| УелЯдет : Previous 1 [2] 3 4 5 . . . 12 Next |
|
zaaana01
|
#1
|
Posts: 3205
06. У� 2010. 10:19:51
|
Olovka pishe srcem...
Sanjam da ces doci;
jer mirisu noci, a drvece lista,
i novo se cvece svakopg jutra rodi;
jer osmesi ljupki ihraju po vodi,
i proletnjim nebom sto od srece blista;
jer pupe topole, i kao da hoce
k nebu, pune tople, nabujale zudi;
jer u dusi bilja ljubav vec se budi,
i mirisnim snegom osulo se voce
jer zbog tebe ceznje u vazduhu plove;
svu prirodu Gospod za tvoj docek kiti,
Cvece, vode, maagle, jablanovi viti,
sve okolo mene ceka te i zove
Dodji! Snovi moji u gustome roju
tebi lete. Dodji bez tebe se pati!
Dodji! Sve kraj mene osmeh ce ti dati
i u svemu ceznju opazices moju.
--------------------
Ponekad covek tako zazeli da spusti glavu nekom na grudi
ponekad covek tako zazeli da ljudi budu zaista ljudi
-----------------
Zivot je jedan i nema reprizu
|
|
|
zaaana01
|
#16
|
Posts: 3205
07. У� 2010. 22:40:33
|
sinotj zalutah na jedan sajt i nadjoh prichu nekog poznatog..
Tamo gde ljubav stanuje
Bezvoljno sam ležala u krevetu. Èini mi se danima. Da mi nije pripala muka od silnog ležanja ili od gladi, sigurno nikad ne bih ni ustala. Kroz otvoren prozor udahnula sam julsko predveèerje i na trenutak se osmehnula deèurliji koja su jurila oko zgrade. Otišla sam u kuhinju, stavila vodu za kafu i sa uživanjem povukla dim cigarete. Koliko dugo nisam pušila? Koliko ima vremena od kada je Vuk otišao?... Dva dana.
Izašla sam na terasu da ispijem kafu.
Predgraðe, a tako živo naselje. Klinci, oèigledno je, izrastaju u prave gradske mangupe, baš kao mi nekada. A onda, baš kao da se sam vrag poigrao, nežni ženski glas, dozivao je:
- Nenade, veèera!
Klinci su ustali sa iviènjaka trotoara i potrèali u susedni ulaz. Svi kod Nenada. Nasmejala sam se. Baš tako poèinje prièa dece kruševaèkih ulica. Jedna prièa koju æe neke generacije zasigurno pamtiti. Sedamdesetšesto, sedamdesettreæe i šezdesetdeveto godište.
Vuk i ja smo bili najmlaði. Živeli smo u kuæama u samom centru grada. Imao je istu sudbinu kao ja - da ga èuva baka. Te dve bake, bile su sve što smo Vuk i ja imali. Išli smo u istu školu, u pocepanim patikama koraèali visoko podignute glave. Sedeli bismo na asfaltu i prièali dok moja ili njegova baka ne povièe da je veèera spremna. Tada ulazimo u prohladnu prostoriju i veèeramo u pauzama smeha. Noæu, ulice i grad postaju naši.
Vremenom ulazimo u neki novi svet, svet novih ljudi, lakih zarada, dima cigareta, laži i prevara. Posmatramo kako se devojke prodaju za jednu noæ, kako ljudi gube kuæe i stanove za nepunih sat vremena. Gledamo koliko novca ljudi imaju i rasipaju. Tek tada postajemo svesni da mi doruèkujemo poparu, nosimo jedan duks dok se drugi ne osuši i uèimo u hladnoj sobi dok ne doðe vreme polaska u školu...
Vuk postaje pravi mangup, a ja jedna od najpoželjnijih devojaka
U nekoj novembarskoj noæi motamo svoj prvi džoint. Krademo jabuke na pijaci, maskaru na vašaru, trenerke na buvljaku. A u školi prevazilazimo i sami sebe. Samo od nas zavisi hoæemo li postati neko ili nešto u životu, hoæemo li uspeti. I to, na svu sreæu, na vreme kapiramo i dajemo sve od sebe. Ulica nas èelièi, otvara sve moguænosti, ali nas ne uzima totalno pod svoje. Škola nam daje nadu u neko bolje sutra a bake sigurnost, ljubav i sklonište.
Vuk postaje pravi mangup koji se ukljuèuje i igra u svemu tome spolja. Dolazi kuæi sa pomalo novca, lupa na prozor moje sobe i šapæe:
- Odvoj ovo na stranu, uradi i moj domaæi jer neæu stiæi. I probudi me u pet, imam pismeni sutra...
Ujedno postaje i pravi srcelomac. Devojke luduju za njim, a on se, ruku na srce, ponaša kao pravi okrutni muškarac. Zavede i nestane! Ja postajem jedna od najpoželjnijih devojaka u gradu. Ali, ko je i skupio hrabrost da bude sa mnom, brzo bi odlazio. Smetalo bi mu što izlazim bez njega, što nikad nemam mnogo vremena, bio bi isuviše ljubomoran na Vuka, ili, jednostavno, nije pripadao našem svetu.
