Jutro. Na semaforu crveno. Kao po obicaju krenuo na posao. Na mestu suvozaca - Ona. Ljubav medju nama traje vec dugo godina. Moja prema njoj je, kao i uvek sa mnom, mnogo veca nego sto uzvraca. Njen bozanstven ukus mi neda da razmisljam o neuzvracenoj ljubavi. Mnogi su pokusali da je kopiraju ali nisu uspeli. Nezamenjiva je. YoYo - najlepsa na svetu cokolada sa rizom. Zaustavlja se auto do mog. Crveno je i dalje. Devojka (ili zena) kao iz snova. Rodjena za jutro i lep dan. Pogledasmo se, kao slucajno. Jednom, pa jos jednom i onda se pogledi zaledise. U ruci mi stara ljubav. Topi se. Znam, ljubomorna je ali sta cu. Ne ide prekidati jutarnje poglede. U neko doba, setih se. Nedostaje mi ista osoba kao i juce ujutru. Spustih pogled, upali se zeleno i produzismo. Sta htedoh ovim da napisem ni sam ne znam ali dok sam kretao sa semafora pade mi na pamet da otvorim ovu temu. Mozda ce sutra biti neki bolji susret
Evo ti hint... Proèitaj Brajana Trejsija, Og Mandina, Džona Furmana, Dejla Karnegija, Džordža Klejsona..... Sve æe ti biti jasno.. Ne vredi da ti prièam, dok to ne proèitaš. KAD proèitaš biæe ti jasno....
Crveno ... Žuto ... Zeleno veæ palim dušo auto ... hajdemo negde iz ovog grada na pamet slatka želja mi pada ... Idemo idemo idemo u polje da se volimo ...
) 
...plavi cuperak je genije... 
