Bojni brodovi i bojni krstasi

Forum
Forum :: Search by forum :: Forum Options :: Forum`s Top

3. Opšte teme > Vojska, policija i naoruzanje > Bojni brodovi i bojni krstasi

Pagínas : Anterior 1 2 3 [4]
Dylan_Dog	#1
Posts: 5986 14. Jan 2009. 21:22:41	Bojni brodovi i bojni krstasi Idejni tvorac oba tipa brodova je bio prvi pomorski lord britanskog admiraliteta DZON FISER . Kada se 1906. na sceni pojavio prvi bojni brod " DREADNOUGHT " bio je toliko superioran u odnosu na predhodnike , da su ovi " preko noci " postali zastareli ! Naime " Dreadnought " je bio brzi , bolje oklopljen i imao je vecu vatrenu moc ! I danas bojni brodovi plene svojim izgledom , topovima od 460 mm , granatama teskim preko jedne tone , dometom topova od preko 40 km ... Na zalost era bojnih brodova i krstasa je trajala kratko . Krajem drugog svetskog rata sa pozicije kapitalnog broda flote ga je potisnuo nosac aviona . Tada su izgradjeni i poslednji bojni brodovi - americki klase " Iowa " i britanski " Vanguard " . Poslednji put bojni brodovi su upotrebljeni 1991. u " Pustinjskoj oluji " a onda su otisli u zasluzenu penziju ... Postavite bilo kakav materijal u vezi bojnih brodova i bojnih krstasa -----------------

Dylan_Dog	#44
Posts: 5986 04. Mar 2009. 13:32:36	Britanski bojni krstasi - slom koncepcije Bojni krstas kao tip broda je britanski izum . Neposredno posle prvog bojnog broda DREADNOUGHT u britansku flotu ulaze bojni krstasi klase INVINCIBLE . Njihov idejni tvorac je takodje bio John Fisher . Skoro sve svetske flote su prihvatile gradnju bojnih krstasa - vece brzine , a slabije naoruzanih , i slabije oklopljenih od bojnih brodova . Medjutim kod samih britanaca ova koncepcija se pokazala katastrofalno ! Svi britanski krstasi su imali jednu istu boljku - nedovoljan oklop , i samim tim nedovoljna otpornost na protivnicku artiljeriju . Tokom istorije cetiri britanska bojna krstasa su izgubljena eksplozijom vlastitih municionih komora koje su probijene protivnickom artiljerijom ! Sva cetiri broda su pripadala razlicitim klasama bojnih krstasa ! Krenimo redom ... Prepolovljeni INVINCIBLE tone : Klasa bojnih krstasa INVINCIBLE : Tezina pun : 20.500 t Glavno naoruzanje : 8 topova od 305 mm u cetiri dvocevne kule Tezina topovske kule : 475 t Tezina zrna : 390 kg Tezina plotuna : 3.120 kg Bocni oklop broda : 152 mm Oklop palube : 64 mm Oklop topovskih kula : 178 mm To su prvi bojni krstasi ikada napravljeni ! Predstavnici ove klase su : INVINCIBLE , Indomitable , i Inflexible . 31.V 1916. oko 19:30 h tokom cuvene bitke kod Juttlanda INVINCIBLE je pogodjen je sa Nemackog bojnog krstasa Lutzow . To je izazvalo izazvalo eksploziju municionih komora , koja je prepolovila brod ! INDEFATIGABLE tone : Klasa bojnih krstasa INDEFATIGABLE : Tezina pun : 22.500 t Glavno naoruzanje : 8 topova od 305 mm u cetiri dvocevne kule Tezina topovske kule : 475 t Tezina zrna : 390 kg Tezina plotuna : 3.120 kg Bocni oklop broda : 152 mm Oklop palube : 64 mm Oklop topovskih kula : 178 mm Ova klasa bojnih krstasa je druga ikada napravljena . U odnosu na klasu INVINCIBLE oni su produzeni , pojacan im je pogon , i povecan deplasman . Predstavnici ove klase su bojni krstasi : INDEFATIGABLE , New Zealand , i Australija . INDEFATIGABLE je prvi stradao u Juttlandskoj bitci ! 31.V 1916. oko 17:00 h svega 12 minuta posle pocetka bitke unisten je ovaj bojni krstas . Pogodjen je pet puta sa udaljenosti 12 - 16 km od Nemackog bojnog krstasa Von der Tann , sto je izazvalo probijanje i eksploziju municionih komora bojnog krstasa INDEFATIGABLE ! Eksplozija Britanskog bojnog krstasa QUEEN MARY : Klasa bojnih krstasa Lion : Duzina : 213 m Sirina : 27 m Tezina pun : 30.000 t Tezina prazan : 26.000 t Snaga pogona : 70.000 KS Brzina : 27,5 cvorova ( 51 km/h ) Glavno naoruzanje : 8 topova od 343 mm u cetiri dvocevne kule Tezina topovske kule : 600 t Tezina zrna : 640 kg Tezina plotuna : 5.120 kg Domet topova : 22 km Bocni oklop broda : 229 mm Oklop palube : 64 mm Oklop topovskih kula : 229 mm Predstavnici ove klase su bojni krstasi : Lion , QUEEN MARY , i Princess Royal . To su prvi bojni krstasi koji su zajedno sa klasom bojnih brodova Orion imali povecan kalibar topova od 343 mm ! Zbog toga ih u literaturi nazivaju " super drednotima " . Svi kapitalni brodovi prethodnici su bili naoruzani topovima kalibra 305 , ili 280 mm ! Takodje je i oklop , pogon , brzine , i deplasman povecan u odnosu na klasu bojnih krstasa INDEFATIGABLE . Ali i to je bilo nedovoljno . Tokom Juttlandske bitke Nemacki bojni krstasi Derfflinger i Seydlitz su usmerili vatru na QUEEN MARY . Samo nekoliko minuta kasnije strahovita eksplozija municionih komora bojnog krstasa QUEEN MARY je prepolovila ovaj brod ! Tehnicki crtez bojnog krstasa QUEEN MARY : Kraj britanskog bojnog krstasa HOOD : Klasa bojnih krstasa HOOD ( Admiralska klasa bojnih krstasa ) : Tezina pun : 49.000 t Glavno naoruzanje : 8 topova od 381 mm u cetiri dvocevne kule Tezina topovske kule : 880 t Tezina zrna : 879 kg Tezina plotuna : 7.030 kg Bocni oklop broda : 305 mm Oklop palube : 76 mm Oklop topovskih kula : 381 mm Klasa HOOD je trebala da ispravi boljku Britanskih bojnih krstasa - nedovoljan oklop ! U ovaj projekat su unesena sva iskustva Juttlandske bitke . Mnogo povecan , oklopljem , produzen u odnosu na prethodne Britanske bojne krstase bio je dugo najveci ratni brod na svetu ! To je takodje bilo nedovoljno . Bojni krstas HOOD je stradao u artiljerijskom dvoboju protiv bojnog broda Bismarck 24.V 1941. Razlog - probijanje municionih komora je izazvalo eksploziju , koja je prepolovila brod ! Ostala tri broda ove klase od cije se gradnje odustalo su trebali da se zovu : Anson , Howe , i Rodney . Kasnije su ta imena iskoristena u drugim britanskim projektima . HOOD : -----------------