- Opet te je neki kreten ostavio? - prokomentarisao je Vuk jednom. - Pusti to, nije vredan. Šta on zamišlja, da je neka faca?! Pa nije on Bogom dan, Kristina!
I sve tako, ukrug.
Vuk je skupio dovoljno novca da nam posle završene srednje škole obezbedi još nešto jer nismo imali nameru da idemo na faks ili višu. Zaposlili smo se da bismo pomogli bakama. Nemaèki je savladao sa malim teškoæama, ali ga je najzad imao u malom prstu. Kao i ja rad na raèunaru. Uspeo je da ode u Nemaèku, ali nikako nije mogao da dobije dokumente. Povremeno se javljao.
- Ovde ne smem da budem, a tamo ne mogu da se vratim. Život mi se ponovo pretvara u pakao, bolje je što sve ovo ne možeš da vidiš. S druge strane, sve je ovde prelepo, ali vraški zajebano, princezo. Èuj, nemoj ništa da prièaš bakama, reci im da sam OK - prièao je.
- Ne brini za to. I... ej, Poki...
- Reci...
- Nemoj da se predaš!
- Nikad, znaš to!
Poki je bilo tepanje od njegovog nadimka. Neki tajni znaci i šifre ostali su za nama, iako sam pamtila èak i svaki pogled, svaki gest.
Ubrzo su obe bake umrle. Iste godine, jedna za drugom. Vuk nije mogao da doðe. U tuðem svetu, pored svega što mu se dešavalo, kako je sve to podneo, verovatno samo on zna. Meni je on tada, po prvi put, tako bolno nedostajao, kao da me je tek tada zaboleo njegov davni odlazak.
Ne seæam se proleæa te godine. Seæam se samo mirisa jorgovana, mog tako uzaludnog sedenja na iviènjaku trotoara u nadi da æe mi se bar neko od njih vratiti. Nisam stigla da odbolujem smrt jedine dve osobe koje sam imala na svetu. Nisam odbolovala ni Vukov odlazak. Znala sam da nema leka kada tugujem, da od uspomena i seæanja sigurno neæu živeti. Ovoga puta sam ja bila na potezu, trebalo je da osiguram svoju buduænost.
Prodala sam kuæu u centru grada i kupila mali stan u predgraðu. Sa znanjem koje sam imala, posla koji sam pored redovnog, tad veæ i samostalno obavljala, novca je bilo na pretek.
Godine su brzo i nekako podmuklo prolazile. Kao i poneki muškarac u mom životu. Nisam se ni trudila da nekoga zadržim kraj sebe. Za to je trebalo vremena, strpljenja, tolerancije, a ništa više od svega toga nisam imala, bolje reæi nisam želela da imam.
A onda se Vuk jedne julske noæi javio:
- Princezo, najzad dolazim, doduše, nakratko...
Od silnog uzbuðenja nisam mogla da prièam. Samo sam mu rekla svoju novu adresu.
Telo mi je treperilo
od njegovih poljubaca
Kada je ušao u moj stan, vrištali smo od sreæe, smejali se, grlili, opet vrištali. Posle takvih izliva emocija, sedeli smo i prièali èitave noæi. O svemu. Posle svega, sada ima svoj auto, posao, stan, dokumente, sve. Uradio je sve što je želeo.
- A vidim, i ti si! Da li ti je ostalo dovoljno novca? - pita me.
- Sasvim dovoljno. Ako nekad budem imala dete, stvoriæu mu nešto, da nikad ne prolazi kroz sve što smo prolazili ti i ja.
- Doneo sam ti nešto novca, da malo teraš silu, i pune dve torbe garderobe, oduševiæeš se, broj sam, vidim, pogodio.
Spušta pogled i ja primeæujem bol na licu koje je dobilo poneku boru. Sede vlasi èine ga starijim, kaže, osedeo je posle smrti baka, kao i ja. A bili smo tako mladi tada.
- Ja se farbam, baš me briga - pokušavam da ga razveselim, ali oèigledno je da ga još nešto muèi. Kao da mi èita misli, konaèno mi kaže:
- Pre dve godine sam se oženio jednom Nemicom.
- I tako si dobio papire? - pitam, a znam.
- Da.
- Jesi li se zaljubio, ili si se oženio zbog papira?
- Zaljubio sam se - kaže promuklim glasom i ja znam da laže.
Znam da ga je stid samog sebe. Posle svega što smo preživeli, posle mnogo odricanja, ponosa, on se tako dobro prodao! Poverovala sam u laž.
- Imaš li dece? - upitala sam ga.
- ]erkicu, zove se Kristina - smeši se, a meni suze stoje u grlu.
