Da si gresan, to sam od pocetka znala Ali ne i da si zao.
Nisam ni slutila da bi mi srce ukrao, A sutra ga odbacio i otisao njoj; vernoj, i zaljubljenoj Kao da nista bilo nije, na uvo saptao.
Sve vise i ja gresna postajem, Sve cesce sama ostajem jer dodirujem druge lazno, i kada najlepse postane, svaki put pobegnem. Za sve to krivim grenu dusu tvoju, koja je tako duboko u proslosti povredila moju.
Sve manje sanjam, sve vise pijem. Sve mi je vise gorak osmeh kojim zavodim druge, dok zelim da ih povredim kao sto si ti mene.
Gusi me alkohola kiselina; prizemna sam postala, I svestna pravog smisla naseg zivota- Svestna da svaka zena jednom u zivota zavoli idiota
Ne mogu da se pomirim sa ovom vrstom èoveèanstva. Još imam èulo nevinosti i radosti. I ne mogu da žurim. Da se grèim i kidam. Da budem privremen. Ja brusim svoje oèi u drago kamenje...
Svaka tvoja rec, u meni je do pesme porasla svaka tvoja rec. Svaki tvoj dodir, u meni je do zagrljaja porastao svaki tvoj dodir. Nas slucajni susret, u meni je do zivota porastao, nas slucajni susret. Svessto mi se zbog tebe dogodilo, kao ocarano zivi u meni, i cini se , nece proci, sve sto mi se zbog tebe dogodilo. I volela bih da te tek sada volim prvi put. Volela bih da ne verujem da ce mi srce za tobom proci- kada budes jednom otisao. Desanka Maksimovic
Nije trebalo ništa, samo malo intime. Malo trave pod snegom, malo leta sred zime. Pa da nejasni dani nadju odraz u staklu i da osmehom platiš malo raja u paklu
ljubavi moja...
Nije trebalo ništa, samo zvezde u letu. I da noæ posvedoèi da smo sami na svetu. Ni romanse ni zvona, ni adrese ni ime, nije trebalo ništa - samo malo intime...
Nije trebalo ništa... Sve gorèine i moru, kao suvišni teret veæ smo predali moru. Na toj dremljivoj hridi, u tom naletu plime nije trebalo ništa - samo malo intime,
