Kratke urbane price

Forum
Forum :: Search by forum :: Forum Options :: Forum`s Top

3. Opšte teme > Kafana, pivnica, kafic > Kratke urbane price

УелЯдет : Previous 1 [2] 3 4 5 . . . 11 Next
Vatrogasac_Petko	#1
Posts: 19 19. Н� 2010. 14:10:03	Kratke urbane price dadoh baba seri dvesta kinti da pokupi srcu jer su kreteni hteli da zovu organe...krenuh pijanim korakom da platim muziku...pevaljka me ponovo navuce na ogromne grudi ,ovlas dodirnu usnama moj obraz i tiho rece : ma bice sve u redu , zivot je teska kurva...pozeleh da joj spustim glavu na te sisetine i odspavam snom deteta jedno nedelju dana ali me presece pogled harmonikasa...gorila sa nacional geografije je za njega riki martin...nekako nabodoh izlaz i tu se zapanjih !lik u ogledalu je bio crnji od otiraca na podu...u glavi sam imao samo jednu misao zeleznicka stanica ...treba da nadjem stanicu...nisam znao ni gde sam , ni zasto , ni koji je dan a ni godina , znao sam samo da sam dosao vozom...a putujem vozom jer moze da se pusi...da da cigareta,to mi treba cigareta...prevrnuh dzepove nigde nista ...to me je dotuklo ...umreti negde bez cigarete...i bas me boleo tuki za umiranje i za to sto ne znam gde sam ali umreti bez cigarete je trgedija neopisiva...I danas ponekad probam da se setim zasto sam uopste bio u pancevu...ali ne vredi...doci ce mi glave crne rupe .

bragancicaA	#16
Posts: 333 09. Д� 2010. 15:51:37	miljenje moje, price su lijepe.....svidjaju mi se..... uvijek mi je drago kada naidjem na nesto sto je proizvod vlastitih misli i duze je od jedne proste recenice sa smajlom na kraju...... samo......izgleda da ovo nije mjesto za vlastitu misao.......ovo je mjesto za smajl, kopiranje i YT.....tako ja to dozivjeh, pa se obavih i odjelih nekom blistavom glazurom sto se u vatri oko mene lije i skrucuje....bolje se ne izlijetati..... a lijepo je, u svakom slucaju......i volim procitati.....

zaaana01	#17
Posts: 3205 09. Д� 2010. 19:50:58	Broj postova nièemu ne služi, svega mi. Ako ti jako treba zbog neèega, vièi, možda imam neku vezu Lakše nego da vijaš moje pomalo debilne i ine smajlije Nažalost autoru nisam saèuvala ime, no pretrèaæu po starim diskovima, sigurna sam da imam negde više nejgovih prièica i nešto o njemu. Seæam se samo da je iz Šapca. Ovo sam mnogo lakše izbunarila nego podatke o njemu samom SUSRET - Zdravo! Klimam glavom i otpozdravljam. Odakle poznajem ovog èoveka? Trenutak zbunjene tišine sakrivamo rukovanjem. - Pa gde si ti? Sležem ramenima. - Evo... Ispašæu glup ako se odmah ne setim. Priseæam se likova iz mladosti, škole, sa posla... ne ide, ne prepoznajem ga. A on i dalje drži usta razvuèena u osmeh i gleda me pravo u oèi. - Jel’ radiš, a? Ima posla, ima... - Pa eto, ima. Možda bih umeo da zapoènem neki pametniji razgovor kad bih znao o èemu, ali nigde u seæanju ne mogu da pronaðem ovog èoveka. Menjam mu boju zuba iz žute u belu, sklanjam mu brkove, vraæam mu kosu na teme, gomilu kose, ali prosto ne ide. Valjda æe reæi nešto što æe mi razrešiti misteriju... Neæe, samo æuti i kezi se kao da ima facijalni grè. Pokušavam drugu taktiku. Gledam u daljinu, pa na sat, pa opet u daljinu... pomeram se jednu stopu u smeru u kome sam išao pre nego što me je zaustavio. Ne vredi, nema nameru da se otkaèi. - Šta ti radi brat? Tako dakle. Otvara novu temu, o familiji. Ako ovo prihvatim, gotov sam. Trenutak je da preðem na brutalne metode. - Nemam ja brata, ja imam sestru. - Ama brat tvoj, Brana. - Nemam brata, imam sestru, zove se Lidija. Ne znam odakle mi pade na pamet baš ovo ime, ali uspelo je. Konaèno je skinuo idiotski osmeh sa usana. Fiksirao me je još trenutak, a onda je moja podvala poèela da deluje. - Jel’ si ti Voja? - Ne. - Nisi Voja? - Nikad nisam bio Voja. - Izvinite... - Ništa. ----------------- Zivot je jedan i nema reprizu

