| Pages : Previous 1 2 [3] 4 Next |
|
sanjin75
|
#1
|
Posts: 3362
16. Apr 2007. 17:18:42
|
Neizgovorene reèi...
Iskrenost je svakako osobina koja je za svaku pohvalu, dok bi laganje trebalo izbegavati koliko god je to moguce!!!
Ipak postoji i nesto sto nije iskrenost, ali nije ni laganje,to su stvari koje ne izgovorite.
Neki bi to nazvali prikrivanjem istine, ali ima situacija kada je bolje cutati i prikrivati istinu nego reci ono sto zaista mislite!
Koje je vaše mišljenje???
-----------------
Biti isti, biti poseban, biti slobodan, biti samo svoj 
|
|
|
CatchMeIfYouCan
|
#30
|
Posts: 2575
06. Dec 2007. 14:59:00
|
M.G. - svakog dana sve vise napredujes, samo ti uci od starijih i pametnijih 
-----------------
Out of sight....out of mind...
|
|
|
ana9
|
#31
|
Posts: 3879
06. Dec 2007. 17:45:53
|
Neizgovorene rijeèi mi ostaju sve više u situacijama kada želim da ostanem pristojna i kulturna, da ostanem dosljedna nekom svom vaspitanju...
Ne mogu nekim osobama da kažem ono što mislim, pratim kako se ponašaju, šta govore i preæutim stvari.
Desilo mi se prije dva dana da mi jedna osoba direktno u lice laže i ja sam to slušala, poslije razmišljala o svemu...
Da sam joj rekla ono što sam mislila nastao bi opšti haos, preæutala sam ali i završila neke svoje kontakte sa njom.
Èudno je kako ljudi padaju na sitnicama, na malim kako ih ja nazivam "bijednim" sitnicama.
Dakle ostale su mi neizgovorene rijeèi, suzdržala sam se.
Nisam slagala, nisam je uvrijedila, mislim da nisam bila neiskrena.
Preæutala sam jer se nisam mogla spustiti na nivo osobe koja može tako da se ponaša.
I sve ovo se odnosi na RL a ne na net svijet!
Kajala sam se par dana zašto sam tako postupila ali sada ipak mislim da sam izabrala bolju varijantu.
-----------------
 ...od Vardara moja raja, do Triglava nema kraja...
|
|
|
bokicicak
|
#32
|
Posts: 64
14. Dec 2007. 21:27:14
|
mene muci:
" pravih se reci uvek kasno setim, odgovor znam kada ostanem sam"...
|
|
|
ana9
|
#33
|
Posts: 3879
16. Dec 2007. 18:07:20
|
Ja sam navela primjer u kome sam se itekako sjetila rijeèi koje su bile prikladne za taj trenutak ali sam ih preæutala...
Istina, ponekad je blokada u glavi i tek kasnije sami sebe pitamo>>
>>zašto nisam rekla/o ovo ili ono.... 
-----------------
...od Vardara moja raja, do Triglava nema kraja...
|
|
|
slivco
|
#34
|
Posts: 2603
16. Dec 2007. 18:15:43
|
nekad je mnogo vazno znati precutati i onda kad pricas....
-----------------
"svi ste vi ovde pobednici necega samo sto jos uvek to ne znate"
"if you only know how beautiful you really are 
then everything would be in it’s place" 
|
|
|
archy970
|
#35
|
Posts: 1101
16. Dec 2007. 18:20:46
|
Ja æu se zasad pridržavati izreke:
"Mudar èovek sluša šta drugi govore, i uèi iz tih reèi"
-----------------
"Ne bojte se života,
verujte da vredi živeti
i vaša æe vera pomoæi
da to postane istina." 
|
|
|
ana9
|
#36
|
Posts: 3879
16. Dec 2007. 18:21:35
|
...jer su rijeèi kao strijele, ne vraæaju se natrag!
Èak i gore jer strijela može da promaši svoj cilj ali rijeè nikada!!!
-----------------
...od Vardara moja raja, do Triglava nema kraja...
|
|
|
archy970
|
#37
|
Posts: 1101
16. Dec 2007. 18:29:05
|
Varaš se Ana, nepromišljene reèi znaju da se vrate kao bumerang...a to da reè zna da pogodi...zna i te kako...