Ne, ne vredi plakati. Bar ne sada kada smo uspeli u životu. Ne vredi plakati ni zbog èega, to Vuk i ja najbolje znamo. I držimo se toga i u predivnom praskozorju što ne obeæava ništa drugaèije, ništa što veæ ne znamo, dok palimo sveæe na grobovima naših baka.
Spavala sam èitavu veènost. Posle toliko godina, prvi put tako dugo i mirno. Kao da sam se pomalo umorila od svog života.
- Hej, princezo, moram da se vratim nazad. Hajde da okrenemo jedan krug, nikad te nisam vozio u besnom autu.
Pospana, ali vrlo svesna toga da on odlazi, stvara mi se oseæaj onih istih suza u grlu. Vožnja kruševaèkim ulicama vraæala je slike prošlosti, detinjstva, naše mladosti. Ispred svoje kuæe je zastao i dugo æutao.
- Želiš li da uðeš? - pitala sam.
- Ne, ne mogu. Mislim da bi me to ubilo. Uradiæu isto što i ti. Prodaæu je i kupiti stan u istom onom naselju, sviða mi se. A i... znaš, živim u nadi da æu se jednog dana ipak vratiti. Uostalom, sada æu èešæe dolaziti.
Kada je veæ bilo krajnje vreme da poðe, dovezao me je do ulaza zgrade i dugo i nežno ljubio. Celo telo mi je treperilo od po-ljubaca. A rekao mi je, kada mi se to desi, tako æu prepoznati onog pravog. A da li je on bio onaj pravi? I da li smo uradili sve što smo želeli? Jesmo li, kada još ponekad poželimo da nam se vrate one godine trèanja po kiši, da osetimo miris tamjana u sobi, grejemo promrzle ruke, da još jednom, makar na tren, èekamo da se ohladi popara dok se smejemo sedeæi za rasklimanim stolom? I uzalud sve zlato, sav novac ovog sveta! Shvatamo da je jedino blago samo jedno - naš smeh koji æe nam za nekoliko trenutaka život ponovo oteti...
On odlazi, ja još neko vreme ostajem da sedim na iviènjaku trotoara, kao kada je i prvi put otišao. Kao kada sam donosila važne odluke u životu. Kao kada su bake umrle.
Posmatram Saletove zelene oèi i znam da æu zauvek ostati sa njim
Neko seda kraj mene. Kaže:
- Uh, više ne mogu da se smestim na iviènjak. Bilo je lakše kada sam bio mali. Ako mi neko pregazi noge, znaæu da treba teritoriju da prepustim nekim novim klincima.
Iznenaðena sam. Sale. To je lik iz generacije šezdesetdevetog. I sa njim smo mnogo toga prošli, dugo ga nisam videla.
- Šta ti radiš ovde? - pitam.
- Isto što i ti. Treæi ulaz, drugi sprat, malo sopstvenog mira posle svega.
Ne pitam šta se desilo sa njim. Ne pita ni on mene. Savršeno se kapiramo æuta-
njem. Iz neèijeg stana dopire melodija stare pesme za koju pouzdano znam da je i ova generacija šezdesetdevetog voli.
Ustajem i kažem mu:
- Hajde da ti i ja prošetamo do grada, kupimo pomfrit sa dosta majoneza i prskamo se vodom iz fontane? Važi?
- ’Ajde, ako te nije sramota - smeje se.
- Daj mi ruku!
- Hej, mala, šta zamišljaš ti, držanje za ruèice sa mnom?! - pita Sale.
- Hej, faco, tvoje vreme je prošlo - zadirkujem ga.
- Pa, u pravu si. Pogledaj ih samo... - pokazuje mi na grupu klinaca levo od nas.
Uzima me za ruku i pita:
- Usput, je l’ ono bio onaj mali, kako se zvaše...?
- Da, baš on.
- Znaèi, uspeo je da dobije dokumente, èim dolazi i odlazi.
- Da, oženio se tamo - kažem i istog trenutka kao da se i sama mirim sa tim.
Opušteno, bez mnogo reèi, šetamo, prskamo se, jurimo. Znam da se za nekadašnjeg mangupa grada Kruševca ne moram boriti. On je došao i ostaæe tu. Miran, tih i stabilan. Neæe postavljati suvišna pitanja, a znaæe sve iz samo jednog pogleda. Budiæemo se zajedno, savršeno æemo se kapirati i imaæemo jedno drugo nesebièno, jer to je sudbina koja nas je ipak èekala u predgraðu.
¤ ¤ ¤
Ne izlazim iz kreveta dva dana. A kada najzad izaðem na terasu, trgnu me neki novi klinci što jure kruševaèkim ulicama. Igraju žmurke u Partizanskih kurira, tuku se u Zakiæevoj, ljube se u Porti, na Trgu se danonoæno smeju.
