Strany : Previous 1 . . . 24 25 26 [27] 28 29 30 . . . 36 Next |
Vanessa
|
#1
|
Posts: 472
26. Kv� 2006. 15:11:23
|
Poezija
GRESAN SI
Da si gresan, to sam od pocetka znala Ali ne i da si zao.
Nisam ni slutila da bi mi srce ukrao, A sutra ga odbacio i otisao njoj; vernoj, i zaljubljenoj Kao da nista bilo nije, na uvo saptao.
Sve vise i ja gresna postajem, Sve cesce sama ostajem jer dodirujem druge lazno, i kada najlepse postane, svaki put pobegnem. Za sve to krivim grenu dusu tvoju, koja je tako duboko u proslosti povredila moju.
Sve manje sanjam, sve vise pijem. Sve mi je vise gorak osmeh kojim zavodim druge, dok zelim da ih povredim kao sto si ti mene.
Gusi me alkohola kiselina; prizemna sam postala, I svestna pravog smisla naseg zivota- Svestna da svaka zena jednom u zivota zavoli idiota
----------------- Dok zivis.. budi ziv !
|
|
zaaana01
|
#366
|
Posts: 3205
06. Pro 2009. 18:41:06
|
Shaljivi stih
Svaka zena prvo kaze da je svaki mushkarac djavo ali svaka bi htela da i ona bude uz dhjavola dajavo!
----------------- Zivot je jedan i nema reprizu
|
|
Millllla
|
#367
|
Posts: 10302
28. Bø 2010. 16:36:00
|
Dotakla bih te
Dotakla bih te kao nekad. Da znam samo kojim putem, Snovima lutaš tražeæi ljubav, Našla bih te, Dotakla bih te, Kao tada...
Da samo mogu da doletim, Uzalud pruzam uvela krila, Ovo nebo ne razume sreæu.
Dotakla bih te kao želja, Znam da me želiš i da me pratiš, Nekim mislima, Kad nikog nema da te utešim.
U tom trenu, Na nekom drugom kraju èežnje, Ja sam sama.
A dotakla bih te kao san, Da smirim ti uzdah, Da zaèaram ti usne, I umirim te rukama, Tražeæi samo da me èvrsto stegneš, Da mi samo kažeš da sve prošlo je.
Dotakla bih te kao miris, Kad ideš poljem, Kad u njemu naðeš Neki mali svet.
I onda kad sve nestane, Još uvek oseæaš miris poljskog cveæa, Još uvek si tamo, Još uvek me pratiš...
Dotakla sam te svojim reèima, Al nije to sve...
Ne, nije još kraj, Još uvek èekam te...
----------------- Love Is In The Air
|
|
Millllla
|
#368
|
Posts: 10302
07. Dub 2010. 18:49:49
|
Ljubav na prvi pogled
Oboje su uvereni, Da ih je sjedinilo iznenadno osecanje. Lepa je takva sigurnost, Ali je nesigurnost jos lepsa.
Smatraju da ako se nisu poznavali ranije Da se medju njima nista nije dogadjalo. A sta na to ulice,stepenice,hodnici, Na kojima su se mogli odavno mimoilaziti?
Htela bi da ih upitam, Zar se ne secaju- Mozda u kruznim vratima Nekad,licem u lice? Nekakvo"izvinite" u zagrljaju? "Greska" izgovoreno u slusalicu" -ali znam njihov odgovor. Ne,ne secaju se Veoma bi ih zacudilo, Sto se vec duze vremena Njima bavio slucaj.
Jos uvek sasvim spreman Da se zbog njih pretvori u sudbinu, Zblizavao ih i udaljavao, Preprecavao im put Prigusujuci kikot Skakao u stranu.
Postojali su znaci,signali, Sta s tim sto nisu protumaceni. Mozda pre tri godine Ili proslog utorka Jedan listic je preleteo S ramena na rame? Nesto je bilo izgubljeno i podignuto. Ko zna,nije li to lopta U cestaru detinjstva?
Bile su kvake i zvonca, Na kojima je pravovremeno Dodir prianjao uz dodir. Koferi u garderobi jedni kraj drugih. Mozda je jedne noci postojaoujednacen san, Izbrisan odmah posle budjenja.
Uostalom svaki pocetak Samo je dalji nastavak, Dok je knjiga zbivanja Uvek na pola otvorena.
