| Sider : Forige 1 . . . 3 4 5 [6] 7 8 9 . . . 12 Næste |
|
Janna__
|
#1
|
Indlжg: 915
23. Maj 2009. 09:05:31
|
Miroslav-Mika Antic
********
|
|
|
spjdpN
|
#72
|
Indlжg: 51
20. Dec 2010. 18:41:20
|
Uopšte nije važno imaš li neuredne džepove, neurednu frizuru i domaæe zadatke. Najveæa nevolja na svetu je sine moj, imati neuredan um.
Èemu na svetu narodi, ako postoje ljudi?
Stvarnost je stvarnija ako joj dodaš nestvarnog.
Preleti beskonaènost i pobedi vreme i maštu, ali nikad ne zaboravi kako se koraèa po zemlji.
Samo onda kad i mi tražimo moæi æe neko i nas da sretne.
Ne verovati ni u šta, to mora da je takoðe nekakva vrsta vere, zatucane i opake.
O meni najlepše brinu oni koji me ostavljaju na miru.
Nigde toliko ljudi kao u jednom èoveku, nigde toliko drukèijeg kao u istim stvarima.
Svoju snagu prepoznaæeš po tome koliko si u stanju da izdržiš samoæu.
Pa ako se i oklizneš, nekada, u životu, ne gledaj to kao pad u sunovrat, nego kao pad uvis!
Da bi nadmudrio mudrost, odneguj veštinu slušanja.
Orao nikad nije imao potrebu da se upozna sa nekim drugim orlom. Mravi su izmislili narode.
Ako neko postane svestan da je kroæen, kad-tad mora podivljati.
|
|
|
belarada
|
#73
|
Indlжg: 24731
21. Dec 2010. 16:25:28
|
I odjednom sam shvatio:
postoje reèi bez usana.
I verovanje bez daha.
To je nekakav izazov onoga što je ispred nas,
kao da te zaèikuju da nešto neæeš uspeti,
a ti probaš i uspeš.
Zamisli da si sova i dužnost ti je da žmuriš
i da se bojiš svetlosti.
A ti se èvrsto zarekneš i hipnotišeš sunce.
Objašnjavanjem stvari,
oduzimamo im nešto od one lepe èarolije,
od onog zlatastog omota,
ispod kojeg se kriju tolika èudesna
znaèenja svega što izgleda isto.
Reèi su iskraæale. I iznošene. I krpljene.
Mereno od pre vremena i mnogo posle vremena,
ostaje samo smisao kao èudo svih èuðenja.
-----------------
Love Profusion ... 
|
|
|
belarada
|
#74
|
Indlжg: 24731
23. Dec 2010. 04:44:49
|
Ponekad mi se uèini da mi beže pod nogama putevi i daljine. I kadgod mi se dogodi da dospem u daleko, i stanem nasred njega i mislim: konaèno, evo me ... ako podignem oèi, vidim da svako najdalje ima svoje još dalje.
Možda je to i sreæa. Možda imam u sebi nešto duže od krajeva.
Možda imam u sebi toliko mnogo sveta, da se nikada, nigde, neæe moæi završiti.
Nije reš o životu, nego o njegovom dejstvu. Jer neke stvari se ne mogu saznati samo oèima. Postoje u meni mnoga, neverovatna èula. Èula vode i vazduha, metala, ikre, semenja, ...
Oni koji me sreæu, misle da ja to putujem. A ne putujem ja. To beskraj po meni hoda.
Od koje sam ja vrste?
Znam jednu novu igru. Zaustavim se naprasno i ne mièem se satima. Pravim se kao da razmišljam i da u sebi rastem. Èinim to dosta uverljivo. Dok imitiram drveæe, neko sa strane, neupuæen, stvarno bi pomislio da sam pustio korenje.
Razlistavam se sluhom. Zagrljajima. Disanjem. Èak se i ptice prevare, pa mi slete u kosu i gnezde mi se na ramenu.
Pravim se da sam trom sanjar. Nespretan penjaè. Spor saputnik. Pravim se da mi je teško da se savijam preko belih oštrica realnog.
Pravim se da mi nedostaje hitrina iznenadnog skraæivanja u taèku i produžetka u nedogled ...
