Luftwaffe ( vazdusno oruzje ) je pocetkom drugog svetskog rata bilo najmocnije , i najmodernije ratno vazduhoplovstvo jedne zemlje . Krajem drugog svetskog rata bilo je 8 godina tehnoloski ispred saveznicke avijacije ! Postavite bilo sta u vezi Luftwaffe : tipove aviona , i raketa , vazduhoplovne operacije , " tajno oruzje " , pilotske karijere ... Bilo sta od spanskog gradjanskog rata , do kraja drugog svetskog rata .
Crna šestorka... Izraðen je u šest modela. Bf 109B Bf 109C Bf 109E Bf 109f Bf 109G Bf 109K-4
Messerschmitt Bf 109B
Type: Single-seat fighter Origin: Bayerische Flegzeugwerke Crew: One First Flight: N/A Service Delivery: February 1937 Performance: Maximum Speed: 292mph (470kph)
Range: N/A Initial climb: 2,200 ft/min (670.5m/min) Service Ceiling: 26,575 ft. (8100m) Armament: Two 7.92mm MG 17 machine guns above engine. One 7.92mm MG 17 machine gun firing through hub.
Messerschmitt Bf 109C
Type: Day fighter Origin: Bayerische Flegzeugwerke Crew: One Service Delivery: Spring, 1938 Performance: Maximum Speed: Sea Level: 261 mph 14,765 ft.: 292 mph Range: 405 miles Initial climb: 2,200 ft/min (670.5m/min) Service Ceiling: 27,560 ft. Armament: Two 7.92mm MG 17 in wings Ammunition: 420 rpg Two 7.92mm MG 17 mounted above engine Ammunition: 500 rpg
Messerschmitt Bf 109E
Type: Single-seat fighter Origin: Bayerische Flegzeugwerk Performance: Maximum Speed: 357 mph at 12,300 ft. Maximum Climb: 3,100 feet per minute Range: 412 Miles Service Ceiling: 36,000 ft. Armament: Two 20mm MG/FF mounted in the wings. Ammunition: 60 rounds per gun
Two 7.9mm MG 17 mounted above engine. Ammunition: 1,000 rounds per gun
Messerschmitt Bf 109F
Performance: Maximum Speed: 390 mph at 22,000 ft. Maximum Climb: 3,320 feet per minute Range: 440 Miles Service Ceiling: 37,000 ft. Armament: One 15mm MG 151 mounted between cylinder heads and firing through the propeller hub. Ammunition: 200 rounds
Two 7.9mm MG 17 mounted above engine. Ammunition: 500 rounds per gun.
Messerschmitt Bf 109G
Bf 109G-5’s of 7/JG 27 let iznad Mediterana 1943.
Type: Single-seat fighter Origin: Bayerische Flegzeugwerke Powerplant: Bf 109G-1: Model: Daimler-Benz 605A-1 Type: Liquid Cooled Inverted V12 Number: One Horsepower: 1,475 hp Performance: Maximum Speed: 386 mph at 22,965 ft. Range: 447 Miles (729 km) Service Ceiling: 38,550 ft. (11,750m) Armament: Bf 109G-1: One 30mm MG 108 cannon firing through hub. Ammunition: 60 Rounds Two 13mm MG 131 machine guns above engine. Two 20mm MG 151 cannon under wings.
Bf 109G-6: One 30mm MG 108 cannon firing through hub. Ammunition: 60 Rounds Or One 20mm MG 151 cannon Ammunition: 150 Rounds And Two 13mm MG 131 machine guns above engine. Ammunition: 300 rpg
Messerschmitt Bf 109K-4
Type: Single-seat fighter Origin: Bayerische Flegzeugwerke Powerplant: Model: Daimler-Benz 605 Type: Liquid Cooled Inverted V12 Horsepower: 1,550hp Performance: Maximum Speed: 452 mph at 19,685 ft. Maximum Climb: 4,823 feet per minute
Range: 365 Miles
Service Ceiling: 41,000 ft.