----------------- Love Is In The Air
|
|
Millllla
|
#369
|
Posts: 10302
11. Dub 2010. 20:06:41
|
Iskrena pesma O sklopi usne, ne govori, æuti, Ostavi misli nek se bujno roje, I reè nek tvoja nièim ne pomuti Bezmerno silne oseæaje moje.
Æuti, i pusti da sad žile moje Zabrekæu novim, zanosnim životom, Da zaboravim da smo tu nas dvoje Pred velièinom prirode; a potom,
Kad proðe sve, i malaksalo telo Ponovo padne u obiènu èamu, I život nov i nadahnuæe celo Neèujno, tiho potone u tamu,
Ja æu ti draga, opet reæi tada Otužnu pesmu o ljubavi, Kako èeznem i stradam i ljubim te, mada U tom trenutku ne oseæam tako.
I ti æeš, bedna ženo, kao vazda Slušati rado ove reèi lažne, I zahvaliæeš Bogu što te sazda, I oèi ce ti biti suzom vlažne. I gledajuæi vrh zaspalih njiva Kako se spušta nema polutama, Ti neæeš znati šta u meni biva- Da ja u tebi volim sebe sama.
I moju ljubav naspram tebe, kad me Obuzme celog silom koju ima, I svaki živac rastrese i nadme, I oseæaji navale ko plima!
Za taj trenutak života i milja, Kad zatreperi cela moja snaga, Neka te srce moje blagosilja. Al’ ne volim te, ne volim te, draga!
I zato æu ti uvek reæi: æuti, Ostavi dušu nek spokojno sniva, Dok kraj nas lišæe na drvetu žuti I tama pada vrh zaspalih njiva.
Milan Rakiæ
----------------- Love Is In The Air
|
|
bragan
|
#370
|
Posts: 13
12. Dub 2010. 16:07:36
|
zli dusi
ZLI DUSI
Princezo nebeska, danas mi tvoje ruke trebaju jer duhovi vrebaju ogrnuti u vampirske ogrtace, zli dusi koji umiju da me hipnotisu pogledom, ostre zube u vrat da zariju i moju misao popiju umjesto krvi.......
Carobno moje, tako se plasim gledati slike, u njima nista sem urlika i vike, uspanicene svjetine dok zena sa imenom Busilica ispod ruke drzi svog heroja, zena uz covjeka simbol krscanstva jos od davnina, osmjesi krase njihova lica a dzepovi im masni od preradjenog ulja, azijskog pijeska i treska dva jednojajcana tornja......
Vilo svih mjeseca, moj strah od gledanja paucinu trazi sito, da probere lazi skrivene u istocno posmo cirilicno, i u mindjusama zene Medvjedice prebroji i podrobi smaragde kupljene tenkovima gusjenicarima i avionima lovcima u ime Hrista i bratskih naroda tek jednim joj pokretom dirigentske palice muza joj medvjedjeg.....
Djevojcice zvjezdana, pojavi se danas i polozi duge trepavice na dugme crveno najskrivenije africke oaze doguci ponisti, iskljuci nelogicne cijene plodova zemlje sve preokreni, kazi da glad je za bezbjednosti savjet za senat, za dumu a ne za Bagdad, Bejrut il` Rumu, obecaj mi, zakuni se polozi zakletvu i daj mi zavjet da tvoje zenske oci i moje muske oci jedino vrijede obojene zajednickom bojom nade, da su dvije strane istoga Bozijeg lica i da tvoja zenska ljubav i moja muska ljubav nisu tek slabasni plamen svijece nego more radosti, milioni sretne djece, i da u tome su svi i sve je u tome, pricaj mi molim te, dokazi il` slazi da duhova nema i biti ih nece...
Bragan, nekog datima Gospodnjeg 2008-e, a u cast i slavu onog sto vrijedi....ljubavi
|
|
crvenaruza
|
#371
|
Posts: 304
10. Kv� 2010. 16:49:52
|
Slap
Tece i tece, tece jedan slap sta u njega znaci jedna mala kap?
Gle,jedna duga u vodi se stvara i sja i drhce u hiljadu sara.
Taj san u slapu da bi mogao sjati i moja kaplja pomaze mu tkati...
T.Ujevic
|
|
ludwig
|
#372
|
Posts: 50
15. Kv� 2010. 23:25:33
|
Ako
Ako jednom ostarim, ako svemu doðe kraj, i na nebo odletim, opet voleæu te znaj.
