BARJAK

Fórum
Fórum :: Search by forum :: Forum Options :: Forum`s Top

1. Ljubavne nezne i drugarske teme > Sta vam god padne na pamet o ljubavi > BARJAK

Oldalak : [1] 2 3 4 . . . 8 Következõ
barjak	#1
Posts: 706 18. Jú 2009. 14:07:57	BARJAK ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA

barjak	#2
Posts: 706 18. Jú 2009. 14:08:57	Posle završene srednje škole upisala sam Pravni fakultet, iako mi je želja bila da studiram glumu. Kao mala sanjala sam da budem glumica. Odlazila sam u bioskopske dvorane. Kada bi se ugasila svetla ja sam sebe videla na platnu. Maštala sam da jednog dana moje ime bude preko celog ekrana, na poèetku filma. Cula sam da su prijemni ispiti na Akademiji za pozorište, film i televiziju izuzetno teški, pa nisam ni pokušavala. Ipak, sve vreme u meni je tinjala nada da æe se nekim èudom jednog dana ispred mojih vrata pojaviti neko i reæi: "Vas smo zapazili u tom i tom lokalu i voleli bismo da igrate u našem filmu". Tipièno deèja razmišljanja. Maštala sam i o novcu koji bi došao sa filmom i slavom, o lepom životu, koji ide uz novac, o putovanjima. Danas znam da je život nešto drugo. Bilo je leto 1991. godine. Svi koji su mogli, pobegli su iz Beograda, neko u Grèku, neko na Crnogorsko primorje. Ja sam krajem juna sa drugaricom otišla u Budvu i vratila se posle sedam dana. Javili su mi da me èeka dobar posao u butiku smeštenom u jednom od luksuznih beogradskih hotela. Vratila sam se pretrpanim vozom, znojava i umorna, tako da me je vlasnik butika dugo zagledao, ne verujuæi da pred sobom ima onu devojku o kojoj mu je prièao moj komšija Srdjan. Ipak, rekao mi je da dodjem u ponedeljak, ali malo urednija. Sa stanice sam, pošto je voz kasnio, direktno otišla na razgovor. Bila sam u širokoj, neuglednoj haljini, masne kose, sa trakom preko èela i patikama na nogama, pa i nije èudo što se vlasnik butika razoèarao. Preko vikenda sam se dobro naspavala i u taj ponedeljak obukla usku minicu, sa laganom italijanskom majicom, ispod koje su navirale moje velike grudi. Sveže oprana kosa, inaèe bujna, delovala je kao griva i kad sam se oko 11 sati pojavila na vratima butika, vlasnik, koji me je pre tri dana gledao gotovo sa gadjenjem, iskolaèio je oèi, nekontrolisano ponavljajuæi: "Ne mogu da verujem, ne mogu da verujem". Umesto obeæanih 300 DEM, rekao je da æu meseèno dobijati 500, a mozda i nešto više, zavisno kakva budem na poslu. Znala sam šta to može da znaèi i ta moja slutnja potvrdila se veæ sutradan, kad je vlasnik butika, Zoki, otvoreno poèeo da mi se udvara. Nije bio ružan, ali bilo je u njemu nešto što me je odbijalo. Bila sam potpuno hladna i svaka kafa popijena sa tim èovekom predstavljala mi je teškoæu, ali... nešto je moralo da se proguta. Nije bio nestrpljiv. Insistirao je da uvek budem prisutna kad god bi, u butiku ili negde u gradu, imao razgovor sa svojim poslovnim partnerima. Verujem da me je, kad nisam bila sa njima, predstavljao kao svoju ljubavnicu. Sve se završavalo na tome, ne raèunajuæi one produžene dodire kojima me èašæavao gazda Zoran. Dalje se nije usudjivao, verovatno zato što je oseèao moj odbrambeni mehanizam prema njemu. Ipak, bilo mu je važno da u butiku ima, uz ostale dve devojke, i jednu izuzetno atraktivnu kakva sam bila ja. Negde krajem avgusta te, 1991. godine, desilo se nešto što je izmenilo moj život, nešto što mi je iz korena istrgnulo svu maštu o jednom naèinu života. Jesam mlada, veoma sam ’, lepa i zgodna, bar drugi to kažu, ali na trenutke oseæam da je život iza mene i da je ono što sam za ovih nekoliko godina , prošla kao plamen spalilo svu moju buduænost. ’, Seæam se kao da je bilo juèe. Bilo je podne. Padala je kiša. ’ Prava letnja, kratka kiša. Beograd je izgledao sveže, okupano. , Spremala sam se, nešto iza 16 sati, da odem kuæi. Butik je bio prazan, unutra smo bile ja i još jedna devojka, Maja. Zvono na ulaznim vratima se oglasilo. Nisam obratila pažnju, spremajuæi svoju šminku, ko je ušao unutra. Èula sam da je Maja rekla: "Dobar dan" i nešto kao odgovor, što nije lièilo na naš jezik. U ogledalu sam, u jednom èasu, videla èoveka srednjih godina, tamne puti, proredjene