Dylan_Dog	#45
Posts: 5986 05. Mar 2009. 20:45:34	Bojni brod Roma - unistenje od dojucerasnjih saveznika 9.IX 1943. dan posle kapitulacije Italije , njena tri najmodernija bojna broda Littorio ( cije je ime promenjeno u Italia ) , Vittorio Veneto , i ROMA krenuli su iz Italijanskih luka na Maltu da se predaju saveznicima . Ta tri bojna broda su bili iste klase , i predstavljali bi ogromnu opasnost da su pali Nemcima u ruke . Medjutim ni Nemcima nije odgovaralo da ta tri broda padnu saveznicima u ruke , i upotrebe se protiv njih samih . Bas za slucaj da pokusaju da se predaju saveznicima Nemci su osposobili avione Do - 217 radio - dirigovanim bombama . Kada je Italijanska flota napustila luke , iz juzne Francuske je poletela eskadrila bombardera i bombardovala ih . Littorio , i Vittorio Veneto su osteceni , a na ROMI je izbio pozar , koji je zahvatio municione komore ... Strasna eksplozija je prepolovila brod ! 1.300 clanova posade je poginula , a 600 je spaseno . U trenutku potonuca ROMA je bio najnoviji bojni brod na svetu ! Bomba SD 1.400 kojima je potopljena ROMA : Na ime ratnih reparacija Rusi su zahtevali da im se preda jedan bojni brod klase Littorio , medjutim saveznici su im lukavo ustupili mnogo stariji , i losiji bojni brod Giulio Cesare . Bas zbog Ruskih zahteva posle rata su oba broda klase Littorio razrezana ... ROMA tone prepolovljena eksplozijom : Takticko - tehnicki podatci bojnih brodova klase Littorio : Duzina : 238 m Sirina : 33 m Tezina pun : 46.000 t Tezina prazan : 37.500 t Snaga pogona : 140.000 KS Brzina : 31 cvor ( 57 km/h ) Glavno naoruzanje : 9 topova od 381 mm u tri trocevne kule Tezina zrna : 885 kg Tezina plotuna : 7.970 kg Domet topova : 42 km Bocni oklop broda : 350 mm Oklop palube : 210 mm Oklop topovskih kula : 350 mm -----------------