Ako jednom odeš s’njim, ako odeš bilo gde, ja æu da te pronaðem, jer još uvek volim te.
Znam da možda nisam princ, i da nemam neki dar, imam srce veliko, srce isto nam je bar.
Pa neka i nisam kralj, moje kraljevstvo si ti, eto,u tome je stvar, još te volim ljubavi.
Sve sam igre igrao, razne karte delio, ali se uvek vraæao, kao ptica selio.
I na kraju puta ti, moje zrno ljubavi, veæe i od svemira, u beskraju nemira.
----------------- Svi ljudi bivaju u svojim nadama razoèarani, u svojim išèekivanjima prevareni.
|
|
zaaana01
|
#373
|
Posts: 3205
16. Kv� 2010. 07:48:17
|
Zeleno volim te zeleno
Romansa mjesecarka
Zeleno, volim te zeleno. Zeleni vjetar. Zelene grane. Barku na zelenom moru Konja u zelenoj gori. Sa sjenkom oko svog pasa Ona na terasi sanja, Puti zelene i kose, S ocima od srebra hladna. Zeleno, volim te zeleno. Ispod ciganskog mjeseca, Stvari sto je posmatraju Ona ne moze da gleda.
Zeleno, volim te zeleno. Velike ledene zvijezde Doloaze sa ribom sjjene Sto svitanju put prostire. Smokva se uz vjetar tare Grubom korom svojih grana, A suma iskusna lija, Ljutite agave svija. Ko ce doci? I otku
----------------- Zivot je jedan i nema reprizu
|
|
ludwig
|
#374
|
Posts: 50
22. Kv� 2010. 22:20:20
|
Najdraža
Najdraža, sudbina se s nama okrutno poigrala kad nije dozvolila da se ranije sretnemo taj naèin na koji njišeš bokovima ne izlazi mi više iz glave zasipam te poljupcima u mašti zamišljam tvoje grudi na kojima svake noæi zaspim tvoje vrelo telo sjedinjeno s mojim te tvoje usne s kojih kaplje najlepši afrodizijak i zavidim tvom mužu jer ima ono što ja nemam što tako žarko želim ljubavi, uživam u svakoj tvojoj reèi u svakom dodiru i poljupcu ma koliko bili fiktivni za mene su bolno stvarni ti si moja daleka radost sreæa za kojom èeznem i tuga... na tebe èekam sve ove godine i sad kad si došla bojim se da te ne izgubim budi moja u svakoj mojoj misli budi kraj mene oseti me zamisli me ili zamisli makar ovo: ti i ja na pustom ostrvu sami i sretni zagrljeni i razmaženi doèekujemo svitanja boje purpura svitanja koja od naše razuzdane strasti podrhtavaju ljubim te pešèanim žarom pod nama ljubim te vrhovima modrih talasa koji su nas pokrili kao æilim ljubim te palmama i kokosom i moja želja za tobom besna i luda iz tebe izvire i iz vulkana strasti gasi se u tebi obeæaj mi tu noæ uèini da nikad više na drugu ne pomislim da stihovi mi kao ptice zalepršaju u tvoja jutra kao bujica jesenjih kiša da se sliju u Tebe i da u noæi punog meseca èiji krik tako prodorno seèe daljinu nikada, nikada više tužan i prazan za tobom ne osvanem...
----------------- Svi ljudi bivaju u svojim nadama razoèarani, u svojim išèekivanjima prevareni.