Armament: One 30mm Mk 108 or Mk 103 mounted between cylinder heads and firing through the propeller hub And Two 15mm MG 151 mounted above engin
Performance: Maximum Speed: 349 mph (562 kph) at 22,965 ft (7,000m) Range: 528 mls (850 km) at 304 mph (490kph) at 16,400 ft. (5,000m) Initial climb: to 5,500m (18,045 ft.) in 8 minutes Service Ceiling: 32,800 ft. (10,000m) Armament: Nose Fixed firing forward Four 7.9mm MG 17 Machine Guns with 1,000 rounds per gun And Two 20mm MG FF Cannon with 180 rounds per gun
Rear Gun in flexible mounting in rear cockpit One 7.9mm MG 15 Machine Gun with 750 rounds.
Avionics: Racks for two 250kg bombs.
Bf 110c-5 :
Weights: Empty: 4,500kg (9,920 lbs.) Loaded: 7,000kg (15,430 lbs.) Performance: Maximum Speed: 349 mph (562 kph) at 22,965 ft (7,000m) Range: 528 mls (850 km) at 304 mph (490kph) at 16,400 ft. (5,000m) Initial climb: to 5,500m (18,045 ft.) in 8 minutes Service Ceiling: 32,800 ft. (10,000m) Armament: Rear Gun in flexible mounting in rear cockpit One 7.9mm MG 15 Machine Gun with 750 rounds. Racks for two 250kg bombs.
Optics/Photographic Equipment: Serial camera Rb 50/30
Bf 110D-3 :
Type: Day Fighter/Ground Attack Crew: Two Origin: Bayerische Flegzeugwerke. Performance: Maximum Speed: 349 mph (562 kph) at 22,965 ft (7,000m) Range: 528 mls (850 km) at 304 mph (490kph) at 16,400 ft. (5,000m) Initial climb: to 5,500m (18,045 ft.) in 8 minutes Service Ceiling: 32,800 ft. (10,000m) Armament: Nose: Fixed firing forward Four 7.9mm MG 17 Machine Guns with 1,000 r.p.g. And Two 20mm MG FF Cannon with 180 r.p.g.
Rear Gun: In flexible mounting in rear cockpit Two 7.9mm MG 15 Machine Gun with 750 rounds.
Payload: Racks for two 500kg bombs.
Bf 110G :
Type: Day Fighter/Ground Attack Crew: Two Origin: Bayerische Flegzeugwerke. Performance: Maximum Speed: 349 mph (562 kph) at 22,965 ft (7,000m) Range: 528 mls (850 km) at 304 mph (490kph) at 16,400 ft. (5,000m) Initial climb: to 5,500m (18,045 ft.) in 8 minutes Service Ceiling: 32,800 ft. (10,000m) Armament: Nose: Fixed firing forward Four 7.9mm MG 17 Machine Guns with 1,000 r.p.g. And Two 20mm MG FF Cannon with 180 r.p.g.
Rear Gun: In flexible mounting in rear cockpit Two 7.9mm MG 15 Machine Gun with 750 rounds.
Type: Single-Seat Interceptor Origin: Messerschmitt AG Models: B-1 First Flight: Spring 1941 (Me 163V1 unpowered); August 1941 powered Service Delivery: May 1944 with I/JG400
Performance: Maximum Speed: 596mph (960km/h) at 32,800 ft. (10,000m) Initial climb: 16,400 ft/min. (5000 m/min.) Service Ceiling: 54,000 ft. (16,500m) Range (Depending on take-off): under 62 mi. (100 km)
Armament: Two 20mm Mk 108 in wing roots, each with 60 rounds
Type: (A-1a) single-seat fighter (A-2a) single-seat bomber (B-1a) two-seat night fighter Manufacturer: Messerschmitt AG
Performance: Maximum speed: Me 262A-1a: 540mph (870km/h) Me 262A-2a: 470 mph (755km/h) Me 262B-1a: 497 mph (800km/h) Climb rate: 1200m/min Ceiling: 11,500m Range on internal fuel: 1050km (650 Miles)
History: First Flight July 18, 1942(Turbojets) April 4, 1941 on Jumo 210 piston engines; Me 262A-1a June 7 1944; First Delivery (A-0 to Rechlin) May 1944; first experimental combat unit (EK 262) June 30, 1944; first regular combat (8/ZG26) September 1944
Type: Tactical aircraft for fighter, attack and recon duties. Origin: Messerschmitt AG Crew: Two Models: A and B series First Flight: December 1942
Performance: Maximum Speed: 620km/h (385 mph) Initial climb: 2,133ft/min (650m/min) Range (with full bomb load): 1,447 miles (2330 km) Service Ceiling: 32,800 ft. (10,000m) Armament: Two remotely controlled powered barbettes on sides of fuselage each housing one 13mm MG 131 And Internal weapons bay housing various combinations of weapons ranging from 7.92mm MG 17 machine guns, MG 151’s, Mk 108 30mm cannon, BK5 50mm cannon with 21 rounds all the way up to 210mm rockets in a rotary tube configuration (tested, but poor results prevented front-line use). Or Two 1,102 lb. (500kg) Bombs And External Racks for two 1,102 lb. (500kg) Bombs Plus Two Ruestatz external packs housing Mg 151, Mk 108 or Mk 103 cannons were fitted to some variants
Avionics: SN-2 Lichtenstein Radar on Me 410A-2/U-2 Night Fighter FuG 200 Hohentwiel ASV (air/surface vessel) Radar on Me 410B-6 Anti-Shipping variant.