Vatrogasac_Petko	#18
Posts: 19 10. Д� 2010. 23:09:32	jedan petak posle "jakog" rodjendana petak ...pola petnaest...devedeset kg tela i glavuca od pet tona jos lezi u krevetu i bulji preko kineskih cvidzi od sto pedeset dindzi...u ekran...hoce kao da napise nesto...obecao sinoc ...nema sanse u pravu je corba ..treba znati odustati...jer danas sam trag coveka ...sto rece onaj divni neprezaljeni leprir...a i jeleni umiru sami Umiru jeleni i sad u meni tamo gde si bila slomilo se jutro ko ti je rekao da snovi tamne nikad necu znati jer bicu samo trag coveka i bicu vodja skitnica Nek bude dan kad divlje ptice krenu preko istog mosta ja cu preci ako me tamo ceka tvoja senka nista necu reci jer bicu samo trag coveka i bicu vodja skitnica Ref. Ne brini, ne brini jeleni umiru sami

Vatrogasac_Petko	#19
Posts: 19 10. Д� 2010. 23:10:59	............... Maske ! hvala puno !

Vatrogasac_Petko	#20
Posts: 19 10. Д� 2010. 23:11:53	p.s. Braganica i zana takodje !

Vatrogasac_Petko	#21
Posts: 19 10. Д� 2010. 23:16:37	evo jedna tudja dok ne nazvrljam ja ! ZIVOTNA PRICA Kad sam imao 13 godina,nadao sam se da cu jednog dana imati djevojku. Sa 16 godina imao sam djevojku,ali nije imala strasti,pa sam zakljucio da mi treba strastvena djevojka sa zivotnim zarom. Na koledzu sam se zabavljao sa strastvenom djevojkom, ali je bila i suvise emotivna.Bila je kraljica drame i sve je bilo dramaticno.Plakala je i prijetila samoubojstvom. Onda sam zakljucio da mi je potrebna stabilna djevojka. Sa 25 godina imao sam stabilnu djevojku,ali ona je bila jako dosadna.Potpuno predvidljiva i nikad se nije uzbudjivala ni oko cega.Zivot je postao tako dosadan da sam odlucio da mi treba uzbudljivija djevojka. Sa 28 godina imao sam jako uzbudljivu djevojku,ali nisam mogao drzati korak s njom.Jurila je od jedne stvari do druge nikad se nigdje ne zadrzavajuci.Radila je lude i iznenadne stvari i cinila me toliko jadnim koliko i sretnim.U pocetku, onako energicna izgledala je jako zabavna,ali kasnije sam uvidio da ona nema pravca,pa sam odlucio naci djevojku koja ima jasne ciljeve. Sa 31 godinu,nasao sam pametnu,ambicioznu djevojku,koja je stajala cvrsto na zemlji,i nju sam ozenio. Ona je bila toliko ambiciozna da se rastala od mene i uzela mi sve sto sam imao. Sad sam stariji i mudriji,i trazim djevojku sa velikim sisama.

zaaana01	#22
Posts: 3205 11. Д� 2010. 11:08:31	Petko mnogo mi se dopadaju tvoje priche... chitam ih sa zadovoljstvom ----------------- Zivot je jedan i nema reprizu

Vatrogasac_Petko	#23
Posts: 19 11. Д� 2010. 13:34:14	hvala ! Samo sam ocekivao veci odziv . Volim i ja da procitam neciju

Vatrogasac_Petko	#24
Posts: 19 11. Д� 2010. 13:37:33	ova je trebala biti prva e tu pocinje prica: trazeci neke obloge za zidove (kasnije saznadoh dekoteks)...naleteh sasvim slucajno na -hrvatski nogometni wall- slicno temama ovde ali jednostavnije , izaberes boju i stil slova , napises text i potpises neki nick...sve u realnom vremenu ...post na post...sto je kasnije bilo super jer si mogao da imitiras koga hoces...dok on izdemantuje otisao voz...e tu su : purgeri , tovari , pitari i ini raspravljali o nogometu , da su znali da ce doci jedan ludi srbin ,ugasili bi ga momentalno...interesantno je da me nisu banovali ,klali jesu ali banovali nisu...naravno pocelo je : "nogomet je sranje fudbal je prava stvar"...i odgovor "bem ti majku cetnicku"...da ne pominjem da je sutradan i nogomet i fudbal bio zaboravljen...i tu shvatih kako su nam se mucili jadni nasi partizani sa onim deset na jednoga...samo sto je ovaj partizanovac imao takve zvezdane trenutke da su se zagrepcanin i spicanin dogovarali gde da se poubijaju i to coporativno jer me jedan napadao a drugi branio...najslade je bilo pisati sa bosancima jer oni ti odgovore tek sutradan kad skontaju ba..

