Bez imalo pristrasnosti, kao èinjenice, konstatujem sledeæe:
1. Pastor je sinoæ rekao da je žešæe pokraden i da mu je za dva dana nestalo 30.000 glasova, ne pominjuæi nikog konkretno.
2. Èanak se odmah našao prozvanim i odreagovao da æe da tuži Pastora, iako ga ovaj nije ni pomenuo.
3. Èanak je udvostruèio broj glasova i u sredinama gde je oèigledno da nikad nije imao jaèe uporište, a i tamo gde jeste.

Svakom normalnom se nameæe pitanje: Èanak, zašto se na pomen izborne kraðe, baš ti javljaš, nièim izazvan?
(Krntija, 10. maj 2012 13:52)

SNS: Prijave protiv NN lica

SNS podnela kriviène prijave protiv NN lica zbog izborne kraðe, izjavio je danas u Kruševcu predsednièki kandidat te stranke Tomislav Nikoliæ.
On je rekao novinarima da niko od nadležnih državnih organa - tužilaštvo i policije, nije kontaktirao SNS povodom tvrdnji o izbornoj kraði koje su izneli u èetvrtak kada su novinarima pokazali vreæu punu glasaèkih listiæa "pronaðenih u kontejneru".

Nikoliæ je kazao da æe SNS dokaze izborne kraðe predoèiti kada im nadležne institucije to budu tražile.

"Na njima je da odluèe da li smo imali izbore ili farsu koju je organizovao Boris Tadiæ", rekao je Nikoliæ novinarima.

On je dodao da Republièka izborna komisija ne može kao izgovor da navodi to da SNS nije podnela prigovor na vreme, jer ni listiæi nisu naðeni odmah nakon izbora.

Tim povodom SNS se obratio amerièkoj i ruskoj ambasadi, OEBS-u, Delegaciji EU u Beogradu, rekao je Nikoliæ i dodao da æe u ponedeljak tim povodom razgovarati sa ambasadorkom SAD u Beogradu Meri Vorlik.

Nikoliæ je istakao da je dva puta Tadiæu èestitao pobedu na izborima, ali da je sada siguran da nikada u drugom krugu izbora nije izgubio.

"U sredu me èeka TV duel sa njim, da vidim šta æe da kaže kada mu u oèi budem rekao da je lopov", rekao je Nikoliæ.

Na pitanje da li æe odustati od drugog kruga izbora zbog izborne kraðe, Nikoliæ je kazao da neæe.

"Šta æe sa izborima biti videæemo, možda narod odluèi da poništi izbore", kazao je lider naprednjaka.

Veæ na malom uzorku pregledanog biraèkog materijala u Republièkoj izbornoj komisiji potvrdilo se sve što smo pretpostavljali o ogromnoj kraði na ovim izborima. Naš tim koji pregleda biraèki materijal je sabotiran u normalnom radu: satima se èeka materijal, nije dozvoljeno snimanje ni fotografisanje uoèenih nepravilnosti, a sve to na osnovu èega æemo podneti kriviène prijave protiv odgovornih naknadno može biti zamenjeno kao dokazni materijal. Evo samo nekoliko primera do kojih smo do sada došli.

Pregledom dela biraèkog materijala iz 10 opština sa ukupnim uzorkom od 195 biraèkih mesta ustanovljeno je da postoji veoma osnovana sumnja da je izvršena ozbiljna izborna kraða velikih razmera.

Na osnovu uvida u materijal razotkrili smo osnovni metod kraðe izbora koji se zasniva na manipulaciji neuobièajeno velikim brojem nevažeæih listiæa. To se posebno vidi na pojedinim biraèkim mestima gde je broj nevažeæih listiæa bio od 4.5% do èak 17%.

Ustanoljeno je da je veliki broj listiæa graðana koji su glasali za Dveri oèigledno pretvoren u nevažeæe glasaèke listiæe. Pored ostalog ustanovljeno je da je to uraðeno i za ne mali broj glasaèkuh listiæa lista: SRS, SVM, SNS, NOPO i ostalih. Isto tako uoèen je i veliki broj listiæa koji su bili ispravni ali za koje se ne može utvrditi za koju je listu glasaè inicijalno glasao. Konaèno, na pojedinim biraèkim mestima uoèen je statistièki neubièajeno veæi procenat nezaokruženih glasaèkih listiæa koji su ubacivani na raèun izbacivanja listiæa Dveri i ostalih lista.

Osnovano sumnjamo da se kralo na biraèkim mestima gde nije omoguæena kontrola i u ošptinskim izbornim komisijama gde su se slivali rezultati. Sumnja se i da se centar dodatnog štimovanja nalazi u Službenom glasniku jer se tamo nalazi deo biraèkog materijala koji bi trebao da se nalazi iskljuèivo u RIK-u, što je presedan u izbornoj praksi.

Pored ostalih korišæene su i sledeæe tehnike na gotovo svim biraèkim mestima za koja smo imali uvid a za i koje navodimo karakteristiène primere:
• Potpuno regularani listiæi sa zaokruženim brojem 8 za Dveri meðu nevažeæim listiæima. Primer biraèko mesto Valjevo 28.

• Listiæi gde su zaokružane Dveri ali onda na karakteristièno identièan naèin - šaranjem pretvarani u nevažeæe. Primer biraèko mesto Knjaževac 22.

• Nevažeæi listiæi kod kojih su pored Dveri zaokruživane još najèešæe jedna, ali i dve pa i tri liste. Primer biraèko mesto Valjevo 58. Ove kombinacije su se ponavljale i za SRS, SVM, NOPO i sl. Zanimljivo je da je na ovaj naèin pronaðen gotovo zanemarljiv broj glasaèkih listiæa u kojima pored drugih uèestvuju i URS, DS i LDP.

• Iz ove grupe navodimo posebnu tehniku kod kojih su pored Dveri zaokruživane i lista iznad i lista ispod tj. SPS i SVM.

• Posebno je providan sluèaj sa biraèkog mesta Valjevo 16 u kome je listiæ za Dveri zaokružen Dverjanskim simbolom Bogorodice sa Hristom. Naknadno su zaokružene još tri liste klasiènim naèinom zaokruživanja.

