....jednom kada Zivot godine zbroji i pred ocima ti zaigraju svi oni MOJI i TVOJI prozivljeni dani i nase ludosti Svi oni trenutci slatki i sve nase prozivljene gluposti. Procices prstima kroz sedu kosu, casu Pica do vrha natociti prepustit ces se mislima i secanjima i u davno zaboravljeno zakorociti.
Preturaces po godinama iz mladosti, tamo u nekoj prepoznaces mene pomislices: "" davno to bese.... ostarih u narucju druge Zene A bila je tako luckasta i slatka I imali smo nesto lepo jednom I znala je da bude i duga i kratka.. sve po potrebi.. I mogla je do suza da me nasmeje Da na obalu izvuce potonule Brodove U hladnim danima znala je da ugreje takoreci do usijanja.. I bila je tako mila i draga No ne secam se zasto je dosao kraj Znam samo da mi je znacila puno. To je jedino sto znam. Dali je to i ona znala? Dali je naslutiti mogla, ispod onih velikih decijih trepavica? Eh.. davno je to bilo, od tada prekoracih milion Stepenica, kroz ovaj Zivot I znam.. znam da sam je voleo I kada je Sunce sijalo, i kad su lile Kise Al mozda sam joj to reci trebao. Mozda sam je mogao voleti vise! ""
I opet ces Prstima proci kroz Kosu. I ispiti sacu pica na eks, do dna I bolece te sva ta secanja. Secanja naseg nedosanjanog sna.
I napunices novu casu i izreci poslednju zdravicu za mene, koju si nekad voleo. Mene tada vec tudju staricu.
NOÈAS SAM MISLIO O TEBI MALENA... SANJAO TE OPET MILA, TAKO DIVNU, TOPLU I NJEŽNU... NOÈAS SI MI PONOVNO TREBALA VIŠE NEGO IKADA U ŽIVOTU... MALENA SRNICE MOJA LJUBLJENA.. NOÈAS JE JEDNA ZVIJEZDA PALA, ALI SE NADA NIJE UGASILA… NOÈAS MI JE TAKO NEDOSTAJAO TVOJ MILI GLAS… TVOJE NJEŽNE RUKE… I TVOJE MEKANE USNE, MEKANE I TOPLE, MEDENE…. NOÈAS SAM SHVATIO… KOLIKO TE VOLIM… I KOLIKO ÆU SE UVIJEK MILA, ZA TEBE BORITI… ŽELIM DA OSJETIM NJEŽNOST TVOG POLJUPCA, TITRANJE TVOG SRCA I TVOJE DUŠE.... TOPLINU TVOG TIJELA… NOÈAS SAM MALENA, DOK JE ZVIJEZDA PADALA, SHVATIO SVU DUBINU LJUBAVI KOJU PREMA TEBI OSJEÈAM... NOÈAS SAM POŽELIO ŽELJU... DA NAM SE POGLEDI SRETNU... DA NAM SE USNE NJEŽNO DODIRNU... POŽELIO SAM TVOJ ZAGRLJAJ MILA… JER JEDNOSTAVNO… NAJJEDNOSTAVNIJE… NE MOGU BEZ TEBE… VELIKA… MALENA… MOJA…
Napolju Zima, pada neka lagana kisica zajedno sa snegom.. Ispred Diskoteke guzva, nemoze da se udje.. A ja, kao i obicno pocela sam da se bunim i galamim. Od jednom je neko viknuo „bez nervoze MALI“ okrenula sam se, glas mi je jako poznat, ali nisam videla odakle dolazi.. NIKO poznat.. i opet nastavim da se guram i vicem. Kad ce neko iza mojih ledja: „Pa gde si ti MALI“ okrenem se, i na prvi sekund nisam prepoznala LIK, ali zato taj isti glas.. Nakon, pa negde 10god., opet sam ga pogledala u oci.. samo sto su sada nekako ostarele.. koza lica, nije vise ona ista.. izgledao je kao da je dosao sa nekog ratista.. kao da nije 10dana spavao.. kao da nije u zadnjih mesec dana nista pojeo…mrsav.. uzas… Kosu skratio, nema vise one lepe loknice.. i bolje, ko zna kako bi oni danas izgledale.. masne.. necu ni da pomislim .. Uplaseno sam stajala ispred njega i nisam znala kako da ga pozdravim, pruzila sam mu ruku ma da sam osetila zelju da ga zagrlim. A on ce na to, « daj da se pozdravimo ko ljudi ».. i stisne me u njegov zagrljaj.. Miris koji sam osetila, nije bio isti KAO NEKADA..o tom zagrljaju, osetila sam toplinu, istu toplinu koju osetim kada me brat zagrli.. samo sto je to bio moj bivsi decko.. Sklonimo se sa strane, jer su se ljudi gurali.