zaaana01	#25
Posts: 3205 12. Д� 2010. 18:12:12	Nostalgija Ako niste imali tu srecu da proshetate ushcem 80.godina,isprichacu vam rado,ono chega se setjam.Svakako da danas drugi ritmovi ljuljaju reku ali meni je uvek Sava svirala bluz...Shetala sam obalama reka koje su proticale kroz neke metropole.Shetalishte oko Temze je uredno,precizno,jednolichno i savrsheno ali nema dushu nashe reke..kestenje se u Londonu prodaje oljusteno,u Parizu na komad u Cirihu ti daju dve kese da ne bacash po ulici...A kod nas neki Arif ih je struchno uvijao u stare novine ili izveshtaj neke firme i nikada nisi znao koliko zaista stane u te hend meijd fisheke...ali nostalgichna sam za ljudima koji vishe ne shetaju sa mnom,za onima chiji pogled nije bio tup i prazan kao pogledi ljudi koji sada shetaju i koje srecem.. ----------------- Zivot je jedan i nema reprizu

bragancicaA	#26
Posts: 333 13. Д� 2010. 11:08:26	evo malo i mog hobija..... KAKO SAM DOBIO VID Bila je nekakva rana jesenja noc.....izasao sam na terasu da odmorim umornu misao..........sjeo sam u stolicu na meko jastuce.....sve se umirilo.....iz mene je izaso moj 2. 000 godina star predak, zavalio se udobno kao da je on vlasnik ovih drvenih stolica i bez ikakvog pozdrava poceo da prica.. """"" Ja sam rodjen bez vida, slijep, i tako zatvorenih ociju vidio sam sve...tako sam se i osjecao bolje, ne gledajuci mogao sam da izmisljam i oblikujem predmete i ljude medju koima cu zivjeti, bez straha da ce me razocarati svojom nezgrapnoscu, ili povrijediti onim sto vidim da cine....mora biti, mislio sam, pod zastitom te prednosti i Bog obilazi svijet koji je stvorio iz nicega, mora da se i on osjeca kao slijepac od rodjenja koji u svojim kreacijama ne mora da se drzi nikakvih uzora, zakona i zabrana..... njemu Bogu, nisam zamjerio sto sto svjetlost kakvu je stvorio za moj crni svijet nije svijetla, sto uopste ne lici na ovu zasjenjujucu struju vazduha i sjajan dim, jer svjetlost koju sam ja tada poznavao je ljeti bila uzareni vjetar, crna pripeka, dan koji grije ali ne svijetli, a zimi je inje bilo crno, rashladjujuca vejavica crnila, svjetlost koja ledi ali ne osvjetli..... nisam zamjerio sto su svi sastojci mog svijeta crni, sto su crni svi predmeti i obrisi, sva rastojanja, svi stvorovi, i sto su se oni micali ili nepomicni stajali u potpuno crnim prostorima pod crnim blijeskom sunca i pod crnim hladom neba.....nisam zamjerio sto je sve u svijetu bez ivica i vrhova, sve zavijeno u krljust, naborano kao kora hrasta..... nisam zamjertio sto likovi mog svijeta, i sami precrni, nigdje nisu zapocinjali da bi se negdje zavrsili, vec su se u toj crnooj ravnolikosti prozimali, ipak ljubomorno zadrzavajuci svoje zamisljene tamne granice....jer u mom zasebnom svijetu, sve se uklapalo jedno u drugo, sve se kretalo kao podmazano...u tom svijetu niko me nije mogao prevariti jer sam vidjeo ono sto sam zelio i sto je jedino stvarno i istinito.... a onda je naislo ONO, osmjehivalo se smijehom koji ne hrani, razvucenim, oporim, neprijatnim...unutrasnje cerekanje koje jedva razmice kozu oko usana i pusta oci da hlade sve cega se dotaknu......TO je stavilo dlan na moju glavu i pocelo da govori....slusao sam kao hipnotisan dok je govorilo o nekakvoj bezumnoj toleranciji dva svijeta, mog i onog drugog i o tome kako su ih pronasli ludaci, pa im treba oprostiti...pricao je i o tome da je greska ispravljati prirodu, ali