Balasevic........

Forum
Forum :: Search by forum :: Forum Options :: Forum`s Top

2. Zabava, kultura, umetnost > Muzika, koncerti > Balasevic........

Strane : Previous 1 2 3 4 [5] 6 7 8 . . . 13 Next
Neuhvatljiva	#1
Posts: 236 12. Lip 2005. 14:26:56	Balasevic........ ".....Mogla si mi bas i reci neke reci nagle... Oci su mi, znas , pune one iste magle... ...Sad u meni tuga koren pusta...." "Lomis mi srce ko bagremov prut, onako usput... Al ja crtam svoje krugove i prastam stare dugove...... Znam, mozda se varam? Al’ sto da se staram o tom?....." "...Cujes tisinu, taj zvuk? Prolazi vreme..... Zuji i preti kroz noc, Drhti kako kobra..... Nemoj da nacinjes sad neke ozbiljne teme.... Dodji i skupi se tu i budi dobra............." ....Ponekad tragam i ja za zlatnim runom... Mozda cu sanjati dim, vatru, celik? Al’ nisi ti kriva za to, mna volim te puno..... Ajde, sad daj mi pred san jedan poljubac veliki......"............

Neuhvatljiva	#58
Posts: 436 23. Sij 2008. 12:12:06	... Blagim pokretom sam oterao jato anðela sa njenog uzglavlja, i privukao nezgrapnu «školsku» stolicu bliže krevetu... Bilo mi je potrebno par sekundi da se priviknem na potpuno zamraèenu sobu, i mnogo više da se priviknem na to kako Ona izgleda... Obièno bi zaspala pre mene, a umela je da spava tako lepo, i voleo sam da posmatram tu opuštenost lenje maèke, i izvesni èedni detinji poluosmeh koji se pojavljivao jedino tad... Na prvom od èetiri kreveta takozvane «šok sobe», ležala je pokrivena do grla, prevrnutih oèiju, dišuæi ubrzano, duboko, zastrašujuæe odsutno... Na susednom ležaju raspadala se neka nesretna žena, ona je jedina bila budna, i gledala me tupo, bez izraza, njen pogled me je vukao kao sidro... Anamaria se nije pomerala, glavica joj je bila zabaèena preko tvrdog i visokog jastuka, i, ako je sanjala, sanjala je da propada u kakav sivi beskrajni ambis koji se okreæe kao matica, pokušao sam da prekinem tu moru... - Sanjaš, ljubavi... Sve je u redu... Tu sam, kraj tebe, ne brini... Dotakao sam isprani beli èaršav pažljivo, vrhovima prstiju, pokušavajuæi da naðem njenu svilenu mišicu, ali dodirnuo sam nešto hladno i nezainteresovano, kao da sam takao onaj mali jutani džak nabijen peskom, kojim se podupiru dolme uoèi poplave... To me je uplašilo još više, i morao sam da ustanem da bih se, ne pritiskajuæi je, približio njenom licu, ali ni moj nagli pokret nije izazvao promenu u ribljem pogledu Žene pored. Samo je užasavajuæe «nešto» što se mrdalo u providnoj plastiènoj kesi na njenom stomaku ukazivalo da je uopšte živa... - Anamaria... Eh, ti... Ludice moja mala... OK... Naravno da mi je jasno da nisam Princ, ali u bajci baš nije precizirano da li se uopšte i neko pre Princa setio da poljubi Uspavanu Lepoticu? Pa, da... Taj dripac je možda i ušao u legendu naprosto zato što mu se posreæilo da naiðe prvi? - Tu si... Jedini... A... Bebica... Mili moj... Tako je Glavna i rekla: sad æe se ona buditi. Ne: sad æe se probuditi, nego: sad æe se buditi. Pa tek onda zaspati mirno. I spavati satima, do jutra, i duže... - Sve je dobro ljubavi... Otplivala si malo predaleko od obale, nevaljalice jedna... Hajde, pajkaj... Odmori se sad... Osetio sam da pokušava da izvuèe ruku ispod pokrivaèa, ali ja sam tu ruku veæ krišom milovao, i znao sam tajni prolaz do nje... - Mili moj... Ne idi još... Bojim se... Dokle æeš ostati sa mnom? O, blaženog li bunila... Neæe je valjda proæi tek tako? - Pa, ne znam... Tridesetak godina po mom proraèunu, Mala Breskvo? Sve preko toga æe biti èisti bonus... ----------------- Mirno koraèam i nosim oklagiju sa sobom...

