"Otišla bih u krevet kad sam bila bolesna umesto pretvaranja da æe se svijet prestati okretati ako ne budem prisutna. Zapalila bih ružièastu svijeæu napravljenu poput ruže prije nego što se otopi u skladištu. Manje bih prièala i više slušala. Pozvala bih prijatelje na veèeru èak i ako je tepih umrljan ili je kauè izblijedio. Pojela bih kokice u ’dobroj’ dnevnoj sobi i manje bih brinula o neèistoæi ako moji požele zapaliti vatru u kaminu. Odvojila bih vrijeme za slušanje mog djeda i lutanju kroz njegovu mladost. Preuzela bih više odgovornosti koje je nosio moj muž. Ne bih nikad inzistirala da prozori automobila budu zatvoreni usred ljetnog dana jer je moja kosa taman isfrizirana i ureðena. Sjela bih na travnjak (bez obzira na mrlje od trave). Manje bih plakala i smijala se ispred televizora, a više promatralaa život. Ne bih nikad kupila nešto samo zato što je to praktièno, što se neæe vidjeti mrlje ili zato što ima doživotnu garanciju. Umjesto što sam željela da što prije proðe devet mjeseci trudnoæe, cijenila bih svaki trenutak i shvatila da je èarolija koja raste u meni jedina prilika da pomognem Bogu u stvaranju èuda života. Kad bi me djeca naglo poljubila, ne bih nikad rekla: ’Kasnije. Sada operi ruke prije ruèka.’ Bilo bi puno više Volim te umjesto Žao mi je. Najviše bih, kad bih imala drugu priliku za život, cijenila svaku minutu, gledala je i zaista vidjela i nikad se ne bih osvrtala. Prestanimo se znojiti zbog malih stvari.Prestani brinuti o tome tko te ne voli, tko ima više ili tko što radi. Umjesto toga, poènimo cijeniti odnose koje imamo s onima koji nas vole. Razmišljajmo o tome èime nas je Bog blagoslovio. I što èinimo svaki dan da poboljšamo sebe umno, fizièki i emocionalno. Nadam se da svi imate blagoslovljen dan."
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Nocas sam opet bez sna i gorkih uspaljenih secanja sa sto rana na srcu, suze mi kvase lice. Slana tecnost sliva mi se niz grudi. Vreme ima boju mraka svaki me casovnik vara.
Od meseca koji me uporno zove, niotkuda dolazi san, ali kratak. Prilazi mi andjeo beli
sa krilima od svile tanke i rece “NEBRINI, MALENA SMRT JE MALA. ”Znala sam da si to ti ljubavi moja jedina zasto si morao poginuti te proklete letnje noci, zasto me ostavi samu?To je pitanje koje ce ostati bez odgovora danima ga na tvom grobu trazim, danima preko njega lezim, molim te da iz zemlje progovoris da mi kao nekada kazes “Jos te volim maleno moje. ”Znam da si i gore srecan, lep kao sto si pored mene bio, da ti andjeli drustvo prave. Ali ANDRIJA samo jedno ti necu oprostiti nikada zasto nisi poveo mene.
I ja sam zelela da budem sa tobom, da se pored tebe budim, zasta ce mi sada zivot kada nikoga drugog u zivotu necu moci iskreno da ljubim. Evo vec su tri godine prosle odkada se videli nismo. Odkada te najlepse plave oci nisu ugledale svestlost dana, zelim da zaspim
i da se probudim kraj tebe, da li si ti ovaj anjdjeo sto mi u san dolazi?Da li si zaista me cuo i dosao po mene?Pruzas mi ruke andjele beli, govoris mi da se ne plasim prilazim ti
i sada sam sigurna da si to ti, osmeh mi prekriva lice padam ti na grudi. I kao da je tu vreme stalo, taman pomislih da sam mrtva, plavetnilo mojih ociju ugleda ta poznata cetiri zida moje sobe……Shvatila sam da smrt uvek dolazi iz tih polja skrivenih. I ako umrem zelim samo jednu ruku ranjenu, jedne usne ranjene, jedne oci najlepse pa makar provela bezbroj noci bez postelje.
Zelim da zabranite mesecu da udje. Poneku zvezdu pustite u moj dom. A kada sunce izadje prve zrake pustite meni, kroz otvoren prozor da mom kovcegu pridju. Jer ono je jedino koje me nije izdalo. Vetar duva i nosi sve mozda mene odnese jedne noci putom smrti. Mozda se na trgu mrtvih okupe svi da vide kako dolazim sa koferima punim gorcine, mozda me i ti tamo sacekas, sa poljupcem slatkim odvedes andjelima. a ja cu te gledati sa suzom u oku sto me umesto ljudi sacekase vile, sto ostavi planine i zime. Zato majko moja kada umrem nemoj plakati, jer ces raniti srce cerke svoje, kada me pod zemlju budu zakopali i veliki plocnik stave. Bicu jedna dusa bez tela, ali cu majko moja, biti srecna i nasmejana necu se plasiti novog sutra zaspalog sunca i zivota bez njega………………..
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Cekali smo sve ove godine da pronademo nekoga ko ce nas prihvatiti onakve kakvi jesmo, nekoga s carobnjakovom snagom da otopi stenu u suncanu zraku... ko ce nam moci doneti srecu unatoc iskusenjima, ko se moze suociti s nasim zmajevima u noci, ko nas moze promeniti u bice kakvo smo odabrali biti. Otkrila sam da je taj magicni netko lice u ogledalu. To smo mi i nase vlastitom rukom napravljene maske.
...plavi cuperak je genije... 
