Da vidimo, tema je Novi Sad... Èurug na žalost našeg junaka kuma Danila ne spada u Novi Sad dakle kršenje teme. Naime Èurug je u opštini Žabalj pored Gospoðinaca i Ðurðeva. Jedino što je taèno je da se opština Žabalj teritorijalno granièi sa gradom svima znanom kao Novi Sad... Èurug nije gradska sredina. Jedino što ima zajednièko sa Novim Sadom jeste da pripadaju istom Južnobaèkom okrugu i da je nOvi Sad glavni grad AP Vojvodina. Mada i ta podela je nelogièna s obzirom da su Sremski Karlovci svrstani u isti južnobaèki okrug. Uglavnom tema je Novi Sad Daniloviæu i treba postovati o njemu.
Pregazio te voz Daniloviæu.
----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
Kako ti iz Beograda znaš sve to ??? Tražiš po netu i objašnjavaš nama Vojvodjanima gde je šta. Dodji malo ovamo u Novi Sad, Žabalj, Djurdjevo, Èurug, Baèko Gradište, Beèej, da vidiš lepote... SVe je to naše i najlepše na svetu.
Slabo poznaješ istoriju Daniloviæu, a pravnik si? A kad je trebalo da se potpišeš nisi mogao ni kao ekonomista jer nisi završio faks...
Više preferiram sever Baèke, jug Banata, doduše i Kikinda je u mom srcu, na ovaj ili onaj naèin i naravno Srem, kada je u pitanju AP Vojvodina èiji je glavni grad Novi Sad.
Elem kada je istorija u pitanju, Novi Sad odnosno pre njega Petrovaradin je ušao u sastav Ugarske kraljevine 1102. godine u sastavu kraljevine Hrvatske nakon praktiènog poraza u ratu, ali na papiru je sklopljen savez u kome Hravtska poptpuno gubi samostalnost i svoju državu. Iza toga je tek 1941. ponovo uspostavljena, doduše fašistièka država NDH u sklopu operacija Nemaèke. Daljim integracijama Ugarske ta teritorija dolazi pod vlast Beèa. Bez obzira što su je i Srbi naseljavali, ali bili su samo jedan od više od 20 naroda koji su bili prisutni, i nisu bili veæinski, ta teritorija je došla u sastav Srbije prvi put nakon I sv. rata i poraza Austrougarske monarhije i to zahvaljujuæi èinjenici da se Hrvatska nalazila u sastavu Austrougarske, da je Srbija kao samostalna država igrala kljuènu ulogu i odnela pobedu u odluèujuæim momentima i onda je sve to ostalo na raspoloženje opet prema interesu velikih sila srpskoj kruni. Kao što veæ rekoh u doba NDH nije bila u Srbiji, èak šta više jedan deo je bio Nemaèka, da bi odlukom ili rešenjem Vladimira Nazora oblast današnje Vojvodine bila formirana u vidu jedne od pokrajna Srbije prema kraljevom rešenju-modelu nakon I sv. rata. Pored toga druga oblast je bio Kosmet, kao što je i Hrvatska dobila dve pokrajne Dalmaciju i Slavoniju. Meðutim Josip Broz Tito je Hrvatskoj obrisao te pokrajne pod teorijom rasparèavanja, naime broja stanovništva, kontrole i sliènog i da je politièki ustvari bilo mudro da to ostane jedinstvena teritorija kako bi se mogao razraèunati sa saradnicima okupatora. Kasnije neki istorièari tvrde da je to bio suvi nacionalizam, mada su isti tvrdili kako je taj Tito zamenjen drugim... što je u suprotnosti, a što opet govori o njihovoj struènosti. U biti dok je Titio jeo poparu, a jeo je tu "poslasticu" do svoje smrti jasno je bilo da ga niko živi nije zamenio i da je to Joža iz Kumroveca. Najèuveniji hrvatski Ban je roðen u Petrovaradinu i oko toga se vode mnoge politièke i istorijske polemike i dan danas, od toga da se sumnja u njegovu nacionalnu pripadnost, do onoga da je Novi Sad okupirana teritorija. Jedina taèna èinjenica je da je Novi sad mnogonacionalna oblast kao i sama Vojvodina.
Hmm, zar ti nije pala na pamet da sma nešto proèitao i na tvom portalu? Pa nisam samo blejao tamo i sakupljao dokaze... doduše mnoge stvari su tamo neistinite, ali Bože moj kako bi inaèe mogao da omasoviš posetu seoskom portalu? Opet geopolitièka karta je svakom graðaninu dostupna, odobrenjem vlade R.Srbije sa èime se rukovodstvo AP Vojvodina moralo pomiriti po sili zakona.
Inaèe obišao sma neka od pobrojanih mesta s tvoje strane, ali Èurug sam nekako zaobišao... nije me put tamo naneo... valjda što je pustara. Za razliku od novog Sada koji je izrastao u velellepni i moderan grad u mnogo èemu razvijeniji i od administrativne prestonice Srbije Beograda. ona Miloševa je u srcu Šumadije, naravno. U njoj tek imam debele korene.
----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
Mislim ili zakljuèujem da je imao burnu prošlost kroz istoriju. I da ga èeka ne manje burna buduænost. Ali opet sve je u rukama Novosaðana. Ako je to za utehu.
Pored politièkih problema sve uèestalija su i razbojništva u ovom gradu što nikoga normalnog ne ostavlja ravnodušnim. Opet sve je na žiteljima ovog grada, oni ga moraju organizovati i otrgnuti iz ruku politièara i politikanata. Moje mišljenje je da Vojvodini nije bio potreban toliko veliki centar, veæ da je trebalo kao u Sloveniji razvijati manje centre, ali opet to je srpski naèin života i kulture. Zato Novi Sad treba saèuvati od doðoša koliko je to moguæe i zadržati mentalitet Baèke i Srema ili neki spoj ove dve oblasti koje jesu u mnogo èemu razlièite. Drugi istorijski problme novog Sada jeste bila snaga Zemuna, što je znatno uticalo na njegov geopolitièki položaj i kasnija zbivanja i podele.
----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
Postoji jedna stvar u kojoj je Beograd veèito kaskao, a i danas je tako za Novim Sadom, a to su biciklistièke staze. Taèno je da je u pitanju pre svega konfiguracija terena i da mi na Blakanu nemamo ravnicu na raspolaganju, veæ se lomimo po brdima i teško nam je dodavati i trotoare, a kamoli staze za bicikle... ali opet. Tužno je što je ova "atrakcija"(meni je osamdesetih to tako izgledalo) na neki naèin i u Samom Novom Sadu pala u zaborav, da bi tek nedavno gradska vlast krenula u njenu obnovu. Tih osamdesetih kada bi se pomenuo Novi Sad biciklistièke staze su bile prvo asocijacija ili reakcija u mojoj glavi.
----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
Za razliku od novog Sada koji je izrastao u velellepni i moderan grad u mnogo èemu razvijeniji i od administrativne prestonice Srbije Beograda. ona Miloševa je u srcu Šumadije, naravno. 
