‘Nevjeste dolaze’, TV film realiziran za TV Sarajevo, za mene je najljepši Kusturièin rad opæenito, ujedno i zato što je naèinjen prema scenariju preminulog Ivice Matiæa, velikog bosanskog redatelja brojnih kratkih filmova i samo jednog dugometražnog. A taj film - ‘Žena s krajolikom’ - film je za koji je Kusturica jednom rekao da bi ga volio projicirati na svojem pogrebu, tako da je u trenutku kad režira ‘Nevjeste’ znao da režira istodobno i svoj i Matiæev film. To je film koji pokazuje put koji vodi do ‘Dolly Bell’.

Kunem vam se, rahmetom mi dedinim
Iako se u tu svirku ne razumijem baš
Da ni’ko nikad nije znao
’armoniku svirat’
Kao mali Ibro, Ibro dirka naš.

Kada poène dernek i kad on zasvira
Ne bi stig’o reæi ni Bismilah
Veæ bi lup’o glavom i lomio bi èaše
Veæ bi te Ibro baèio u sevdah.

Al’ ubrzo za Ibru èuše ljudi sa estrade
I poèeše njuškati po našoj mahali
Svaki Ibri piæe plaæa
Svaki deset prsta Ibrinih fali.

Ibro poèe prièati o parama, o slavi
Mi ga odgovarasmo Ibro ne budali
Ti si nešto drugo
Ti ’armonikom lijeèiš bol
Na estradi sve je lažno
Na estradi sve je fol.

- Samo da ti kažem nešto za Ibru.
- Doðe Mercedes po njega i on ode.
- Ja, ja.
- Ode u ’armonièare i posta popularan.
- Eno ga bolan, gledo sam sliku.
S oba Halida se slik’o.
- Ma èuo sam.
- Sa Brenom bio.
- Ma èo’eèe, on je vuko curu
nosila bedž da joj se zna prednja strana.
I sad evo hoda mis ova, mis ona...
- Ozrenka, daj nam dvije pive i reci bogati muzici malo tiše.
- Znam ja, duševan èovjek, ne da on da ga se daraèe, da ga daraèe oni...
Oni, oni sumanuti.
- Oguliše ga
- Bi l’ ti dopustio?
- Ali nije ni to, ne daju mu bolan da sevdah svira.
- Misliš?
- Sigurno.
- Ovo kriza, je l’?
- Ja, bolan, raja traže veselo.
Tko æe slušat tuðu muku...

Al’ jedno jutro uðe Ibro u mahalu sam
Isti Gary Cooper sve je lièilo na san
Na licu mu više ne bi sjene koju tuga pravi
Mahalu, sevdah, Ibro nije mog’o da zaboravi

Ibro nije htio para
Ibro æe vazda bit’ fukara
Neki odma’ poèeše da blate Ibrin lik
Al’ samo prava raja je znala
U èemu je trik.

Nije Ibro, jarane, naš fukara
Ibro ti je de fakto umjetnik, svaæaš?...

Po šesti put u Drvengradu, na Mokroj Gori otvoren je meðunarodni filmski i muzièki festival “Kustendorf”.

Nesvakidašnja tuèa nije zamišljena kao klasièan obraèun, veæ kao borba u kojoj pobeðuje autorski film. Emir Kusturica kaže da za razliku od fikcije u stvarnom svetu obièno pobeðuje ne kvalitet filma, veæ reklamna kampanja.

Ove godine u takmièarskom programu uèestvuje 28 kratkih igranih i dokumentarnih filmova iz 18 država.

Meðutim, najveæu pažnju privlaèi dolazak poznatih filmskih reditelja i glumaca, a meðu prvima danas je doputovao Džang Jimou, kome je dodeljena nagrada za životno delo.

Narednih dana u Drvengrad doputovaæe i glumice Odri Totu i Monika Beluèi.

Zato na Kustendorfu nema reklama, ali ima kvalitetnih filmova, a gosti festivala su poznati glumci i reditelji.

Kako ovaj festival promoviše autorske filmove, Srbija postaje praktièno spona izmeðu istoka i zapada. To su potvrdili i njujorèanka Kristina Èou ovogodišnja uèesnica takmièarskog programa i bivši uèesnik iz Rusije, režiser Andrej Grigorjev.