crne kose, kako me napadno gleda. Okrenula sam se. Ispred mene je stajao taj gospodin kojeg sam, u prvom trenutku, svrstala ili u Indijce ili u Arape. Bio je ovo drugo. Maja je razgovarala sa drugom mušterijom koji nije imao više od 30-ak godina. Pokušavala je da mu na engleskom nešto objasni, ispred police sa košuljama, ali je njeno poznavanje jezika bilo izuzetno skromno, nedovoljno i za najprostiju konverzaciju. Ponudila sam se da pomognem. Došljak je bio vrlo ugodno iznenaden. Upitao me je gde sam usavršavala jezik, ne verujuèi da nikad nisam živela u nekoj od velikih evropskih država. Moj engleski je zaista odlièan. U razgovor se umešao i onaj gospodin tamne puti, iz èega sam zakljuèila da su poznanici, prijatelji i da su zajedno ušli. Kupili su dve košulje, ali, to je bilo upadljivo, nisu napuštali butik. Kad sam rekla da odlazim kuèi, obojica su, gotovo u isti èas, rekla da imaju želju da me poèaste pièem, da se na taj naèin oduže mom gostoprimstvu, strpljenju i na neki naèin da "plate" moje odlièno poznavanje engleskog jezika. Prošetali smo do bašte jednog malog kafe-bara. Bilo je svega nekoliko stolova, ali nije nas ometala ni buka ni gužva. Prièali su mi da su u Srbiji veè devet dana, da predstavljaju jednu uspešnu trgovaèku firmu iz Italije, koja ima lanac robnih kuèa i ekskluzivnih butika po celoj Evropi i u nekoliko arapskih

barjak	#3
Posts: 706 18. Jú 2009. 14:11:09	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA zemalja. Razgovor je bio ugodan. Za razliku od mog beogradskog društva koje je postalo veè dosadno, sa ubitaèno monotonim prièama, ogovaranjima i lenèarenjem, ova dva gospodina delovali su otmeno, gospodski, ostavljali su na mene utisak neèeg o èemu sam sanjarila. Bili su bliski mom imaginarnom svetu, koji se prostirao tamo negde daleko, svetu punom palmi, sunca, bistrog mora i dugih pešèanih plaža. Sedeli smo sada su negde daleko, medu isto tako mladim i zgodnim devojkama, ne seèaju se ni Beograda ni mene. Tako sam razmišljala, uverila sebe da je najbolje izbiti iz glave to poznanstvo i nastaviti po starom. Medutim, uprkos želji da to odbacim, nisam mogla provesti dan, a da bar nekoliko puta ne pomislim kako bi bilo divno imati posao koji su mi njih dvojica ponudili. Mislim da salil veè sutradan, nakon što su oni otišli, bila spremna da napustim Beograd, ali šta vredi, oni se nisu javljali. A onda jedne veèeri, bila je subota, vratila sam se kuèi nešto ranije i baš kad sam sela u fotelju, otvorila flašu koka-kole i ukljuèila televizor, zazvonio je telefon. Pomislila sam, ili je Miroslav, sa kojim se nisam videla sedam dana, ili moja drugarica Svetlana, sa kojom sam te veèeri bila u bašti "Ruskog cara" i koja mi je obeèala da èe mi javiti idu li njeni roditelji preko vikenda u Grocku, što bi moglo da znaèi da subotu i nedelju provodimo same, u njenom stanu. Da se ludiramo, slušamo muziku, malo traèarimo o našem starom društvu... Podigla sam slušalicu i na engleskom èula: "Dobro veèe, da li je to Beograd, stan...da li je to...Na vezi je MajkI". Veè zaboravljeni Majkl, biznismen, kljuèar mog raja, stražar na kapiji iza koje su èekali moji snovi. Nesvsno sam ustala iz fotelje i poèela da šetam po sobi. On se izvinjavao zbog nejavljanja. Prièao je da su on i I~iafez bili u Kanadi, da su mislili na mene ali su, rekao je, hteli da mi ostave što više vremena za razmišljanje. Ponuda je i dalje bila aktuelna. "I šta ste odluèili?" - zapitao je Majkl. "Prihvatam’ - rekla sam kao iz topa. "Onda je sve u redu° - kazao je on - "recite mi samo adresu i dobièete za dan-dva avionsku kartu za Rim". "Laku noè, laku noè". Poèela sam da skaèem po sobi od veselja. Valjala sam se po podu, htela da vrištim od radosti, ali sam se suzdržala, znajuèi da otac i majka spavaju u drugoj sobi. Celu noè nism spavala. Oko osam sati nazvala sam Svetlanu i rekla joj da je poziv konaèno stigao. I ona je bila sreèna, ali je žalila što se više neèemo vidati. Ja sam joj obeèala da èu sve uèiniti da i nju povuèem sa sobom, samo kad uèvrstim svoje veze. Zamislite, kakav sam idiot bila. Verovala sam da me èeka unosan posao i da èu još