Google earth obozavam jer je svet na dlanu ... malopre sam pogledao Lisabon i pozeleo da tamo odem kao i da prodjem ªpanskom obalom ... Tursku polako upoznajem ali joº nisam bio u Kapadokiji koja je sigurno neobiçnija i uzbudljivija od piramida ! Gde ste vi bili i ºta nam preporuçujete za obilazak ? Na sva pitanja u vezi Turske çu vam rado odgovoriti
malo i ja da se oglasim. svima bih preporucila Grcku. Grci zaista vole Srbe, cak pricaju srpski, grle nas, ljube, ma sta vise reci. u CG ne zelim vise ici, a imam mnogo zelja sto se tice novih destinacija... recimo za pocetak mozda Turska. mislim da je u Spaniji lepo, a ako pocnem dalje da nabrajam mislim da cu se od muke
Od ranog 19. veka Firenca je bila slavljena kao najlepsi grad u Italiji. Braunings je uzdisao nad njenim idilicnim sarmom. Knjiga E. M. Forstera “Soba sa pogledom” opisuje je kao jak juzni protivotrov za sterilnost anglo-saksonskog zivota. Za vecinu ljudi, Firenca je poput mita samo u prvim odzvanjajucim trenucima. Zasiljen vrh kupole Brunelesijeve ogromne katedrale dominira gradskim pejsazom, a pogled iz blizine jos vise oduzima dah, sa raznobojnim Duomo-m koji se izdize iza Krstionice oblozene mermerom. Ako odatle krenete prema reci Arno, prizor je jos uvek atraktivan: iza siroke Piazza della Signoria, veoma visokog Palazzo Vecchio, reka prolazi ispod srednjevekovnog mosta Vecchio, sa predivnom crkvom San Miniato al Monte, koja se sjaji na brdu iza njega.
Tek posle registrovanja ovih izvanrednih prizora, tesko je prevazici osecaj razocarenja, zbog toga sto je veci deo Firence grad uskih ulicica i zdepastih teskobnih palata, kod kojih se vide samo prozori sa gvozdenim resetkama i masivna vrata prema spoljasnjem svetu. Otudjujuci efekti ovog fizickog zaklona duplirani su neprestanom plimom masovnog turizma.
Cinjenica je da se najbolje od Firence moze videti tek unutra. Pod pokroviteljstvom porodice Medici, gradski umetnici i mislioci bili su podstrekivaci prelaza sa srednjevekovnog ka modernom, a crkve, galerije i muzeji su mesta na kojima se moze shvatiti njihov poduhvat. Razvoj renesanse primecuje se u ogromnoj kolekciji slika Uficija i u skulpturi Bargelllo-a i muzeja Dell Opera del Duomo. Jednako vazne su i izvanredno dekorisanih kapela crkava Santa Croce i Santa Maria Novella, preteca tako zapanjujucih kreacija, kao sto su Masaccio-ve odlicne freske u kapeli Brancacci, kao i dostojanstvene slike Fra Angeliko-a u monaskim celijama u crkvi San Marco. Renesansa naglasava harmoniju i racionalni dizajn, sto se odrazava u elokvenciji bez premca Brunelesijeve arhitekture, narocito u crkvama San Lorenzo, Santo Spirito i kapeli Dei Pazzi. Citav genij Mikelandjela, dominantne kreativne figure 16. veka u Italiji, moze se videti na dizajnu biblioteke Laurenziana, crkve San Lorenzo i mermernim statuama kapele Medicijevih i Akademije – gde se nalazi David. Svaka cetvrt Firence moze se pohvaliti crkvom ili kolekcijom porodicnog tipa, a ogromna palata Pitti, juzno od reke, sastavljen je u potpunosti od muzejskog dela.
Sta ne treba propustiti:
Duomo Bruneselijeva kupola, zastitni znak grada. Santa Croce je divna gotska bazilika, koja sadrzi odlicne freske Djoto-a i drugih.