-----------------
"Ne bojte se života,
verujte da vredi živeti
i vaša æe vera pomoæi
da to postane istina."
|
|
|
slivco
|
#38
|
Posts: 2603
16. Dec 2007. 18:30:53
|
Rec je nesto naprekrasnije na ovome svjetu,preko njega se razumemo i iskazujemo emocije .
Rec je jedna prekrasna knjiga ali samo za onaj ko ume da cita.
Tuzno je sta ima toliko nepismenih ljudi!
-----------------
"svi ste vi ovde pobednici necega samo sto jos uvek to ne znate"
"if you only know how beautiful you really are
then everything would be in it’s place"
|
|
|
ana9
|
#39
|
Posts: 3879
16. Dec 2007. 19:57:00
|
Nepromišljene rijeèi, izgovorene u pogrešno vrijeme, na pogrešnom mjestu, pogrešnim osobama.....mogu da se vrate kao bumerang naravno!
Ali mislila sam uopšteno>>izgovorena rijeè se ne vraæa natrag...
-----------------
...od Vardara moja raja, do Triglava nema kraja...
|
|
|
darkfactory
|
#40
|
Posts: 457
19. Dec 2007. 02:26:32
|
Ne znam ni sam,
mislim da bih lakše oprostio laž .neko ako bi mi preæutao/la nešto važno.
|
|
|
archy970
|
#41
|
Posts: 1101
19. Dec 2007. 22:38:58
|
Slažem se sa tim Ana, jedna pogrešno izgovorena reè može mnogo toga da promeni bez obzira što nije možda izgovorena u tom kontekstu...svaka reè ima rep a to sve zavisi kako je shvataju oni što nas slušaju...
-----------------
"Ne bojte se života,
verujte da vredi živeti
i vaša æe vera pomoæi
da to postane istina."
|
|
|
maslachak
|
#42
|
Posts: 316
25. Jul 2011. 14:55:39
|
nemam zivaca da se ubedjujem sa nekim
cutanje je zlato, moj bato
|
|
|
belarada
|
#43
|
Posts: 24731
25. Jul 2011. 15:07:11
|
Te noæi sam joj oæutao najlepše reèi koje znam ...
Jednom je rekla da bi sve dala da èuje to što oæutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na nièijoj zemlji izmeðu devet salaša, u fantazmagoriènoj oazi koja se u Sahari žita priviða samo onda kada se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije pošlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima ...
I tako, obièno u nekoj vedroj noæi, roj Neizgovorenih Reèi nepovratno odbegne iz košnice misli i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije preèicu do najbližih zvezda, ali zna se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo ...
I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastuèiæe, i nežno povuèe finu èetku te velike krošnje kroz svoje kose ...
I Neizgovorene Reèi ostaju da trepere u lišæu starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom èešljiæu od jantara ...
“Zauvek?”, pitala je uplašeno ...
O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da “zauvek” ne postoji ...
Jednog dana, dakako, strovaliæe se i to stablo, oprljiæe ga Oluja šenluèeæi gromovima nad ravnicom, složiæe se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reèi, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko æe ga znati?
Ali naiæi æe èerga tog leta, i to ne Meèkari ili Džambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Sviraèi Tužnih Oèiju, praæeni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i još izdaleka, uspravivši se u sedlu, primetiæe u gustoj travi naroèitu raèvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlièna viola?
I, više nego dovoljno godina kasnije, možda neèija, možda proseda, možda bez ikoga, ti æeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameæi ga da ti sobu opraši polenom i proleæem. A ulicom æe prolaziti mali Cigan sa violom, videæeš samo drozdovo pero na šeširu kako promièe za šimširom, i zaèuæeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš ...
I zaplakaæeš, istog èasa ...
I najzad shvatiti kako sam te voleo ...
-----------------
Love Profusion ... 
|
|
| Pages : Previous 1 2 [3] 4 Next |
|
You haven`t enough privileges to reply in this forum.
|