Pilot koji je unistio bojni brod , dve krstarice , razarac ...
Hans-Ulrih Rudel (2. juli 1916 - 18. decembar 1982. god.) je bio nemaèki pilot-bombarder koji je za vreme Drugog svetskog rata leteo na obrušavajuæem bombarderu Štuka. Bio je najviše odlikovani pripadnik Luftvafe. Odlikovan je nekim od najviših nemaèkih odlikovanja ukljuèujuæi i neka koja su ustanovljena samo zbog njega. Tokom Drugog svetskog rata uništio je veliki broj zemaljskih ciljeva, preko 500 tenkova i jedan ruski bojni brod. Rudel se rodio u porodici protestanstkog sveštenika u gradu Konradsvaldu (Šlezija), u Nemaèkoj (u Poljskoj posle 1945. god.). 1936. god. je stupio u Luftvafe kao oficir kadet. Zbog svog lošeg obrazovanja prošao je obuku za pilota izviðaèa. Za vreme poljske kampanje obavljao je duge izviðaèke letove. 11. oktobra 1939. god. odlikovan je Gvozdenim krstom II klase. U maju 1940. god. primljen je u školu bombardovanje iz obrušavanja u kojoj su obuèavani buduæi piloti Štuka. Po završetku obuke rasporeðen je u bombardersku grupu naoružanu Štukama koja je bila stacionirana u blizini Štutgarta. Uèestovao je u napadu na Francusku i u bici za Krit ali nije imao borbenu ulogu. Svoj prvi borbeni let Rudel je izvršio 23. juna 1941. god., dan nakon poèetka Operacije Barbarosa. Njegova pilotska veština mu je vrlo brzo donela Gvozdeni krst I klase koji mu je uruèen 18. jula 1941. god. 23. septembra 1941. god. Rudel je tokom napada na sovjetsku luku Kronštat, potpio sovjetski bojni brod "Marat". Tokom Drugo svetskog rata Rudel je ukupno izvršio 2.530 borbenih letova (svetski rekord) tokom kojih je uništio preko 2.000 zemaljskih ciljeva (meðu kojima 519 tenkova, 70 desantnih brodova i preko 150 protivtenkovskih i protivavionskih topova), kao i bojni brod, dve krstarice, razaraè i 13 aviona. Oboren je èak 32 puta (iza neprijateljskih linija) ali je uvek uspevao da se vrati u svoju jedinicu. Staljin je ucenio njegovu glavu na 100.000 rubalja. Bio je najodlikovaniji nemaèki borac. Poèetkom 1945. god. odlikovan je zlatnim Nemaèkim krstom, Pilotskom izviðaèkom znaèkom sa dijamantima i Znaèkom za uèestvovanje u bliskoj borbi sa 2.000 letova u dijamantima. Takoðe je jedini pripadnik nemaèkih oružanih snaga u Drugom svetskom ratu koji je odlikovan Viteškim krstom Gvozdenog krsta sa zlanim hrastovim lišæem, maèevima i dijamantima. U februaru 1945. god. njegov avion je pogoðen protivavionskom vatrom, a Rudel je ranjen u desnu butinu. Uprkos tome što mu je povreðena noga amputirana Rudel je zahtaljujuæi protezi nastavio da leti. Predao se amerièkim snagama u maju 1945. god.