biti u situaciji da pomažem drugima. Èetvrti dan nakon poziva na vrata našeg stana zazvonila je devojka mojih godina. Predstavila se da je iz turistièke agencije i pitala jesam li ja ta i ta. Kad sam potvrdila, dala mi je avionsku kartu za Rim. Iste veèeri, ponovo me je zvao Majkl i kada je èuo da sam dobila kartu, dogovorili smo se za ostale detalje. Rekao je da èe me saèekati u Rimu, na aerodromu. Uzbudenje se videlo na meni svakog tenutka. Poèela sa da se pakujem, iako je avion leteo tek za 48 sati. Tek tad sam èaletu i kevi rekla o èemu se radi. Majka je plakala, a èale je samo èutao. Videla sam da mu je žao. Samo što nije zaplakao. Onda se digao iz fotelje i rekao: "Sunce tatino (tako me zvao od malena), imaš dvadeset godina, pametna si. Mi ovde nismo u stanju ništa da ti pružimo, nismo u stanju ni da ti damo za džeparac. Ako si odluèila, neka ti je Bog na pomoèi". Ja sam plakala. Èulo se zvono na vratima. Bio je to moj stariji brat Èeda. Oženio se 1990. godine i preselio se na Èukarièku padinu. Živeli su kod ženine majke. Kad je èuo o èemu se radi, samo je vrteo glavom: "Gde baš tebe da nadu od tolikog sveta. To je meni sumnjivo, ali kako ti odluèiš, tako èe da bude. Ja ti ne preporuèujem da ideš" - jedino mi je to tada Èeda kazao. Ništa moju odluku nije moglo da poromeni. Na dan odlaska poljubila sam kevu i èaleta. Došla je i Svetlana. Na JAT-ovom terminalu kod Slavije sela sam u autobus za surèinski aerodrom. Svi smo plakali. Let do Rima je bio udoban. Bio je to let u bolju buduènost, mislila sam tada. Uživala sam u svakom trenutku, zamišljala stan u nekoj luksuznoj èetvrti, videla sebe na modnim revijama, na veèerama u elitnim restoranima. Sa velikim uzbudenjem kroèila sam na tlo Italije. Na aerodromu me zaista èekao Majkl. Medutim, umesto da krenemo u grad ostali smo na aerodromu. Objasnio mi je da hitno moramo u Ujedinjene Arapske Emirate, jer su mu, kazao je, pre nekoliko sati javili da se tamo sastaje nekakav bord direktora na kojem mora da bude, te da bi bilo dobro da i ja podem i tamo upoznam vlasnika kompanije, što je inaèe retka prilika, prava privilegija, kazao je Majkl. Naravno, za dva dana se vraèamo u Italiju. Èekali smo u aerodromskom restoranu tri sata. Možda nešto više. Ruèali smo, poprièali, malo prošetali i došlo je vreme za poletanje. Dakle, bila

barjak	#4
Posts: 706 18. Jú 2009. 14:11:53	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA sam veè u tom svetu snova. Letim za tamo neku zemlju za koju sam u životu èula deset puta. Moj život; na velikoj nozi je poèeo. Let je trajao mnogo kraèe nega što sam pretpostavljala. Kada sam izašla iz aviona bila je noè. Vrela noè sa nebom punim zvezda i svetlima grada u blizini. Majkl je odjednom postao nekako èudno nervozan, samo se smešio, ali usiljeno i namešteno, govorio mi da èu biti oduševljena gradom. "A gde sam ja to Majkl" - upitala sam u jednom trenutku. "O, ja se izvinjavam, ti si u Dubaiju" - kazao je. . Ispred aerodromske zgrade doèekao nas je ogroman automobil. Imao je šest vrata i pregradu za vozaèe. Napolju je temperatura bila sigurno oko 30 stepeni, iako je bila noè, a kada smo seli u kola gotovo da mi je, veè nakon deset minuta vožnje, bilo hladno. Klima-uredaj je funkcionisao savršeno. Majkl me ponudio šampanjcem iz malog bara smeštenog na sredini, izmedu naših nogu. Posle tridesetak minuta vožnje zaustavili smo se ispred jedne palate savršene lepote. Okretala sam se da vidim o kojem je hotelu reè, ali uzalud, ništa nije pisalo. Majkl me je zamolio da saèekam. Izašao je napolje i izgubio se u zelenilu koje je raslo sa obe strane staze, uradene od belog kamena. Èekanje se odužilo, a onda je Majkl došao sa još jednim èovekom, Arapinom, ali ne onim koji je bio u Beogradu. Izašla sam iz kola i sa bujnom plavom kosom, crvenom suknjom pripijenom uz telo, zelenim oèima i 175 centimetara visine oèito ostavila izuzetan utisak na Arapina. Gledao me je duže nego što je to bilo pristojno, a onda pokazao rukom prema ulazu. Krenula sam nesigurnim korakom, iza mene je išao Majkl, a na kraju naš "domaèin". Staza nije bila od prostog kamena, kao što mi se