“U Americi postoje razlièiti autorski pristupi, posebno onih koji su izvan Holivuda. Ja potièem iz nezavisne tradicije, tako da smatram da smo ovde praktièno svi u istom brodu”, izjavila je Kristina Èou za B92.

Festival æe do 22. januara ugostiti neka od najznaèajnijih imena svetske kinematografije kao što su reditelji Džang Jimou (Kina), Ben Zejtlin (SAD), Aleksej Balabanov (Rusija), Mateo Garone (Italija), Elija Sulejman (Palestina), Peter Gotar (Maðarska) i turska rediteljka Ješim Ustaoglu.

Osim takmièarskog programa, Kustendorf ima i bogati prateæi program. I dok je dnevni deo posveæen projekcijama i radionicama, noæni sati upotpunjeni su muzièkim programom u okviru koga nastupaju muzièari, koji takoðe neguju poseban i osoben stil, kakav odlikuje i reditelje èiji se filmovi puštaju na Mokroj Gori.

a nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje takmièiæe se 28 filmova mladih autora iz 18 država: Velike Britanije, Danske, Izraela, Koreje, Kube, Meksika, Nemaèke, Perua, Poljske, Portugala, Singapura, Srbije, SAD, Filipina, Francuske, Holandije, Crne Gore i Švajcarske. Na konkurs je stiglo više od 400 filmova, što je najveæi broj do sada, a selektor je Dunja Kusturica.

Meðunarodni žiri èine izraelska spisateljica i glumica Alona Kimhi (predsednica), amerièki filmski producent, direktor produkcije i asistent režije Majkl Hausman i srpski teoretièar medija i filmski i TV režiser prof. dr Oleg Jekniæ.

Nagradu za najbolju kameru "Vilko Filaè" dodeliæe žiri u sastavu: dobitnik nagrade Oskar, poljski direktor fotografije i režiser Januš Kaminski, poznati èeški kamerman Martin Šec i proslavljeni srpski montažer i dizajner zvuka Svetolik Miæa Zajc.

Program "Savremene tedencije" i ove godine predstaviæe neke od najboljih filmova prošlogodišnje produkcije i njihove autore, koji æe nakon projekcija održati radionice.

U sedam festivalskih dana biæe prikazana ostvarenja: "I ja, takoðe" Alekseja Balabanova (Rusija), "Rijaliti" Matea Garonea (Italija), nagraðen Gran prijem na prošlogodišnjem Kanskom filmskom festivalu i "Araf - negde izmeðu" turske režiserke Ješim Ustaoglu.

Na programu je i film Bena Zejtlina (SAD) - "Zveri južnih divljina" koji je osvojio nagradu "Camera d’Or" za najbolji debitantski film na festivalu u Kanu, Veliku nagradu žirija na festivalu Sandens i nominovan za ovogodišnjeg Oskara, dok æe omnibus "7 dana u Havani" predstaviti palestinski režiser Elija Sulejman, jedan od sedmorice reditelja okupljenih oko ovog projekta.

"Evergrin" selekcija podsetiæe goste i posetioce "Kustendorfa" na neka od najvažnijih filmskih ostvarenja prošlih vremena, kao što je film Petera Gotara iz 1982. "Vreme je stalo", a Gotar æe kao specijalni gost festivala nakon projekcije filma održati radionicu.

U okviru ovog programa posetioci æe videti i filmove jednog od najznaèajnijih poljskih autora Kšištofa Kišlovskog (1941-1996) - "Kinoamater" (1979) i "Kratki film o ubijanju" (1988), kao i višestruko nagraðivano ostvarenje "Ronilaèko odelo i leptir" u režiji Džulijana Šnabela na kojem je kao snimatelj radio gost festivala i èlan žirija Januš Kaminski.

Selekcija "Novi autori" donosi otkriæe filmskih kritièara prošlogodišnjeg Venecijanskog filmskog festivala "Ona ne želi da spava sama" mlade meksièke režiserke Natalije Berištajn, zatim film "Nefudbal" mladog ruskog umetnika Konstantina Smirnova i "Jednostavno je" Sonje Karpunine, koja je 2011. pobedila na "Kustendorfu".