Ja ne upoznajem svet, veæ ga samo prepoznajem. Ne idem da ga otkrivam, nego da ga se prisetim, kao nekakve svoje daleke uspomene.
Jer mnogo puta sam bio gde nisam jos koraèao. I mnogo puta sam živeo u onom što još ne poznajem. I mnogo puta sam grlio to što æe tek biti oblici. Zato izgledam izgubljen i neprestano se osvræem. A u sebi se smeškam. Jer, ako niste znali, svet je èudesna igraèka.
Može li se izgubiti neko u nekakvom vremenu i nekakvom prostoru, ako u sebi nosi sva vremena i prostore?...
Smeta mi krov da sanjam. Smeta mi nebo da verujem ...
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#75
|
Indlжg: 24731
23. Dec 2010. 17:24:43
|
Saèuvaj i jedan list sa Davidovim psalmom: "Jer hiljade su
godina pred tvojim oèima kao jedan jedini dan."
Veruj mi, sve ih možeš proživeti od sumraka do svitanja. I kao
što je leptiru roðendan tvoje: ujutro, a starost tvoje: uveèe,
baš takvi neka budu i tvoji mnogobrojni životi, a ne jednoliki u
nedogled, kao vekovna trapavost jedne sekvoje ili kornjaèe.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#76
|
Indlжg: 24731
25. Dec 2010. 20:24:32
|
... pesme æu uvek pisati ovako istinite i ružne, kao što je ova dimljiva restoracija i naše veèerašnje poznanstvo, ponovo posle deset godina.
Bili smo zaljubljeni u tebe svi iz susedstva. Stampedo pubertetlija. Kako bi me i prepoznala u tom mnoštvu? Guraj me nogom ispod stola, jer svi se mi, najzad, na ovom svetu guramo onako kako umemo.
Posle tebe æe ostati iste ulice, i deca sto uèe u školi da crtaju proleæe, i raznosaèi novina, i niko neæe za tobom posuti kosu pepelom i poludelo kukati prema mesecu, mada si u sivim oèima nosila svet koji je vredeo više nego svi ratovi, hidrocentrale i zgodici na berzi i ruletu.
A tako bih voleo, ja koji sam mrzeo sve kraljeve, da postaneš noæas kraljica, da te nose po gradskim trgovima, klanjaju ti se, klièu i pišu stihove o tvojim oèima i tvojoj kosi.
Naterali bismo i lišæe, i balerine u prestonièkoj operi i vašarske vrteške, i svetlosne reklame da se vrte ukrug kao milioni trunja u tvojoj krvi.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#77
|
Indlжg: 24731
25. Dec 2010. 20:26:32
|
U ljude upisuj druženja,
al nikad srca oluju.
Ljudi te pažljivo slušaju,
al samo svoj glas èuju.
Zato im što manje kaži.
Ljudi su tek onda ljudi
kad im se ništa ne traži,
a mnogo im se nudi.
Ljudi su èudne biljke.
Kad rastu - u sebe siðu.
Sretnu se. Pa se raziðu.
Ili se mimoiðu.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#78
|
Indlжg: 24731
25. Dec 2010. 21:29:55
|
Nije to nikakva bajka.
Neka bezazleni zato
zapuše svoje rumene uši i æute.
Zavoleli smo se,
ponešto pseæi i svetaèki.
zakovali se jedno u drugo klanfama zuba.
Imala je u oku elektriènu centralu,
a ja neke bandere sasvim crvene i žute.
Isprièali smo ramenima i rukama nešto
što u prevodu na disanje znaèi ... ljubav...
A detinjstvo je te noæi otišlo
iz njenih cipela.
Mahalo je šarenim kockama.
Knjigama punim slika,
igraèkama
i snovima.
Otišli su konvejeri masnica
i odleteli listiæi presovanog staniola.
Svet je odjednom postao viši
za jednu neznanu zvezdu,
tamo negde nad glavama,
nad krošnjama,
nad krovovima.
I samo malo dublji,
za krišku naprslog bola.
Nežnost je bila lepljivo hranljiva
kao želatin,
dok je s mirisom znoja
tekla niz njeno rame.
Odjednom smo imali i suviše ruku
vezanih u sulude èvorove.
