Tuzno je kada ga nema, tuzno kada ga izgubimo, mozda najtuznije kada shvatimo da ga nije bilo, a verovali smo. A mozda ga je i bilo? A mozda... Ponekad nema pravog odgovora, nema onog koji bi nam legao na dusu da zaleci ranu. Ali, valjda i tada ima nekoga da kaze: "Ne sekiraj se, proci ce."
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
poverenje je veoma rastegljiv pojam...ono sto ti ocekujes od osobe da bi imao u nju poverenje ne mora da se poklapa sa onim sta ona podrazumeva da treba da ucini da bi stekla tvoje poverenje ili obrnuto da bi ga izgubila...mozda ta osoba za koju kazes da u nju vise nemas poverenje ili nisi ga nikad ni imao uopste nije ni svesna da su neki njeni potezi doveli do toga...ljudi su veoma razliciti..poverenje je veoma subjektivna stvar..
Mnogo je tesko osobi koja pokusava da povrati izgubljeno poverenje. Jos ako je to poverenje nestalo zbog tudjih intriga ili zbog nerealnih ocekivanja ili nedostatka tolerancije... Osim sto te boli neopravdano izgubljeno poverenje, trudis se svim silama da ga povratis, a zapravo sve je to Sizifov posao.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Imati poverenja u nekoga znaèi verovati u njegovu doslednost i dobronamernost u aktivnostima i našu moguænost da iste predvidimo na osnovu prethodnih zajednièkih iskustava. Èinjenica da verujemo u to da æe se osoba ponašati u skladu sa našim oèekivanjima daje nam moguænost da sa njom ostvarimo stabilan odnos ispunjen poverenjem.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Na poverenje uopšte ne misliš dok ga imaš. Ono je kao hleb i mleko. Osnova. U njemu nema glamura ni emocija ni drame - prosto imaš poverenja i to je to. Imati poverenja u nekoga je dosadno. To znaèi odsustvo dogadjanja. Ali probaj da ga oduzmeš, pokušaj da živiš bez poverenja... veza æe ti se odjednom survati u živi pakao.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Naše poverenje se èesto koleba. Tako nam se jedna ista osoba može èas uèiniti dostojnom potpunog poverenja, èas krajnjeg nepoverenja. Tada dolazimo do grokog zakljuèka da sa ljudima nikada ne znamo na èemu smo jer se pretvaraju da su ono što zapravo nisu.
Stvar je, meðutim, u nama, ne u drugima.
Nevolja je što ljude retko vidimo onakvim kakvim zaista jesu veæ ih procenjujemo polazeæi od vlastitih slabosti, potreba, nada i strahova.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
You haven`t enough privilegies to reply in this forum.