Dylan_Dog	#46
Posts: 5986 09. Mar 2009. 09:26:24	Perl Harbur - bojni brod OKLAHOMA Raspored bojnih brodova tokom Japanskog napada na Perl Harbur : 7.XII 1941. u trenutku Japanskog napada na Perl Harbur u ovoj americkoj luci se nalazilo 8 americkih bojnih brodova : Nevada , Oklahoma , Pennsylvania , Arizona , Maryland , California , Tennessee , i West Virginia ! Napad je bio unistavajuci ! Bojni brod Arizona je eksplodirao , Oklahoma se prevrnula , West Virginia , i California su potonule kod sidrista ... Sve u svemu svi bojni brodovi , osim Pennsylvanije , koja se nalazila u suvom doku su bili tesko osteceni ! Da su se brodovi nalazili u dubljim vodama Japancima bi uspelo da potope pet bojnih brodova ! ! ! A ovako su svi brodovi kasnije opravljeni , ali Arizona , i Oklahoma vise nikada nisu uzele ucesca u borbama ! Tekticko - tehnicki podatci bojnih brodova OKLAHOMA i Nevada : Duzina : 178 m Sirina : 29 m Tezina pun : 30.500 t Tezina prazan : 27.500 t Snaga pogona : 26.500 KS Brzina : 20,5 cvorova ( 38 km/h ) Glavno naoruzanje : 10 topova od 356 mm u dve tocevne , i dve dvocevne kule Tezina zrna : 680 kg Tezina plotuna : 6.800 kg Domet topova : 31,5 km Bocni oklop broda : 340 mm Oklop palube : 76 mm Oklop topovkih kula : 457 mm -----------------

Dylan_Dog	#47
Posts: 5986 09. Mar 2009. 09:38:57	Perl Harbur - bojni brod ARIZONA Sve u svemu osim bojnih brodova ARIZONA i Oklahoma Amerikancima tokom drugog svetskog rata nije potopljen , niti izbacen iz stroja vise nijedan bojni brod ! ! ! Sa druge strane od 12 kapitalnih brodova kojima je raspolagao Japan tokom drugog svetskog rata , 11 su potopljeni : Yamato , Musashi , Mutsu , Nagato , Fuso , Yamashiro , Ise , Hyuga , Kongo , Haruna , Hiei i Kirishima ! A drugi svetski rat je preziveo jedino Nagato ! Kako je eksplodirao bojni brod ARIZONA : Takticko - tehnicki podatci bojnih brodova ARIZONA i Pennsylvania : Duzina : 185 m Sirina : 30 m Tezina pun : 37.500 t Tezina prazan : 31.500 t Snaga pogona : 34.000 KS Brzina : 21 cvor ( 39 km/h ) Glavno naoruzanje : 12 topova od 356 mm u cetiri trocevne kule Tezina zrna : 680 kg Tezina plotuna : 8.160 kg Domet topova : 31,5 km Bocni oklop broda : 356 mm Oklop palube : 127 mm Oklop topovskih kula : 457 mm -----------------