Uffizi Najveca svetska kolekcija italijanskih renesansnih slika.
Vile Medicijevih Obidjite seoske kuce firentinskih istaknutih porodica.
Chianti Najpoznatiji vinogradi u zemlji.
Santa Maria Novella Crkva je jedna od najlepsih gradskih zdanja, unutra ima jos lepse renesansne freske (Uccello, Ghirlandaio i drugi).
Fiesole Mali grad na brdu je odlicno mesto sa koga mozete posmatrati Firencu. Takodje cete osetiti i ukus jos seoskih zadovoljstava koja Vas ocekuju ovde, u Toskani.
Vrtovi Boboli Da biste se odmorili od ulica, idite na piknik do vijugavih staza ovih vrtova iza Pitti palate, pre nego sto posetite gradsku galeriju broj dva.
San Miniato al Monte Predjite preko mosta Vecchio i skrenite levo, da biste stigli do crkve San Miniato, sa mermernim prednjim delom – sama zgrada je zadivljujuca, a imate i klasican pogled na Firencu sa njenih prednjih vrata.
Benvenuto Sa ulice izgleda vise kao prodavnica delikatesa, nego tratorija, ali grupe koje cekaju sto brzo odagnaju zabludu. Gnocchi i arista su veoma ukusni.
Smestaj
U celini, smestaj u Firenci je preskup: tacno je da su dobrodoslica i usluga koju dobijate cesto losiji nego u drugim gradovima Italije. Trebalo bi da rezervisete unapred, posebno izmedju marta i oktobra. Ako krenete u poslednjem trenutku, najbolje je da odete u Consorcio Informacioni Turistiche Alberghiere (ITA), koji se nalazi na zeleznickoj stanici. Mozete ustedeti novac, tako sto cete odsesti van Firence, u gradovima Fiesolo, Pistoia, Empoli, koji su svi udaljeni po oko 30 minuta autobusom ili vozom.
Ishrana i pice
Gastronomska reputacija Firence je pretrpela pritisak masovnog turizma, a mnogi lokalni zitelji tvrde da je jedva ostalo nekoliko pravih, originalnih toskanskih restorana u gradu. Ali ne ocajavajte – ovo je preterivanje – nije tesko naci pristojan obrok ako trazite dalje od centralnih ulica punih turista.
Zitelji Firence su, izgleda, uvek vise voleli vino od kafe, te grad ne moze bas da se pohvali tradicijom kafe, kao, na primer, Rim ili Torino – barovi su generalno atraktivnija mesta za odmaranje Vasih iznurenih udova.
Nocni zivot i zabava
Nocni zivot Firence ima reputaciju okrenutog uglavnom ka sredovecnima i bogatima, ali, kao i svaki univerzitetski grad, on ima „dzepove“ aktivnosti, a provodeci vreme kod San Marco i San Spirito cetvrti, trebalo bi da pokupite novosti bilo o kojem aktuelnom dogadjaju. Prilicno velika populacija engleskih i americkih studenata osigurava snabdevanje filmovima na engleskom jeziku, a kulturni kalendar je ispunjen sezonama klasicne muzike, opere i plesa, koji se mogu meriti sa najboljima u Evropi.
----------------- Onog trena kada shvatiš da si spreman da se odrekneš svoje sreæe zarad sreæe osobe koju voliš, trenutak kada se ne stidiš i uradiš ili kažeš bilo šta jer znaš da ceš biti podržan a ne ismejan, znaj da si na pravom putu. Kada sedneš da jedeš i pitaš se dali je tvoja ljubav gladna, legneš da spavas i razmišljaš da li joj je hladno, smeješ se i nadaš se da nije tužna… onda shvatiš jaèinu reèi ljubav. Kada ti suza krene iz oka i grudi ti zadrhte a usne ti se smeju ne bi li prikrila tugu i patnju i to je ljubav, kada istu pesmu preslušaš milionima puta i svaki put je doživiš kao da je prvi, kad bezazleno gledaš u telefon u nadi da ce zazvoniti, bolji dokaz ti ne treba...
