Ostavite poruku za nekoga!!

Forum
Forum :: Search by forum :: Forum Options :: Forum`s Top

1. Ljubavne nezne i drugarske teme > Druzenje > Ostavite poruku za nekoga!!

Pages : Previous 1 . . . 41 42 43 [44] 45 46 47 . . . 433 Next
GUERRILLAZ	#1
Posts: 81 28. Oct 2007. 12:11:50	Ostavite poruku za nekoga!! SLOBODNO OSTAVITE PORUKU ZA NEKOGA , BAS VAS BRIGA KO CE JE SVE VIDETI!!! BAS VAS BRIGA KO CE STA MISLITI!!! RUSIMO TRENDOVE!!! SLOBODNO!!! ----------------- BLIND & LOST

DirtyHarry	#604
Posts: 279 09. Fé 2008. 18:05:02	te harry vodice te jednom na gadjanje u neku streljanu ! samo da se slucajno ne nadjes sa one strane..., tamo sve neki manijaci, pa da ostanemo bez tebe ! ----------------- "We come up on different streets, they both were the streets of shame, Both dirty, both mean, yes, and the dream was just the same, And I dreamed your dream for you, and now your dream is real How can you look at me as if I was just another one of your deals?" http://www.youtube.com/watch?v=fGIelcG0r3s&feature=related

albandy2	#605
Posts: 5214 09. Fé 2008. 22:56:13	gledam Sevilja - Barcelona pozdrav ----------------- Èudno je kako je malo potrebno da budemo sreæni, i još èudnije: kako èesto nam baš to malo nedostaje Ivo Andriæ

lazarica_08	#606
Posts: 166 10. Fé 2008. 00:04:36	cutim cutim i cuitimmmmmm . ----------------- .........SVE DRUGO BI BILA LAZ..........

albandy2	#607
Posts: 5214 10. Fé 2008. 22:46:21	Vidimo se sutra oko 8.00 ----------------- Èudno je kako je malo potrebno da budemo sreæni, i još èudnije: kako èesto nam baš to malo nedostaje Ivo Andriæ

lazarica_08	#608
Posts: 166 11. Fé 2008. 11:26:02	ne zelim komentarishem ----------------- .........SVE DRUGO BI BILA LAZ..........

albandy2	#609
Posts: 5214 11. Fé 2008. 17:36:27	ANA9 vrati se na sajt i forum ----------------- Èudno je kako je malo potrebno da budemo sreæni, i još èudnije: kako èesto nam baš to malo nedostaje Ivo Andriæ

Petar29NS	#610
Posts: 825 11. Fé 2008. 21:29:59	JAVI SE! ! ----------------- Haljinicu boje lila O Ti si dušo oblaèila

lazarica_08	#611
Posts: 166 11. Fé 2008. 22:36:21	kad se budesh vratio nece me biti ! ----------------- .........SVE DRUGO BI BILA LAZ..........

albandy2	#612
Posts: 5214 12. Fé 2008. 00:28:13	Laku noc i lepo sanjajte ; ----------------- Èudno je kako je malo potrebno da budemo sreæni, i još èudnije: kako èesto nam baš to malo nedostaje Ivo Andriæ