|
|
black_rose
|
#375
|
Posts: 263
22. Kv� 2010. 22:25:42
|
Mala soba, prepuna dima, utociste svim nesrecnim ljudima. Ali sada nema nikog u njoj, samo devojka, koja se gusi u samoci toj. Sama je u sobi i nikoga nema, samo ona i gomila problema. Jedna joj se suza niz obraz sliva, pita se sta je Bogu toliko kriva. Da je muci, da je ovako kazni, dani joj se vuku i tako su prazni. Zar nema vise nikoga da na nju misli? Teski zidovi kao da su je pritisli. Svom tezinom guraju je sa svih strana, kao da joj se rugaju sto je sama. Ona zna da ne moze pobeci od sebe, teska muka po srcu je grebe. Ceo njen zivot bio je greska, tuga u srcu je preteska... Nikoga nema da je spasi, da joj pomogne da se bola otarasi. Pita se da li ce bol prestati? Da li ce ta tuga nestati? Da li ce i nje neko da voli? Da li ce za nju neko da se moli? Hiljadu pitanja, a odgovora nema, i dalje samo gomila problema. Do kraja je sedela sama u toj sobi, cekala da je tuga zdrobi. Soba i devojka koja sedi u njoj, sama da se gusi u samoci toj... Nazad na vrh Iæi dole
----------------- Onog trena kada shvatiš da si spreman da se odrekneš svoje sreæe zarad sreæe osobe koju voliš, trenutak kada se ne stidiš i uradiš ili kažeš bilo šta jer znaš da ceš biti podržan a ne ismejan, znaj da si na pravom putu. Kada sedneš da jedeš i pitaš se dali je tvoja ljubav gladna, legneš da spavas i razmišljaš da li joj je hladno, smeješ se i nadaš se da nije tužna… onda shvatiš jaèinu reèi ljubav. Kada ti suza krene iz oka i grudi ti zadrhte a usne ti se smeju ne bi li prikrila tugu i patnju i to je ljubav, kada istu pesmu preslušaš milionima puta i svaki put je doživiš kao da je prvi, kad bezazleno gledaš u telefon u nadi da ce zazvoniti, bolji dokaz ti ne treba...
|
|
doloresibaruri
|
#376
|
Posts: 6
23. Kv� 2010. 00:01:06
|
RASPLAKAO SI ME
|
|
ludwig
|
#377
|
Posts: 50
24. Kv� 2010. 22:46:20
|
Ništa ti ne moraš...
Ništa ti ne moraš...
Ne moraš biti najlepša na svetu biæe sasvim dovoljno da doneseš malo Sunca svuda gde se pojaviš.
I ne moraš biti najpametnija dovoljno æe biti da imaš jednu Reè pravu reè utehe.
Ne treba ti sladak nosiæ osmeh koji pleni oèi sanjive nežne dlanove...
Ništa ti ne moraš i ništa ti ne treba.
Ama baš ništa.
Samo budi tu negde u uglu života budi tiha i nasmejana božanski ozarena...
I pusti me da te volim, prati moje sne...
I ništa ne moraš biti... A biæeš mi sve.
----------------- Svi ljudi bivaju u svojim nadama razoèarani, u svojim išèekivanjima prevareni.
|
|
zaaana01
|
#378
|
Posts: 3205
25. Kv� 2010. 00:01:01
|
UTEHA
Ako nismo zajedno po aprilskoj gazili travi saèekaæemo zajedno prve mirise snega. Ja volim više zime èistotu mirnu od bolesnoga dana proleænjega kad ruke bez strasti ne mogu da se dirnu.
Živeæemo zajedno sveèane dane kad duša poèinje tiho da sazreva, i bivaju pune ploda njene grane, i o veènosti veæ kradom sneva.
Smejaæemo se zajedno u veèernje èase kad se èovek smeje tiše i reðe. Voleæemo se kad poèinju da se života ovog sagledaju meðe,
kad ljubavnici postaju jedno drugom prijatelji blagi i braæa. Rastaæemo se samo pred putanjom dugom sa koje ne može da se piše, ni da se vraæa.
----------------- Zivot je jedan i nema reprizu
|
|
ljikiniki
|
#379
|
Posts: 749
05. Èe 2010. 01:41:05
|
Kad se osetis podeljen izmedju jave i sna i kad te ruka bola povuce do samog dna... Zaviri kroz prozor srca, tamo cu biti ja Moj osmeh sacuvan negde u kutku tvog secanja...
Kada ti poslednja neznost odluta s dlanova... Kad shvatis neizvesnost svih svojih planova, poslusaj muziku jutra al’ ne misli puno na nas, poslusaj jecaje vetra... na tren ces cuti moj glas.
Kada ti slane kapi kise skliznu niz obraze... Kad samom sebi priznas sve svoje poraze... Kad te samoca slomi i tuga ti u dusu kroci, pogledaj u ogledalo sudbine i videces moje oci.
Kad shvatis da je za sve daljine sveta potreban jedan korak... Kad ti se zivot bez mene ucini bezvredan i gorak.. Skloni paucinu zaborava sa naseg neba u snu, zatvori oci, zaustavi vreme.. videces, bicu tu.
-----------------
I POSLE SVEGA UVEK OSTAJE NADA
|
|
Strany : Previous 1 . . . 24 25 26 [27] 28 29 30 . . . 36 Next |
|
You haven`t enough privilegies to reply in this forum.
|