Sierra Nevada je dramatièno, neravno i najveæe planinsko podruèje u Evropi posle Alpa i najznaèajniji deo Cordillera Penibética. Zaštiæeno podruèje obuhvata 86.208 hektara nabujalih reka, jednostranih strmih klisura, kamenjara, glacijalnih jezera izmeðu snežnih vrhova u podruèju Alpujarras-a, ravni kultivisane drveæem badema i povræem.
Imenovani nacionalni park 1998. godine, je jedan od samo dva u Andaluziji, drugi je Donana nacionalni park. Zadržao je svoj status prirodnog parka, koji je od 1989. godine, a pokriva neznatno manju površinu od 85.777 hektara.
Proglašen rezervatom biosfere UNESCO-a 1986. godine, prepoznatljiv je po razlièitim biljkama, pticama i životinjskom vrstom. Park je dom retkih vrsta životinja, kao što su medved sa naoèarima i èuveni Andski kondor. Pume, jaguari, tapiri, crveni majmun drekavaci oposumi se takoðe mogu naæi ovde. Postoji stotine vrsta ptica i više vrsta orhideja.
Postoji preko dvadeset vrhova, preko 3.000 metara visine, što ga èini drugim najvišim planinskim masivom u Evropi. Dva najviša vrha Pirinejskog poluostrva se nalaze u parku, Mulhacen na 3.482 metara, kojeg pomno prati Pico del Veleta, na 3.396 metara. Po vedrom danu, ove planine se mogu videti sa udaljenosti sa koje se vidi i Afrika.U zapadnom delu parka, nalazi se Solynieve, najjužniji evropski ski centar, gde sezone obièno traju od novembra do aprila. Pored skijaša i snoubordera, park je popularan kod alpinista, izletnika i posmatraèa ptica.Park ima bogatu istoriju, sa Tartarima, Vizigotima, Rimljanima i Mavarima, ostavljajuæi sve svoje nasleðe u ovoj oblasti, koje se i danas vidi; na primer, sofisticirani sistem za navodnjavanje se nasledio od Mavara, karakteristièna arhitektura od Alpujarras-a sa ravnim krovovima na kuæama. Alpujarras-i imaju dugogodišnju tradiciju nezavisnosti; poslednji mavarski kralj Boabdil, èije se mošti nalaze ovde, nakon pada Granade.
Pored turizma, ekonomski oslonac Sierra Nevade su poljoprivredni proizvodi, sa usevima žitarica, maslina, grožða, badema, orasa, jabuka i višnje, kultivisane ponajviše u južnom podruèju Alpujarras-a. Najvažniji evropski rudnik gvožða se nalazi u Alquife, nastavljajuæi tradiciju rudarstva u Sierra Nevada, gde su se nekada vadili ekstrakti srebra i bakra. Neophodno je poneti visoki faktor zaštite od sunca i šešir, kako ne biste izgoreli na ovim velikim visinama.
Posetite netaknute lepote Las Alpujarras-a. Oblast fantastiène prirodne lepote sa ugodnom klimom. Las Alpujarras dominira velièanstvenim neravnim vrhovima najvišim španskim podruèjem, Sierra Nevada. Proðite kroz Lanjaron, poznati lekoviti spa grad, gde možete posetiti Muzej vode; Orgiva, centar Alpujarra regiona i niz živopisnih sela i zaseoka, kao što su Caratunas, Pampaneira, Pitres, Portugos sa prirodnim izvorom i Trevelez, najviše selo u Španiji.