• Neuobièajeno mnogo poništenih glasaèkih listiæa na velikom broju biraèkih mesta je onaj kod kojih su uredno zaokružene sve liste. Uoèava se da svi ovakvi listiæi za odreðeno biraèko mesto raðeni istim stilom zaokruživanja. Primer Biraèko mesto Vraèar 34. Na ovaj naèin se najbolje krije èija je lista ošteæena. Napominjemo da smo uoèili i prave poništene glasaèke listiæe i to uglavnom brzo precrtane, dopisane nekom novom listom, napisane uvrdeljivim sadržajem ili crtežom i sl. Teško se može zakljuèiti da ima mnogo dokonih nezadovoljnih i neopredeljnih glasaèa koji bi redom zaokruživali sve liste.

Sluèaj nepopunjenih belih glasaèkih listiæa meðu nevažeæim:
• Na pojedinim biraèkim mestima uoèen je neubièajeno veliki broj praznih glasaèkih listiæa meðu nevažeæim što asocira da je korekcija uèinjena tako što je ubaèen veæi broj praznih a izbaèen identièan broj listiæa za Dveri i drugih izbornih lista koje su pokradene. Na ovan naèin bi se ne bi menjao broj glasaèa koji je glasao.

• Kao posebno karakteristièan sluèaj je biraèko mesto LjIG - 10 u kome je skinut listiæ sa biraèke kutije koji je bio izlepljen selotejpom i kao nezaokružen stavljen meðu nevažeæe listiæe.

• Isto je karakteristièno da je na pojedinim biraèkim mestima verovatno zbog manjka vremena ova tehnika korišæena kao jedina ili dominantna:
o Biraèko mesto Sopot 11 gde je od svih 9 nevažeæih listiæa svih 100 % neupotrebljenih listiæa.
o Biraèko mesto Valjevo 40 od 10 nevažeæih listiæa 7 tj. 70% su nepopunjeni glasaèki listiæi.
o Biraèko mesto Stara Pazova 17 gde je od ukupno 39 nevažeæa listiæa ukupno 17 nepopunjenih što je oko 39%
o Biraèko mesto Stara Pazova 12 gde je od ukupno 34 nevažeæa listiæa 12 nepopunjenih što je oko 35%.

• Karakteristièni su i sluèajevi gde je izuzezno veliki broj sumnjivih nevažeæih listiæa kao na primer biraèko mesto Sopot 17 gde je od ukupno 28 nevažeæih glasaèa bilo 9 nepopunjenih i 10 oèigledno poništenih zbog Dveri.

Na osnovu uvida u broj tzv. belih listiæa osnovamo sumnjamo da je ova izborna kraða dugo pripremana i zasnovana na manipulaciji brojem nevažeæih listiæa. Cela kampanja takozvanih belih listiæa je osmišljena tako da bude opravdanje i paravan za izbornu kraðu. Dugo se na pojedinim forumima (primer diskusija o Dverima na sajtu www.parapsihopatologija.com) raspravljalo se o tome da beli listiæi služe da se Dveri, SRS i DSS spuste ispod cenzusa. Smatramo da je kampanja belih listiæa dala neki rezultat u urbanim gradskim sredinama što se moglo uoèiti nešto poveæanim brojem listiæa sa uvredljivim sadržajem. Meðutim to nikako ne može opravdati ogroman broj biraèkih mesta širom Srbije (po našoj proceni preko 2000) na kojima broj nevažeæih listiæa ide od 4,5 pa i do 20%.

Uoèeni su i razni drugi sluèajevi:
• Kontrolni listiæ u Biraèkoj kutiji sa istim rukopisom za sve èlanove biraèkog odbora. Primer biraèka mesta Knjaževac 54 i Knjaževac 38
• Nedostatak kontrolnog listiæa kao na primer na biraèkim mestima Prijepolje 66, Prijepolje 69.
• Broj glasova za Dveri u kutiji razlièit od onog u zapisniku.
• Greške na zapisniku. Primer biraèko mesto Zajeèar 7 gde je broj listiæa u kutiji za šest veæi nego broja biraèa koji su glasali.

Uoèljivo je i nameštanje broja glasaèkih listiæa za URS sa ciljem da se njihov rezultat podigne iznad cenzusa.

Pored ostalih navodimo sledeæe tehnike:
• Glasaèki listiæi zaokruženi za URS sa drugaèijom nijansom boje i gramažom papira u odnosu na druge listiæe.
• Glasaèki listiæi zaokruženi za URS na vidno identièan i karakteristièan naèin. Primer biraèko mesto Leskovac 165 i biraèko mesto Zajeèar 47.
• Na mnogim biraèkim mestima glasaèki listiæi za sve liste su smešteni u samo jedan koverat od èega su listiæi za URS na vrhu. Primer biraèka mesta Soko Banja 3, 4, 5, 6, 11, 12, 16, 29 i 30.
• Isto tako na pojedinim drugim biraèkim mestima glasaèki listiæa za URS su u jednoj koverti dok su glasaèki listiæi za sve druge liste u drugoj koverti.

Poseban su sluèaj biraèka mesta u sredinama gde žive Albanci. Broj nevažeæih listiæa na nekim mestima u Bujanovcu ide i do 50%. To vrlo jasno ukazuje ili na zloupotrebu na biraèkim mestima u Bujanovcu i Preševu ili na zajednièko uèešæe Albanaca u akciji da se na nevažeæim listiæima pokradu izbori. To ukazuje na mnogo dublji èin nacionalne izdaje organizatora i pomagaèa ovog sramnog dela.

Kraða na KiM je posebna prièa i mnoge detalje æemo saopštiti sledeæih dana jer je analiza upravo u toku. Izdvajamo tipièan sluèaj biraèkog mesta 6 u Gnjilanu gde je glasalo 252 graðana, a od toga 34% za URS, 29% za DS a za sve ostale liste 48%.

Nastavljen je pregled biraèkog materijala sa dodatnih 26 opština sa ukupnim uzorkom od 412 biraèkih mesta. Drugog i treæeg dana pregleda materijala potvrðeno je da su tehnike kraðe koje su uoèene prvog dana masovno korišæene na velikom broju biraèkih mesta iz uzorka u gotovo svim opštinama. Meðutim otkrivene su i nove tehnike i nepravilnosti:
• Nezapeèaæen i nepravilno spakovan biraèki materijal. U gotovo svim opštinama na biraèkim mestima koje smo pregledali naðeno je veoma mali broj propisno spakovanog i zapeèaæenog biraèkog materijala.