Paralisana noæ na podu
uvlacila je vunastu njušku
u rukave pidžame.
A zidovi su neprestano rasli,
rasli,
i obrasli u paprat i u borove.
Nije to nikakva bajka.
Samo,
seæam se
ona se nesto prvo malo izgubila.
Posle je bila sasvim ja,
tako da je nisam ni prepoznavao više.
Potonuli smo kao grumen mlevenog koljiva
u smolu,
u krv,
i u mleko.
U mraku izmišljenih šuma,
u mraku zelenom od kiše,
ruke su dobile krila i odletele nekud
do bolesti daleko,
do slepila daleko,
da nam se ne vrate više.
Posle je zaspala.
Bio sam u njoj budan,
sav loman,
i sav ranjav.
Spavala je kao moja pripitomljena koza.
Kao moji rskavièavi laktovi.
Moje poderane nozdrve.
I oprane žile na rukama.
Spavala je kao èuperci trske u moèvari.
I kapilari granja.
Kao tkivo algi i sluzokože okeana.
Kao utrnuli umor trabakula u lukama.
I detinjstvo je sasvim otišlo
iz njenih cipela.
Bez nje su sklopile oèi
sve lepe lutke na svetu.
Bez nje su plišani medvedi
savili male ruke
cicanim musavim pajacima oko vrata.
Prièe su iz šarenih knjiga
pobegle sasvim neèujno
na neku dobru planetu,
da sutra drugom kanu u oèi mrvu zlata.
Nije to nikakva bajka.
Sklupèana kao narandža,
sva meka,
sva sitna,
sva mlaka,
ona je spavala u mom izgladnelom uhu
i crepovima šaka.
Ljubav,
koja se prvi put usnama kopa i siše,
ima nesluæenu vrednost neke dragocene rude.
Ima male razdrešene pertle nespretnosti,
i ružièaste okuke tek otkrivenog stida,
i gleèere kristala neke predugo cekane
stidljive terevenke.
Ona je,
kad se proðe,
to lekovito disanje pozajmljeno od kiše.
I bedra sto ce sutra gumeno da se probude.
I grudi što ce u zoru biti laste i evenke.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#79
|
Indlжg: 24731
25. Dec 2010. 21:43:06
|
Stojte!
Èekajte! - vièem.
Ja znam šta znaèi ta duga.
Znam: ona obala druga
mnogo lepše se plavi.
Al neka svako od vas
bar mrvicu detinjstva
ponese krišom u ruci
i saèuva u glavi.
Možda vas bez te mrve
neæu ni sresti,
ni stiæi,
a živeæemo skupa,
u isti bioskop iæi,
u istom restoranu
ruèati istu hranu,
u istoj ulici možda
prolaziæe nam dani,
pa ipak - bez te mrve,
siæušne mrve detinjstva,
biæemo toliko tuði,
biæemo toliko strani.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#80
|
Indlжg: 24731
25. Dec 2010. 21:44:18
|
Nikad te niko neæe ovako tesno grliti
uznemirenu i belu.
Ja sam mornar bez kompasa
kome uvek polude ladje.
Nikad ti niko neæe
ovako u krvotok uliti
poslednju nežnost celu,
ni uspeti u tebi toliko tuge da nadje.
Nikada više neæes
ovako divno truliti
u obiènom hotelu,
a ne želeti ipak odavde da izaðeš.
Ti si najukusnija krv sveta
koju sam upio hlebom
mog mrkog trbuha.
Ti si so sa oteklih usana
koje smo oljuštili oènjacima
i prosuli po mojim bedrima
i tvojim dojkama.
Ti si najbeskonaènije,
najubitaènije nebo
kraj mog rumenog uha.
Najbesramnija devojka
koju sam sreo meðu ženama.
