| УелЯдет : Previous 1 2 [3] 4 5 6 . . . 12 Next |
|
Janna__
|
#1
|
Posts: 915
23. М� 2009. 09:05:31
|
Miroslav-Mika Antic
********
|
|
|
Delko
|
#30
|
Posts: 2937
11. Й� 2009. 23:39:00
|
- Jesi l cuo da ce sutra padati dinari s neba?
- Nisam
- A jel verujes da ima tica sto donosi kolace?
- Ne verujem.
- Jesi l cuo da ima negde gde je stalno leto?
- Nisam.
- A je l verujes da u radiju zive mali ljudi?
- Ne verujem.
- Mars odavde iz naseg sokaka,
kad ne umes da sanjas.
Da te pokrljam na pola - kao lebac.
Eto!
 
-----------------
--------------------------------------------------------------------------------
"Nije važno protiv kolike sile se boriš, veæ kakvu Svetinju braniš"
******** ******* ********* ******** ******** ********
Snaga Èopora su vukovi, a snaga vuka je Èopor
|
|
|
Janna__
|
#31
|
Posts: 915
15. Й� 2009. 19:29:05
|
********
Epilog
Ovo nije ispovest.
Ovo je gore nego molitva.
Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim
Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraæam
Hiljadu puta od jutros ja se ponovo plašim
za tebe izgubljenu u vrtlogu
geografskih karata,
za tebe,
podeljenu kao plakat ko zna kakvim ljudima.
Da li sam jos uvek ona mera
po kojoj ti znaš ko te voli
i koliko su pred tobom svi drugi bili goli?
Ona mera po kojoj znaš ko te otima
i ko plaæa?
Da li sam još uvek meðu svim tvojim životima
onaj komadic najplavljeg oblaka u grudima
i najkrvavijeg saæa.
********
|
|
|
Delko
|
#32
|
Posts: 2937
16. Й� 2009. 03:05:22
|
-----------------
--------------------------------------------------------------------------------
"Nije važno protiv kolike sile se boriš, veæ kakvu Svetinju braniš"
******** ******* ********* ******** ******** ********
Snaga Èopora su vukovi, a snaga vuka je Èopor
|
|
|
Delko
|
#33
|
Posts: 2937
16. Й� 2009. 03:07:46
|
Ups!
 .......... 
I
Sve èešæe mi se dogaða da oko sebe zapažam obilje neèeg poloviènog èemu se odaje poèast.
Obilje nesigurnog, prikrivenog i krnjeg, a tako uvaženog.
Možda prenaglo rastem.
A možda prenaglo raste ovaj svet oko mene i gubi oseæanje pravednosti i obraza.
Nešto nije u redu.
Recimo:
vidim poèetak. Svi okolo se dive.
A meni nešto zasmeta. Oseæam, treba drukèije.
Prepoznam starost novog.
Jalovitost zahuktalog.
Prepoznam gde se mešaju velikodušnosti i pohlepa, i beslovesnost i složenost, i saradnja i izazov, i davanje i kraða.
Izbrišem sve rukavom i sve ponovo zapoènem.
-----------------
--------------------------------------------------------------------------------
"Nije važno protiv kolike sile se boriš, veæ kakvu Svetinju braniš"
******** ******* ********* ******** ******** ********
Snaga Èopora su vukovi, a snaga vuka je Èopor
|
|
|
Delko
|
#34
|
Posts: 2937
16. Й� 2009. 03:15:16
|
«Srce se nosi javno»
II
Ili mi kažu: ovako izgleda savršenstvo. A ja vidim: ne izgleda.
I krivo mi što vidim.
Još deda mi je govorio: « Treba pustiti svakoga da radi kako radi. Ako je sobom ushiæen, nemoj to da mu kvariš.
Što više njih u zabludi, sve više si u pravu».
A ja tako ne mogu .
...
........
-----------------
--------------------------------------------------------------------------------
"Nije važno protiv kolike sile se boriš, veæ kakvu Svetinju braniš"
******** ******* ********* ******** ******** ********
Snaga Èopora su vukovi, a snaga vuka je Èopor
|
|
|
Janna__
|
#35
|
Posts: 915
16. Й� 2009. 20:33:52
|
********
Kada mi nedostajes
Mislim tudje misli
Kradem svoje vreme
Provlacim ga
Izmedju oblaka, snova,
Daljine i snega...
Kada pozelim
Da ti nedostajem
Odsanjam pesmu
Zatvorim oci
I na kaldrmi zamislim
Cvet beli.
Kada te nema
Jer tako hocu
Zaledim osmeh
U sebi kazem ime
Udahnem duboko
I pomislim
Tako mi nedostajes...