Svake veèeri, nakon projekcija i radionica, koncerti muzièkih grupa upotpuniæe poznatu atmosferu noænog života "Kustendorfa". Prve veèeri nastupiæe svetski priznati violinista Nemanja Raduloviæ sa sastavom "The Devil’s Trills", a narednih dana sviraæe: "Debu sur le zank" (Francuska), Dejan Petroviæ Big Bend (Srbija), trio "Balkanske žice" (Srbija), "Radio zastava" (Italija) i "Èe Sudaka" (Španija).

U saradnji sa Filmskim muzejem iz Loða, u galeriji "Macola" biæe predstavljena izložba "Kšištof Kišlovski, znaci i seæanja", dok æe na recepciji hotela "Meæavnik" biti izložene narodne nošnje Kosova i Metohije.

Postavka se organizuje u saradnji sa Centrom za kulturu "Sava Deèanac" i Kulturno-umetnièkim društvom "Kopaonik" iz Leposaviæa.

"Taèno je, Emir i ja smo se dogovorili. Postaæu Srpkinja u ratnom filmu èija se radnja dešava na ovim prostorima. Radni naslov filma je `Ljubav i rat`. Paralelno sa ratnom, dešava se i ljubavna prièa. Znam da æe biti puno nasilja ali i poetike, i èistih emocija."

Kako je došlo do toga da prihvatite još jednu izazovnu ulogu?

"Gledala sam sve Emirove filmove, pratim sve što u životu radi, a „Dom za vešanje“ je jedno od najznaèajnijih ostvarenja svetske kinematografije. Više referenci da ulogu prihvatim nije bilo potrebno, radujem se prvom danu snimanja."

Igrali ste u velikom broju stranih filmova, da li se još oseæate kao stoprocentna Italijanka?

"U Italiji sam završila osnovnu i srednju školu, pa fakultet. Italijanka sam u potpunosti, sada æu se naæi u koži Srpkinje i to æe biti još jedna velika avantura za moj identitet. Poèinjem da uèim vaš jezik. Glumci inaèe imaju dobar sluh za jezike, jedino izbegavam da pevam na bilo kom jeziku, iz poštovanja prema pravim pevaèima" kaže Monika Beluèi za Novosti.

Prvi igrani film iz Republike Srpske koji æe se pojaviti na Kanskom festivalu 2014. godine biæe "Ljubav i rat", po scenariju i u režiji Emira Kusturice, koji æe biti i glavni gumac i producent ovog filma.

Kusturica je eksluzivno za Srnu otkrio da æe se film sastojati od tri metaforièke prièe.

Prva prièa govori o vojniku u jednoj zemlji, u jednom ratu, èiji je zadatak da u selu nabavlja mleko i na magarcu ga doprema do svojih saboraca. On usput susreæe zmije koje je u poèetku pokušavao da nahrani mlekom. One su bile nepoverljive, ali su na kraju prihvatile i mleko i vojnika.

Dolazi kraj rata. Vojnik još jednom odlazi po mleko, ali ga zmija napadne. On je u borbi pobeðuje i odlazi u svoje selo gde zatièe stravièan prizor – svi stanovnici su zaklani.

U drugoj prièi govori se o ženi koja je vojniku davala mleko. Ona je trebalo da se uda, ali na svadbu upada protivnièka vojska i ubija sve svatove i goste. Žena u oèajanju skaèe u bunar, ali je vojnik spašava i oni beže pred napadaèima. Tokom potere devojka se žrtvuje za svog spasioca, ulazi u minsko polje i gine.

U treæoj prièi bivši vojnik je pustinjak i monah, koji, kada završi svoje dnevne obaveze, natrpa ruksak kamenom i s njim se penje na vrh kamenite litice da bi ga istresao.

- Taj treæi deo prièe veæ je snimljen u Hercegovini u okviru projekta `Pravoslavlje` i mnogi gledaoci su ga videli. Kompletnih 15 minuta filma biæe premijerno prikazano 5. oktobra u Andriægradu, kada æe ovde biti prireðena sveèanost povodom otvaranja nekih objekata - rekao je Kusturica.

“Novac je glavni Bog kome se klanjaju, radi koga se vrše milioni prestupa, i malih, i kriviènih, i državnih”, izjavio je reditelj Emir Kusturica u nedavnom zagovoru za “Rusku gazetu”.

