......plakala. Više ni ne oseæam tugu. Drugaèije je. Pomirena i spremna za nove situacije, nove ljude, nove dogadjaje. Vedrinu. Od sada samo osmeh na lice, jer sve u životu prolazi, ostaviš iza sebe, izvuèeš pouke, poližeš rane, nauèiš nauk, i to je to. Najvažnije je miran san . Uvek. Èist obraz. Èista savest.A svako æe sa isto savešæu, u miru ili neèistom pak da živi, kako može, ume ili mora.
.......imala veliko poverenje u nekoga. Bilo koga. Ali, oèito da ili ne nailazim na ljude od poverenja u životu ili je mene toliko život malo usra*o, da se ja teško otvaram ljudima i da mi treba samo to prokleto vreme, da pokazem najbolje od sebe, da neko vidi sta sam ja u potpunosti. Kada volim. Kada se dam do kraja dušom i mislima. Kada nekoga zavolim. Kada zelim da ponovo volim. Kada mi se neko dopada. Kada sam ono šta jesam istinski ja, bez straha kao plašljiv miš. Dugo nisam razmišljala, da mi se moze desiti da budem potpuno nenadano mozda sretna u buducnosti , naprosto nisam....Dugo nisam želela da ikome dam svoje misli, svoj um, svoje prisustvo. Svoje želje. Svoje osmehe. Dugo nisam...mislila da ce doci dan kada mi nece naciti nista sto mi je nekada bilo sve. Dugo nisam....zelela mozda nesvesno da budem sretna kriveci sebe bespostedno za ono sta nisam mogla biti samo kriva ja i posve ja. Dugo nisam...bila istinski voljena od strane nekoga; bez ijedne lazi, potpuno otvorenog srca i duše, bez trunke lose i zadnje namere. Dugo nisam....srela nekoga ko je negde kao ja, dušom, u èijim bi oèima videla odraz svoj. Dugo nisam....dobila od života sta istinski zelim. Pravu ljubav . Dugo nisam srela i ne znam hoæu li zapravi i ikada naæi....nekoga ko æe biti uz mene, bez obzira na sve. Nekoga ko æe me iksreno voleti. Nekoga kome naprosto mogu....Verovati.