uèinilo, veè od mermera. Na kraju staze bilo je ogromno proširenje, ispred ulaza u vilu, sa velikom fontanom u sredini. Osetila sam svežinu vode, ali i miris mora, koji je dolazio sa laganim vetrom. Seèam se da sam u jednom trenutku pomislila šta li sada rade moji u Beogradu. Stepenicama smo se popeli u prostrani hol,~prepun zelenila i veštaèkih slapova. Nikada u životu, ni na filmu, nisam videla takvu raskoš. Seli smo na male fotelje, posadene oko jednog niskog stola. Sve je bilo uredeno u arapskom stilu. Kasnije èu saznati da je taj, kao i sav drugi nameštaj u palati, vili, ne znam kako da je nazovem, bio pozlaèen 24-karatnim zlatom. Zazvonio je telefon i naš domaèin se povukao dvadesetak metara da završi razgovor. Iskoristila sam taj trenutak da upitam Majkla gde se ja to nalazim šta je ovo, sanjam li ja. "Draga moja", kazao je Amerikanac, "ti danas ulaziš u prièu iz bajke, od danas za tebe ništa neè biti kao pre". I zaista nije bilo. Veèerali smo u jednoj ogromnoj sobi. Posluga je bila iskljuèivo muška, a pravo da vam kažem pojma nemam šta smo jeli. Majkl mi je sugerisao šta i kako da uzimam sa stola, koji je bio prepun hrane i voèa. Kada smo završili, Majkl je upitao jesam li za to da prošetamo po vrtu oko palate ili èu da idem na spavanje. Odluèila sam se za.ovo drugo. Pozdravili smo se i nakon toga Majkla nikada više u životu nisam videla. Stepenicama, koje su vodile iz sobe u kojoj smo veèerali, popela sam se za jednim starijim èovekom, èlanom posluge, do višeg nivoa. Zaustavili smo se kod velikih vrata sa polukružnim završetkom. Ušla sam unutra, svetla su bila upaljena, a taj stariji gospodin ostao je na ulazu. Na prilièno lošem engleskom rekao mi je da u sluèaju da mi išta zatreba pritisnem dugme, smešteno kod plave noène lampe. Našla sam se u nekoj vrsti apartmana, koji se sastojao od jedne velike, jedne male sobe i kupatila veèeg nego osrednji jednosoban stan. Nakon što sam se istuširala, izašla sam na balkon. Palata je bila okružena zelenilom, iako sam bila u zemlji u kojoj je voda cenjenija nego nafta. Imala sam oseèaj da je voda svuda, u fontanama, slapovima na ulazu, da se "èuje" iz parka, kao da je reka u blizini. Kasnije sam ustanovila da se u okolini palate nalaze èak tri bazena razlièite velièine. Probudilo me sunce u sobi. Nisam imala oseèaj za vreme, nisam znala ni koji je dan, koliko je sati. Pozvala sam poslugu i kad se na vratima pojavio jedan mladiè mojih godina upitala sam za Majkla. On je samo odmahnuo glavom. Tražila sam doruèak i nekoga sa kim èu da razgovaram. Povukao se dva tri koraka nazad i otišao. Uskoro je stigao gurajuèi kolica sa hranom. Posle doruèka spustila sam se u prizemlje u nameri da prošetam. Na ulazu, kao da je iz zemlje nikao, pojavio se jedan ogroman èovek. Rekla sam mu na engleskom da želim u šetnju, da sam u gostima, spominjala sam Majkla. On je samo èutao, kad sam završila, uhvatio me za rame, gotovo grubo i vratio unutra. Tumaèila sam to kao nesporazum i èekala da se pojavi Majkl. Negde iz zidova dopirala je orijentalna muzika, koja me prenosila u drugi svet, u prostor izvan palate, pošto je ta gradevina, iako radena u orjentalnom stilu, iznutra bila evropski uredena. Samo su neki njeni delovi i

barjak	#5
Posts: 706 18. Jú 2009. 14:12:32	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA detalji podseèali na mesto gde se nalazimo. Posle nekoliko sati sedenja postala sam nestrpljiva. Prilièno oštro obratila sam se jednom od èuvara ili domaèina, davo èe znati kakva im je uloga bila. On me saslušao, bilo je jasno da me je razumeo i ubrzo se negde izgubio. Vratio se za deset minuta. "Budite ljubazni’, kazao je, "i podite za mnom’. Išli smo jednim polumraènim hodnikom, možda tridesetak metara i zaustavili se pred velikim belim vratima. Ušli smo unutra. Soba je bila polukružna, nevelika, a sa desne strane sedeo je èovek, star oko šezdeset godina. Ljubazno me pozdravio, rekavši da zna za moj dolazak i da mu je žao što sam èekala. Pozvala sam se na Majkla i Hafeza. On je samo klimnuo glavom, zatim prišao stolu i pritisnuo dugme na nekom uredaju, postavljenom kod telefona. Nije prošlo