Marijeta	#59
Posts: 285 26. Sij 2008. 04:21:28	... " Na jastuku bdim na ponocnoj strazi kao stari posustali ratnik kom svaki put od riznice neba jedva zapadne mesecev zlatnik pod oklopom drhti kosuta plaha vecno gonjena tamnim obrisima straha koja strepi i od mirnih obronaka sna. Nedostaje mi nasa ljubav, mila bez nje se zivot kruni uzalud nedostajes mi ti, kakva si bila nedostajem i ja, onako lud ja znam da vreme ne voli heroje i da je svaki hram ukaljalo al’ meni, eto, nista sem nas dvoje nije valjalo. Kad potrazim put u srediste sebe staze bivaju tesnje i tesnje i skrijem se u zaklon tvog uha kao mindjusa od duple tresnje al’ uspevam da jos jednom odolim da prosapucem da te nocas ruski volim sto su reci, kremen sto se izlize kad tad. Nedostaje mi nasa ljubav, mila a bez nje ovaj kurjak menja cud nedostajes mi ti, kakva si bila nedostajem i ja, onako lud ja znam da vreme svemu menja boje i da je silan sjaj pomracilo al’ meni, eto, nista sem nas dvoje nije znacilo. Ponekad jos u moj filcani sesir spustis osmeh ko carobni cekin i tad sam svoj jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj licni harlekin ponekad jos suza razmaze tintu i ko domina padne zid u lavirintu tako prosto, ponekad jos stignemo do nas. Nedostaje mi nasa ljubav, mila bez nje uz moje vene puze stud nedostajes mi ti, kakva si bila nedostajem i ja, onako lud ja znam da vreme uvek uzme svoje i ne znam sto bi nas postedelo al’ meni, eto, nista sem nas dvoje nije vredelo." ----------------- "Najsretniji ljudi nisu oni koji imaju ono što je najbolje, veæ oni koji najbolje iskoriste ono što imaju."

Marijeta	#60
Posts: 285 26. Sij 2008. 04:23:32	... "Dah uspomene pažljivo æe oduvati prašinu sa smešne stare ogradice od posesivnosti koju sam jednom uzalud dizao oko skrivenog senovitog vrta u kom su pupale njene ambicije. Uzdahnuæe, predoseæam? Èestice sjaja rastopiæe joj se naèas u pogledu, kao odraz udaljenih zvezda u vodi. Biæe sama, nadam se? Jer, tad æe se u ritmu njenog pulsa možda pojaviti ona uznemirena i kljuèna sinkopa koju sam poslednjih dana uzalud osluškivao u odjecima naših tišina. Da... I onda æe znati da je jedina koju sam ikad voleo... Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca Štedeæi se? Uèeæi se kako æu najbolje voleti nju? Kada je konaèno naðem..." ----------------- "Najsretniji ljudi nisu oni koji imaju ono što je najbolje, veæ oni koji najbolje iskoriste ono što imaju."

Marijeta	#61
Posts: 285 26. Sij 2008. 04:28:27	... "Zaspala je... ... Èula su naelektrisala vrhove prstiju kojima sam joj doticao kožu i pratio besprekornu liniju glatkih ramena tragajuæi uzalud za malom, najmanjom greškom. Mirisala je na Indiju, na breskvu, na izvor, biseri su virili tek odškrinute školjke njenih usana, osetio sam u bradi laki drhtaj, jeku jedne davne groznice, za koju sam mislio da umire kada te obuzme, i da se više ne može vratiti ako je jednom preboliš. Da, želeo sam je. Još kako sam je želeo... Dodirnuo sam joj mali prst na nozi, bezuspešno pokušavao da nadlanicom uklonim beleg iz detinjstva sa njenog levog kolena, udubio se u èudni raspored siæušnih mladeža na tilu vitkih leða... I trgao se. Uplašen... Koliko na njoj ima tajnih mesta koje bih želeo da poljubim? Ali, ne sad. Jednom. Možda... ... Lepo sanjaj, mali mišu... Ko zna da li æeš mi ikad više biti tako blizu? Možda æu se kajati, možda æu jednom morati da se napijem svaki put kad se setim ove noæi... Neka... ... Laku noæ, njene pospane oèi..." ----------------- "Najsretniji ljudi nisu oni koji imaju ono što je najbolje, veæ oni koji najbolje iskoriste ono što imaju."