Dylan_Dog	#48
Posts: 5986 10. Mar 2009. 20:27:05	LEJTE - najveca pomorska bitka u istoriji Bojni brod FUSO je kao i njegov blizanac YAMASHIRO potopljen tokom bitke u tesnacu Surigao : Snage koje su ucestvovale u bitci u zalivu Lejte : ==================== Americke ====== Japanske == Bojni brodovi : ------------------------- 12 -------------------- 9 ----------- Flotni nosaci aviona : ------------------ 8 --------------------- 1 ---------- Ostali nosaci aviona : ----------------- 26 -------------------- 3 ----------- Krstarice : ------------------------------ 24 ------------------- 20 ---------- Razaraci : ----------------------------- 141 ------------------- 36 ---------- Aviona : ------------------------------ 1.500 ----------------- 300 + ------ Gubitci tokom bitke : ================== Americki ======== Japanski === Bojni brodovi : -------------------------------------------------- 3 ---------- Flotni nosaci aviona : ------------------------------------------ 1 ---------- Ostali nosaci aviona : -------------- 3 ------------------------- 3 ---------- Krstarice : ------------------------------------------------------- 8 ---------- Razaraci : --------------------------- 3 ------------------------ 12 ---------- Poginulih : ------------------------ 1.500 ------------------- 10.000 ------- Bojni brod Fuso : Takticko - tehnicki podatci bojnih brodova FUSO i YAMASHIRO : Duzina : 213 m Sirina : 30 m Tezina pun : 39.500 t Tezina prazan : 30.500 t Snaga pogona : 75.000 KS Brzina : 25 cvorova ( 46 km/h ) Glavno naoruzanje : 12 topova od 356 mm u sest dvocevnih kula Tezina zrna : 673 kg Tezina plotuna : 8.080 kg Domet topova : 35 km Bocni oklop broda : 305 mm Oklop palube : 63 mm Oklop topovskih kula : 305 mm -----------------

Dylan_Dog	#49
Posts: 5986 13. Mar 2009. 13:22:26	GUBITCI BOJNIH BRODOVA U PRVOM SVETSKOM RATU Predstavicu i Japansku klasu bojnih krstasa KONGO : Uzroci gubitaka bojnih brodova i bojnih krstasa tokom prvog svetskog rata : - brodska artiljerija je potopila 4 broda - usled eksplozija mina je potonulo 8 brodova - torpeda povrsinskih brodova su unistila 4 broda - podmornicka torpeda su potopila 10 brodova - od ostalih uzroka je potonulo 8 brodova Ukupno je tokom prvog svetskog rata izgubljeno 34 bojna broda i bojna krastasa ! Klasa bojnih krstasa KONGO je gradjena u Velikoj Britaniji za Japansku Imperijalnu mornaricu ! To su bili prvi kapitalni brodovi ( bojni brodovi , i bojni krstasi ) , koji su bili naoruzani topovima od 356 mm ! ! ! Predstavnici ove klase su bojni krstasi : KONGO , Haruna , Hiei , i Kirishima . Sva cetiri broda su izgubljena u drugom svetskom ratu u borbama protiv Amerikanaca ! To su ujedno i poslednji Japanski ratni brodovi , koji su gradjeni van Japana ! Isporuceni su Japanu tokom 1913. , i 1914. Sva cetiri broda su detaljno rekostruisana tokom 1930 - ih . Tada im je produzen trup , pojacan oklop , i pojacana snaga motora . Tezilo se da se rekonstrukcijom ova klasa priblizi bojnim brodovima ! Takticko - tehnicki podatci Japanskih bojnih krstasa klase KONGO : Duzina : 222 m Sirina : 29 m Tezina pun : 37.000 t Tezina prazan : 30.500 t Snaga pogona : 136.000 KS Brzina : 30 cvorova ( 56 km/h ) Glavno naoruzanje : 8 topova od 356 mm u cetiri dvocevne kule Tezina zrna : 673 kg Tezina plotuna : 5.390 kg Domet topova : 35 km Bocni oklop broda : 229 mm Oklop palube : 76 mm Oklop topovskih kula : 254 mm -----------------

Dylan_Dog	#50
Posts: 5986 15. Mar 2009. 19:29:27	GUBITCI BOJNIH BRODOVA U DRUGOM SVETSKOM RATU Uzroci gubitaka bojnih brodova i bojnih krstasa tokom drugog svetskog rata : - mornaricka avijacija je potopila 10 brodova - ratno vazduhoplovstvo je potopilo 7 brodova - povrsinski brodovi su potopili 8 brodova - podmornice su potopile 3 broda - od ostalih uzroka je potonulo 7 brodova Ukupno je tokom drugog svetskog rata izgubljeno 35 bojnih brodova i bojnih krstasa ! Nemacki bojni krstas SEYDLITZ , jedini brod u klasi : Takticko - tehnicki podatci Nemackog bojnog krstasa SEYDLITZ : Duzina : 200 m Sirina : 28 m Tezina pun : 28.000 t Tezina prazan : 24.000 t Snaga pogona : 63.000 KS Brzina : 26,5 cvorova ( 49 km/h ) Glavno naoruzanje : 10 topova od 280 mm u pet dvocevnih kula Tezina zrna : 302 kg Tezina plotuna : 3.020 kg Domet topova : 21,5 km Bocni oklop broda : 300 mm Oklop palube : 75 mm Oklop topovskih kula : 250 mm -----------------