ni minut, a iza mojih leda su se otvorila vrata. Okrenula sam se i silno obradovala~ Na njima je stajao Hafez. Konaèno, pomislila sam, bar jedan od njih dvojice. Medutim moj beogradski poznanik samo je hladno pružio ruku, klimnuo glavom i okrenuo se onom starijem gospodinu, oèito njegovom šefu. Ništa mi nije bilo jasno. Razgovarali su nekoliko minuta na jeziku koji nisam razumela, oèito na arapskom i posle toga Hafez me pozvao da podem sa njim. Iza nas, na svega dva-tri metra išao je jedan snažan mladiè. Pokušala sam da saznam nešto dodatno od Hafeza. Pobogu znamo se, mislila sam, nadajuèi se da je ono maloèas bila samo gluma, kurtoazija, odnos radnika i pretpostavljenog. Ne, Hafez je hladno odbio razgovor, grabeèi korak ispred mene. Izašli smo napolje. Gotovo da sam se srušila od topline koja me je zapljusnula izlaskom iz palate. Nikad nisam osetila takvu vrelinu. Verujem da je bilo 50 stepeni. Obišli smo palatu sa leve strane, prošli pored jednog manjeg bazena i nakon tridesetak metara ušli u veliki depadans, koji je imao svoje osobenosti u odnosu na ostatak palate tako da bi mogao da bude zasebna celina. Hafez me pozvao u jednu poluotvorenu prostoriju. Naš pratilac je ostao na ulazu. Seli smo. On je zapalio cigaretu, ošinuo me dugim pogledom i izgovorio reèenicu koja me je prikovala za fotelju: "Gospodice, ništa nije onako kako vi mislite. Ništa nije istina od onoga što smo vam Majkl i ja govorili u Beogradu. Vi neèete voditi nikakav butik, niti èete bilo šta raditi. Vi se nalazite pd zaštitom jednog mnogo bogatog èoveka. Jedina vaša obaveza je da budete lepi, negovani, nasmejani i spremni svakog èasa na njegov poziv". Èutala sam. Misli su mi se kovitlale u glavi. Da nije nekakav mecena, pomislila sam ili bogataš koji vodi neku modnu ili sliènu agenciju. Smogla sam snage da konaèno upitam Hafeza našta moram da budem spremna. "Da ga zadovoljite kao muškarca, kad god on to poželi, gospodice" - saopštio mi je Hafez. Soba u kojoj smo sedeli poèela je da se okreèe oko mene. Bila sam poražena. Oseèala sam se kao poslednja budala, prevarena i naivna. Došlo mi je da vrištim, ali nisam imala snage ni mali prst da pomerim. - Preboleèete to - èula sam Hafaza gde govori. Ustao je i zamolio me da podem sa pratnjom do svoje sobe. - Mi èemo se vidati povemeno. Budete li pametni ništa vam se neèe desiti - rekao mi je beogradski poznanik i otišao. Jednim manjim hodnikom prošli smo troja vrata, kao da ulazimo u trezor, a onda je moj vodiè, èuvar, pojma nemam šta je bio, pokazao male stepenice za gore. Na vrhu su bila vrata. Kada sam prišla bliže videla sam na njima moje ime. Nisam mogla da verujem. Kad sam ušla, èuo se kljuè. Soba je imala kupatilo i mali balkon kroz koji je ulazilo sunce. Sela sam na krevet i najpre èutala, a onda su poèele da mi teku suze. Pred oèima su mi se nizali likovi èaleta, keve, slika Beograda, brata Èede, likova iz mog društva. Videla sam Beograd kao na dlanu i bila spremna da dam život istog trenutka samo da ga još jednom vidim. Dugo nisam mogla da se smirim. Padale su mi na pamet razne ideje: da se ubijem, obesim, da iseèem vene. Izašla sam na balkon nošena idejom da pobegnem i još jednom se uverila koliko sam naivna. Ispod balkona stajao je naoružani stražar, ogrnut belim omotaèem i obuèen u nešto što je lièilo na suknju. Imao je sunèane naoèare i podigao glavu èim sam se pojavila na balkonu. Dvadesetak metara od njega, uvuèen u rastinje, stajao je još jedan stražar. Sa leve i desne strane bili su identièni balkoni, iz èega sam zakljuèila da je taj deo palate nešto kao hotelski smeštaj, da ima identiène sdbe. I iznad mene je bio balkon. Odnekud je dopirala mužika, evropska muzika i to me je ohrabrilo. Èula sam da se vrata otvaraju, okrenula sam se i videla da u sobi ulazi jedan stariji gospodin niskog rasta. Nij~ bio Arapin. I to je bio mali traèak svetla u mraku koji se stvorio oko mene. - Gospodice, pretpostavljam da znate gde se nalazite i da su vas upoznali zašfo ste ovde dovedeni - obratio mi se. Klimnula sam glavom. - Sedite, molim vas - kazao je on, sedajuèi istovremeno na dvosed. Nevažno je kako se ja zovem poèeo je prièu moj gost i nastavio. - Ja sam u službi èoveka kojeg èete uskoro upoznati. On vas je kupio na odredeno vreme. Možda ne izgleda tako,