AuRoRa1981	#62
Posts: 5 09. Vel 2008. 01:22:37	obozavam djoleta ...naposletku ti si dobro znala ko sam ja otkud sad te suze moja mila?rekla si da se za tocak brsljan ne hvata,zalud izguzvana svila... NAJLEPSA PESMA

_JELENCE_	#63
Posts: 559 09. Vel 2008. 23:58:12	PRVA LJUBAV Tad jos nisam nista znao i jos nisam verovao da na svetu tuge ima. Jedino mi vazno bilo da postanem levo krilo il’ centarfor skolskog tima. Tad sam iznenada sreo najtoplijeg leta deo, to su njene oci bile. Imala je kose plave i u njima na vrh glave belu masnicu od svile. Prva je ljubav dosla tiho, nezvana, sama. Za sva vremena skrila se tu negde duboko u nama. Kad je proslo djacko vreme, padezi i teoreme i stripovi ispod klupe nije vise bila klinka, pocela je da se sminka i da zeli stvari skupe. Tako mi je svakog dana bivala sve vise strana, slutio sam sta nas ceka. Tad sam prestao da brinem kako da joj zvezde skinem. Postala mi je daleka. Prva je ljubav dosla tiho, nezvana, sama. Za sva vremena skrila se tu negde duboko u nama. Danas je na sedmom nebu. Kazu mi da ceka bebu. Nasla je sigurnu srecu, dom. Ima muza inzinjera pred kojim je karijera i mesto u drustvu visokom. Ja jos kradem dane Bogu. Ja jos umem, ja jos mogu da sam sebi stvorim neki mir. Jos sam sretan sto postojim. Pisem pesme, zvezde brojim. Jos sam onaj isti vetropir. Prva je ljubav dosla tiho, nezvana, sama. Za sva vremena skrila se tu negde u nama. ----------------- od lazi do istine....dug je put

albandy2	#64
Posts: 5214 10. Vel 2008. 01:31:03	I odrasti treba znati, Reæi zbogom mami, reæi zbogom tati, I na svoje pravo mesto èvrsto stati, I odrasti treba znati. Može svašta da se desi, Da te zgrabe neki mladalaèki gresi, Da ne budeš nikad to što stvarno jesi, Može svašta da se desi. Život može biti gorak, Nije isto biti soko ili èvorak, Svi se nekud žure, pazi, drži korak, Život može biti gorak. Ðorðe Balaševiæ Neobjavljene pesme ----------------- Èudno je kako je malo potrebno da budemo sreæni, i još èudnije: kako èesto nam baš to malo nedostaje Ivo Andriæ