su je ludaci pokusali promjeniti, praveci od nje nesto cemu ih Bog nije ucio, pa im treba oprostiti...... otislo je ne dizuci prasinu za sobom.......otvorio sam oci i progledao..... vidio sam kako su pecine poplaviloe u plavom jezeru, kako crveni ratnici Sikjuksa jasu na sarenim konjima, arlaucuci zutim glasovima......pitao sam se gdje sam to sada, trebao bih da znam, ali ne vidim, nigdje me nema....cujem neke druge glasove srebrne kao stijene i ne poticu od naoruzanih ratnika nego od sivo-smedjih robova koji zurno preplivavaju rijeku ozelenjenu na narandzastom suncu.....sve boje sam odjednom znao imenovati...... shvatih da mi je vid unistio tamu srebra, prebacujuci ga iz zvijezda u stijenje, i shvatih da mi tamnu jabuku unisti vid jer jabuka istruli a sunce iz nje ukrade smisao..... i poceh da proklinjem ONO kao podlaca, koje promjeni zauvijek moj svijet, i ne pitajuci me nista......"""""""......... zapalim i ispuhnem dim.......mog predaka vise nije bilo.....umjesto njega, kraj mene je stajala cudesna prilika...zena sa perjem......smjesila se......kamencicima je gadjala stablo breze...... " Zasto gadjas brezu, ostetices joj koru ? ", usudio sam da je upitam.... " Tebi se samo to cini....to nije breza, to je covjek, muskarac s erekcijom" oko mene se digla prasina i zavejala me kao snijeg, i vrijeme je odjednom postalo neupotrebljivo.....pogledam, gdje je bila breza stajao je muskarac koga je pogadjalo kamenje.....bio je bez odjece i sa udom u punoj erekciji.... " Zasto ga gadjas u koljeno ? ", upitam....... " Ne....svaki put pogadjam ga tacno u oko, jer oko se moze otvoriti i na koljenu kao sto se zatvara na celu "..... prestala je da baca kamenje i sjela u stolicu ispred mene, pokazala je rukom negdje u daljinu...... " Vidis li ono krdo konja? ", upitala me..... zaista, na proplanku koji se nekim cudom stvorio tamo gdje su trebale stajati kuce, pasle su neke zivotinje, samo se meni cinilo da to nisu konji nego irvasi.... " To nisu konji, to su irvasi "..... " Zar ne vidis da su potkovani, a od kada se irvasi potkivaju? ".... " Pa mozda se sad i ne potkivaju, ali oni i nisu od sada...prije su se irvasi potkivali tako sto su im Laponci vezivali vjencice od proljetnjog cvijeca oko rogova", pokusao sam da je zbuinim... " To nije potkivanje budalo ", smijala mi se u lice...... " Nego sta je onda? ".... " Sedlanje...potkivanje je kada im pocupaju zube da ne grizu ", nastavila je da mi se podmjeva...... " Pa ovim zivotinjama nisu pocupali zube ", bio sam zbunjen.... " Naravno kada im gledas gubicu.....kopita im treba gledati ", zavrsila je trijumfalno..... vjetar je postajao sve jaci, naglo smo zacutali....... prisla mi je i poljubila me.....dugo me ljubila....... " Volim te magarce ", sapnula mi je u vrat i nestala..... svuda okolo bjesnio je vjetar samo na stolici u kojoj sam sjedio bilo je tiho i mirno, bez daska vjetra, kao u skrovitoj morskoj uvali...... nasmjesio sam se.....o kako je u pravu......oboje su u pravu...... cemu oci, mi gledamo srcem.......oci su samo da ih zatvaramo pod slascu sudjenih nam poljubaca.........covjek je slijep, bez obzira vidio li boje ili ne, sve dok se ne pojavi poljubac jedini za usne koji u sebi nosi istinski naziv svih boja..... ugasio sam cigaretu i krenuo u krevet da je prvi put sanjam u stvarnim bojama raskosi.......... Bragan, stocar i domacin...... ps. za maskeNJbal, moju curku raskosnu......