• Zamena originalnog zapisnika. Primer biraèko mesto Vraèar 17. Na ovom biraèkom mestu oèigledno je izvršena zamena izbornih rezultata jer postoje znaèajne razlike izmeðu originalno dobijenog zapisnika i onog u koji smo imali uvid u RIK-u. Broj nevažeæih listiæa porastao je sa 41 na 51, broj listiæa za listu SRS smanjen je sa 26 na 12 a broj listiæa za Dveri smanjen je sa 42 na 37. Sa druge strane postoji i odreðene manje razlike izmeðu stanja u kutiji i novog – friziranog zapisnika. Pretpostavlja se da je zamena odraðena u opštinskoj izbornoj komisiji Vraèar ili u zgradi Službenog glasnika.

• Zagubljen biraèki materijal. Za biraèko mesto Vranje 12 smo posredno dobili informaciju da biraèki materijal nedostaje tj. da je zagubljen. Zatražili smo od RIK-a da dobijemo biraèki materijal sa ovog biraèkog mesta ali smo dobili informaciju da materijal još uvek nije stigao.

• Nevažeæi listiæi prikazani u zapisniku, a nedostaju u biraèkom materijalu. Na biraèkom mestu Zrenjanin 59 u zapisniku je evidentirano 65 nevažeæih listiæa koji se nije mogao pronaæi u biraèkom materijalu.

• Broj glasova za Dveri u zapisniku jednak nuli, a postoji u biraèkom materijalu. Primer: Na biraèkom mestu Palilula 63 gde lista Dveri nije imala kontrolora zbog smrtog sluèaja u zapisniku je zabeleženo 0 glasova dok se u biraèkom materijalu nalazi 34 glasova za našu listu.

• Listiæ sa kutije ubaèen u važeæe listiæe. Za razliku od juèerašnjeg sluèaja gde je listiæ sa kutije ubaèen meðu nevažeæe listiæe imali smo prilike da vidimo poseban bezobrazluk na biraèkom mestu Novi Sad 14 na kome je zaokružena lista Preokret na listiæu koji je skinut sa kutije tj. koji je oèigledno bio zalepljen po rubovima selotejpom.

Nepravilnosti na Kosovu i Metohiji:

• Graðani na Kosovu i Metohiji neupisani u biraèki spisak. Veoma veliki broj graðana sa Kosova i Metohije nije bio ubaèen u biraèki spisak. U zapisnicima je pronaðeno dosta primedbi koje jasno ukazuju na masovnu spreèavanje graðana da glasaju.

Primeri:
o Primedba iz zapisnika sa biraèkog mesta Peæ - 2 (Goraždevac – Dom Kulture): „Oko 150 biraèa se nije nalazilo na biraèkom spisku, pa se nekima nije omoguæilo glasanje“
o Primedba iz zapisnika sa biraèkog mesta Klina - 3 : „Veliki broj biraèa nije upisan u biraèki spisak zbog èega nisu glasali. Glasaèi tvrde da su proveravali i da su bili na biraèkom spisku. Biraèke kutije nisu bile zapeèaæene poptrebnim voskom, jer ga nije bilo u materijalu“
o Primedba iz zapisnika sa biraèkog mesta Leposaviæ - 7: „Oko 200 ljudi nije upisano“

U mnogim zapisnicima nije naveden ovaj problem, ali se po našim informacijama to dešavalo i na gotovo svim biraèkim mestima na Kosovu i Metohiji. Karakteristièan primer je na biraèkom mestu Lipljan 3 gde ukupno 76 graðana nije moglo da iskoristi svoje biraèko pravo jer nije upisano u biraèki spisak.

Sa druge strane na biraèkom mestu Vraèar 59 u biraèki spisak je upisano 20 Albanaca koji su po iformacijama koje smo dobili od graðana nekada živeli na adresama sa tog biraèkog mesta ali su se odselili pre oko dvadeset godina.

• Meðu dvojeziènim listiæima namenjenim izborima na KiM pronaðeni i jednojezièni. Primer: Biraèko mesto Kosovska Kamenica – 4. Meðu dvojeziènim glasaèkim listiæima pronaðeno u kutiji i desetak upotrebljenih standardnih jednojeziènih listiæa zaokruženih uglavnom za URS.

• Graðani spremni da izjavom opovrgnu prepravljani izborni rezultat za Dveri. Uvidom u biraèki materijal i zapisnike sa biraèkih mesta Vitina 1 i Vitina 2 ustanovljeno je da je za listu Dveri glasalo 20 i 11 tj. ukupno 31 graðana. Ovaj rezultat ne odgovara istini i èinjeniènom stanju. Dveri u Vitini imaju veoma jako povereništvo i znatno jaèu podršku. Po internim informaijama za listu Dveri je glasalo najmanje 80 graðana od koji je 49 spremno da pod materijalnom i kriviènom odgovornošæu potpiše da je glasalo za našu listu.

Policija je do sada saslušala 25 èlanova stranaka i posmatraèa izbora, a protiv 12 se vodi istraga oko oduzimanja glasaèkih listiæa sa izbornog mesta u Panèevu.

Trenutno se vrše provere da li je 1.057 listiæa za predsednièke i 1.052 za parlamentarne izbore nestalo na putu od biraèkog mesta u OŠ „Sveti Sava” ka gradskoj izbornoj komisiji ili na putu ka RIK, saznaje "Blic".

Ono što je izvesno - džakove je pakovala predsednica biraèkog odbora iz SRS, a vozio ju je predstavnik SNS u izbornoj komisiji.

Listiæi koje je ispred Skupštine pokazao lider naprednjaka Tomislav Nikoliæ najavljujuæi izbornu kraðu dospeli su u centar kampanje.

Kako „Blic” saznaje od izvora bliskog istrazi, predsednica biraèkog odbora je nesvesno sve listiæe spakovala u tri umesto, kako je trebalo, u pet džakova.

Sve listiæe je izmešala umesto da ih sortira po razlièitim izborima, primera radi - parlamentarni glasovi u jedan, a pokrajinski u drugi džak.

