ISPRAVNA – ima za cilj da se zastiti nesto sto je nama drago… NEISPRAVNA – kao zavist i SUMNJA…
Ako se odmah ne savlada taj osecaj ljubomore lako moze prerasti u neki oblik nenaklonosti ili mrznje …. koji nas opseda i razara polako… narusava nas mir i kvari sustinu naseg bica… stvarajuci koroziju na nasem srcu cineci ga neprikladnim za ljubav....
Umete li prepoznati sopstvenu ljubomoru i sta cinite u tom trenutku?
----------------- zasto jednostavno, kada moze komplikovano.....
Tada je pevao dan u granama topola. Setim se tebe i odmah mi grešna miso. Jutrom reka, a ti ludo gola. Pa mišljah: da je reka muško, ja bih od bola vrisko
I ja sam mogao ribe klati. Nisam verovao grmu niti ženskoj jovi. Ti si se mogla i mladom klenu dati. Iz tvog su èela nicali beli rogovi
Tada je pevao dan u granama topola. Da bi te videla, trska je porasla za dva kolenca. Dolazile su zveri oba pola. Iz tvojih grudi htela su poteæi dva bela studenca
I ja sam samo mogao da padnem na kolena. Bio sam snažni junac a ti mlada mati. I gledao sam dva tvoja oka zamagljena zbog kojih kljuèa krv i snaga ludo pati
Tada je pevao dan u granama topola. Tvoja sam bedra zvao sapima, igraèice. Oseæao sam: iz mog èela rastu dva roga vola. Kako da stignem noge takve trkaèice
Bio je to ludi galop od jutra do noæi. Povaljali smo trave i izranili žita. I gledali smo se na svetlu, svojoj bledoæi, ja zdepast, debelog vrata, ti bela, tankovita
I presta da peva dan u granama topola. Èudno: rasle su šume sa korenjem nagore. U vuka oèi pune vuèjeg bola. U vodi ribe vode tajne razgovore
I bila su dva neba, jedno je u reci. I svaka je grana imala toplinu ruke. Plovili su neki èudni, crni meseci s usnama da ljube, s rukama za kurjake
I presta da peva dan u granama topola. Bi veèe. Ti si ležala na paprati. A ja sam bio mladiæ, slab, bez ona dva roga vola
I videh: ti bi se mogla i mladom kurjaku dati. Da sam ti bièje reèi riknuo, ti bi znala. I nikad bliže nožu ne bi moja ruka. Pobegoh, sa mnom su i debla posrtala. Pratila su me dva grozna oka, tvoja ili tvog vuka
U nasoj maloj drami ja ne dam te nikome a ti i kad smo sami smisljas nove likove ... Ja ti dodjem tek onako znam sta ljudi govore ne moze se samo tako umrije’t od ljubomore ...