Trgne me i zvono na vratima, Saletov èvrst zagrljaj dok ostaje sa mnom na terasi i predlaže da brojimo zvezde. I opet, sa radija se èuje ona pesma koja možda tek sada dobija svoj pravi smisao:
"Jedne noæi, jedne zime,
ko zna gde i ko zna kada
moje æe te setit ime
naših šetnji, našeg grada.
A ja neæu s tobom biti
da te smirim, da ti prièam,
tvoj æe nemir tada skriti
neko ko mi nije slièan..."
Posmatram Saletove zelene oèi i znam da æu zauvek ostati sa njim.
I, da, naravno, ako bude muško, zvaæe se Vuk. Toliko mu dugujem. I sebi. I bakama.
"DEVEDESETE"
-----------------
Zivot je jedan i nema reprizu
|
|
|
Branasoft
|
#17
|
Posts: 7220
08. У� 2010. 03:36:25
|
super.......samo sto je bre mnogo tuzno
-----------------
We have only magic, and this is tragic...
|
|
|
zaaana01
|
#18
|
Posts: 3205
08. У� 2010. 17:42:08
|
Tužna prièa
Ovo nije tipièna prièa o dvoje mladih koji se vole,ovo nije ni izmišljena prièa o sudbini jedne zaljubljene devojke.Ovo je na svu žalost prièa koja je istinita.Kažu ljudi da je ljubav slatka.Ali ta slatkoæa može da udari u glavu I da postane veoma gorka.Ja sam oetila i slast I gorèinu.
-Eto ti Sandra govorila sam ti,jos pre nego sto ste se smuvali,da on nije za tebe,a ti si ludo moja njemu verovala-rekla je moja najbolja drugarica Olja.Olja je tu reèenicu ponovila jos pre osam meseci kada smo ja i Srdjan raskinuli.Nas dve se poznajemo skoro dve godine i znamo sve jedna o drugoj.Elem izmedju mene i Srdjana je sve poèelo jedne prvo aprilske veceri:
Dok sam sedela u svojoj sobi zavaljena u fotelju stigla mi je poruka:’’Video sam te u gradu i strašno si mi se dopala želeo bih da te upoznam’’.
Broj mi je bio totalno nepoznat pa sam odgovorila-’’Izvini ko si ti èinimi se da si pogrešio br.’’!
Odgovor je usledio:’’Nebitno ko sam a mislim da nisam pogrešio broj jer mi treba Sandra ’88 god. I koja trenira odbojku.’’!
Pomislila sam da me neko zeza jer je 1 april pa sam se i ja zezala:’’Dobro ljubavnièe koje si ti godište i odakle se mi znamo?Odakle ti moj broj telefona’’!
Sldeæa poruka je glasila:’’Ja sam ’89 god ja sam tebe sreo u gradu ali ti mene nisi videla i reæiæu ti ko mi je dao tvoj broj kada se budeš videla samnom’’
Pocela sam na sav glas da se smejem jer nisam mogla da poverujem da tamo neki klinac,tako sam ja zvala sve one koji su mladji od mene pa makar i godinu,zeza.Ipak slazila sam da se vidim sa njim samo da bi saznala ko to veæ danima širi njen broj po gradu.
Posle toga smo se videli jos par puta i smuvali .Srðan je bio ’’klinac’’ koji je izgledao dosta starije za svoje godine.Imao je kosu boje pokosenog sena,oèi boje plavetnila,u kojima sam ja prosto letela,i predivan osmeh od uva do uva.Ja se inaèe ’’primam’’ na takve momke poput njega.Šta æu nisam ja kriva što ludim za plavušanima.Moj broj je dobio od moje naj drugarice iz odeljenja,Tamare.Naravno ja se nisam ljutila jer ga ona zna jos od malena.
Naši susreti su bili veoma retki.Ja se luda zaljubila i pocela da se nerviram zbog njega.Srðan je mislio da ga varam i da se samo zezam sa njim.A ja sam mu glupaèa bila verna èak i u mislila.Stalno me je proveravavo.Oligica joj je uporno prièala da on nije za nju ali ona nije htela da je sluša,jer Slobodan nije podnosio Olgicu.Kad kod bi se posvaðali on je optuživao Olgicu,a Sanja nije htela da bira izmedju njih dvoje. Bilo kako bilo posle mesec dana provedenih zajedno raskinuli smo na najgluplji nacini tek tada sam shvatila da me on i možda i nije voleo.
Opet sam sedela u sobi kao i na poèetku prièe kada joj je zazvonio telefon.Èim sam èula telefon jednostavno sam znala da je on.
-Sandra mi treba-zaèuo se ozbiljni glas sa druge strane žice.
-Ja sam Srðane.-tiho sam rekla,prpoznavši njegov glas
-Slušaj moram nešto važno da ti kažem.-bio je još ozbiljniji.
- Oštro sam ga prekinula.-Pa reci šta je bilo.
-E nemogu to preko telefona reæiæu ti kad se budemo videli.
-Ko zna kada cemo se videti bolje sad reci-prekinula sam ga u jednom dahu dok su mi se suze slivale niz bledo lice koje je gorelo,jer sam predoseæala èemu vodi taj razgovor.To je bila èista ženska intuicija.
