Nedavno sam u nekoj strucnoj literaturi procitao jako "zanimljiv"clanak,kaze se od prilike ovako : ... smatra se osecaj zaljubljenosti/cak pravi osecaj ljubavi/,bolescu.Ima kazu simtome koji se u psihijatriji objasnjavaju...bla bla bla da Vas ne gnjavim time...Sta Vi mislite o tome? Da li je to jos jedna"prevara"potrosackog drustva,ili ima elemenata ISTINE? Ako je zaista "bolest"kako se ovo drustvo razvija,gde su "ti pravi osecaji"prave vrednosti.....da li ce se sve svesti na elementarni "zivotinjski nagon". Da budem iskren,ne bih bio srecan zbog toga.... RAZMISLITE...
Licno,volim biti i bolestan,samo ne IZLECEN,a prazan...A VI ?
ja sam jednom volio zenu....i debelo se zajeb`o.... sada sam ozenjen covjek , sto ce reci ROB, jer ozenjen muskarac nije nista drugo nego ROB....ozenjen muskarac sluzi da gura, premjesta stvari po kuci, nosi, zavrce, odvrce, popravlja, kreci, malterise i k tome jos, u vremenu PMS- a bude kriv i za rat u Afganistanu....
veslaci na galiji su bar imali mogucnost zabusavanja, kada onaj koji drzi bic ne gleda......
Jednom sam na nekoj od onih suvenir dascica sa Zlatibora, medju nezgrapno sklepanim ili prepisanim porukama, pronašla i ovaj tekst:
"Ne umiremo kad prestanemo da dišemo, umiremo kad izgubimo sposobnost da volimo" Nisam kupila suvenir, ukrala sam misao i sakrila u kutak svoga uma, spremna da živim. Zašto je bitno voliš li ženu ili muškarca? Pripadanje, davanje, oèekivanje, nadanje, drhtaji...èine da krv struji brze, da blesavi osmeh zaiskri pogled oka...i da živiš...!!!!
----------------- U svetu ludih, biti nenormalan je kompliment!
