...zašto sve moralo je baš tako?Na takav naèin?Takve reèi, da mi dušu lome.Da ih nikada ne zaboravim.Takva stravièna bol i tuga.Patnja.Kajanje.Stid.Nemogucnost delovanja.Odsustva emocije.Hladnoce u srcu, "zid" podignut , zbog kojeg ne mogu dopreti kao nekad.I pitam se, toliko te èisto volim, da li i tebe peku suze moje ponekad kao tvoje mene nekad?Da li dusu smrskavaju, ranjavaju, umeksavaju ili te èine jos ubojitijim?Vte.
...gde nestade strpljenje, verovanje na reè, prvo saslušaj pa (pro)sudi, ne brzanje i malo više tolerancije? Nekarakteristièno za mene baš: iznervirah se.
Pitam se i dalje......Nepregledno i neprestalno....i nadalje i još uvek...
Da te ne dam i ; ili da se konaèno i ja u svojoj duši...predam? Da li da æutim ili da "vrisnem" na sav glas? Da li da se samo konaèno, i ja....odustanem i .........predam? Suze i dalje padaju u duši.