Posle overe izbornih rezultata, ona i naprednjak koji ju je vozio otišli su u gradsku izbornu komisiju, gde je predsednici odbora reèeno da nije dobro spakovala listiæe i da mora da ih rasporedi po propisu.

Zasad se utvrðuje da li su listiæi koje su lideri SNS pokazali nastojeæi da dokažu izbornu kraðu oduzeti veæ u gradskoj izbornoj komisiji, ili kada je predstavnik SNS nastavio put od Panèeva ka zgradi RIK.

Meðutim, ovi listiæi su uredno prebrojani i zapisnik se poklapa sa centralnim u RIK-u, što znaèi da su rezultati s ovog biraèkog mesta ušli u ukupne rezultate izbora koji su održani 6. maja.

Nema nijednog oduzetog glasa, veæ je samo oduzet prethodno prebrojani izborni materijal, a koji se prema zakonu vodi kao arhivski materijal.

Nije poznato da li æe neko od 12 uèesnika izbora na biraèkom mestu u Panèevu i krivièno odgovarati, jer je istraga u toku.

Ukoliko se dokaže krivièna odgovornost za oduzimanje i uništavanje dokumenata, odnosno arhivske graðe, što listiæi po završenim izborima jesu, zapreæena kazna je do tri godine zatvora.

Nikoliæ je novinarima ispred Savezne skupštine pokazao džak u kome se nalazilo oko 3.000 glasaèkih listiæa na kojima je zaokruženo njegovo ime, a koji su, kako je tvrdio, naðeni u kanti za ðubre pored jednog biraèkog mesta.

"Trebalo je da pobedimo sa 15 odsto razlike", izjavio je kandidat SNS-a za predsednika Srbije Tomislav Nikoliæ, optužujuæi DS za kraðu izbora.

Nikoliæ je potom najavio da neæe izaæi na drugi krug izbora, najavljivao je i proteste, ali sve se brzo stišalo, a lider naprednjaka potvrdio je uèešæe u drugom krugu.

Mi smo posle 12 godina došli praktièno na istu taèku da ponovo imamo vlast jednoga èoveka koji je stavio sve pod svoju kontrolu, a to je Boris Tadiæ. Ako uništite tri osnovne grane državne vlasti, i sve kontrolne mehanizme, ako tužilaštvo radi na SMS, ako nema nezavisnog suda – a bila sam u parlamentu i znam da su partije davale svoje sudije - onda je to totalna uzurpacija vlasti koju je izvršila grupa ljudi èiji je centar Boris Tadiæ i njegov kabinet, grupa ljudi koja vlada, ali koja je potpuno nekažnjiva, kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa sociološkinja i doskorašnja poslanica Vesna Pešiæ.

RSE: Šta mislite o prigovorima i žalbama na regularnost izbora?

Pešiæ: Bilo je dosta nepravilnosti na izborima. Sama sam napisala èlanak za Pešèanik, još pre nego su poèeli izbori, da je bilo odreðenih problema. I profesorka Vesna Rakiæ Vodineliæ i ja i neki drugi ljudi èudili smo se kako niko ne reaguje na biraèki spisak jer nije normalno da imate u biraèkom spisku 7.026.000 biraèa, a da, prema popisu iz oktobra prošle godine, u Srbiji imate 7.120.666 stanovnika. A, setite se koliko su nam trubili da smo za prethodnih deset godina izgubili više od 300.000 stanovnika. Nikako ta brojka biraèa nije mogla da stoji. Milion stanovnika najmanje, odnosno 15-20 odsto, mora biti populacija ispod 18 godina starosti, a prema ovome bi ispalo da ih je samo 100.000. Drugo, dva dana pred izbore, ja sam i o tome govorila, oduzeli su iz biraèkog spiska 250.000 biraèa. Još pre svega toga, gledala sam koliko je bilo biraèa na izborima 2008. godine - bilo ih je skoro 300.000 manje nego ove godine. Vrlo je èudno, dakle, da je toliko stanovništva nestalo, a da sada imamo mnogo više biraèa nego pre èetiri godine. Morao bi valjda da se smanji broj biraèa, a ne da se poveæa. I tada su, oni, odjednom, smanjili broj biraèa na tom izbornom spisku za 250.000.

Jedni su prièali da su to izbacili biraèe sa Kosova, a drugi da su izbacili neke druge naše državljane. Sa biraèkim spiskovima, dakle, nešto apsolutno nije bilo u redu. Ja se èak seæam da je pre pet-šest meseci i sam ministar rekao da ne zna odakle nam tih 300.000 ljudi. Kada je taj spisak sa više od 7.000.000 ljudi bio zakljuèen, javila sam se odreðenim agencijama koje se bave statistikom i pitala ih kako je to moguæe, ali ni oni nisu imali objašnjenje šta je problem i kakav je to biraèki spisak.

RSE: Vesna Rakiæ Vodineliæ i vi ste govorili o izbornoj listi NOPO (Nijedan od ponuðenih odgovora), koja nije ispunila zakonski minimum od 10.000 prikupljenih glasova da bude registrovana kao stranka, a ipak je bila registrovana?

Pešiæ: Da, pa videli ste šta je bilo. NOPO se pojavio još ranije kao nekakva lažna vlaška stranka. Oni su doneli samo 6.600 potpisa. Umesto da tu prijavu odbaci, Republièka izborna komisija im je rekla da dopune listu, što je, dakle, nezakonito. Tada biva uložen prigovor jednog biraèa, o èemu je Vesna Rakiæ pisala, pa Upravni sud odluèuje da prijavu za registraciju te stranke treba odbaciti jer nije u skladu sa zakonom, ali i on sedi na dve stolice jer ne daje instrukcije RIK-u kako da postupi. Eto, tako se NOPO registrovao kao stranka, uèestvovao na izborima i protivzakonito dobio jedan mandat.

Navela sam kao problem i broj glasova na Kosovu jer sam videla da na Kosovu ima 110.000 biraèa, a izašlo je samo 30.000. To je, razume se, vrlo èudno s obzirom da je na Kosovu uvek bila velika izlaznost. A naroèito me je zabrinulo kad su rekli da glasovi neæe biti brojani na Kosovu iz bezbednosnih razloga. Dakle, tih 15-20 minuta potrebnih da prebrojiš glasove je vrlo bezbednosno rizièno, pa se glasovi šalju u Rašku i Vranje na brojanje, a nije bilo bezbednosno rizièno glasati ceo dan?!

