog ko ih je napisao, jer meni njihovo širenje i korišæenje u lepe svrhe ni malo ne smeta, ali je to na ovakav naèin ružnohttp://poezijascg.com/poezija/archives/cat...slav-bogdanovic
...od Vardara moja raja, do Triglava nema kraja... 
vidim mogi su se obogatili 