JOS - Egzoticna mesta
Kanarska avantura na ostrvu Fuerteventura - Polupustinjsko ostrvo Fuerteventura leži na samo 100 km od obale Afrike, u blizini granice Maroka i Zapadne Sahare. Najstarije je kanarsko ostrvo vulkanskog porekla, najduže ostrvo u arhipelagu, a drugo po velièini od Kanarskih ostrva, posle Tenerifa. Neplodna unutrašnjost ostrva ima mnogo zajednièkog sa afrièkim susedima, Morokom i Zapadnom Saharom, ukljuèujući i oskudnost padavina, stenovit pustinjski pejzaž i sela koje èine jednostavne
Obale Mal Pais i Santa Teresa - Legendarni talasi, idealni za surfovanje, koji se protežu markantnom obalom, uèinili su Mal Pais i Santa Teresa jednima od najpoželjnijih destinacija za surfovanje u Kostariki. Veliki broj Severnoamerikanaca, Izraelaca i Argentinaca je naseljeno ovde. Pomešani sa kulturom Kostarike daju gradu kosmopolitansku draž. Smešten na južnom rtu poluostrva Nicoya, bivši ribarski zaseok Santa Tereza je prerastao u meðunarodnu zajednicu koju dièi mnoštvo avantura
Sorrento - grad sirena, narandže i limuna - Sorrento, smešten izmeðu Napuljskog zaliva na severu i grada Salerno na jugu, je jedna od najpoznatijih turistièkih atrakcija Kampanje (Campania), pokrajine u Italiji. Grad se nalazi na istoimenom Sorentinskom poluostrvu, sa divnim pogledom na grad Napulj i obližnji vulkan Vezuv. Sorrento leži na Sedra (vrsta stena) terasi i okružen je impresivnim stenama kreènjaèkih planina. Zemlja sirena. Zemlja narandže i limuna. Zemlja boja
Kanarska ostrva: Ostrva sreæe - Ova grupa ostrva uživa izuzetno predivnu klimu, konstantnih blagih temperatura tokom èitave godine i prelepim plažama od finog peska. Kanarska ostrva èini sedam veæih ostrva (Gran Canaria, Fuerteventura, Lanzarote, Tenerife, La Palma, La Gomera i El Hierro) i nekoliko manjih. Zanimljivo je da je svako ostrvo radikalno drugaèije od drugog, geološki gledano, i svako ostrvo je prièa za sebe. Kanarska ostrva se nalaze u Atlantskom okeanu, jugozapadno od Španije i severozapadno od Afrike
Èari Mauricijusa - Mauricijus æe vas zaèarati, podiæi Vaš duh, èineæi Vas da se oseæate specijalnim i da pripadate odabranoj grupi ljudi koji su dobili priliku da posete ovo zadivljujuæe ostrvo. Svaki posetilac dobija podjednaku pažnju. Svaki susret je nova šansa za upoznavanje sa novim ljudima. Iza svakog osmeha leži obeæanje o jedinstvenom odmoru. Kontrasti razlièitih boja i ukusa, ostrva okruženih tirkizno obojenim morima i oaza mira samo su neke stvari koje æete iskusiti
----------------- Onog trena kada shvatiš da si spreman da se odrekneš svoje sreæe zarad sreæe osobe koju voliš, trenutak kada se ne stidiš i uradiš ili kažeš bilo šta jer znaš da ceš biti podržan a ne ismejan, znaj da si na pravom putu. Kada sedneš da jedeš i pitaš se dali je tvoja ljubav gladna, legneš da spavas i razmišljaš da li joj je hladno, smeješ se i nadaš se da nije tužna… onda shvatiš jaèinu reèi ljubav. Kada ti suza krene iz oka i grudi ti zadrhte a usne ti se smeju ne bi li prikrila tugu i patnju i to je ljubav, kada istu pesmu preslušaš milionima puta i svaki put je doživiš kao da je prvi, kad bezazleno gledaš u telefon u nadi da ce zazvoniti, bolji dokaz ti ne treba...