Dylan_Dog	#51
Posts: 5986 17. Mar 2009. 19:55:05	Bitka kod Dogger Bank - a Prevrnuti Blucher tone : Pocetkom 1915. Nemacki admiralitet je odlucio da posalje eskadru bojnih krstasa ka Dogger Bank - u u izvidjanje , i napad na britanske patrolne , i ribarske brodove za koje se pretpostavljalo da vrse izvidjanje . Nemacka eskadra sastava 3 bojna krstasa , 1 oklopni krstas , 4 krstarice i 15 razaraca isplovila je 23.I 1915. uvece . Komandant eskadre je bio Franz Hipper , a zadatak da u zoru 24.I napadne Britanske brodove . Britanski admiralitet je desifrovanjem Nemackog radio - saobracaja otkrio pokret Nemaca , i uputio prema Dogger Bank - u Beattyjevu eskadru bojnih krstasa . U zoru 24.I Britanska krstarica Aurora je javila da je u borbenom dodiru sa protivnikom . Na vest o pojavi protivnika Hipper je sa bojnim krstasima krenuo da podrzi svoje krstarice . Ali u 8 : 35 h je okrenuo u jugoistocni kurs , jer je zbog intenzivnog radio - saobracaja , i sve veceg broja brodova koji su dolazili u vidik zakljucio da se radi o nadmocnom protivniku . Podigao je brzinu sastava na 23 cvora , a oklopni krstas Blucher je usporavao voznju celog sastava . Beatty je u 7 : 30 h dobio izvestaj o prisustvu Nemackih bojnih krstasa , i preduzeo gonjenje , ali je morao voziti jos pun cas brzinom 26 - 28 cvorova , da bi celni bojni krstas Lion poceo gadjati zaostalog Bluchera ( sa velikim podbacajem ) . Tek u 9 : 35 h Britanski brodovi su toliko sustigli protivnika da su mogli gadjati svaki svoj cilj . Bilo je 5 Britanskih bojnih krstasa prema Nemacka 3 , pa je kod Britanskih komandanata izbila zabuna prilikom izbora cilja . Lion i Tiger su otvorili vatru na Seydlitza , Princess Royal na Derfflingera , a New Zealand i Indomitable na Bluchera , tako da je Moltke 15 minuta ostao van domasaja Britanskih topova , i zajedno sa ostalim Nemackim bojnim krstasima koncentrisao vatru na Beattyjev komandni brod Lion ! Borba je kulminirala . Najpre je Hipperov komandni brod Seydlitz usled pogotka izgubio obe krmene topovske kule , i spasao se od unistenja plavljenjem krmenih municionih komora ! A onda su u 10 : 30 h Nemci probili bocni oklop Liona na dva mesta . Brodovi su plovili maksimalnim brzinama , pa je osteceni Blucher sve vise zaostajao . U 11 : 15 h Hipper je okrenuo u juzni kurs , a Bluchera prepustio na milost i nemilost protivniku . Istovremeno je Lion ponovo pogodjen , pa je morao zaustaviti jednu masinu i smanjiti brzinu na 15 cvorova . Beatty je napustajuci poredak naredio da se nastavi gonjenje , ali ga je njegov zamenik admiral Moore pogresno razumeo , i koncentrisao vatru na zaostali oklopni krstas Blucher . U 12 : 30 h Blucher je potonuo pogodjen sa 70 do 100 zrna najveceg kalibra i 7 torpeda ! ! ! Beatty se kasnije prekrcao na Princess Royal , ali je sansa da se goni protivnik izgublena ! Britanski bojni krstasi : ============pun deplasman==naoruzanje==brzina===== Tiger=========34.000===== 8 x 343 ===== 28 ======= Lion==========29.500===== 8 x 343 ===== 27,5 ===== Princess Royal====29.500===== 8 x 343 ===== 27,5 ===== New Zealand=====22.500===== 8 x 305 =====27======= Indomitable=====20.500====== 8 x 305 =====27====== Nemacki bojni krstasi : Derfflinger======30.500===== 8 x 305 ===== 26,5 ===== Seydlitz========28.000===== 10 x 280 ==== 26,5 ===== Moltke=========25.500===== 10 x 280 ==== 28 ====== Blucher========17.000===== 12 x 210 =====25 ====== Najjaci brod u bitci Britanski bojni krstas TIGER : -----------------