« Gde si ti MALI, nismo se sreli 100g » ("MALI", tako je on mene zvao, jer kad smo poceli da se zabavljamo, ja sam imala oko 17g a on 27g, pa me tako zvao) « Evo me, gde si ti, odkud ti u ovom gradu » « Dosao da vidim sta ovde ima, ni sanjao nisam da cu bas tebe ovde da sretnem „ „Takodje“ „Lepo izgledas, kao i uvek, ma znas ti to“ „Zao mi je, sto nemogu isto za tebe da kazem, sta si to uradio od sebe?“ „Nista me ne pitaj, ne znam dali si cula da sam se ozenio pre pola god. I zena me pre neki dan izbacila iz kuce » Obecao je Zeni, da neci vise nista da uzima, pa mu je ona nasla u saksiju za cvece neku drogu. Strasno… « i ja bi te, majke mi, na sta ovo licis » « i ti si pomalo kriva za ovo, ali necemo sada o tome » « To sam vec jednom cula, nisam raspolozena da to ponovo slusam » nije on mene slusao sta mu ja pricam, pa je nastavio...
« ostavila si me u pogresnom trenutku, kada si mi najvise bila potrebna, kao drug, kao zena, kao podrska... izgubio sam brata, drugi brat na iglama.. roditelji se razveli, i ti si bas tada morala da me napustis.. izgubio i tebe .. i ostao sam .. « (zabavljali smo se skoro 3g) « Jel znas da sam bio spremio Zurku, za tvoj 20-ti a moj 30-ti Rodjendan,ali ode sve u K* » "Saznala sam to kasnije, i znas da sam te zvala"
Dok je on tako pricao, ja sam samo cigaru za cigarom palila..i drhtala, ali nije to vise bilo od Zime, vec nesto drugo.. ne znam ni ja sama zbog cega tacno.. Ostali smo jedno sat vremena ispred ulaza i za to vreme ispricao mi sva njegova desavanja... Sve samo tuzne price.. nista lepo..
Znala sam da je postao i on Narkoman, ali dosta toga nisam znala… Znam samo da od tog dana stalno razmmisljam o njemu, zasto je morao uopste da pocne sa time, kad je znao kakav je taj osecaj kada imas narkomana u kucu.. Njegov brat je bio Narkoman, lecio se dugo i hvala Bogu izlecio se. A on nije ni mogao da smisli tu drogu i sva ta desavanja.. Znam, preklinjao je brata tada i plako i molio ga da prestane sa tim.. A sad i on .. Tuzne su neke zivotne price, tuzna je njegova prica, ima skoro 40g a nema nista od zivota, nista lepog, cega bi se ponosio.