*********
|
|
|
Crnkaplavusa
|
#36
|
Posts: 2027
17. Й� 2009. 15:54:24
|
Besmrtna pesma 
I
Ako ti jave: umro sam
a bio sam ti drag,
mozda æe i u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si ikad razmišljao
o tome šta znaèi živeti?
Ko sneg u toplom dlanu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige...
Zar ima briga?
Tuge...
Zar ima tuga?
Po merdevinama mašte
u mladost hrabro se popni.
Tamo te èeka ona
lepa, al lukava duga.
I živi!
Sasvim živi!
Ne grickaj kao miš dane.
Široko žvaæi vazduh.
Prestiži vetar i ptice.
Jer svaka veènost je kratka.
Odjednom nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.
Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.
Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.
Odjednom svet, dok hodaš
sve više ti je uzan
i osmeh sve tiši
i tiši
i nekako iskrivljen.
Zato živi, al sasvim!
I ja sam živeo tako.
Za pola veka samo
stoleæa sam obišao.
Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopak.
Al nikad nisam stajao.
Veèno sam išao.
Išao...
Ispredi iz svoje aorte
pozlaæen konac trajanja
i zašij naprsla mesta
iz kojih drhte èuðenja.
I nikad ne zamišljaj život
kao uplašen oproštaj,
veæ kao stalni doèek
i stalni poèetak buðenja.
-----------------
Imam problem za svako rešenje 
|
|
|
Jelena_56
|
#37
|
Posts: 20
18. Й� 2009. 16:26:19
|
snovi
velike ruke imaju usce koje ih pretvara u
okean
veliki vetar ima prozracne puteve ka ravnici
ja imam samo san, obican malecki san
u kome sam za pedalj blize ponekoj zvezdi i ptici
u zoru od svega toga citavo nebo izraste
na mojim rukama toplim i obrazima snenim
i dan je nalik na neke zenice graoraste
oivicene zelenim
i uopste, zvedo i ptico,
uopste - celi svete,
divno je kad se u nama cekanje javi,
pa se od toga na usni nesto rumeno isplete
i nesto graorasto i zeleno u glavi
|
|
|
Jelena_56
|
#38
|
Posts: 20
18. Й� 2009. 16:31:08
|
NEŽNI DODIR BESKRAJA
Susreo sam Te, sluèajno?
na otvorenom drumu,
koji vodi u Beskraj...
Osetih dodir, Tvoj?
Ili je to bio samo
nežni dodir Beskraja
Ono što nas je spojilo
Bila je namera Beskraja.
Iako veèan,
Bio je to TREPTAJ u vazduhu
I shvatih, sve što možemo uraditi
Je da se sjedinimo sa tom namerom Beskraja...
Ležimo mirni, spokojni,
Ispod nas trava,
Pune oèi neba
U tom treptaju
Bili smo jedno,
Sa zemljom,
Zadnjom ljubavi ratnika
I univerzumom...
„Ne brini“, reèe mi,
„Ne ludiš.
Ono što si osetio
Bio je samo
nežni dodir Beskraja“
Odavno te poznajem,
menjaš se,
(kao uostalom i ja)
i otvaraš mi vrata
novih dimenzija.
Sada odlaziš,
zauvek?
I ostavljaš me samog
da na nogama izdržim
Konaèni
dodir Beskraja
|
|
|
Jelena_56
|
#39
|
Posts: 20
18. Й� 2009. 16:34:56
|
Uspavanka
Svet ovaj, u stvari,
i nije tako rdjav i zao,
mada poneko place
i samuje
i brine.
Mozda je suton s krova
sasvim slucajno pao.
Mozda bi i noc da svane,
mozda bi i noc da sine.
Volim da svako valja
i verujem beskrajno:
svanuca postoje zato
da covek lakse dise.
I sklapam oci.
I sanjam
potajno
to vrelo
to sjajno
jutro od vetra i vlati
sto se nad krosnjama njise.
A sigurno je vazno
i od svega najprece:
za svaki obraz na svetu
po jedan poljubac skrojiti.
I kad se umoris gorko,
i trne u tebi vece,
divno je svoj jastuk nadom
zaliti i obojiti.
I vazno je ovo,
vaznije od najpreceg:
kad se toliko lepote
u sebi cuva i ima,
umeti,
da niko ne sazna,
bar komadic tog neceg
umotati u snove
i dosanjati svima.
Tako ce vek tvoj biti
manje samotan,
zao,
sa manje briga,
ruznoce,
i placa,
i straha
i tuge.
I svaki put kad budes
komadic sebe dao
i svoje snove svetu
po vetrovima slao,
licice jutro na tebe
vise nego na druge.
M. Antiæ
|
|
|
crvenaruza
|
#40
|
Posts: 304
13. Й� 2009. 21:01:37
|
Ptica
Ovo mi je prisapnula
jedna dugorepa ptica
brbljiva,sveznajuca
prozracna kao svjetlost.