-Slušaj Sandra nije ovo zato što te ne volim ili zato što sam našao drugu....
-Znam ovo je kraj-opet sam ga prekinula
-Da ali to je zato što se ne viðamo.
-Dobro-jedva sam izustila,a suze liju ko kiše,drhtim....
-Jesi još uvek tu-upitao je posle kraæe tišine.
-Da tu sam-progvorila sam dok su me suze gušile.
-I šta kažeš,jel se slažes?-pitao je nesigurno.
Da li se slažem? pa šta je on umislio tim pitanjem da æe se nešto promeniti iako ja budem rekla da se ne slašem.Za mene je ovo bio šok jer sam ga zavolela svim srcem.
-Nebitno šta ja mislim biæe onako kako ti kažeš-rekla sam pokorno.
Zvuèela sam kao da mi do naše veze nije ni malo stalo.Htela sam da se borim da još malo potrajemo,htela sam mnogo toga da ga pitam,da mu kažem ali nisam imala snage.Žurila sam da prekinem taj razgovor.Taman kad sam htela da mu kažem æao on me je zapitao-Ostajemo drugovi?Na brzinu sam mu potvrdila i spustila slušalicu.
Plakala sam ceo dan,gušeila se u suzama a on to nije ni znao kako mi je teško.Plakala sam nedeljema,više nisam bila ona stara ja.Srðan je govorio drugima kako se kaje ali ništa nije preduzimao,a ja se jadna nadala.Pokušala sam da ga preboli ali uzalud.Sve me je na njega podseæalo.Svi su me tešili i u školi i u kuæi ali džabe.Tata mi je rekao da niko nije vredan mojih suza.
Raspust i leto,svako na svoju stranu.Srðan je zapalio na more a ja sam otisla u Panèevo u rodbinu.Pokušavala sam da ga prebolim na sve nacine.Visoka,lepa devojka,solidne gradje i prelepog osmeha za kakvu sam ja glasila bila sam meta mnogih pancevackih momaka.Ja se samo zabavljala i opustala i pomalo flertovala.Pokusavala sam da nadoknadim vreme koje sam provela plakajuci za jednim obicnim idiotom.Poigravala sam se sa njima baš kao što se Srðam samnom,pokušavala sam da mu se osvetim.Taman kad sam mislala da sam ga zaboravila prevarila sam se grdno.
Došao je i septembar i èetri meseca kakao smo raskinuli i nismo se videli,ali smo se redovno dopisivali porukama.
I onda sam ga iznada srela na ulici posle škole..Razmenili smo par reci i to je bilo to.Posle toga mi je danima slao ljubavne poruke.A ja se glupaèica opet ponadala i poèela da letim u oblacima.
A onda se on smuvao sa mojom veoma dobrom drugaricom Anitom.Sa onom istom Anitom koja me je tešila kada smo ja i Srðan raskinuli,kada sam prolila gomilu suza za njim.Da je mogla ubila bih je jer se ona dva dana pretvarala kako je sve ok. Sluèajno sam saznala u školi.Pobesnela sam, oèi su mi bile pune suza,bila sam ljuta,htela sam svašta da joj kažem,ali nisam mogla jer mi je veoma draga.Samo je Tamara znala šta mi je.Anita je istog dana primetila kako je gledam,ali hvala Bogu da pogled ne ubija.
-Sandrice šta ti je-prišla mi je Anita polako sa osmehom od uva do uva.Kako može tako da glumi treba da se prijavi na audiciju za neki filim-pomislila sam.-Nije mi ništa malo me stomak boli i to je sve-lagala sam i glumela bolje nego onaU neèemu sam morala i ja biti bolja.
-Sandra znam te i nije to stomak to je nešto drugo-nastavljala je Anita da glumi nevinašce,ali je sumnjala da znam za nju i Srðana
-Nije Anita stvarno me boli stomak-nastavila sam da lažem.Jednostavno nisam mogla da joj priðem i kažem’’Slušaj ti nabeðena ribo,ti si takva prostakuša i otimaèica da jednostavno ne možeš da uživaš u tuðoj sreæi.Ti nisi ništa drugo nego jedna sasvim licemerna i podla osoba’’ a trebala sam to da je kažem i pred celom školom da je obrukam ali kasnije sam uvidela da nije bilo potrebe za tim.
Sutradan sam saznala da su raskinuli jer je Anita sumnjala da sam saznala.Kada sam ušla u uèionicu ,svi su me sazažiljivo gledali i veæ su znali o èemu se radi èim ja i Anita nismo došle zajedno u školu.Anita se i dalje pravila kao da ništa ne treba da mi kaže.Nisam htela da sednem pored nje jer me njena naivnost strašno pekla.Kasnije su mi prišle neke devojke iz odeljenja i rekle-Crna Sandra stvarno si glupa treba da je izprozivaš i svašta u lice da joj kažeš a ne da muèiš sebe.Svi su bili šokirani Anitinim postupkom a ja nisam imala srca da je tako povredim.