Najstidljivija žena
koju sam sreo meðu devojkama.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#81
|
Indlжg: 24731
25. Dec 2010. 22:27:03
|
Volim je od štala do neba, od blata do pšenice,
toplu od ciganskih gudala i blagdanskih oèenaša,
vršidbenu i zadušnièku, smeðu kao devojaèke pletenice,
tu zemlju èardaša, èaša i bezemljaša,
gde su služili bdenija i ljude za glavu skraæivali,
gde su starice tepale i pragove branili golim šakama,
pa su je brali i jeli rukama, pa su crkavali i živeli,
pa su je voleli ljudi, i kleli, i psovali, i plakali, -
tu Vojvodinu bogomojaèku, i bezbožnièku, i vinsku,
belju od jaganjaca, crnju od paljevina,
tu Vojvodinu svetonikoljsku, velikogospojinsku,
kad se lumpovalo od Vršca do Temišvara, Sombora i Segedina,
pa niko nije imao u brkovima gustu pesmu kao taj narod
robijaški i prvomajski, razbijenih temena i zuba,
ta Vojvodina ašova, britvi, molitvi i šamara,
zarasla u želje, u laž, u borbu, u izdajstvo, u ljubav -
volim je, jer svi smo široki i obièni kao ova ravnica,
jer smo i veliki i prokleti na ovim zelenim travama,
i milioni rumenih suludih zvezdanih ptica
veèito æe lepršati nad našim umornim glavama.
I volim je prosjaèku pred crkvama, nedeljama u ritama,
i svatovsku, astragansku, neucveljenu bolovima,
i Vojvodinu vašarsku i hramonikašku, èas raspusnu, èas pitomu,
i birtijašku, što osvanjiva štucajuæi pod stolovima,
pa Vojvodinu beèku i varmeðsku, sa tuðim barjacima pred èetama,
K.u K. regimente, kraj druma istorija silovana i zaklana
i Vojvodinu solunsku i krfsku nad bajonetima
sivu kao vojnièka smrt u koporanima i zajednièkim rakama,
ej, pa je volim šestoaprilsku, logorašku, isprebijanu,
obešenu o bandere, probušenu po èelima,
uzoranu od tenkova, od krvi izopijanu,
i partizansku, kad je oktobra donela proleæe selima,
volim je koliko je zla i dobra. Volim je podjednako.
Prskajte kajsije zvezda z kosi drveæa njenog.
Uvek æe biti krovova pozadi krova svakog,
jer uvek se rumeno nastavlja na rumeno.
I danas, zemljo rodna, kad nisi bosonoga,
kad nisi gola beda, u dronjcima i plaèu,
ti, što se moliš bogu, ti što pljuješ na boga,
ti što si dugovala i naplatila raèun,
nazdravlje, diži èaše, razbij astale šakom,
zapevaj preko njiva, neka zabride kosti,
volim te što si prosta, sirova, divlja tako,
i tako mnogo luda, volim te... volim... oprosti,
ti, što si danas lepša, ti, bez krasta i vaški,
ti, ljuljaško i rako - žut, zubat osmeh ne skrivaj,
pevaj pijano racki, maðarski, totski, vlaški,
makedonski i lièki, preko dalekih njiva,
i voleæu te uvek, krvavo moje odojèe i sreæo nova,
jer se ne stidim tvog otegnutog govora i slanine i kudeljnih gaæa,
od paorske sam krvi, psovki, radosti, snova...
Razdrlji prsluk i gutaj! Ja ovu zdravicu plaæam!
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#82
|
Indlжg: 24731
25. Dec 2010. 22:29:32
|
Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime,
veæ kao svetlosni znak?
Zovem se slièno odjeku. Ne neèeg što je bilo,
ne neèeg što je sada, ne neèeg što se
priprema.
Odjek sam svega zajedno.
I ti se tako zoveš, samo se još nisi setio.
Zoveš se kao pamæenje onoga što æe nastati.
Kao žestoka mišljenja, koja strašno uzbuðuju
moguænosti da sutra zaprepaste i zapanje
mirnoæom svoga unutra.
I mirnoænom svoga spolja.
Šta je, uopšte, ime?
Ono je naša moguænost da letimo kroz prostore
kao opiljci svemira, i da plodimo cvetanja
veštinom poverenja i majstorijom nade.
Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime,
veæ kao boja života?
Naèinjen od iskonske vatre, misleæi je, ja
plamtim. I èuvam u tom požaru naèin
paljenja zvezda. Otud i takve èarolije u
dubini mog oka.
Znaš kako se ja zovem?