Hoces li da cujes caroliju
prisapnula mi je cucoravo
i dotakla mi kljunom
rame i krajicak uha.
I,rekla mi je caroliju:
najvazniju na svijetu
to je
umjeti vidjeti vjetar
i cuti snijeg kako pada
umjeti dotaci prstom
sumrak na prvom uglu
i osjetiti na usni
sanjivi ukus mjesecine.
Ja se samo osmjehnuh
lijepoj dugorepoj ptici
jer i ja imam caroliju
najvazniju na svijetu.
To je
vidjeti necije lice
i cuti neciji govor
dok jedno veliko ljeto napusta ove ulice
i ostavlja za sobom
zute pecate lisca
po plocnicima
u krosnjama
i u sjecanju..
Miroslav Antic
|
|
|
Janna__
|
#41
|
Posts: 915
22. Й� 2009. 12:20:48
|
********
Bosonoga pesma
Ovo je pesma
za tvoja usta od vishanja
i pogled crn.
Zavoli me,
kad jesen duva u pijane mehove.
Ja umem u svakom novembru
da napravim jun.
I nemam obicne srece.
I nemam obichne grehove.
Moja je sreca srneca,
a gresno mi je smesno.
Ako me neko chachne
u ove ochi plachne,
nije to neutesno:
ja umem od suza da pravim
klikere lepe, prozracne.
Podelicu sa tobom
sva moja sasava zdravlja.
Zavoli moju senku
sto se klati niz dan.
Sutra nas mogu sresti
ponori ili uzglavlja.
Ludo moja, zar ne znas:
divno je nemati plan.
Izidji iz tog detinjstva
kao iz starih patika.
Zavoli moj osmeh, dubok
kao jezerske vode.
Evo, i ja sam se izuo.
Pod vrelim tabanima
rastapa mi se asfalt.
Budi uz mene kad odem.
********
|
|
|
Jelena_56
|
#42
|
Posts: 20
29. Й� 2009. 18:07:33
|
I TI SE TAKO ZOVES, SAMO SE JOS NISI SETIO.....
Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime,
veæ kao svetlosni znak?
Zovem se slièno odjeku. Ne neèeg što je bilo,
ne neèeg što je sada, ne neèeg što se
priprema.
Odjek sam svega zajedno.
I ti se tako zoveš, samo se još nisi setio.
Zoveš se kao pamæenje onoga što æe nastati.
Kao žestoka mišljenja, koja strašno uzbuðuju
moguænosti da sutra zaprepaste i zapanje
mirnoæom svoga unutra.
I mirnoænom svoga spolja.
Šta je, uopšte, ime?
Ono je naša moguænost da letimo kroz prostore
kao opiljci svemira, i da plodimo cvetanja
veštinom poverenja i majstorijom nade.
Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime,
veæ kao boja života?
Naèinjen od iskonske vatre, misleæi je, ja
plamtim. I èuvam u tom požaru naèin
paljenja zvezda. Otud i takve èarolije u
dubini mog oka.
Znaš kako se ja zovem?
Zovem se: èekanje tebe.
|
|
|
Janna__
|
#43
|
Posts: 915
01. Б� 2009. 10:41:17
|
*********
Da li sam svuda gde su mi tragovi,
Ko zna s èim sam se spajao,
A nisam ni takao?
Možda sam boravio i u svom životu,
Možda postoje izvesni znaci,
Ali kao da je neko stran.
Ali ipak uz mene se može, mada je neobièno.
Sa mnom je opasno iæi, ja se nikad ne umaram.
Valjda sam jedini svedok koji sumnja u sebe
Sve èešæe mi se èini
Da nisam nikakav oblik
Veæ da slobodno jedrim kroz sopstveno
Pijanstvo – prepušten sunèevom vetru
Odlivam se i dolivam.
Ali ipak uz mene se može, mada je neobièno,
Sa mnom je opasno hteti, ja nikad ne odustajem.
Neiskvaren iskustvom, poseban sluèaj samoæe.
Ponekad izmislim sadašnjost,
Da imam gde da prenoæim.
I suviše sam video, da bih smeo da tvrdim,
Mnogo toga sam saznao, da bih imao ijedan dokaz.
Ali ipak uz mene se može, mada je neobièno,
Sa mnom je opasno voleti, ja nikad ne zaboravljam.
Pokušavam da shvatim uèenja koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera, spremna u mene da veruje.
Teško je biti okovan u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom, ne mogu da umirim mir.
Ali ipak uz mene se može, mada je neobièno.
Sa mnom je èudno èak i umreti, jer ja se ne završavam.
********
|
|
| УелЯдет : Previous 1 2 [3] 4 5 6 . . . 12 Next |
|
You haven`t enough privilegies to reply in this forum.
|