barjak	#6
Posts: 706 18. Jú 2009. 14:13:20	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA ali jeste tako. Gledajte, u ovom delu palate, gde se sada nalazimo, pored vas živi još trideset jedna devojka, lepote sliène vašoj. Gospodice, ovo je neka vrsta harema. Vi biste morali da znate šta je harem, ja u ovim podacima vidim da dolazite iz Jugoslavije, odnosno Srbije. Mnogo znam o tom delu Evxope, roden sam u Austriji, a ovaj posao radim deset godina. Turci su vladali vašim narodom vekovima i vi znate šta je to harem. Bièete ovde èetiri godine. Bièe vam kao u raju. Vaše je samo da saradujete. Posle èetiri godine na vama je da odluèite gde èete da živite. Moj i vaš gazda èe vam kupiti stan u bilo kom delu sveta. Uskoro èete upoznati Gospodina - kazao je i napustio sobu. Opet sam poèela da plaèem. Sutradan sam, posle ruèka, dobila pravo na šetnju. Nakon pola sata tumaranja po parku prepunom stražara, prošla sam pored dvojice ljudi obuèenih u tradicionalnu arapsku nošnju. Stajala sam su sa strane, gledali u mene i nešto komentarisali. Onaj krupni me pozvao da stanem. Okrenula sam se, ispred mene je stajao èovek šezdesetih godina, oko 170 santimetara visine, sa kratkom negovanom bradom. Skinuo je sunèane naoèare, nekoliko puta me pogledao od glave do pete i na teènom engleskom upitao kako se oseèam. - Ostavite me na miru, molim vas - odbrusila sam i nastavila da hodam. Kasnije sam saznala da je to bio Gospodar. Saznala sam i to da sam bila puštena u šetnju samo zato što je on, zatekavši se u parku, zatražio od svojih ljudi da mu pokažu novu devojku. Vraèajuèi se u sobu, u hodniku sam zajedno sa svojom pratnjom naletela na jednu devojku, moje visine i izuzetne Iepote. Zastale smo obe i gledale se. Obuzela me radost, koju nisam mogla da opišem. Kao da sam videla nekog svoga. ~ Helou - rekla je ona. - Govoriš li engleski? - Da, odgovoril~ sam. Sjajno - uzvratila je lepa brineta. - Ja sam Anet. Iz Ho landije sam, naèi èemo se na bazenu. Tamo èemo razgovar~t - rekla je i odšetala. I njena i moja pratnja, dva snažna èove ka, posmatrala su nemo naš susret i nisu reagovali. Krenul; sam prema sobi.nseèanja koja su me preplavila posle susreta sa mladom VHolandankom kao da su me vratila u život. Razmišjala sam kako da ponovo dodem do nje, želela sam taj susret, a onda sam sebe uhvatila u razmišljanjima da želim i susret sa Gospodarom. Vuklo me ono što ne poznajem, neizvesnost je bila strašna. Bilo mi je jasno da nemam izlaza i zato sam htela da upoznam èoveka koji me je doveo kao robu. Smenjivale su se u mojoj glavi scene iz filmova, koje sam gledala, a u kojima se na bilo koji naèin provlaèe haremi. Nastojala sam da se setim nekih proèitanih knjiga ili neèeg što je moglo da podseèa na tursku vladavinu u Srbiji, na prièe o lepim hanumama iz sultanovog harema, lepoticama koje su imale samo jedan zadatak - da zadovolje svog gospodara. Prošlo je nekoliko dana a moja svakodnevnica bila je siva. Dosada, samoèa, crne misli. Stalno sam maštala o Beogradu. Vraèala se noèu u njega, šetala Adom Ciganlijom, a ujutru, kada bih se probudila, opet plakala. Onda mi je iznenada, posle obilnog ruèka, moj stražar saopštio da èu ièi u malo dužu šetnju. - Spremite se - kazao je on - za pola sata sam ovde kod vas. Kada je došao, krenuli smo produžetkom hodnika, prošli kroz jedna mala vrata, spustili se niz nekoliko stepenica i ušli u veliku prostoriju sa staklenim vratima. Ta vrata su se otvarala i zatvarala po sistemu foto-èelije. Napolju je opet bilo izuzetno vruèe. Bila sam samo umotana u lagano belo platno. Nakon dvadesetak metara hodanja stazom ušli smo u neko žbunje, kao u tunel. Bila je prijatna hladovina i nakon nekoliko desetina metara skrenuli smo desno, pa opet levo. Ispred nas je, kao iz raja, izronio predivan bazen, nepravilnog oblika, sa kaskadom na jednoj strani, slapom koji gotovo da se nije èuo. U bazenu i pored njega bilo je, koliko sm uspela da procenim na prvi pogled, dvadesetak devojaka. Nije