Poèetkom 1941. godine, kao rezultat zahteva pilota transportne komande u Rusiji, doneta je odluka za proizvodnju motorne verzije jedrilice Me 321 koja bi imala oznaku Me 323. Motor koji je izabran bio je francuski Gnom Ron GR14N na vazdušno hlaðenje snage 990 KS kakav je korišæen na francuskom avionu Bloh MB.175. Prvobitni testovi sa motorima Gnom prièvršæenim za ojaèano krilo Me 321 dali su skromne rezultate. Postignuta je maksimalna brzina od 210 km/h što je bilo za 80 km/h sporije od nemaèkog transportnog aviona Junkers Ju 52. Avion je opremljen novim fiksnim stajnim trapom tipa tricikl sa prednjim toèkom sastavljenim od èetiri manja toèka i sa dva reda od po šest toèkova na boku letelice, delimièno skrivenih aerodinamièki oblikovanim gondolama. Zadnji toèkovi bili su opremljeni pneumatskim koènicama koje su pri sletanju mogle zaustaviti avion nakon samo 200 m. Èetvoromotorna varijanta nosila je oznaku Me 323C i bila je prelazni model ka šestomotornoj D varijanti. Me 323C nije mogao samostalno da poleti veæ je na poletanju vuèen od strane petomotorne verzije bombardera He 111Z Zviling ili je poletao u tzv. "trojkašlepu" (nem.Troikaschlepp) vuèen od strane tri dvomotorna lovca Me 110 i uz podršku buster raketa ali je bio u stanju da leti i da se vrati u bazu koristeæi sopstveni pogon. Krajnje karakteristike ovog modela nisu bile znaèajno bolje od jedrilice Me 321 zbog èega je razvijena šestomotorna verzija V2 koja je poletela poèetkom 1942. godine, kao prvi prototip D serije. Šest motora je bilo posebno rasporeðeno kako bi se smanjio njihov obrtni momenat. Tri motora na jednom krilu si imala elise koje su se okretale u pravcu kazaljke na satu, a tri motora su imala elise koje su se okretale suprotno od smera kazaljke na satu. Kako bi Me 323 bio što prilagoðeniji jeftinoj masovnoj proizvodnji njegov trup je umesto uobièajene monokok konstrukcije od lakih legura bio konstruisan od èeliènih cevi presvuèenih platnom. Prvobitno je bilo planirano da pogonska grupa Me 323 bude saèinjena od èetiri motora ali su prvi probni letovi pokazali da je potrebno ugraditi šest motora kako bi se postigla željena nosivost. Sposoban da ponese 100 vojnika pod punom opremom ili odgovarajuæi teret od 15 tona, Me 323 je korišæen za transport trupa i zaliha iz Italije i Sicilije do nemaèkih armija u Tunisu. Meðutim, zahvaljujuæi Ultra obaveštajnim podacima Saveznicima su unapred bili poznati vreme poletanja i maršruta leta formacija Me 323 što je za posledicu imalo obaranje velikog broja ovih aviona.