Dok piše roman inspirisan Dostojevskim, Kusturica je poèeo i pripreme za novi film “Ljubav i rat”, u kojem æe igrati Monika Beluèi, a i on æe imati jednu od glavnih uloga, prenosi portal SEEcult.

Novi film, u kojem æe igrati monaha, Kusturica planira da prikaže 2014. na Filmskom festivalu u Kanu, na kojem je dva puta osvojio Zlatnu palmu.

U intervjuu “Ruskoj gazeti” u Soèiju, gde je nastupio s bendom “No Smoking Orchestra”, Kusturica se, uz stare stavove o raspadu Jugoslavije, ulozi velikih sila i Vatikana u njenom razbijanju, NATO bombardovanje i doprinos Rusije okonèanju krize, osvrnuo i na aktuelnu finansijsku krizu, buduænost Evrope, perspektive socijalizma u svetu…

“Mislim da se cela Evropa sada nalazi u dubokoj sistemskoj krizi. Vojno-industrijski kompleks ne radi punim kapacitetom, njegovi proizvodi nisu traženi i nemaju kome da se prodaju. Svet se menja. U prvi plan izlazi, na primer, Kina. Indija joj diše za vratom. Rusija postaje bogatija i na nju takoðe treba raèunati. Vi mislite da se Zapadu to sviða? Eto, nedavna situacija na Kipru sasvim dobro ilustruje moje reèi.Tamo su vlastiti, evropski problemi, rešavani na raèun Rusije”, rekao je Kusturica.

Povodom nedavne sahrane venecuelanskog predsednika Uga Èaveza, on je rekao da su milioni ljudi sa suzama u oèima prolazili pored njegovog odra, dok drugi milioni, oni bogatiji, iako ga nisu anatemisali, nisu mnogi ni tugovali.

Prema njegovim reèima, krajnosti izmeðu bogatih i siromašnih posebno su zaoštrene u Latinskoj Americi i to æe “dovesti ili do fašizma ili do radikalnog komunizma”, mada se u pojedinim zemljama, na primer u Argentini i Brazilu, ispoljavaju i socijalistièki odnosi u društvu, ali bez, kako je rekao, fanatizma.

“I meni se èini da æe to biti veoma moguæi trend u buduænosti za sve ostale zemlje na kontinentu”, rekao je Kusturica, ocenjujuæi da “novac vlada svetom, ne moral, ne zdravi smisao, ne ljubav”.

“Cinièni raèun. I sad se to ispoljava na izrazito oštar naèin. To je ogromna tragedija. Novac je glavni Bog kome se klanjaju, radi koga se vrše milioni prestupa, i malih, i kriviènih, i državnih”, rekao je Kusturica.

Kusturica je ponovio i stavove o Holivudu, koji je za njega postojao do 60-ih, nakon èega se pretvorio u “fabriku za proizvodnju video-igrica”.

Kusturica je, inaèe, najavio nedavno i da æe snimati film o trgovini ljudskim organima na Kosovu. Takoðe, priprema operu "Na Drini æurpija" u Andriægradu u Višegradu, èije bi probe trebalo da poènu sledeæe godine.

Reditelj Emir Kusturica veèeras je otvorio 58. Sterijino pozorje u Novom Sadu izgovorivši svoju deklaracuiju u kojoj je predložio da reprezentacija velikana u istoriji Vojvodine bude jedina prava i njena veèna deklaracija.

Obraæajuæi se publici u prepunoj dvorani "Jovan Ðorðeviæ" Srpskog narodnog pozorišta (SNP), Kusturica je rekao da je bilo pokušaja da se on veèeras ne pojavi u toj ulozi.

Ali, dodao je, promenila su se vremena one osovine izmeðu centralnih komiteta, tako da se, ocenio je, nalazimo u nešto boljoj situaciji.

Navodeæi imena Jakova Ignjatoviæa, Miloša Crnjanskog, ðure Jakšiæa, Branka Radièeviæa, Veljka Petroviæa, Stevana Sremca, Save Ssumanoviæa, Borislava Mihajloviæa Mihiza, Isidore Sekuliæ, Milana Konjoviæa, rekao je da su ona bila deo njegove mladosti i svakojakog razvoja.