se moglo reèi koja je lepša. Za savremene ukuse svaka je imala po nekoliko kilograma viška, ali za ukuse prostora na kojem smo se našle bile su idealne. Èovek iz moje pratnje mi je pokazao da se mogu osvežiti u bazenu. Rekla sam mu da nemam kupaèi kostim, a on mi je pokazao na jednu malu prostoriju, svu u cveèu, sa desne strane bazena. Prošetala sam do nje, nije bilo vrata, a na sredini prostorije stajao je sto na kojem su bili poredani preparati za negu tela, najboljih i najpoznatijih svetskih firmi. Na poveèoj polici, suprotno od vrata, bili su kupaèi kostimi, videlo se neupotrebljavani. Izabrala sam jedan, obukla ga i spustila se u bazen. Na desetak metara od ruba bazena bio je zid visok oko tri metra i tako na dve strane. Ostale dve zatvarala je palata, odnosno njen depadans. Izmedu zida i ruba bazena bili su pravi nanosi cveèa, medu kojima je dominaralo rastinje ružièastih cvetova. Sve je delovalo kao iz bajke. Okretala sam se oko sebe, zamahivala plivajuèi, a onda sam osetila neèiju ruku na ledima. Bila je to Holandanka. Silno sam se obradovala, ali ona je odmah otplivala na drugu stranu. Shvatila sam to kao poziv i krenula za njom. Saèekala me ispod slapa, uranjajuèi u vodu i pojavljujuèi se iznad nje.

barjak	#7
Posts: 706 18. Jú 2009. 14:18:53	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA - Znam kako se oseèaš, ja sam ovde dve godine. Bièe prilike za razgovor, od danas èeš èesto biti sa nama, ali vodi raèuna da previše ne razgovaraš ni sa jednom od nas. Zapamti samo jedno, odavde niko nije pobegao i ne misli o tome. Svaka od nas ima razlièita iskustva, sve zavisi od tebe. Znam da su ti rekli o èetvorogodišnjem boravku i stanu u bilo kojem kraju sveta, ali nijedna od nas ne zna da li je to istina. Nekoliko devojaka otišlo je odavde za ove dve godine, ali ko èe znati gde. Na ovaj bazen možeš da dodeš svakog dana, ali više bih volela da se vidamo u teretani. Tamo èeš verovatno sutra - rekla mi je Anet i otplivala. Èesto smo se sledeèe nedelje vidale na bazenu i u dvorani sa najsavremenijim spravama za bildere. Ona je nekako isposlovala da radimo zajedno, spravu pored sprave. Kasnije mi je kazala da je uspela u tome zahvaljujuèi jednom od ljudi iz pratnje, stražara, koji pokazuju više razumevanja za želje devojaka nego drugi. - Oni su bezopasni - nasmejala se Anet, pokazujuèi na naše stražare. - Ni jednu od nas prstom nisu dotakli - kazala je Holandanka. Od nje sam èula da su ostale devojke uglavnom iz Evrope i da su neke od njih, po sopstvenom priznanju, pre dolaska u Dubai bile prostitutke visokog ranga. Dakle ona kategorija koja "radi" po luksuznim hotelima i kao pratnja poslovnim ljudima najviše klase. Zaboravila sam da kažem da je dva dana po dolasku poèeo je lekarski pregled - vodali su me od stomatolaga do ginekologa i nakon detaljne medicinske kontrole moga tela reèeno mi je da sam izuzetno zdrava. Sve devojke su prolazile taj put, a Anet mi je kazala da su takvi sistematski pregledi dva puta godišnje. - Jesi li bila kod Gospodara - upitala me jedno popodne na bazenu moja prijateljica Holandanka. Kad sam joj rekla da nisam samo se smejala, odbijajuèi da govori detalje. Pošto sam sa njom postala vrlo bliska, oseèala sam da je osoba od poverenja. Upitala sam je koliko èesto ostale devojke odlaze u odaje èoveka èije smo vlasništvo. - Draga moja, toliko retko da se na to i zaboravi - odgovorila je - ali zato postoje drugi naèini da zadovoljiš ono što priroda traži od tebe - kazala je zagonetno se smešeèi. Istog dana, naveèe, moj sobar je upitao želim li da veèeram u sobi ili možda u bašti, sa još nekoliko devojaka, jasno, tražila sam ovo drugo, iznenadena ponudom. Ali, osetila sam da se nešto menja u tretmanu prema meni. Verovala sam da je prošao period ocenjivanja, probe ili neèeg sliènog. Na veèeru sam otišla, jasno u pratnji. Proveli su me kroz jedan deo parka. Shvatila sam da prolazim nedaleko od bazena. Iza žive ograde ugledala sam svetlo. Došli smo do ulaza i ja sam shvatila da je to mesto gde èu da veèeram. Na uzdignutom podijumu bilo je dvadesetak stolova, bašta je bila elipsastog oblika sa vodom