Takticko - tehnicki podatci aviona Me - 323 Gigant :
Posada : 5 clanova Nosivost : 130 vojnika pod punom opremom , ili 15 t tereta Duzina : 28,2 m Raspon krila : 55,2 m Visina : 10,2 m Tezina prazan : 27,5 t Maksimalna poletna tezima : 43 t Pogon : 6 motora svaki snage po 950 KS Maksimalna brzina : 270 km/h Dolet : 1.100 km Naoruzanje : 18 mitraljeza kalibra 7,92 mm
Nemacki raketni eksperimentalni centar Penemide poceo je sa radom u aprilu 1937. Na poluostrvu uspruzenom u Balticko more ekipa naucnika predvodjena Werner von Braunom stvarala je raketna oruzja . Prvi eksperimentalni primerci V - 1 ispitivani su u vazduhu tako sto su ih nosili Focke Wulf Fw - 200 Condor , i u vazduhu ih otkacinjali . Jula ’43. postignut je domet od 246 km . Britanska obavestajna sluzba je to saznala , i u noci 18. VIII ’43. bombardovala Penemide sa 600 bombardera , sto je usporilo razvoj rakete . Britanci su aerofoto izvidjanjem na 80 lokacija u Francuskoj otkrili lansirne rampe za V - 1 ; gradjevine u obliku skija . 13.VI ’ 44. lansirane su prve rakete V - 1 na Englesku . Britanci su reagovali ... Premestili su protivavionsku artiljeriju blize obali , gde su artiljerci imali bolju preglednost . V - 1 se kretao brzinom od 644 km/h , pa su spitfajeri , i tempesti modifikiovani kako bi postigli sto vecu brzinu . Skinute su oklopne ploce sa aviona , kao i sva kamuflaza . Avioni su i ispolirani da bi se smanjio vazdusni otpor . Otvaranje vatre na V - 1 je bila opasnost i za pilota , jer je rizikovao da i sam bude raznesen eksplozijom . Piloti spitfajera bi se sasvim priblizili V - 1 , i krilom ga ovlas dotakli . To je bilo dovoljno da se poremeti ziroskop unutar V - 1 , i da on padne . Brzi tempesti bi se obrusavali neposredno ispred V - 1 , a turbulencija bi poremetila let V -1 , i oborila ga . Hoker tempest i moskito su bili nocni lovci na V - 1 . Svetlost njihovih mlaznih motora nocu je bila vrlo uocljiva . Uprkos svim naporima polovina lansiranih V -1 je stigla do Londona . V - 1 bi uzimao kurs u pravcu lansirne rampe , i padao kad potrosi gorivo ! Nosio je 850 kg eksploziva , i do jula ’44. broj zrtava V -1 se popeo na 4.000 ljudi . Tada su granate protivvazdusne odbrane dobile nove blizinske upaljace cime im je povecana efikasnost , pa su obarali vise V -1 nego lovacki avioni . Od jula do septembra ’44. avioni su bacili 44.000 tona bombi na lansirne rampe V - 1 ! Lansiranje iz Francuske prestaje 2.IX ’44. kada su saveznici zauzeli lansirne rampe . Do tada su saveznicki lovci unistili 1.900 V - 1 , protivavionska artiljerija 1.560 a na baraznim balonima , i sajlama je eksplodiralo 278 raketa V - 1 . Nemci su nastavili bombardovanje raketama V - 1 sa bombarderima Hajnkel He - 111 , koji su poletali iz baza u Holandiji , i kasnije Nemackoj . Bombarderi bi usmerili kurs prema Londonu , onda bi se V - 1 otkacio , i upalio bi mu se motor . 29.III ’ 45. poslednja od oko 9.000 lansiranih raketa V - 1 je pala na Englesku . V - 1 je prethodnik svih krstarecih raketa ciji je tipican predstavnik Americki Tomahawk !
Fw - 200 Condor je bio komercijalni putnicki avion , koji je pred rat preuredjen u bombardera . Nemacka nije imala strategijske cetvoromotornr bombardere , jer nije planirala dugotrajne iscrpljujuce ratove . Oslanjala se na blitzkrieg ! Fw - 200 Condor je posluzio za bombardovanje britanske trgovacke flote u prvim godinama rata . Medjutim cim su trgovacki brodovi osposobljeni da nose lovacki avion koji polece uz pomoc katapulta Fw - 200 Condor je od lovca postao plen !