RSE: Kako je objašnjivo da se dogode neregularnosti, pa èak i navodne kraðe, ako imate 50-60 ljudi na biraèkom mestu koji posmatraju izbore, od CESID-a preko OEBS-a, do pripadnika svih stranaka koji su u biraèkim odborima?

Pešiæ: Pa, CESID ništa nije radio.A OEBS izabere mesta na kojima æe da bude. Nije on taj proces pratio baš tako pomno, da sedi od poèetka do kraja, da svuda glasove prebrojava. A CESID je poèeo odmah sa svojim projekcijama izbornih rezultata, tako da nekoliko dana nismo imali nikakve druge preliminarne rezultate nego samo CESID-ove. Uostalom, ko je CESID? Pa, to je samo jedna nevladina organizacija.

Drugo, kad se neke male stranke, poput „Dveri“, koje meni i vama i mnogima drugima nisu simpatiène, žale da je bilo promašaja, onda RIK sve ono što oni navedu, odbaci. Ali kada Èedomir Jovanoviæ, koji nije prešao cenzus u Beogradu, traži da se na 16 biraèkih mesta ponove izbori u glavnom gradu, onda RIK prihvati te primedbe po principu - naš èlan nije prošao, pa hajde da mu otvorimo moguænost da dobije to malo glasova što mu fali.

Principijelno, dakle, ako postoje ozbiljne primedbe, mora da se zaustavi proces da se istraže sve te primedbe.

Moram pomenuti i to da su slobodni mediji jedan od glavnih uslova za fer i poštene izbore. Kod nas su mediji totalno zatvoreni, potpuno kontrolisani. Šanse nema da se povede bilo kakva ozbiljna rasprava o bilo kom problemu u našem društvu, a kamoli o aktuelnim izbornim neregularnostima.

RSE: Nikoliæeva prièa o 3.000 glasaèkih listiæa koji su nadjeni u kontejneru – kako vam zvuèi?

Pešiæ: Ne bih odbacila bilo šta jer slušajuæi koliko je demokratama stalo da pobede, spremna sam da verujem da su odluèni da izbore dobiju po svaku cenu. Ne mogu o Nikoliæevim optužbama o tim glasovima ništa da tvrdim jer sama nemam dokaze, ali sudeæi po onome što jesam proveravala, moram reæi da stvari smrde. A kolika je velièina smradeža tih izbora, to ne mogu da procenim. Meðutim, kao što rekoh, ništa me ne bi iznenadilo.

RSE: Zašto se pridaje toliki znaèaj predsednièkim izborima ako predsednik države po Ustavu nema jaka ovlašæenja? Zašto Slavica Ðukiæ Dejanoviæ, kao v.d. Predsednika Republike, po zavšetku parlamentarnih izbora Srpskoj naprednoj stranci, koja je osvojila najviše glasova, nije ponudila mandat da sastavi vladu? Tek ako bi to SNS odbila, odnosno, ako ne bi uspela da sastavi veæinu, mandat bi se dao drugoj po broju glasova, dakle, Demokratskoj stranci. Tome upravo ovih dana prisustvujemo u Grèkoj, zar ne?

Pešiæ: Zato što mi imamo jednog diktatora koji se zove Boris Tadiæ. Slušala sam pre nekoliko dana raspravu na televiziji u kojoj je uèestvovao Slobodan Homen i u kojoj je rekao, otprilike ovim reèima – mi èekamo, to je cilj nad ciljevima, da na ovim izborima pobedi Boris Tadiæ, a ako on ne bi pobedio, ne bi bilo ni Vlade. Pa, èekajte – hoæemo li da procenjujemo šta to znaèi? Ovde, dakle, imate nekoga ko je sve stavio pod svoju kontrolu.

RSE: A zašto ne bi bilo Vlade ako Tadiæ ne pobedi na predsednièkim izborima?

Pešiæ: E, pa zato što imate novog Miloševiæa, što imate nekoga ko je stavio sve pod svoju kontrolu. Èitava ta piramida vlasti je napravljena, a glavni „štrumf“, šef te piramide, jeste Boris Tadiæ. Kada se ta piramida sruši, ne zna se šta æe da bude jer, kao što je iskustvo sa rušenjem Miloševiæa pokazalo, kada srušite centar moæi, srušiæete celokupnu vlast. Mi smo, dakle, posle 12 godina došli praktièno na istu taèku da ponovo imamo vlast jednoga èoveka koji je stavio sve pod svoju kontrolu, a to je Boris Tadiæ. I zbog toga se èeka.

Zašto je on uopšte davao tu ostavku na mesto predsednika? Zašto nismo imali samo lokalne i parlamentarne izbore? Zato što je to glavni naèin uzurpacije svih drugih vlasti – i parlamentarne i izvršne - svi znamo da je premijer Cvetkoviæ bio obièna marioneta, za sve se pitao Kabinet. Mi, dakle, nismo imali Vladu iako po Ustavu našu državu i politiku u državi vodi Vlada i predsednik Vlade, a ne Predsednik Republike. E sad, kada se poklopi to da predsednik države dobije veæinu u Parlamentu, a istovremeno zadrži i stranaèku predsednièku funkciju, onda on preko te funkcije predsednika stranke postavlja svoje ministre i premijera, pa tako uzurpira kompletnu vlast. Vrhunac svega toga je što je tom uzurpacijom uništio i pravosuðe. Ako uništite tri osnovne grane državne vlasti, plus sve kontrolne mehanizme, ako tužilaštvo radi na SMS, ako nema nezavisnog sudstva – a nema ga, bila sam u parlamentu i znam da su partije davale svoje sudije - onda je to totalna uzurpacija vlasti koju je izvršila grupa ljudi èiji je centar Boris Tadiæ i njegov kabinet, grupa ljudi koja vlada, ali koja je potpuno nekažnjiva.

Pošto je Tadiæ sa Daèiæem veæ „bezecovao“ Vladu, pa sad èeka da bude i predsednik i da nastavi po starom, ja sam rekla da mi kao graðani treba da tražimo od ta dva predsednièka kandidata koji uðu u drugi krug izbora da onaj ko postane predsednik Republike mora trenutno dati ostavku na mesto predsednika stranke, da ne bi došlo do ove uzurpatorske situacije o kojoj sam upravo govorila.