Anita mi je posle kroz suze isprièala šta se zapravo desilo.Ja sam je razumela ali ne i odeljenje.Iskreno poverovala sam u to što mi je rekla jer sam želela da u ti verujem,ali sam sada ubeðena da mi nije rekla istinu.Vest se brzo proširila i cela škola je vreðala Anitu.Srdjan i ja samo se sreli par dana kasnije.I on se pravio da je to laž ali sam ga uverila da mi je Anita sve priznala.Dok smo prièali primetila sam da sam hladnija prema njemu.Kada me je pitao ar ja posle tebe ne traba da imam ni jednu drugu devojku?’’;samo sam se nasmejala i rekla:’’Izvini a ko ti brani nemoj mi reæi da do sada nisi imao ni jednu a prošlo je 7 meseci od našeg raskida?’’.Samo me je zbunjeno pogledao a ja sam bila ponosna na sebe kako glumim.Stavila sam mu do znanja da se ja u njegov život ne mešam i da sam ga odavno zaboravila.I opet sam lagala a duša me je pekla što ne mogu da mu priðem,da ga zagrlim,poljubim.
Prošlo je par nedelja,Anita,Tamara i ja ga nismo spominjale.Ali Srðan mi nije da mira,pokušao je da glumi nekog frajera.Onda je poèeo da mi šalje poruke i da me vreða kako sam ja glupa,buðava.....Ja sam maksimalano ostala smirena i smejala se njegovim glupostima jer mi je njegovo mišljenje bilo najmanje bitno.
Kasnije sam èula da se dosta promenio,da se folira drži se onog ’’ima se može se’’ i stvarno mu se može kad mu je tata buržuj.Srðan je utripovao ako ima para ima sve,ali je zaboravio da se ljubav ne može kupiti.Ja sam upoznala Marka mada nisam se upustala ni u kakvu vezu jer sam izgubila mnogo poverenja u ljude.Svesna sam da sam propustila savršenu priliku ali nadam se da æe mi se ukozati makar još jedna prilika,toliko sam valjda zaslužila.
Srðan se i dalje loži na Anitu,a ona ga kulira jer joj se sviða drugi deèko.Ona i ja smo nastavile da se družimo,jednostavno nismo dozvolile da jedan ’’nafurani klinac’’ uništi naše prijateljstvo.Oprostila jesam,ali nisam zaboravila.Olja mi je rekla da samo ljudi velikog i plemenitog srca opraštaju.
’’Mogu da ne vidim,mogu da neèujem,
mogu da prebolim i luda da se napravim,
mogu da OPROSTIM NE I DA ZABORAVIM’’
-----------------
Zivot je jedan i nema reprizu
|
|
|
belarada
|
#19
|
Posts: 24731
08. У� 2010. 18:28:44
|
Ko ce ovo sve citati
 
-----------------
Love Profusion ... 
|
|
|
zaaana01
|
#20
|
Posts: 3205
18. У� 2010. 22:33:44
|
upotrebi je,obecah ti prichu,drugi put hocu da trayis veselu..
Reci mi...
Samo sam tebi srce dala, svoj život, i u snu budila se da tebe vidim, slušala sve, samo da tvoj glas èujem. A šta sam vidjela i šta sam èula? Vidjela tebe sa njom, èula nježne rijeèi upuæene njoj... i šta još? Vidjela njega kraj mene i èula njegove rijeèi, tople, lijepe... a ja sam, tada, zamišljala tebe. Svaki njegov zagrljaj osjetila kao tvoj, svaki njegov poljubac uzvratila kao tebi, sve te njegove rijeèi slušala kao tvoje... i sve što bih tebi rekla, rekla sam njemu. A rekla sam mu i da ga volim i da bih cijeli život provela sa njim i da ne mogu bez njega...
Da, vidiš ti mene nasmijanu i sreænu. Takvu me i drugi vide, pa èak i on. Ali kako ja sebe vidim, to samo ja znam! Šta se dešava u mojoj glavi i u mom srcu, to samo ja osjeæam. Zbunim ja nekad i samu sebe, pomislim možda ga i volim, ali tada opet vidim tebe! I shvatim da volim svaki tvoj pokret, tvoje rijeèi, poglede, TEBE!
I zato te pitam, da li i ti nju voliš kao ja njega? Da li postoji naèin da mi oprostiš? Da li je ova dugogodišnja ’’robija’’ dovoljna? Reci šta da uradim! Otiæi æu na bilo koje mjesto svijeta, uradiæu sve što poželiš, rušiæu i gaziæu sve prepreke. Pogaziæu ako treba i svoj ponos! Moliæu za tvoj oproštaj i za tvoju ljubav! Jer ona je iznad svega! Samo mi reci...