Takticko - tehnicki podatci aviona Fw - 200 Condor :
Duzina : 23,5 m Raspon krila : 32,8 m Tezina prazan : 13 t Maksimalna poletna tezina : 22,7 t Pogon : cetiri motora svaki snage po 1.200 KS Brzina : 360 km/h Dolet : 4.400 km Plafon leta : 5,8 km Naoruzanje : 2 topa od 20 mm , 6 mitraljeza 7,92 mm , 1 mitraljez 13 mm , 3.000 kg bombi
Arado Ar 234 je prvi ikada izgradeni vojni bombarder s mlaznim motorom.Kada je 1941. godine ministarstvo vazduhoplovstva Treceg Reicha izdalo konkurs za izvidacki avion s dometom od 2.150 km javila se samo kompanija Arado s svojim projektom kodnog imena E.370. Iako ovaj projekt je imao domet od " samo " 2.000 km nemajuci drugu mogucnosti ministarstvo je dodelilo konkurs ovoj kompaniji koja je bila zadužena da pod hitno izradi dva testna primerka koja ce ubrzo dobiti ime Ar 234 . Iako su ovi primerci bili dovršeni još 1941. motori Junkers Jumo 004 to nisu bili pa se moralo cekati njihov završetak . Zbog toga testni let aviona Ar 234 ce se dogoditi tek 30.VI 1943. U to doba glavna ideja vodilja Hitlera je bila vracanje udarca saveznicima za njihovo stalno bombardovanje Nemacke tako da posle uspješnih testova on usporava daljnji razvoj aviona zahtjevajuci da se mora izgraditi i u bombarderskoj varijanti . Dodatna otežavajuca okolnost za celi projek t postaje i srozavanje važnosti Ar 234 aviona tako da mu se krajem rata prestaju ugradivati 2 motora Junkers Jumo 004 ( koji se ugraduju u Me 262) i umesto njih se ugraduju 4 manje kvalitetna BMW 003 . Arado Ar 234 se prvi put pojavljuje na bojnom polju tokom oktobra 1944. kada se koristi za izvidanje engleske obale zbog straha od potencijalnog amfibijskog napada na podrucju Beneluksa . U bombarderskoj verziji Ar 234b se koristi prvi put tokom ofanzive u Ardenima . Naoružanje ove verzije aviona je bila jedna bomba od 500 kg za ciju ugradnju je trebalo praviti konstrukcijske promjene u originalnom projektu iz 1941. Do kraja rata oni ce se koristi u napadima po principu udri i beži zahvaljujuci svojoj velikoj brzini i mogucnošcu leta na visinama izvan dohvata lovaca . Najpoznatija akcija ovih aviona je ocajnicki pokušaj da se sruši most kod Remagena preko kojeg su saveznici prešli reku Rajnu . Bez obzira na mizerni bombarderski rezultat ove avione su voleli njihovi piloti koji su bili oduševljeni brzinom i pokretljivoscu . S druge strane kada se ovaj avion koristi u izvidacke svrhe on je bio najbolji od svoje klase . Zbog njegovih letova na visinama od 9 ili 10 km Ar 234 je bio prakticno nevidljiv i osobama na tlu i radarima . Britancima je trebalo cak 2 meseca tokom 1944. godine da otkriju kako Ar 234 vrši izvidacke letove nad Engleskom i to ne bi bilo otkriveno ni tada da je pilot imao ozbiljniji pristup svome poslu pošto je slucajno otkriven od saveznicke eskadrile koja je bila na bombardovanju Nemacke . Odmah po otkricu njemacki pilot je bio ubrzo i nestao , ali tajna je bila otkrivena tako da su saveznici dali ubrzo prioritet svojim napadima uništenju njegovih proizvodnih pogona . Kraj ovog rata ce docekati 210 aviona verzije Ar 234b i 14 njih verzije Ar 234c ( s 4 BMW motora ) . Kao i za ostala cudesna oružja tako ce i za ovaj avion nastati potraga po celoj okupiranoj Nemackoj . Nekoliko primeraka ovog aviona ce biti testirano u SAD gde se danas nalazi posljednji prežijeli primerak . Sovjetski Savez je s druge strane uspeo zarobiti samo jedan Ar 234 zbog posebne pažnje nacista da ne padne u njihove ruke. Kada je tokom aprila 1945. godine postalo jasno da ce Crvena armija osvojiti fabriku gde se ovi avioni proizvode ona je bila potpuno uništena da se sakrije proizvodna tajna ovog aviona !