Zovem se: èekanje tebe.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#83
|
Indlжg: 24731
25. Dec 2010. 22:44:13
|
Lepo smo udesili stvar, o uganuto doba naše mladosti. Iz velikih daljina laje dan. Vetar klija kroz grane. Pupoljci vetra.
Tinjaju jutra. U pepelu tišine tek poneki plamièak ili žar; ne volim malokrvna svitanja pod koja ne bih pristao da se potpišem. Hoæu da kipe i da se prosipaju izvan ramova moga vida.
Paljbe lasta i dalje mi se rugaju brzinom i lepotom. Plotuni moguænosti da munjevito išèeznu. Treba iziæi iz sebe kroz neshvatljiva raskršæa, malo zamišljen, verovatno.
Sve mi se više èini da je ozbiljnije biti veèan, nego pripasti porubljenosti vremena. Falsifikujem zato potpis mog neponovljivog sebe u dnu jednih ogromnih staklenih vrata i odlazim neopaženo u jaru.
Šta æe mi biografija koju sam veæ doživeo. Da bi mi ovaj život bio bar malo životniji, moram ga opet izmišljati i proæi kroz najdeblje staklo, ne zamrsivši usput nijednu boju svog èuðenja.
Ja ne slikam kad živim. Ja samo ulepšavam nevidljivo.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#84
|
Indlжg: 24731
26. Dec 2010. 20:29:04
|
Smatram velikom slabošæu i stvarno bih bio
potišten kada bih sve ovo što oseæam,
morao da ti objašnjavam hudim jezikom
èoveka: reèima sumnjivim, rovitim, razjedenim
i nekorisnim.
Postoje svakodnevne, sasvim obiène stvari,
koje su mnogima tajna.
"Najèvršæa vrata su ona koja su širom otvorena,
kaže jedan prastari zapis sa Tibeta.
Postoji govor koji æe neko otkriti sutra, a
možda niko neæe ni pokušavati da ga
otkrije. Ali ti ga veæ sada moraš obuhvatiti
mislima.
Jer to je jezik znaèenja, a ne dijalekt naziva.
Postoje kulture gestova, disanja ili vida.
Postoji vreme vremena i prostiranje prostora.
Postoji lepota lepote. Postoji istina istine,
stvarnost stvarnog, volja volje i moæ moæi.
Postoji kretanje kretanja, razmišljanje razmišljanja,
... postoji i ljubav ljubavi, sine moj.
Sve se reðe usuðujem da izgovaram reèi, jer
uvek znaèe drugo nego što ja to želim.
Sve dalje su od govora i teško ih razabirem
u šumovima beskraja.
Tkivo tetovira na tkivo otiske nasleða. Takvo
je moje æutanje s tobom ove noæi. Opnu po
opnu, ljusku po ljusku, sluz po sluz, zamor
meðu nama civilizacije protozoa, epohe
virusa, æelije stena i vazduha, i ustavljena
koža vode i veènosti.
To je kao da se sporazumevamo u svim
vremenima, sada iz ovog trenutka, u kojem
smo se zadesili.
Pisem umesto tebe Snežani i Alisi. Šaljem
telegrame Pinokiju i Malom Princu. Javljam
se bar jednom dnevno telefonom
Galebu Džonatanu Livingstonu i Pepeljugi.
Ali ni reèi odgovora. Znaèi da misle
na nas.
Ko zna glasove misli, retko kada se oglasi
glasom govora.
Ljudi se poštuju reèima, a vole æutanjem
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#85
|
Indlжg: 24731
26. Dec 2010. 20:34:10
|
Naposletku, sve èim se ovaj naš život kazuje - misli, napori,pogledi, osmesi, reèi, uzdasi - sve to teži ka drugoj obali, kojoj se upravlja kao cilju, i na svakoj tek dobiva svoj pravi smisao. Sve to ima nešto da savlada i premosti ... nered, smrt ili nesmisao. Jer, sve je prelaz, most ciji se krajevi gube u beskonaènosti, a prema kom su svi zemni mostovi samo deèje igraèke, bledi simboli.
A SVA JE NAŠA NADA S ONE STRANE.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
| Sider : Forige 1 . . . 3 4 5 [6] 7 8 9 . . . 12 Næste |
|
Du ikke har nok privilegies at svare i dette forum.
|