RSE: Tadiæ nije kovertirao ostavku na funkciju šefa stranke.

Pešiæ: Nije. Kovertirao ju je Nikoliæ, koji oèigledno neæe imati Vladu, ali je dobro što je to uradio. Svaki predsednik mora jednom za svagda da izbaci moguænost uzurpacije vlasti jer kada zadržiš tu funkciju predsednika stranke, ti u stvari dobiješ i Vladu. To se dogodilo u Srbiji i zato smo mi sada praktièno, za ove èetiri godine, srušili sve institucije i napravili smo jedan autoritarni sistem iz koga izborna demokratija, kao jedina tekovina 5. oktobra - da æemo imati poštene i fer izbore - ne može da se održi. Ne može da se održi ako nema ovu institucionalnu podršku. Èija je to odgovornost? Pa, razume se, Borisa Tadiæa i poslednje Vlade.

Vlast drži i pendrek i kasu

RSE: Zašto EU koja prati i ocenjuje etape na putu Srbije u svoje redove u tom pogledu ne èini gotovo ništa?

Pešiæ: To EU ne interesuje jer ne živi ona nego mi živimo ovde. Ne kažem da je za EU to nevažno pitanje, ali to ne može niko drugi da reši, to moramo mi sami. Nema „doktora“ iz inostranstva koji æe to da sredi.

RSE: Dakle, šta èiniti? Imaæemo opet istu Vladu, s tim što je Daèiæ sada mnogo jaèi, i, po svojoj prilici, Tadiæa opet za predsednika.

Pešiæ: Problem je što sada nemamo kontratežu autoritarnim tendencijama. Pa i destrukciji koja se desila u kriminalizovanoj privatizaciji nema otpora. Mi smo 90-tih godina bili potpuno mobilisani, mi kao mala stranka, zajedno sa drugim partijama, u borbi protiv jednog autoritarnog, ratnog i zloèinaèkog režima, ali danas više nemamo kontratežu. To smatram najveæim problemom.

Oni su napravili jedan politièki kartel – jedan za sve, svi za jednog - to su provladine stranke koje su veæ bile na vlasti. A i ovi izbori – bili falš ili ne - pokazuju da u Srbiji nikada vlast ne može da se smeni, isto kao što je bilo za vreme Miloševiæa. Naši biraèi su u takvoj situaciji da uvek glasaju za provladine stranke, za vlast. Zato što drži pendrek i kasu.

U ovoj situaciji, nakon propalih privatizacija, gde se služba može naæi samo kod države i nigde drugde - jer je privatni sektor potpuno propao - svi su se udenuli u razne sektore vlade i u javni sektor. Kod nas je i centralna i lokalna birokratija jezivo porasla i jasno je da je jedina fabrika koja danas u Srbiji radi državna administracija. Znate li koliko ljudi zavisi samo od države, a naroèito od stožerne partije, od Demokratske stranke? I, razume se, u njihovom interesu je da na vlast ne doðe neko drugi, pa zato glasaju za vlast – jer tu je, jelte, kasa. Neæe da dozvole da izgube posao ako sutra neko drugi doðe na vlast.

Dakle, logika i tog ogromnog segmenta stanovništva i svih malih satelita vladajuæe stranke je sledeæa: mi æemo svi da radimo za DS, ali æemo svi da prièamo tekst koji æe da izgleda kao da smo mi neke nezavisne stranke. Onda æe oni koji vole LDP, nezavisno Kosovo, toj partiji davati glasove, a ona æe posle te glasove presipati Demokratama. Daèiæ æe, ne znam, da prièa „jasno i odluèno“, „ne damo Kosovo“, „isteraæemo MMF", staru Miloševiæevu prièu, mešaæe tako karte da dobije glasove ali æe sutradan odmah te glasove predati Borisu Tadiæu.

RFE: Zašto je Tadiæ skratio predsednièki mandat, šta mu je bila motivacija?

Pešiæ: Moja je hipoteza da je lažna pretpostavka da je on to uradio da bi svojom popularnošæu povukao svoju stranku jer se ne vidi da on mnogo bolje stoji od te stranke, istraživanja to nisu nièim potvrðivala. Moja je hipoteza da je on hteo da se prilepi za parlamentarne izbore zato što je hteo da ima ucenjivaèki kapital pri sastavljanju Vlade. Po principu: Ako hoæeš da uðeš u Vladu, onda æeš svoje biraèe da pozoveš da u drugom krugu glasaju za mene. On se, dakle, za skraæivanje svog mandata, èime je prekršio Ustav, nije odluèio zbog tobožnjih ušteda, kako je govorio. Da je ostao predsednik do kraja mandata, pa u predsednièku izbornu kampanju ušao tek u decembru, onda bi ostao sam. Vlada bi, dakle, veæ bila formirana i on bi vrlo teško mogao da dobije sve te kandidate – Daèiæa i druge - koje sada na ovaj naèin ucenjuje - ako hoæeš u Vladu moraš da mi daš glas na predsednièkim izborima. Dakle, vrlo bi mala bila verovatnoæa da bi on u toj situaciji gde nema ucene mogao da proðe.

RFE: Zašto nije otvoreno pitanje treæeg predsednièkog mandata?

Pešiæ: Kao što sam rekla, kod nas ne može više da se otvori nijedno ozbiljno pitanje, pa tako nije otvoreno ni to. Smatram da je treæi mandat potpuno nelegalan, a o legitimnosti da i ne govorim. Uprkos tome što u Ustavnom zakonu piše da se ne raèuna njegov prvi mandat, nego da on poèinje tek posle Ustava koji je donesen 2006. godine, postavlja se pitanje na koje niko ne odgovara: da li vi zakonom možete da rušite ustavni princip? Naravno da ne možete jer je ustav iznad zakona. Zapravo, sve je jasno jer se iz èlana 18 vidi da je to bila nagodba napravljena izmeðu Vojislava Koštunice i Borisa Tadiæa, to, dakle, da je ovaj sebi izdejstvovao nagodbu unesenu u Ustavni zakon. To je, naravno, potpuno nelegitimno jer nema nijedne države gde su moguæa tri predsednièka mandata. Uprkos svemu tome, niti je neko ozbiljno otvorio to pitanje, niti je neko spreèio treæi mandat. To niko i ne sme da pita, isto kao što ne sme da pita za bilo šta drugo. A ako se neko i usudi da pita – odgovor ne dobija jer je vlast tako arogantna da, šta god vi pitali, ne smatra za potrebno da odgovori.