...Prošao si pored mene, samo si me hladno pogledao kao skitnicu na putui što prosi, okrenuo si se i pošao dalje. Dani su prolazili, kiše su padale a ja sam i dalje tu sedila i tvoje oèi tražila.Prišao si i pitao "devojko trebaš li pomoæ" sa sazeljenjem me gledao a znala sam odmah ne prepoznaješ me. Na tvoja pitanja odgovarala nisam, u oèi te gledala, na tvoje rijeèi suza se u oku rodila.Dani su išli još sedela sam tu na stepenicama u tvojoj ulici prišao si i pitao me da li dobro sam, nisam ti odgovorila, to se još i danas seæam suza je krenula, tvoj dlan naslonio si mi na obraz, suzu obrisao. U oèi sam te pogledala, sjaj tvojih oèiju izdao te,nešto te muèilo,tužan si bio, da li si se možda prisetio.Pitala sam te tada,hrabrost sam skupila da li si sretan sada? Ruku na koljeno naslonio si, u oèi me pogledao i otišao.Ostala sam sama... kasnije videla sam s devojkom si prošao okrenuo se par puta i pogledao a tada si se nasmijao njoj.Meseci su prolazili više nije me bilo,ti si me tražio nakon godinu dana, sela sam na klupicu, pored stablom sedeila,hodao si prema meni pitao me "hej curo imaš li cigaretu?"Ne ne pušim odgovorila, vidiš li dete imam sada,isto pitanje da li si sretan sa njom? postavila,odgovor nisam dobila.Dani su prolazili,sa sinom, tvojom ulicom prolazila a onda jednog dana stao je ugledao tebe i rekao pogledaj mama onom èoveku lièim, ima iste okice kao ja, da li mi on može biti tata?!A tada blistala sam sva,kosu skratila kao nekada oèi našminkala,stala pred tobom i rekla upoznaj imenjaka svoga.Bez rijeèi ostao si,tada si shvatio da sam to bila ja,devet meseci na stepenicama pred tvojim vratima sedela a onda u mrak nestala.kleknuo si suza ti se u oku rodila,stisnuo si ruku moju,zagrlio sina i rekao oprosti mi za sve.Na kolenima pustila te,uplakanog kao dete seeio si,sa sažaljenjem te gledala i pitala da li sada oseæaš bol,tako je mene bolelo kada si me ostavio.
Lea i Martin su se znali od 5-tog razreda osnovne skole.Otkad se znaju izmedju njih uvijek postoji "ono nesto"... Njihova ljubav se rasplamsala u prvom razredu srednje skole...kada su zajedno upisali opstu gimnaziju... Ta skola ih je zauvjek spojila...Njihovi roditelji,profesori prijatelji su prihvatili ovu prelijepu mladenacku ljubav iako su bili jako mladi... Lea i Martin su dane provodili zajedno ispunjavajuci ih poljubcima,zagrljajima i slatkim tajnama... Svaki trenutak proveden zajedno ih je zblizavao svakog dana sve vise... Jednog dana Lea se nije osecala dobro i mama je odvela doktoru na pregled.Njegov izraz lica nije ohrabrivao ni Leu ni njenu mamu.Doktor im je saopstio ruznu vest:Lea je imala tesku bolest srca i trebala je hitno transplataciju... Najveci problem je bio sto nije bilo donatora...Martin jedugo cekao Leu i kada je vidio onaku bledu znao je da nesto nije u redu...Lea ga je odvela na njihovo zajednicko mjesto i dok je prikrivala suze sve mu je ispricala.Martin je osjecao kao da mu se srusio cijeli svjet,imao je jaku potrebu da zaplace ali znao je da ne smije-znao je da mora biti jaci-radi svoje Lee... I tako su dani prolazili a Martin i Lea su svaki dan provodili zajedno...on se trudio da Lei udovolji u svemu mada je to nekad bilo nemoguce a Lea je pokusala da bude jaca od bolesti... Martin je znao da to sto radi nije dovoljno...Jednog dana Lea je primila poziv u kojem su joj rekli da su nasli donatora i da za 2 dana ima operaciju...Bila je presretna jer je to znacilo da ce za 2 dana biti zdrava i ponovo ce moci uzivati u svim carima zivota-zajedno sa Martinom...Kada mu je to rekla on je samo zagrlio kao da im je to prvi i poslednji put da se vide... Dva dana su brzo prosla i Lea je otisla na aerodrom a sa njom njeni roditelji,prijatelji i naravno MARTIN...Sa svima se pozdravila i obecala im da ih nece napustiti...Njen avion je skoro poleteo... Zadnje sto je Lea vidjela je bilo tuzno Martinovo lice... Operacija je prosla savrseno...Lea se polako oporavljala i nakon 3 dana je dobila dozvolu da se vrati kuci... Dok je cekala da joj aviom poleti jedino je mislila na Martina kako ce se opet videti mada je bila tuzna jer je svih tih dana nije nijednom nazvao... Roditeljima nije nista govorila a ni oni nisu njoj...Napokon je dosla u svoj radni grad!Bila je presretna... Gledala je kroz prozor i trazila Martina...Nije ga videla...Kada su sisli sa aviona, vec tuzna Lea,upita mamu:GDJE JE MARTIN?!-mama je blijedo pogleda i oci joj se napunise suzama... Lea je zapita sta joj je...A mama je kroz plac upita:ZAR NE ZNAS KO TI JE DAO SRCE?!?!?!