Reci mi i ako je voliš kao ja tebe! Ali ako je tako, ako je to surova istina, molim te nauèi me kako da te prebolim! Pokaži mi kako si ti uspio da zaboraviš mene. Nauèi me, jer sama to ne mogu. Nauèi me, ako si ti uspio! A da li si?
Reci mi, jer ta ljubav, koja se jednom probudila u meni još uvijek traje. Ja se i dalje budim sa istim razlogom
-----------------
Zivot je jedan i nema reprizu
|
|
|
belarada
|
#21
|
Posts: 24731
21. У� 2010. 01:04:28
|
Reci ti meni imas li ista krace
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
zaaana01
|
#22
|
Posts: 3205
23. У� 2010. 07:02:03
|
Iz "Beleške jedne Ane" ... tako luckasto i slatko, kako samo Moma piše )
"Dakle, drage moje devojèice, nije uopšte važno imate li èetrnaest, sedamnaest, dvadeset ili pedeset šest godina! Susretao sam ja i devojèice od sedamdeset i dve, i odmah se nekako videlo da su još klinke: mislim, videlo se to po naèinu na koji su zirkale unaokolo i krile smešak u prste, kako su isprobavale perikla sa loknama boje zlata u robnoj kuæi ogledajuæi se malèice iskosa i vrlo koketno — bile su to prave klinke od sedamdeset i dve godine, na èasnu reè! Jer, drage moje naglo ostarele devojèice, niste vi krive što se život našalio s vama, pa vas jednog jutra probudio kao i obièno u pola šest, kad ono — osam banki. Opa! A vi se još pitate da li je 1900. i neke trebalo da popustite jednom putujuæem glumcu i dozvolite mu da vas poljubi u kuænoj veži (šta li ono bese s njim?), pitate se i pitate se, a sve idete na prstima da ne probudite unuke; bosim nogama šljapkate po betonu (koliko sam vam samo puta rekao da navuèete papuèe, a vi opet ništa!), oblaèite se onako još spavajuæi i ložite peæ, pa ronite kroz jutarnji smog da kupite kilo polubelog, paket butera, jogurt, kifle, mortadelu i, »molim vas, trista grama mlevenog, ako može mešano, za sarmicu ...« — a tamo, veæ vam je osam banki, a još niste naèisto da li je trebalo dozvoliti onom putujuæem glumcu da vas coki, ili nije?"
-----------------
Zivot je jedan i nema reprizu
|
|
|
belarada
|
#23
|
Posts: 24731
25. У� 2010. 14:55:25
|
Zašivaæu te vetrom. Posle æu, znam, pobrkati moju kožu s tvojom. Ne znam da li me shvataš: to nije prožimanje. To je umivanje tobom 
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
crvenaruza
|
#24
|
Posts: 304
02. П� 2010. 14:33:59
|
|
|
|
zaaana01
|
#25
|
Posts: 3205
05. П� 2010. 00:30:43
|
SAMOÆA
Samoæa je poput kiše,
U veèeri iz mora se diže,
Iz ravnica pustih i dalekih stiže,
Ide u nebo, gde je uvek ima.
I tek sa neba pada po gradovima.
Pada pre nego svetlost je izašla,
kad ulice se okreæu spram zore,
I kad se tela što nisu ništa našla,
Razoèarano dele puna mora,
I kada ljudi što od mržnje gore,
U postelji jednoj moraju da noæe.
Tad dolaze valovi samoæe…
-----------------
Zivot je jedan i nema reprizu
|
|
|
belarada
|
#26
|
Posts: 24731
06. П� 2010. 00:30:28
|
Sva je moja duša ispunjena tobom, kao tamna gora studenom tišinom ... kao morsko bezdno neprovidnom tminom ... ko veèni pokret nevidljivim dobom ... Kao mraèna tajna ležiš u dnu mene, i moj glas je eho tvog æutanja ... ni ne vidim gde si, a sve duge sate ... od tebe su moje oèi zasenjene.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
zaaana01
|
#27
|
Posts: 3205
06. П� 2010. 06:51:22
|
Svetiljka
Oh, kako je utonuo u misli
plamen svetiljke!
Kao indijski fakir zuri nemo
u svoju sjajnu nutrinu od zlata
i zamuti se samo kada sneva
podneblja neka daleka,
bez vetra.
Zdral belo usijani
kljuca semenka tmaste
u svome gnezdu
i cepteci,
kradom,
zaviruje u rasirene oci
umrlog Ciganceta.
-----------------
Zivot je jedan i nema reprizu
|
|
|
Branasoft
|
#28
|
Posts: 7220
06. П� 2010. 14:45:38
|
Jutro stiže kao izazov, opet razmišljam o tebi,
nisi sama!
Ponos lomi me, ja borim se, a znam,
kad te pogledam da sakruæu šta oseæam.
Ne umem da dišem, ne mogu da spavam, jer nisi tu!
Umirem jer znam da je kasno da ispružim ruke
i uzmem te!