Takticko - tehnicke karakteristike aviona Arado Ar - 234 :
Duzina : 12,6 m Raspon krila : 14,1 m Visina : 4,3 m Tezina prazan : 5,2 t Maksimalna poletna tezina : 10 t Pogon : 2 motora svaki potiska po 900 kg Brzina : 742 km/h Plafon leta : 10 km Naoruzanje : 2 topa od 20 mm , do 1.500 kg bombi Posada : 1 clan
S obzirom na stalnu i sve žešcu i obimniju ofanzivu britanskih nocnih bombardera na njemacki Rajh , normalno je bilo što su mnogi njemacki pilot i- lovci ostvarili veliki broj nocnih pobjeda . 39 pilota je uništilo po više od 40 britanskih bombaradera , a dvojica medu njima postigla su i više od 100 pobjeda - Helmut Lent 102 , a Hajnc V. Šnaufer citavih 121! Šnauferov uspjeh je još nevjerovatniji ako se ima u vidu da je postignut u 164 borbena leta ! ! ! Kraj rata je docekao kao major, star tek 23 godine ! Šnaufer se rodio 16.02.1922. u okolini Štutgarta . 1940.je stupio u Luftvafe , a 1941. je postao pilot II eskadrile I nocnog lovackog puka . Vec 2. juna 1942. postigao je svoju prvu vazdušnu pobjedu . Od tog trenutka pa do sredine 1943. bio je svijedok izuzetnog razvoja njemacke nocne odbrane . Povezani sa tzv. Kamhuberovom linijom odbrane na zemlji i opremljeni radarima " lihtenštajn " njemacki lovci su postigli takticku premoc nad britanskim bombarderima . Te godine je Šnaufer uzletao sa aerodroma u Sen - Trondu u Belgiji i svojim Bf-110 je oborio 21 britanski bombarder . Avgusta 1943. Šnaufer , tada porucnik , postavljen je za komandiradira eskadrile Prve nocne lovacke grupe . Nekako u to vrijeme nastaju i teška vremena za njemacke nocne lovce , britanska bombarderska taktika se brzo poboljšavala , a uvedeni su i novi navigacilni uredaji i uredajiza stvaranje smetnji i ometanje njemackih komunikacija . Kada je postigao 42 nocne vazdušne pobjede , Šnauferu je dodjeljeno odlikovanje Viteški krst, poslednjeg dana 1943.Pocetkom 1944 . Šnaufer je bio unapreden u cin kapetana i postavljen za komandanta Prve lovacke grupe nocnih lovaca 4. puka , što je bilo veliko priznanje za covjeka koji je tek imao 21 godinu . Do kraja marta 1944. uspio je da obori 50 aviona u nešto više od stotinu borbenih letova ! U noci 25. maja tokom napada na Antverpen , oborio je 5 " lankastera " za samo 14 minuta ! Dodjeljen mu je novi orden Viteškog krsta sa hrastovim lišcem , kao priznanje za ovaj podvig . Kada je RAF prenio napade na ciljeve u Holandiji i Belgiji povecao je broj pobjeda i krajem jula su i njegovi radista i strijelac dobili Viteške krstove , to je bio jedinstven primjer da sva tri clana nocne lovacke posade imaju to visoko odlikovanje . Na dan 30. jula 1944. Šnaufer je dobio i maceve uz Veliki krst , kada je dostigao broj od 89 nocnih pobjeda .U novembru 1944. je preuzeo komandu nad NJG - 4 , a krajem te godine je postao najuspješniji nocni lovac njemacke sa 106 pobjeda ! Uz stotu pobjedu , 16. oktobra , dodjeljeni su mu brilijanti uz Viteški krst . Tokom prvih casova 21. februara 1945. major Šnaufer je oborio dva teška bombardera prilikom napada na Dortmund , a sledece noci je nastavio seriju oborivši sedam " lankastera " za samo 17 minuta , iznad Duizburga !