RSE: Vi ste, kao personifikacija graðanske Srbije, mnoge iznenadili time što ste pozvali da se u drugom krugu predsednièkih izbora glasa za Nikoliæa? Zašto ste to predložili?

Pešiæ: Ja to upravo kao graðanka predlažem jer hoæu da spreèim da se nastavi ovakva vlast, da spreèim slepljivanje te predsednièke funkcije sa partijskom funkcijom i sa Vladom jer se tako nastavilja ova uzurpacija i urušavanje sistema, što nikako ne ide na dobro. Smatrala sam da ništa ne smeta da ta „engleska kraljica“ bude Toma Nikoliæ, odnosno, da bi bilo pogubno da dozvolimo tu kombinaciju koja se pokazala izuzetno rušilaèkom i destruktivnom. A što se tièe vlade koju bi vodila DS – ona bi i inaèe imala najveæa ovlašæenja. Dakle, ta stranka je, uz pomoæ SPS, veæ uzela vladu. Pa, zašto bi onda i predsednik morao da bude iz te stranke, odnosno, iz te vlade?

Drugo, ako znamo da je u autoritarnim sistemima sva vlast koncentrisana u glavnom „štrumfu“, a to je sada Boris Tadiæ, mi bismo onda ovakvim izborom izdejstvovali nekakvu promenu, zato što ako on ne bi bio izabran za predsednika, verovatno ne bi ostao ni predsednik DS-a. Logièno je da bi ta stranka morala da se preispita i da izabere novog predsednika. Dakle, mi preko toga pokušavamo i otvaramo neke nove dinamiène procese - da nekog smenimo u tim strankama i da nešto, konaèno, poène da se odvija.

RSE: Graðanska Srbija nema, meðutim, razumevanja za to. Veæina ima stav – gadi mi se takva opozicija, bolje birati manje zlo.

Pešiæ: Izložila sam jednu logiku za koju mislim da je u redu. Zovem to strateškim glasanjem – da glasaš zbog odreðenih razloga koje sam opisala. A povodom stava „gadi mi se takva opozicija“, moram reæi da je èinjenica da mi u Srbiji nemamo novu opoziciju. To je trebalo da bude LDP, ta stranka je trebalo da bude korektiv vlasti. Ja sam u njenim redovima bila i mi jesmo bili kritièari DS, ali nismo nastavili da budemo ta alternativa, nego smo se utopili u tu stranku, pa je LDP praktièno postala vodonoša, svita DS-a. Zato su mnogi njeni glasaèi i bili razoèarani. Nažalost, mi nemamo nijednu modernu stranku iz novog doba koja bi bila opozicija vlastima, tako da nam je ostala samo stara opozicija i to ljude zbunjuje: kako sad da glasam za staru opoziciju? LDP je, dakle, odjednom prešao na stranu vlasti i postao prorežimska stranka i sad smo ostali – s kim? Samo sa starom opozicijom.

Pa, nije moja greška u tome što nismo uspeli da formiramo tu kontratežu. Da se razumemo, i Demokratska stranka, i bilo koja druga, ako nema kritike, ako nema opozicije, vrlo lako æe da preraste u tu autoritarnu vlast. Pa, nije Srbija zemlja koja veæ vekovima ima razvijen parlament, sudstvo i druge institucije. Naprotiv, mi smo bili na poèetku izgradnje tih institucija jer smo pre toga tek bili izašli iz ruševina. Rekla bih èak da smo rušenjem Miloševiæa odradili tek lakši deo posla jer i posle svrgavanja njegove vlasti ostali su njegovi ljudi, neotvoreni dosijei, nereformisane tajne službe itd. I šta se onda desilo? Za 10 godina vratili smo istu piramidu vlasti, samo nije više glavni „štrumf“ Miloševiæ, nego Boris Tadiæ. Znaèi, mi se lako vratimo na autoritarni sistem i zato je važno da stalno negujemo kritièku opoziciju svakom režimu.

Politièki kartel

RSE: Bilo je na ovim izborima 4,3 posto belih listiæa, duplo više nego do sada. Prepoznajete li u tome bar zaèetak neèega što bi mogla postati za 4 godine ta neka moderna opozicija nastala prilièno spontanim putem? Kuda æe stvari voditi?

Pešiæ: Ne mogu o tome da vam kažem ništa jer to glasanje za beli glas je toliko razljutilo režim da oni opet navode kako smo mi krivi što Èedomir Jovanoviæ nije prošao nego je prošao beli listiæ i stalno pokušavaju da u nama za to pronaðu krivce. Bio je veliki napad na takvu vrstu glasanja, pri èemu mi nije jasno zašto se neko uopšte meša u naèin kako æu ja da glasam. To je smešno, pogotovo kada sam videla i tu èinjenicu, koju naši graðani treba da znaju, da je Marie Lepen posle završenog prvog kruga predsednièkih izbora u Francuskoj, rekla da æe u drugom krugu ubaciti beli list. U Francuskoj postoji beli list. Što je sada to nekog ovde strašno uznemirilo kada u svetu odavno postoji takva moguænost?

Ali, ja zapravo znam zašto ih je uznemirilo. Zato što je reè o politièkom kartelu. Èak iako beli list ne šteti najviše DS-u, nego šteti LDP-u ili URS-u ili SPS-u, pošto su oni svi u tom tajnom savezu, onda su protiv toga da bude ošteæen bilo ko od njih.

Glavna motivacija „belog glasanja“, meðutim, nije bilo to da se šteti ovome ili onome, pošto to kako æe štetiti i nije moglo da se izraèuna, nego je to bio naèin da se poruèi da nema nove kritièke opozicije koja bi bila kontrateža negativnim tendencijama i da æe zato što nema više alternative kao kritièke opozicije, oni izaæi na izbore, ali æe protestno poslati poruku da su nam šanse u ovom trenutku potpuno zatvorene. Èak i da nije bio poveæan broj belih listiæa, mislim da je važna ta poruka o nezadovoljstvu zbog situacije u kojoj se nalazimo.