Neuhvatljiva	#65
Posts: 436 12. Vel 2008. 09:14:22	...moj omiljeni odlomak... Ne... Nismo mi bili ljubavnici... Nikad... Samo smo se ponekad malo gledali, kad nas nisu gledali... I to je sve... Oboje smo nosili na lanèiæu po polovinu jedne davno polomljene tajne, ali nismo pokušavali da je sastavimo, ko zna zašto, i ta tajna lebdela je nad desetogodišnjim okeanom prošlog vremena kao ukleta laða... Negde ovde daleko... Negde tame blizu... Ni na nebu, ni na zemlji... Do te tajne se, interesantno, moglo stiæi jedino baš strmim stepenicama visoke verande, uz koje se Luna uspentrala hitro, kao košuta, ostavljajuæi na njima izvesni zagonetni osmeh, kao ružu, kao malu staklenu cipelicu po kojoj æu je pronaæi... Ali, gde žuri? Opet ne pazi, ludica... Jednom je veæ gadno uganula nogu okliznuvši se tu, na zaleðenom oblom basamku... O, jednom davno, najdavnije. Još dok je iz ove kuæe odlazila svojoj kuæi na spavanje... Bila je zima, seæam se, neki februar, šesnaesti, osamnaesti, tu negde... Toga se, veæ, ne seæam taèno... Morao bih zaviriti u Feðinu liènu kartu da otkrijem i taj podatak? Stara Vodolija je uvek pravila svetkovine od svojih roðendana, jedan od njih se slavio i te veèeri... I tako... Pred zoru sam se ponudio da razvezem iznurene tamburaše po periferijskoj pomrèini, žrtvujuæi se da tako propustim slavljenikov neizostavni završni plaidoyer... Brže no što sam uspeo da se vratim, i ostali gosti su se tiho, na vrhovima prstiju, izvukli sa te stote reprize Feðine maliganske monodrame. Luna je, kao pravi kapetan, ostala poslednja na brodu koji je tonuo, i tek tad zalupila vrata i žustro krenula sama... Uf... Suviše žustro, bojim se? Zatekao sam je kako na stepeništu verande, sedeæi na pljosnatoj lakovanoj tašnici, oprezno pipka pomodreli levi zglob... - Nezgodno sam stala... Nije ništa... Veæ prolazi... Hm, hm? Mereæi veliki podliveni otok na kantaru svog iskustva, odmah sam shvatio da æe ta nožica morati u gips, i da je tekuæa sezona za nju, najverovatnije, završena... Ali, Fedor je visio preko otomana kao iznošena potkošulja, od njega nije moglo biti nikakve koristi... Podigao sam zato njegovu devojku onako kako se veæ podižu tuðe devojke, obazrivo, najobazrivije što sam umeo, i poneo je do automobila. Bolnica je bila odmah tu, preblizu da bih zvao ambulantna kola... Provejavao je neuverljivo krupan sneg... Mali ratoborni noæni portir zarežao je na moje farove, znao sam od ranije da nemam šanse kod takvih "por-terijera", pa sam, gunðajuæi, ostavio auto pred ulaznom rampom, i ponovo uzeo Lunu u naruèje... Privezala se rukama za molo mog vrata, privila se uz mene jednostavno, zbunjujuæe prirodno, kao samonikla puzavica oèajno željna ièijeg dodira, osluškivala je školjku koju sam krio pod kaputom, i nije govorila ništa... Pomislio sam da æe zaspati, ali ne, povreda se polako hladila, znao sam da je boli sve više... Dežurni na prijemnom, svom sreæom, bio je neki Goran, sa neoèekivanim nadimkom Doktor, znali smo se onako, igrao je svojevremeno polutku i halfa u "Metalcu", stabilan, dobar tehnièar, ali užasno spor igraè... A opasno brz lekar, da ne poveruješ? Sve je odigrao iz prve, puno nam je pomogao... Sledeæeg meseca, kad smo se sluèajno sreli u opštini, interesovao se da li je sve u redu sa nogom moje curice? Rekoh da jeste. Ali da to nije moja curica. Nego curica mog prijatelja... Nasmešio se, znaèajno... Reèe da se nada da mi to nije neki preterano dobar prijatelj? Èinilo mu se, naime, da ta mala može biti samo moja i nièija. Tako mi se bar nekako stiskala uz grudi, dok sam je one noæi nosao klinièkim hodnicima, kao nevestu... Zar? Rekoh Doktoru, ne trepnuvši, da mi to nije padalo na pamet... A padalo mi je, naravno... I pre i posle... Te iste jeseni, naroèito... Feða je napokon napravio svatove o kojima je godinama prièao. Sa izrezbarenim èuturama i platnenim banatskim peškirima. I sa fijakerom, belim konjima i hiljadu naviksanih violina u porti Saborne Crkve... Unoseæi mladu preko praga, zastao je da pozira unajmljenim fotografima i roðaku iz Nemaèke koji je posrtao pod samarom tek lansirane video-kamere. Nevestin veo se u tom natezanju nekako otkaèio, mimo protokola, spuštajuæi zavesu na èudni i uporni pogled kojim je tražila nekog u onoj masovki... Ne mene, svakako... I zašto bi? Kad mi nismo bili ljubavnici... Nikad... Samo smo se ponekad, u noæima punog meseca, malo tražili po dugim talasnim dužinama Èežnje... I to je sve... ----------------- Mirno koraèam i nosim oklagiju sa sobom...

falkone123	#66
Posts: 53 13. Vel 2008. 22:31:43	ivan preporucujem knjigu od Djordja Balasevica: zove se DODIR SVILE!!!