"Kakva reprezentacija, i sve Vojvoðani, sa Matijom Beækoviæem na rezervnoj klupi. A kad tom spisku dodamo Jovana Steriju Popoviæa , komediografa, satirièara i ministra, predlažem da ova reprezentacija Vojvodine bude jedina prava i njena veèna deklaracija, koja ne može da bude zaobiðena nikad i nikako" , rekao je Kusturica izazivajuæi buru smeha i aplauz gledalaca.

Takvu deklaraciju, dodao je on, ne može da dovede niko u pitanje a kada bi nas politièari shvatili da i oni mogu da budu u ovom zbiru i da bi nam bilo bolje samo onda kada ne bi odstupali od naèela i principa do kojih su stigli pomenuti velikani, stvarajuæi svoja velika dela.

Kusturica je rekao da velikane spominjemo samo kada se mora, zaboravljamo kada ne treba, zbog toga što nam je važnije ono što je manje važno, a nevažno nam postaje ono najvažnije.

Naglasivši da za oèuvanje Sterijinog pozorja ima više razloga, Kusturica je kazao da takva mesta postaju retki prostori gde se dnevni život sa tabloidnim sadržajima i politikanstvom zamenjuje uzvišenim religioznim sastojcima od kojih je napravljena i sastavljena umetnost i od èega su bili sazdani životi velikih ljudi koje je pomenuo.

On je napomenuo da se vrednosni sistem menja i dodao da stari vrednosni sistem neæe biti nikada dovoljno uništen da bi onemoguæio novi da zavlada, a novi nikada neæe zavladati toliko da smesti zauvek u zaborav našu prošlost.

Ima nas mnogo koji stoje ne samo na razmeðu vekova nego i sa verom da prošlost nije potpuno išèezla , rekao je Kusturica napomenuvši da to èinimo upravo zbog buduænosti i u ime te prošlosti, velikih imena koja je pomenuo i internacionalizma kome je oduvek bio naklonjen.

Kusturica je otvorio festival zaželevši da nastavi život pod nebom ove izgovorene deklaracije.

Koalicija nevladinih organizacija (NVO) Graðanska Vojvodina ocenila je da je rukovodstvo Sterijinog pozorja, uz pomoæ reditelja Emira Kusturice, "politièki zloupotrebilo" taj pozorišni festival, pošto je Kusturica na otvaranju - kako navode - promovisao "svoje nacionalistièke i anahrone politièke nazore".

"Ja i sada držim èas!"

Monika, obuèena u jaknu i belu haljinu, ali i reditelj, bez problema su skoèili sa vrha slapa.


Monika Beluèi i Emir Kusturica su snimajuæi film "Na mleènom putu" postali pravi avanturisti. Snimali su noæu, pravili kadrove u jednom klancu, a sada su odigrali scenu u kojoj skaèu niz vodopad.

Kusturica i Monika sa celom ekipom trenutno se nalaze u Bosni i Hercegovini. Oni su snimali u zapadnoj Hercegovini, u selu Veljacima kod Ljubuškog na prelepim slapovima Koæuša. Lepota prirode je ovog puta, bar za njih dvoje, bila u drugom planu, jer su morali da skaèu u ledenu vodu. Monika, obuèena u jaknu i belu haljinu, ali i reditelj, bez problema su skoèili sa vrha slapa. Inaèe, Koæuša je visoka pet metara.

Morali su scenu da ponove dva puta, a za svaki sluèaj, na filmskom setu su bili i dubleri pa su i oni snimili istu scenu.

Temperatura vode je manja od 10 stepeni u ovo doba godine Inaèe, meštani su bili oduševljeni dolaskom poznate glumice i Kusturice pa su im pripremili mali doèek. Za reditelja su èak spremili i uštipke.

Monika Beluèi u novom filmu Emira Kusturice igra devojku u koju je on zaljubljen. Usred rata njih dvoje pokušavaju da saèuvaju svoju ljubav i živote pa neprestano beže. E, upravo takvu jednu scenu snimio je naš èuveni reditelj sa lepom Italijankom.

Snimanje filma trebalo bi da bude završeno do poèetka decembra, a planirano je da premijerno bude prikazan u Kanu u maju 2014.