E, sad vi pitate da li æe iz toga nešto da proizaðe. Pravo da vam kažem – pojma nemam. Možda se napravi neka organizacija koja æe da vrši pritisak na vlast da se unapred pokušaju dogovoriti odreðene promene politièkog sistema. Pri tome, nije reè samo o izborima, nego o tome da li možemo da sednemo i da se dogovorimo kako da napravimo jedan mnogo efikasniji sistem koji može da funkcioniše, a da tek onda vidimo, ko hoæe da se kandiduje. Da, dakle, ako neko uðe u vlast to ima nekakvog smisla, da zna da može nešto da uradi, da ta vlast nije prazna prièa gde æe svi da izdele plen, a onda da puste svoju mafiju iz stranke da upravlja dok celo društvo propada. Dakle, moramo to u korenu da izmenimo i da vidimo kako da ih uèinimo smislenim, kako da uèinimo da funkcionišu u našem javnom interesu. Sve to treba da se stavi pod lupu i da se organizuju graðani, da probaju da utièu da se ovakav korumpirani partokratski sistem u osnovi promeni.

Ovo što smo do sada imali i imamo svodi se na to da veæa stranka sa malima napravi vladu i onda u tom kabinetu više ni oko èega ne mogu da se dogovore. Ono što je u interesu velikoj partiji, nije u interesu manjim strankama, pa je onda one ucenjuju. Od promena nema ništa – dakle, sa formiranjem vlade sve se i završava.

RSE: Vrlo dobro ste poznavali Zorana Ðinðiæa, i dok ste bili disidenti, i u opoziciji, i kasnije u DOS-u. Kada bi on sada pogledao ovo što se dogaða u Srbiji, i šefa svoje stranke, da li bi to prepoznao kao svoju DS?

Pešiæ: Apsolutno ne. Da on nije bio ubijen, uopšte ne bi bio ovakav tok dogaðaja. Ako bi, pak, i bio, ako se on na sledeæim izborima ne bi održao na vlasti – što je bilo vrlo moguæe, ako bi, dakle, pobedile ove retrogradne snage restauracije, što je Koštunica od prvog dana zagovarao jer nije hteo da se tu išta suštinski, a pogotovu ideološki, promeni u pogledu tog srpskog nacionalnog interesa – mi bismo onda u Ðinðiæu imali predvodnika prave opozicije. I ranije kada je bilo ubistvo Gavriloviæa i strašni pritisci, kad se dogodila pobuna Crvenih beretki, ja sam mu govorila - èoveèe, pusti mu celu tu vlast, hajdemo u opoziciju da sledeæi put da pobedimo na èisto, da znamo na èemu smo. Ne vredi više da se boriš. I na kraju je tako izgubio i život. Dakle, da je ostao živ, mi bismo nastavili svi zajedno i postali prava opozicija. Ðinðiæ bi nastavio tu borbu. Verujem da bismo mi bili uspešni u toj borbi, da to ne bi išlo tokom kojim je išlo.

Umesto toga, nakon Ðinðiæa, oni su probrali po toj DS, pronašli neke ljude koji nemaju kapacitet. Znate kako to ovde ide: što si pametniji, ugledniji i èvršæi, to imaš manje šanse. Dakle, ako ne bi uspeo u tome, on ne bi živeo u Srbiji. On je imao mnogo ponuda. Bio je veoma dobar filozof. U mojoj knjizi sam obradila poslednji deo filozofije Zorana Ðinðiæa, pre nego što je postao politièar i opisala sam na èemu se njegova poslednja filozofska faza zasnivala. On je i onda imao velike ponude. Primera radi, pre poèetka pluralistièkog sistema u Srbiji on je odbio ugovor na pet godina u Institutu za humanistièke nauke u Beèu, gde bi se bavio Huserlovom fenomenološkom filozofijom. On je to odbio kako bi došao i bavio se politikom u Srbiji. On ne bi ni živeo ovde, ako bi video da ne možemo da uradimo ništa.

Dakle, svakako bi pokušao da posle Koštunice krene u borbu, da uspostavi novu politiku i novu Srbiju. Ne bi se zadovoljio ovim - da srušimo Miloševiæa i vrh, a onda podmetnemo još veæeg nacionalistu, glasamo za njega, a sve ostalo ostane isto, pa posle 12 godina ustanovimo da smo uzgojili novog diktatora.

Ðinðiæ nije bio moænik. On nije to želeo. On je bio, ipak, filozof. On je razumeo da nikad društvo ne može da dobije rat, ako vlast reši da vodi rat protiv društva. Razmeo je da ti kao vlast moraš da želiš da bude drugaèije i da ako kao vlast to ne želiš, drugaèije neæe ni biti.

RSE: Da li je Tadiæ moænik?

Pešiæ: A, pa da, pa, veæ smo završili taj deo prièe.

RSE: Jeste li u poèetnoj fazi mogli da prepoznate tu njegovu želju za vlašæu?

Pešiæ: Ne. Ja mislim da se on tu našao nekom igrom sluèajnosti, da on nema mnogo sposobnosti. Evo ja æu vam odmah i reæi zašto vidim da nema mnogo sposobnosti. On ima jednu hedonistièku crtu. On voli da uživa kao predsednik, da se šeta okolo itd. Ali, da on stvarno hoæe da se bavi politikom, što nije premijer onda? Brani li mu to neko? Pa, evo, sad je veæ mogao biti premijer. Zašto se kandidovao za predsednika? Ako bi sada èak i izgubio predsednièke izbore, on još uvek može da bude premijer A zašto neæe da bude premijer? Pa, zato što tu treba da se radi. A on to neæe, veæ hoæe da bude predsednik i neodgovorno da se meša u ono u šta ne sme da se meša. To pokazuje da on nije ta liènost koja stvarno hoæe da zasuèe rukave. On je mogao da ide na parlamentarne izbore i da se prebaci sa predsednièke funkcije na premijersku. Nije to uradio jer nije lud. Znate li vi šta znaèi biti premijer?! To znaèi da si „u rudniku“, a on neæe da bude u rudniku. On hoæe da se meša gde hoæe i da za to nikome ne odgovara, da subverzivno deluje i minira institucije, da ih dovede dotle da više gotovo i ne postoje, da radi šta hoæe i da nije odgovoran ni za šta.