Dylan_Dog	#52
Posts: 5986 20. Mar 2009. 16:28:25	Bojni krstas TIGER Bojni krstas TIGER je jedini brod u svojoj klasi . Ujedno to je i poslednji bojni krstas sa topovima kalibra 343 mm . Svi kasniji bojni krstasi su imali topove veceg kalibra , a Britanci su presli na topove kalibra 381 mm . Takticko - tehnicki podatci Britanskog bojnog krstasa TIGER : Duzina : 215 m Sirina : 28 m Tezina pun : 34.000 t Tezina prazan : 29.000 t Snaga pogona : 85.000 KS Brzina : 28 cvorova ( 52 km/h ) Glavno naoruzanje : 8 topova od 343 mm u cetiri dvocevne kule Tezina zrna : 635 kg Tezina plotuna : 5.080 kg Domet topova : 22 km Bocni oklop broda : 229 mm Oklop palube : 76 mm Oklop topovskih kula : 229 mm -----------------

Dylan_Dog	#53
Posts: 5986 26. Abr 2009. 13:46:45	Tezina zrna glavnog naoruzanja bojnih brodova u zavisnosti od kalibra topova : 280 mm - 300 kg ( Graf Spee ) - 330 kg ( Scharnhorst ) 305 mm - 432 kg ( Courbet ) - 517 kg ( Alaska ) 320 mm - 525 kg ( Giulio Cesare ) 330 mm - 560 kg ( Dunkerque ) 340 mm - 575 kg ( Bretagne ) 356 mm - 673 kg ( Ise ) - 722 kg ( King George V ) 381 mm - 800 kg ( Bismarck ) - 885 kg ( Littorio ) 406 mm - 929 kg ( Nelson ) 406 mm - 1.020 kg ( Nagato ) 406 mm - 1.061 kg ( South Dakota ) 406 mm - 1.225 kg ( Iowa ) 460 mm - 1.460 kg ( Yamato ) -----------------

Dylan_Dog	#54
Posts: 5986 27. Abr 2009. 11:28:40	Tezina topovske kule glavne artiljerije bojnih brodova 2.730 t - Yamato ( 460 mm topovi ; trocevna ) 2.274 t - Richelieu ( 380 mm topovi ; cetvorocevna ) 1.708 t - Iowa ( 406 mm topovi ; trocevna ) 1.582 t - King George V ( 356 mm topovi ; cetvorocevna ) 1.570 t - Littorio ( 381 mm topovi ; trocevna ) 1.480 t - Nelson ( 406 mm topovi ; trocevna ) 1.473 t - Dunkerque ( 330 mm topovi ; cetvorocevna ) 1.437 t - South Dakota ( 406 mm topovi ; trocevna ) 1.052 t - Bismarck ( 381 mm topovi ; dvocevna ) 1.004 t - Nagato ( 410 mm topovi ; dvocevna ) -- 958 t - New Mexico ( 356 mm topovi ; trocevna ) -- 934 t - Alaska ( 305 mm topovi ; trocevna ) -- 920 t - Colorado ( 406 mm topovi ; dvocevna ) -- 915 t - King George V ( 356 mm topovi ; dvocevna ) -- 880 t - Hood ( 381 mm topovi ; dvocevna ) -- 772 t - Gangut ( 305 mm topovi ; trocevna ) -- 750 t - Scharnhorst ( 280 mm topovi ; trocevna ) -- 733 t - Giulio Cesare ( 320 mm topovi ; trocevna ) -- 654 t - Ise ( 356 mm topovi ; dvocevna ) -- 590 t - Graf Spee ( 280 mm topovi ; trocevna ) -- 561 t - Courbet ( 305 mm topovi ; dvocevna ) -- 539 t - Giulio Cesare ( 320 mm topovi ; dvocevna ) -- 532 t - Nevada ( 356 mm topovi ; dvocevna ) -----------------