Neuhvatljiva	#67
Posts: 436 14. Vel 2008. 12:32:57	... Da u toj knjizi su njegovi tekstovi pesama ...ali izmedju albuma ima dobrih prièa... ----------------- Mirno koraèam i nosim oklagiju sa sobom...

Neuhvatljiva	#68
Posts: 436 14. Vel 2008. 12:34:44	Dodir svile... Ona se verovatno taèno seæa na kom smo se sastanku poljubili?... ...Ona se verovatno taèno seæa na kom smo se sastanku poljubili?... Ja, priznajem, ne... Jer svoj život sam poèeo da brojim tek od tog poljupca, pa nadalje... Bilo je od našeg prvog izlaska milion penala, onih filmskih situacija, pri susretu, u kolima, na stepeništu, ali nekako sam se plašio da je poljubim, slutio sam da bi to moglo da pokvari sve? I bio sam u pravu... Prvim poljupcem, kao tamnocrvenim carskim peèatom, u momentu je poništila haotiènu hrpu mojih uspomena, i iz pretenciozne Biografije Mog Momèenja prezrivo iscepila sve one stranice na kojima se pominju devojke, ljubav, strast... Koliko samo promašenih tema? Iz jedne naizgled prozaiène popodnevne gužve nadošla je lagano i nezadrživo, kao talas, osmehnula se, potopila me zagrljajem, i tiho se povukla ka tamnoj puèini svoje tajanstvenosti... Da... A more ume nemilosrdno da se primiri... Katkad me, eto, oseka danima i danima ostavi nasukanog i samog... Ali deliæi Onog Talasa zapali su u svaku božiju pukotinu Ove Stare Stene... I, ma šta da se desi... U meni æe zauvek ostati ona so... ----------------- Mirno koraèam i nosim oklagiju sa sobom...

Neuhvatljiva	#69
Posts: 436 14. Vel 2008. 12:38:37	Ko stoji iza Njega? Ne gledam i ne slušam snimke svojih nastupa... Definitivno o sebi imam bolje mišljenje od bilo koje do sad napravljene trake... Izmontiram u seæanju neke sekvence, iseèem kilometre materijala, utišam greške, pojaèam aplauze, baš me briga... Samo mi još treba da poènem i u sebe da se razoèaravam? Ionako jedva postižem... Ukratko, bolje da ni o Tom Koncertu ne prièam suviše. Nisam baš najobjektivniji. Uvek mi zapadne da gledam na potpuno suprotnu stranu od publike... “Washington Post” je, na primer, prièu o tih 285 extraordinary minutes objavio pod naslovom “Serbs, Muslims, Croats join in love for singer”, a Politika Ekspres se zadovoljila pljuvaèkim pismom Revoltiranog èitaoca Igrom Sluèaja Zaposlenog U Redakciji, naslovljenog sa “Pretera ga, majstore”, ili tako nešto? Svako to vidi iz svog ugla. Neko iz oštrog, neko iz krajnje tupog, a iz pravog ugla stvari posmatra retko ko, pa nemam puno razloga da se nadam kako sam baš ja jedan od tih genijalaca? Ponekad se naprosto oseæam kao stari ofucani gladijator, ne samo zbog Arene i borbe za život, i ne samo zbog laskavog strahopoštovanja koje moji ožiljci izazivaju i kod Onih Koji Me Ne Vole, nego i zbog Blazirane Rulje, i zbog njene sve groznièavije i sve oèiglednije želje da me veæ jednom vidi poraženog… Znam, nije sve tako crno. Ali otrovno bilje je jarko. I èovek je proklet da ga na livadi prvog opazi… Put U Sarajevo izazvao je prvorazrednu medijsku pozornost i, kako to veæ biva, Treæerazredni su se brže-bolje oèešali o to, pokušavajuæi da sebi pridaju barem drugorazredni znaèaj… Maskota bi mogao biti takozvani Mladi Glumac koji se prvi uspravio u loži i okrenuo palac na dole? Neki su mi objašnjavali da živi u Sloveniji, a da je pre živeo u Bosni, neki su znali èak i u kojim je sve filmovima igrao, no, njegovog imena svejedno niko nije mogao da se seti? Malo mi je to kilavo? Kao ono u kvizu, kad se na igri asocijacija otvore sve èetiri vertikalne kolone, ali niko ne zna konaèno rešenje. Mladi Glumac Koji Je Opleo Balaševiæa? Ah, taj? Žiri? Možemo li uvažiti ovaj odgovor? Neka ih samo... Biti protiv Ovog Nevernika momentalno je komercijalnije nego napraviti hit, posebno onima koji hit nikad i nisu napravili. Junaci Viktora Igoa, koji teškom mukom napune sobu gostima za svoj roðendan, sad su jako zabrinuti kako æe puniti Skenderiju posle tih besplatnih nastupa? Portparoli izvikuju parole? Glumci glume na vlastite tekstove, što im i nije neki repertoar, a pokršteni menadžeri dospevaju do toliko sanjanih prvih stranica štampe tek postavivši krucijalno pitanje ko stoji iza Njega, s upitnikom i par uskliènika? Ko stoji Iza? Pa, Vatikan, jasno. KGB. Fundamentalisti. Coca – Cola. Komunisti. Tito. CIA. I Masoni... Uhodana ekipa... Mada mi se èini da je problem u stvari u Onima Koji Stoje Ispred Mene? A to su Ljudi... Na hiljade njih... Izdaleka, kroz nišan snajpera ponekom bi se možda uèinilo da su to pre Muslimani, Srbi ili Hrvati, ali ja sam im prišao prsa u prsa, dobro sam ih video, i verujte mi na reè... To su samo Ljudi... Ništa strašno... ----------------- Mirno koraèam i nosim oklagiju sa sobom...