Vatrogasac_Petko	#27
Posts: 9 30. Й� 2011. 14:34:29	TUUUUPPPPPPPP Sedeo je na simsu Beogradjanke i prvi put u zivotu se nije plasio visine , mada i nije gledao dole , sarao je pogledom po tom divnom gradu . Vreteo je slike detinstva , mladosti , bioskopa , kafana i svega onoga sto ga je vezivalo za taj neobicni , dragi grad. Pokusao je da se seti svih devojaka i da li im se naselje vidi odatle . Ali ga je jos ubijala sednodnevna glavobolja i spoznaja da je potpuno sam . Razmisljao je da li je stvarno bas sve proverio i bio je totalno zbunjen kuda su to ljudi mogli da odu , kako su bas svi negde nestali. Na stolovima u bastama pice je bilo nepopijeno ... Radnje su bile otvorene , automobili sa kljucevima u bravama . Sve je bilo normalno samo ljudi nije bilo nigde...Radio je sve ono sto je zeleo ..spavao u Hayatu...razbijao od klope u Skadarliji...Vozio trolu od Krsta do Slavije...Popio sve vino u Ruskom caru...Svima na Neogenu se najebao keve i niko mu nije odgovorio ...cak i oni sto bi i na dooope progovorili ...kupao se go u Terazijskoj cesmi ...oblacio se i presvlacio u najelitnijim buticima ...vikao i psovao za skupstinskom govornicom ...driblao zamisljene protivnike na Marakani ...sa zeljom da ga neko uhvati , uhapsi , pojuri ali ne , nista se od toga nije desilo ...Okrenuo je milion telefonskih brojeva i znanih i napamet i nigde nije cuo ono ...halooo...Ali zasto bas on ?...Sta je to njega sacuvalo?...I da je cak u nekom glupavom filmu zar se posle nedelju dana ne bi pojavila strasna riba da zajedno spasavaju svet...da film , bese takav sa Vil Smitom ali se nije secao kraja...Na kraju je bio ubedjen da sanja samo nikako ne moze da se probudi...I tako je i dosao ovde gde jeste ...Skocice dole i sve ce ponovo biti kao pre...Svratice kod majke na rucak i nazvati voljenu zenu da prosetaju Tasmajdanom ...Uzeo je dobar zalet i setio se vica...skacem lasta plivam baterflaj...0setio je vetar u kosi i fantasticno ubrzanje...Pitao se koliko sekundi ce proci do onog strasnog tuuup ?...Ali i nedoumica da nije prenaglio ?...I tada je osetio vibriranje i cuo zvono mobilnog , milionitim delicem sekunde se setio da mu je to nov broj i da ga samo ONA ima...Ali bilo je kasno i da posegne za njim ....TUUUUUPPP !!!

djadja	#28
Posts: 422 30. Й� 2011. 23:10:14	TUUUUUPPP !!!??? -----------------

Vatrogasac_Petko	#29
Posts: 9 02. Ц� 2011. 13:50:01	TRAAASSSSSS Stajao je uz ogradu na Kalemegdanu i po milioniti put skenirao usce ...I svaki put bi otkrio neki novi detalj...Voleo je taj cosak kod Pobednika ...ne ne ne ...nije voleo , on ne zna da voli, samo je bio tu ...Osecao se tako sam a iza njega je kljucao zivot...turisti , eskurzije , setaci i zaljubljeni parovi .Trudio se da ne gleda nikoga i zeleo da niko ne vidi njega...Uspevao je da da bude nezapazen , kupovao je u marketima gde ne moras ni sa kim da prozboris rec ...pio je iz flase na obali reke ali daleko od setaca i ribolovaca ...Hladne dane je provodio u praznom stanu na periferiji bez : radija tvea racunara i knjige ...Nista mu nije trebalo on nije ziveo ...samo je postojao ! Kako je vreme prolazilo uspevalo mu je da brise secanja i mnoge ljudske osobine...Znao je da covek moze da postane zver ali on je postajao biljka ...seo je jednog dana na klupu , osvrnuo se da li ima nekoga jer je morao da presvuce kosulju ...I taman kad se skinuo i posegnuo u torbu za drugom,ugledao je ispred sebe dva ogromna crna oka kako ga zapanjeno gledaju ...Bila je to prekrasna devojcica od dvanaestak godina : " Ciko a zasto ti imas tako veliku rupu na grudima ?"...Grlo mu se steglo ,ali nije zeleo da je uplasi ..." Znas,duso moja , tu mi je nekada bilo srce .".." Pa kako ? Gde ti je sad?"..." Jedna predivna zena ga je davno izvadila, igrala se sa njim i na kraju ga tresnula o plocnik ! I ti ces jednoga dana biti lepa zena nemoj to nekome da uradis !"..."Pogledala ga je sa smeskom i slagala u trenu ..." NECU!"...i otrcala za svojim ruznim psom !!!

УелЯдет : Previous 1 [2] 3 4 5 . . . 11 Next

You haven`t enough privilegies to reply in this forum.