Dylan_Dog	#55
Posts: 5986 14. Mai 2009. 14:17:40	Bitka u moreuzu Surigao Tokom najvece pomorske bitke u istoriji , Leyte japanska flota je bila podeljena na nekoliko sastava . Obradicu desavanja vezana za japansku juznu grupu kojoj su pripadale : - udarna grupa " C " pod komandom admirala Nishimure u cijem sastavu je bilo 2 bojna broda ( Fuso i Yamashiro ) , krstarica Mogami i 4 razaraca ( Yamagumo , Mushishio , Asagumo , i Shigure ). - drugi udarni odred pod komandom admirala Shime u cijem sastavu je bilo 3 krstarice i 8 razaraca . Plan japanske juzne grupe je bio da prodju kroz moreuz Surigao izmedju ostrva Leyte i Dinagat . Uz sadejstvo sa japanskim avionima koji polecu sa filipinskih aerodroma , da se priblize na domet svojih topova americkoj zoni iskrcavanja na ostrvu Leyte , i uniste americke desantne jedinice . Moreuz Surigao sirok 10 - 25 km , a dugacak 90 km , pruzao je Amerikancima mogucnost da japanske snage napadnu pod najpovoljnijim taktickim uslovima . Admiral Kinkaid glavnokomandujuci 7. flote obavesten je o priblizavanju japanskih grupa pod komandom Nishimure i Shime . Poslao je flotu pod komandom admirala Olendorfa da blokira izlaz iz moreuza Surigao . Raspolagao je sa 6 bojnih brodova ( West Virginia , Maryland , Mississippi , Tenessee , California i Pennsylvania ) , 4 ( 203 mm topovi ) teske , 4 ( 152 mm topovi ) lake krstarice , 28 razaraca i 39 torpednih camaca . 5 bojnih brodova je potopljeno ili osteceno u Pearl Harbouru , popravljeno , modernizovano i poslato da se osveti . Admiral Olendorf je bojne brodove raporedio na izlazu iz moreuza da voze u koloni , poprecno na pravac nailaska japanskih brodova . Krstarice je rasporedio u dve grupe ispred bojnih brodova . Razarace je poslao dublje u moreuz sa naredbom da izvrse torpedni napad cim neprijatelj bude primecen . Za torpedne camce moreuz je narocito pogodan , pa ih je Olendorf poslao duboko u moreuz , gde se mocu sakriti uz obale , a protivnik ima slabu mogucnost za manevar . Trebalo je da napadnu neprijatelja pre nego sto dodje do 7. flote . Tokom priblizavanja udarne grupe " C " pod admiralom Nishimurom moreuzu Surigao , napali su ih americki avioni . Pogodili su bojni brod Fuso , pa je doslo do pozara koji je ugasen za 1 sat . Tesko je ostecen i 1 razarac . Drugi udarni odred admirala Shime , koji nije pretrpeo vazdusne napade , je vozio 40 - ak kilometara , ili oko 2 h iza udarne grupe " C " admirala Nishimure . 24.X ’44. u 22 : 36 h jedan torpedni camac je ostvario prvi vizuelni kontakt sa grupom admirala Nishimure . Brodovi su ulazili u moreuz brzinom 20 cvorova u dvostrukoj koloni . 3,5 h su torpedni camci napadali udarnu grupu " C " , bez pogotka , zbog jake odbrane i velike daljine lansiranja . Priblizavali su se izlazu iz moreuza , a onda se dogodio najveci torpedni napad u WW2 ! Americki razaraci su lansirali oko 130 torpeda ! Razarac Yamagumo je momentalno potopljen ,a Asagumo i Mushishio su toliko osteceni da su potonuli kasnije . Krstarica Mogami nije pogodjena torpedom . Oko 3 : 00 h oba japanska bojna broda su pogodjena torpedima . Usled pogodaka torpedima bojni brod Fuso je eksplodirao , i prepolovljen potonuo . Admiral Nishimura nastavlja proboj sa preostalim snagama . U 3 : 16 h radari bojnog broda West Virginia otkrivaju neprijatelja na udaljenosti od 38 km . U 3 : 53 h West Virginia ispaljuje prvi plotun topova kalibra 406 mm , sa udaljenosti od 20,8 km , i pogadja Yamashiro ! California i Tenessee se prikljucuju gadjanju u 3 : 55 h . U 3: 57 h tone razarac Asagumo , neposredno posle pocetka povlacenja . Krstarica Mogami biva pogodjena sa 10 - 12 zrna kalibra 203 i 152 mm sa americkih krastarica , i pocinje povlacenje . U 4 : 20 h bojni brod Yamashiro tone izresetan pogocima , a do tada je na njega ispaljeno 285 AP granata kalibra 406 i 356 mm ! U punom jeku bitke ulazi u moreuz Surigao drugi udarni odred admirala Shime . U napadu torpednih camaca biva pogodjene laka krastarica Abukuma . Shima naredjuje okret i povlacenje , i tom prilikom dolazi do sudara teske krstarice Nachi i krstarice Mogami , koja se povlaci . Ujutro su avioni sa americkih nosaca potopili ostecene krstarice Mogami i Abukuma, i jedan razarac Shimine grupe koji je spasavao brodolomnike . Od udarne grupe " C " jedino je preziveo razarac Shigure . Amerikancima je ostecen 1 razarac . Krstarica " Mogami " pri povlacenju : -----------------