Me - 163 je stvorio Alexander Lipisch . On je pocetkom 1939. presao kod Mesersmita u Augsburg , i radio na svom projektu DFS - 194 , koji je probudio interesovanje zvanicnih krugova za razvoj lovacke verzije , pa je usledila porudzbina za dva prototipa Me - 163 . Prvo prototip Me - 163 V1 je bio zavrsen u toku zime 40/41. Prvi prototip je pocetkom ’41. isprobao probni pilot Ditmar kao jedrilicu kao jedrilicu koju je sa aerodroma Lahfeld slepovao Me - 110 . Posle otkacinjanja avion je postigao brzinu 850 km/h u obrusavanju . Onda je Me - 163 prebacen u Penemide gde mu je ugradjen raketni motor RII - 303 . Jula ’41. su poceli letovi sa novim motorom , i Ditmar je uskoro postigao 915 km/h . Vecu brzinu nije mogao postici zbog male kolicine goriva . Zato je 2.X ’41. Ditmara slepovao Me - 110 do odredjene visine i tek tamo je ukljucio motor . Postigao je 1004,5 km/h . Ministarstvo vazduhoplovstva je bilo odusevljeno i 1.XII narucilo operativni lovac Me - 163 B . Prototiovi Me - 163 V1 i V2 su imali zakosenu napadnu ivicu krila unazad , ali prototip Me - 163 V3 je imao strelasto krilo koje je uzeto za serijsku verziju . Radi vece kolicine goriva je povecan trup aviona . Skije za sletanje su se uvlacile u trup , a tockovi stajnog trapa odbacivani posle poletanja . Lipisch je napustio fabriku u Augsburgu i nastavio rad na 70 predserijskih Me - 163 B - 0 u Regensburgu . Sve do septembra ’42. raketni motori Valter 109 - 503 A - 1 nisu bili spremni za koristenje . Pogon ovog motora je mogao da se regulise po stepenima , ali je motor i dalje bio sklon da eksplodira bez upozorenja . Krajem ’42.isprobavano je oko 30 predserijskih Me - 163 B - 0 pod rukovodstvom Rudolfa Opitza i Wolfganga Spatea . Pocetkom ’43. komanda Luftwaffe je formirala eksperimentalni odeljak EK 16 u Penemideu , sto je znacilo da se Me - 163 B pocinje uvoditi u jedinice . Odeljak se bavio uputstvima za trenazu na avionima Me - 163 B .Odeljkom je rukovodio Spate , uz pomoc iskusnih pilota . EK 16 je premesten u Bad Cvisenau , pa je izbegao napad 600 bombardera RAF - a 17/18.X ’43. Onda su prvih 30 pilota Luftwaffe zapoceli sa trenazom koja je isla sporo jer nije postojao skolski dvosed na kome bi moglo da se vezba letenje sa novom vrstom pogona . Sletanje brzinom 220 km/h je bilo narocito tesko , i avioni su se cesto prevrtali . Mnogo kasnije je izradjen dvosed Me - 163 S , ali nije vise bilo vremena da se koristi , jer su ga zarobili Rusi . Prva operativna jedinica sa Me - 163 JG - 400 je formirana u prolece ’44. Naoruzanje borbenog Me - 163 B - 1a su bila dva topa MK - 108 kalibra30 mm smesteni u korenu krila sa borbenim kompletom od 120 granata svaki top .Opticki nisan revi 16 B smesten je iza 90 mm debelog vetrobranskog armiranog stakla . Kometi su sa aerodroma Brandic 16.VIII ’ 44. prvi put poleteli u akciju protivB - 17 , ali nisu postigli nikakav uspeh . Pre zavrsetka ’44. formirane su II i II grupa 400. puka koji je vise od 20 puta bio u akciji protiv napadaca sa skromnim rezultatima - Samo 7 priznatih pobeda i dve verovatne . Decembra ’44. Wolfgang Spate je preuzeo komandu nad JG - 400 . Gubici pilota na Me - 163 su bili sve vecijer su nad njihovim aerodromima dezurali Britanski tempesti i Americki mustanzi i napadali Me - 163 koji su se vec bez goriva vracali u svoje baze . I topovi MK - 108 su bili skloni da otkazuju . Kako bi se povecalo trajanje leta ’44. je konstruisan nov motor sa pomocnom komorom za paljenj u kojoj je gorivo sporije sagorevalo . Me - 163 C je dobio taj novi motor , a imao je i duzi trup , ali je izgradjen samo jedan primerak . Me - 163 D je imao slican motor , smanjen trup , i stajni trap tipa tricikl .Ova verzija prepravljena kod Junkersa je prvi let izvrsila avgusta ’44. kao Ju - 248 V - 1 .Na kraju je nazvan Me - 263 A , ali nikad nije usao u serijsku proizvodnju . ’45. je izgradjeno oko 300 Kometa . Zbog sve veceg nedostatka specijalnog goriva , jos na stajankama su ih unistavali saveznicki avioni . Sacuvano je svega desetak Kometa .
Duzina : 5,85 m Raspon krila: 9,33 m Visina : 2,75 m Povrsina krila : 18.5 m2 Tezina prazan : 1,905 kg Maksimalna poletna tezina : 4,310 kg Motor : Walter HWK 109-509A-2 sa 1.700 kg potiska Maksimalna brzina : 960 km/h ; 830 km/h na nivou mora Operativni plafon leta : 12,100 m