Marijeta	#613
Posts: 285 12. Fé 2008. 00:45:22	... Ne zelim ti dosadjivati...Ne zelim te opterecivati svojim emotivnim krahom, jer znam da je i u tvojoj glavi i srcu haoticno stanje... Pokusavam da razumem... Zapravo razumem kako se osecas... To je slika mene, stanje koje je trajalo skoro dve godine... Patnja, bol, osecaj da ti se svet raspada, trenuci, sati, dani kada zelis da budes potpuno sam, kada shvatis kolika je zapravo ljubav prema "predmetu obozavanja",dubina emocija i zelja da ponovo bude pored tebe, da je gledas, mazis, da pricas, ali i cutis sa njom, da je osetis, zagrlis i nikada ne pustis... Kada ne zelis nikoga drugog u svom zivotu i kada su svi ostali beznacajni naspram nje... Mislila sam da ce mi se dusa raspasti... Zelela sam da se vrati... Potom sam zelela da potisnem sve duboko... Pokusala da ga zamenim nekim drugim... I ako sam znala da nece ici... Shvatila sam da nece nestati... Da ce zapravo uvek ostati tu, imati deo moga srca... Da ce se samo vremenom intenzitet smanjiti, i da cu jednoga dana sa knedlom u grlu ili osmehom na licu, pricati o velikoj ljubavi koja je zauvek ostavila traga... Ali nedostaje mi svakoga dana... Od tada nije prosao ni jedan jedini da ja nisam pomislila na njega, da nisam vratila neku uspomenu, nase dane, noci, zagrljaje, dodire, osmehe, poglede, cutanja... Ponekad imam utisak da jos uvek kada se zamislim i kada je njegov lik u mojim mislima osetim miris njegove koze, moju glavu na njegovim grudima, njegove usne na mom celu... Nekada druga desavanja zaokupiraju moju paznju i moje misli... I bas kada pomislim da sam pobegla od njega...iz nekog ugla moje duse on se pojavi...i preplave me emocije, secanja, naprave buru u meni, vrate tugu i bol... Nikada se pre njega nisam tako osecala... Mislila sam da se i nakon njega vise nikada tako necu osetiti... Prolazili su "decaci, muskarci, princevi na belim konjima", nekada samo konji... Ali samo su prosli, bez ostavljenog traga... I sasvim slucajno, na meni, moram reci, jako glup nacin, pocela je komunikacija sa osobom, koja mi se nakon nekoliko razgovora, ako ih mogu tako nazvati, ucinila vredna paznje... Neko kome su bitne prave ljudske vrednosti , neko ko ima razumevanja, neko sa kim mogu ozbiljno razgovarati o temama koje sa nekima ne mogu ni dotaci, ali isto tako neobavezno se saliti i lupetati, a da me pritom ne shvati pogresno, neko pun duha, emocija, neko ko ce stihove i melodije koje mene dodirnu i pokrenu, razumeti ili na isti nacin prihvatiti, a nece se nasmejati... Neko kome, i ako me ne poznaje, ne treba mnogo reci da bi shvatio kako se osecam... Neko ko je postao dostojan mog divljenja... Potpuno strano za mene, pocinjem da osecam bliskost prema nekome koga nikada nisam srela, u cije oci se nisam zagledala, koga nisam prakticno ni "upoznala"... Mogao je da bude kao i svi ostali manijaci koji se nalaze na tim stranicama, poremeceni i optereceni, koji ubijaju vreme i dosadu, kojima nedostaju pojedine stvari u realnom zivotu pa pokusavaju tu da ih pronadju... Ali ja sam mu verovala... Od desetina poruka dnevno, ja sam trazila i zeljno iscekivala samo njegovu... Pocelo je da se javlja cudno osecanje kada njegovih poruka nema nekoliko dana... Potom visecasovni razgovori...Prijao mi je njegov glas... Kada zazvoni telefon zelela sam da je on, kada stigne poruka, nadala sam se da je sa njegovog broja... Osetila sam neverovatnu bliskost...I ako mi ni najmanje nije bilo jasno zasto se tako osecam i kako se i zasto to meni dogodilo, nisam htela to da potisnem, bilo mi je drago... Polako su se otvarale karte, moja stidljivost je nestajala... Njegove reci su me iznenadile...I svakoga dana sam bivala sve sigurnija da i on zeli isto... I sa sve vecom zeljom i zarom sam ocekivala dan tog susreta... I bila sam presrecna... Nije mi bilo bitno kako izgleda, vec samo da ga zagrlim, da konacno bude tu pored mene, da ga dodirnem i pogledam te tuzne okice... I svi osecaji i zelje koje su postojale do tada, kada me je zagrlio, razbuktale su se. Gorelo je u meni, ali sam pokusavala da to ne pokazem, da se ponasam normalno, da provedem lepo dan, a onda cu vec videti kako ce on reagovati... I sve je islo u pozitivnom smeru... Bila sam sigurna da mogu pokazati bar plamicak te vatre... Toliko toga sam zelela reci, toliko toga da pokazem i uradim...Ni jednog trena nisam sumnjala da ce krenuti nekim drugim tokom... Eto, prevarila sam se... Rekao je u jednom od nasih prvih razgovora kada sam ja pricala o svojoj patnji: "...pa sta sada da radimo sto su te veze prekinute... jesam li invalid da ne mogu naci drugu osobu?..."- ispostavilo se da nezaceljene rane u dusi ipak postoje... A u meni su se neke stvari ipak prelomile... Nisam zelela reci da je zbog njega, jer i meni je bilo malo cudno, ali zapravo je bilo tako... " ... Ostavih iza sebe sve, zablude, promasaje koji tiste, prosto, lako, k’o neko beznacajno pristaniste..." To mi je pokazalo da je ipak moguce da moje srce ponovo tako zaigra za nekim, da se pojavi knedla u grlu kada neko pozove, da imam tremu zbog susreta sa njim, " ...da zasume sve reke u mom telu, zatresu nebom zvona i pesma mi ispuni ceo svet..." Postojao je samo jedan problem - on se nije tako osecao. "Hej, sve to dodje na svoje. Odavno pravila znam: Samo tuge se broje..." Da mi je nekada neko ispricao da je moguce da se tako nesto dogodi, nasmejala bih se... Ali ja to sada osecam...I ako nije ni pocelo, vec se zavrsilo, a mene boli kao da je trajalo, i trajalo... Ako me neko pita zasto, ne mogu dati odgovor...Ne mogu objasniti... Znam samo da razum ne pomaze, da ne mogu kontrolisati, koliko god zelela... Znam samo da ona grozna tezina u grudima pritiska, kida, vuce... Znam samo da sam, i da ga i dalje toliko zelim... "Srce cupka, al misao okleva cekam da se stvari same dese. A tuga lepse zvuci kad se otpeva pesma sve podnese." Najiskrenije zelim da budes srecan, da se sve razresi i da ona ponovo bude pored tebe... Ali zao mi je sto to necu biti ja Mogla bih da kazem da bih volela da se nista nije dogodilo, da bih volela da se nikada nisi pojavio, da bi bilo bolje da je sve ostalo na recima, da se nismo videli, da taj "obican dan" nije ni postojao... Da se u meni nikakve emocije nisu probudile, da se nisam zaljubila, da me sada ovo ne boli... Ali nista od toga nije istina... Volela bih da mogu da te mrzim, jer bi mi tako bilo lakse... Ali ne mogu... Volela bih samo da zaspim i kada se probudim da sve bude samo ruzan san... Ali ipak je toliko stvarno... ----------------- "Najsretniji ljudi nisu oni koji imaju ono što je najbolje, veæ oni koji najbolje iskoriste ono što imaju."