Dylan_Dog	#56
Posts: 5986 18. Mai 2009. 11:05:06	Samounistenje Flote otvorenog mora Kada se zavrsio prvi svetski rat Nemacka je prema odredbama primirja 11.XI 1918. morala da preda Britancima 11 bojnih brodova , 5 bojnih krstasa , 8 krstarica , 50 razaraca i sve podmornice sposobne za plovidbu , a ostale brodove i podmornice da razoruza u nemackim lukama . Nemacka flota je , iskrcavsi municiju , sa smanjenim posadama 21.XI 1918 napustila Helgolandski zaliv i uputila se ka paraleli Rosytha gde se predala saveznicima . Potom je pod pratnjom saveznicke flote sprovedena u Scapa Flow , gde je predvidjeno da se obavi svecani cin predaje . Flotom je komandovao admiral Ludwig van Reuter , sa komandnog bojnog broda Friedrich der Grosse . Polovinom decembra 20.000 ljudi posada je redukovano na 4.500 sa pravilom : 200 ljudi posade za bojni krstas , 175 za bojni brod , 80 za laku krstaricu i 20 ljudi po razaracu . 18.VI 1919. brodovi za snabdevanje nemacke flote su prihvatili jos 2.700 ljudi posada . Na brodovima je ostalo oko 1.800 clanova posade raporedjenih : 75 clanova posade za bojni krstas , 60 za bojni brod , 30 za krstaricu i minimum za razarace . Dalju sudbinu nemacke flote koju su Britanci zeleli da uniste , a ostali saveznici da podele su resili sami Nemci . Najveci bojni krstas SMS Hindenburg tone: Najveci bojni brodovi Bayern i Baden tonu : Admiral Ludwig van Reuter , koji se kasnije zbog revolucionarnih pokreta unutar flote prebacio na laku krstaricu Emden je naredio " Paragraf 11 " u 11 : 20 h 21.VI 1919. , sto je bila naredba o samopotapanju .Nemci su odvrnuli sigurnosne ventile za plavljenje na svojim brodovima , i potopili sve kapitalne brodove osim bojnog broda Baden koga su britanci spasli u poslednjem momentu ( Baden je potopljen 1921 kao brod - meta ) . Dok je u zalivu na ocigled sve bilo mirno , u nemacke brodove su ulazile ogromne kolicine vode . Brodovi su poceli tonuti . Pre nego sto su zaprepasteni Britanci mogli bilo sta preduzeti da to sprece , cela nemacka flota je nestala u dubinama . Preko 400.000 tona modernih ratnih brodova je ovde potopljeno ! To je najveci gubitak brodova u jednom danu u istoriji ! Prvi je potonuo bojni brod Friedrich der Grosse , a poslednji bojni krstas Hindenburg . Ukupno je potonulo 15 od 16 kapitalnih brodova , 5 od 8 krstarica , i 32 od 50 razaraca . 8 Nemaca je poginulo tokom britanskog pokusaja da sprece samopotapanje Flote otvorenog mora , i to su poslednje zrtve WW1 . 1.774 coveka posade je napustilo brodove . Sudbina Nemackih kapitalnih brodova : -----------------

Dylan_Dog	#57
Posts: 5986 20. Mai 2009. 12:17:12	" Ukrstanje T " " Ukrstanje T " je borbeni manevar , kada se bojni brodovi postave bocno , pod uglom od 90 stepeni nad nadolazecom grupom bojnih brodova . To znaci da bocno postavljen protivnik moze da puca na neprijatelja iz svih teskih topova , a dolazeci neprijatelj samo iz pramacnih topovskih kula . Krmene topovske kule su u tom momentu zaklonjene komandnim mostom broda , i prakticno neupotrebljive . Taj nadmocni manevar su Amerikanci upotrebili u bitci protiv Japanskih bojnih brodova u moreuzu Surigao . Tom prilikom je unisteno dva japanska bojna broda ! -----------------

Pagínas : Anterior 1 2 3 [4]

You haven`t enough privilegies to reply in this forum.