Marijeta	#70
Posts: 285 14. Vel 2008. 18:53:09	"Kao davni greh, uvek mi se ista javljaš. Odzvanja ti smeh, cipele u prozor stavljaš. vecno sanjaš, svetom putuješ bez putovanja a Badnje vece dolazi. Mogla si mi baš i reci neke reci nagle. Oci su mi, znaš, pune one iste magle. Al’ suprotnost sušta, sad u meni tuga koren pušta a badnje vece prolazi. To je bilo naše zadnje sad opet zvona zvone - slušam to Ne, nije svako vece Badnje, al’ ovo danas, sasvim slucajno - Badnje je. U poslednji cas, kao uvek na to veèc, gospodja do nas unucima kolac pece. U mojoj sobi samo stari veker vreme drobi a Badnje vece prolazi... To je bilo naše zadnje, sad opet zvona zvone - slušam to. Ne, nije svako vece Badnje, al’ ovo danas, sasvim slucajno - Badnje je." ----------------- "Najsretniji ljudi nisu oni koji imaju ono što je najbolje, veæ oni koji najbolje iskoriste ono što imaju."

Marijeta	#71
Posts: 285 14. Vel 2008. 18:59:40	Regruteska Sine moj... Ti se majke secas nejasno... Dobre senke iznad kolevke... Poc’o si da pamtis prekasno... Osluskujem lepet andjela... Znacu valjda da je nadjem ja? Eh, mani me... Nas sam dom k’o cergu selio... Tepanja na vino mirisu... Njene stvari sam razdelio... Svaki praznik minu cuteci... Sebi nisam mog’o uteci... Stade sve... Samo zivot prodje... Sine moj, oci njene plave... Stize dan da u vojsku podjes... Cudni se ovde sveci slave... Ej... Sine moj... Kako da te pustim? Ti si sve sto mi od nje osta’... Di ces s tim trepuskama gustim? Zivot bas ne zna sta je dosta... Slusaj njih Sto uz bojni poklic legaju... Pevaju u slavu nozeva... Pevaju pa onda begaju... Poslo vreme s goreg na gore... Razigralo one najgore... Sine moj... Gajde ce ti baba kupiti... Tamburu sa ticom sedefnom... Cure ce pred kucom pupiti... Nek’ se sorom digne prasina... Kad bataljon suknji marsira... Stade sve... Samo zivot prodje... Sine moj, oci njene plave... Stize dan da u vojsku podjes... Lumpuju... Usijane glave... Sine moj, sve su to barabe... Ne dam ja mog spomenka bokor... Derane... Drz’ se tvoga babe... Nisi ti za taj jad i pokor, ej... ----------------- "Najsretniji ljudi nisu oni koji imaju ono što je najbolje, veæ oni koji najbolje iskoriste ono što imaju."

Strane : Previous 1 2 3 4 [5] 6 7 8 . . . 13 Next

You haven`t enough privilegies to reply in this forum.