Dan mi dolazi kao odgovor, opet smeje mi se u lice
jer nisi sam!
Ponos jaèi je nego sav moj bol, kad te pogledam ja
neæu reæi reèi dve!
Noæ je stigla kao presuda, surova i gruba, hladna kao led!
Lažno predstavlja se kao prijatelj,
nikad više neæu biti isti kao pre!
-----------------
We have only magic, and this is tragic...
|
|
|
zaaana01
|
#29
|
Posts: 3205
06. П� 2010. 21:54:21
|
...kako je ljubav postala slijepa..........
Jednom davno, svi ljudski osjecaji i sve ljudske kvalitete nasli su se na jednom skrivenom mjestu na Zemlji.
Kada je Dosada zijevnula treci put, Ludost je, uvijek tako luda, predlozila: "Hajdemo se igrati skrivaca! Tko se najbolje sakrije, pobjednik je medju osjecajima." Intriga je podigla desnu obrvu, a Radoznalost je, ne mogavsi presutjeti, zapitala: "Skrivaca? Kakva je to igra?" "To je jedna igra", zapocela je objasnjavati Ludost, "u kojoj ja pokrijem oci i brojim do milijun, dok se svi vi ne sakrijete. Kada zavrsim sa brojanjem, polazim u potragu, i koga ne pronadjem, taj je pobjednik." Entuzijazam je zaplesao, slijedilo ga je Odusevljenje. Sreca je toliko skakala da je nagovorila Sumnju i Apatiju koju nikada nista nije interesiralo. Ali nisu se svi htjeli igrati. Istina je bila protiv skrivanja, a i zasto bi se skrivala? Ionako je uvijek, na kraju, svi pronadju. Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mucilo sto on nije bio taj, koji se sjetio predloziti igru. Oprez nije htio riskirati. "Jedan, dva, tri..." pocela je brojati Ludost. Prva se sakrila Lijenost, koja se kao i uvijek, samo bacila iza prvog kamena na putu. Vjera se popela na nebo, Zavist se sakrila u sjenu. Uspjeha koji se muceci popeo na vrh najviseg drveta. Velikodusnost se nikako nije mogla odluciti gdje se sakriti jer joj se svako mjesto cinilo savrsenim za jednog od njenih prijatelja. Ljepota je uskocila u kristalno cisto jezero, a Sramezljivost je provirivala kroz pukotinu drveta. Krasota je nasla svoje mjesto u letu leptira, a Sloboda u dahu vjetra. Sebicnost je pronasla skrovi’te, ali samo za sebe! Laz se sakrila na kraju duge(laze, bila je na dnu oceana), a Pozuda i Strast u krater vulkana. Zaborav se zaboravio sakriti, ali to nije vazno. Kada je Ludost izbrojala 999.999, Ljubav jos nije pronasla skroviste jer je bilo sve zauzeto. Ugledavsi ruzicnjak, uskocila je, prekrivsi se prekrasnim pupoljcima. "Milijun", zavikala je Ludost i zapocela svoju potragu.
Prvu je pronasla Lijenost, iza najblizeg kamena. Ubrzo je zacula Vjeru kako raspravlja o teologiji s Bogom, a Strast i Pozuda su iskocile iz kratera od straha. Slucajno se tu nasla i Zavist, i naravno Uspjeh, a Sebicnost se nije trebalo niti traziti. Sama je izletjela iz svog savrsenog skrovista koje se pokazalo pcelinjom kosnicom. Od tolikog trazenja Ludost je ozednila, i tako u kristalnom jezeru pronasla Ljepotu. Sa Sumnjom joj je bilo jos lakse jer se ona nije mogla odluciti za skroviste pa je ostala sjediti na obliznjem kamenu. Tako je Ludost, malo po malo, pronasla gotovo sve. Talent u zlatnom klasju sita, Tjeskobu u izgorjeloj travi, Laz na kraju duge (laze, bila je na dnu oceana), a Zaborav je zaboravio da su se uopce icega igrali. Samo Ljubav nije mogla nigdje pronaci. Pretrazila je svaki grm i svaki vrh planine i kada je vef bila bijesna, ugledala je ruzihnjak. Usla je medju ruze, uhvatila suhu granu i od bijesa i iznemoglosti pocela udarati po prekrasnim pupoljcima. Odjednom se zacuo bolan krik. Ruzino je trnje izgreblo Ljubavi oci. Ludost nije znala sto uciniti. Pronasla je pobjednika, osjecaj nad osjecajima, ali Ljubav je postala slijepa. Plakala je i molila Ljubav da joj oprosti i na posljetku odlucila zauvijek ostati uz Ljubav i pomagati joj. Tako je Ljubav ispala pobjednik nad osjecajima, ali ostala slijepa, a Ludost je prati...
-----------------
Zivot je jedan i nema reprizu
|
|
| УелЯдет : Previous 1 [2] 3 4 5 . . . 12 Next |
|
You haven`t enough privilegies to reply in this forum.
|