Marijeta	#614
Posts: 285 12. Fé 2008. 00:53:08	Nemojte pogresno shvatiti !!! Kada sam u prethodnom tekstu napisala : "Mogao je da bude kao i svi ostali manijaci koji se nalaze na tim stranicama, poremeceni i optereceni, koji ubijaju vreme i dosadu, kojima nedostaju pojedine stvari u realnom zivotu pa pokusavaju tu da ih pronadju..." - mislila sam na onaj negativan i zaista poremecen deo clanstva na ovom sajtu, jer sam u avgustu i septembru imala jako losa iskustva sa takvim ljudima ovde, zbog kojih sam i izbrisala prvi profil...Ali nisam zelela da me takve osobe zastrase i ubiju nadu da oni dobri ljudi jos uvek tu negde postoje i da postoji nada da cu ih ja naici na njih... Od kada sam krocila na forum, videh da tih pravih ima u velikom broju... Hvala Vam!!! ----------------- "Najsretniji ljudi nisu oni koji imaju ono što je najbolje, veæ oni koji najbolje iskoriste ono što imaju."

CatchMeIfYouCan	#615
Posts: 2575 12. Fé 2008. 01:15:01	@Marijeta Svaka tvoja rijec zraci iskrenoscu, okupana emocijama. Nadam se da ce osoba kojoj je ovaj post namijenje ovo i procitati ----------------- Out of sight....out of mind...

lazarica_08	#616
Posts: 166 12. Fé 2008. 01:33:36	@Marijeta samo ti hocu da je tvoja pricha koju si ovde iznela mozda greshka, meni se desilo potpuno isto ....nekada....... i eto razlog je bio izmedju ostalog sto sam svoju ISTINU pisala bash tako iskreno kao ti. moj ti je savet kao zeni da nikada, ali nikada nikome i niiiikomeee ne govoris o svom privatnom zivotu u svojim emocijama, bices pogresno shvacena i proci ces isto kao ja , kako ovde tako i u realnom zivotu. Zao mi je sto te ne poznajem......bash........ u svakom slucaju osmeh na lice preleti vetar i ptice i kako bi meni neko nekad rekao IDI DALJE, ali ne tako bezrezervno i ne ovako kao ja, moju istinu mozes procitati u postu IGRA ISTINE, samo je jedan deo , koji sam skupo platila. od srca pozdrav ----------------- .........SVE DRUGO BI BILA LAZ..........

Marijeta	#617
Posts: 285 12. Fé 2008. 01:34:25	Najlepse HVALA Catch !!! U takvim situacijama obicno dusa sama govori... ----------------- "Najsretniji ljudi nisu oni koji imaju ono što je najbolje, veæ oni koji najbolje iskoriste ono što imaju."

Pages : Previous 1 . . . 41 42 43 [44] 45 46 47 . . . 433 Next

You haven`t enough privilegies to reply in this forum.