okolo i jednom malom fontanom u sredini. Cveèa je bilo neubièajeno mnogo, možda èak i više nego oko bazena. Nikad mi neèe biti jasno kako su i na koji naèin doveli toliku vodu u palatu i oko nje, u te silne bazene, fontane, veštaèke vodopade. Odredeno je da za veèerom sedim sa jednom devojkom koja je bila mojih godina, imala je tamniju kosu od moje ali mogla se smatrati plavušom. Razgovor smo poèele ocenama hrane, a onda me ona, na prilièno lošem engleskom, upitala iz kojeg sam kraja sveta. Spomenula sam Evropu - Draga moja, sve smo mi ovde iz Evrope. Možda su dve tri Amerikanke, ali pitam te iz koje zemlje. Spomenula sam Jugoslaviju, na šta je moja sagovornica podigla glavu i malo zadržala pogled. Nastavila je da jede i èuti. Kada su moj i njen èuvar odšetali do stola sa pièem i poèeli razgovor, udaijeni od nas dvadesetak metara, moja nova poznanica je poluglasno rekla. - Ja sam Cehinja: Znam Jugoslaviju, tamo sam dolazila na letovanje sa roditeljima. Iz kojeg si dela Jugoslavije? - Iz Srbije - kazala sam. - Ovde je do pre pet meseci bila jedna devojka iz Srbije, ali nisam se družila sa njom i ne znam kako se zvala - rekla je Èehinja. Ja sam se prosto skamenila. Nisam mogla da verujem. Pitala sam je da li je sigurna, a Irena je, jer tako se Èehinja zvala, potvrdno klimnula glavom. Tražila sam da mi opiše tu moju zemljakinju, koju je zadesila ista sudbina. - Bila je slièna tebi, samo malo niža i spominjala je èesto Beograd i Novi Sad, tako da nisam sigurna gde je živela pre dolaska - kazala je Irena. Nakon veèere, dugo sam stajala na balkonu i osluškivala glasove noèi. Oseèala sam tišinu i mir koji bi za svakog neupuèenog bio opijajuèi, ali ne i za nas koje smo ovde i koje znamo šta se krije iza zidina predivne palate. Razmišljala sam o toj devojci, htela sam da saznam još nešto, sa kim je bila posebno dobra, kako se zvala, u kom delu palate je bila, zašto je nema, da li ona pripada onim devojkama koje su "odslužile" svoje èetiri godine i sada vidaju "rane" u nekoj od svetskih metropola. I to mi je postala uteha, ta

barjak	#8
Posts: 706 18. Jú 2009. 14:19:51	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA pomisao da èu za ovo što me snašlo ipak dobiti neku nagradu. Bio je to novi dokaz poraza. Sutradan, nakon doruèka, moj èuvar je predložio da prošetamo. Znala sam da ne smem da odbijem. Cutala sam i krenula uporedo sa njim. Verovala sam da me vodi kod Gospodara, da je došao trenutak zbog kojeg sam ovde. Obilazili smo delove palate, laganim korakom, koji mi je ostavljao dovoljno vremena za razgledanje. Divila sam se raskoši, predivnim a krajnje jednostavnim detaljima uradenim u orijen~talnom stilu, parku koji mi se uèini nepreglednim, a u stvari je bio savršeno isprepletan i obrastao u zelenilo. Sve je to davalo utisak velièine, monumetalnosti. Zastala sam da uberem jedan izuzetno lep cvet, jarko crvene boje. Moj stražar je samo klimnuo glavom. Prošli smo pored jednog bazena za koji nisam znala, a ono što me iznenadilo bila je diskrecija. Naime, stražar me povukao za ruku, dajuèi mi do znanja da krenem jednom stazom u desnu stranu. To nas je dvadesetak metara udaljilo od bazena, inaèe mnogo manjeg od onog u kojem sam se kupala. Krajièkom oka zapazila sam da je u bazenu nekoliko devojaka i da su sve na okupu i to oko jednog muškarca. Kada sam zastala da se uverim u ono što mi se uèinilo, moj stražar je stao ispred mene i pokazao da nastavim put. Vodio me do bioskopske dvorane, za koju takode nisam znala, do velike biblioteke i kroz jedan prostor velièine rukometnog terena, koji bi se mogao opisati samo kao botanièka bašta, jer je na relativno malom prostoru raslo mnogo razlièitih biljaka - drveèa i zelenila. U sobi sam se odmarala, slušajuèi muziku sa jednog od kanala radio-prijemnika, koji to u stvari nije bio. Imala sam moguènost da pritiskom na jedno od èetiri dugmeta slušam odredenu vrstu muzike. Mogla sam da biram klasiku, rok-en-rol, džez i orjentalnu muziku. Nikada pre nisam slušal~ klasiku, ali sada mi je godila. Odjednom sam na vratima zaèula kucanje. U sobu je ušao moj sobar, stražar, davo èe ga znati šta mi je bio, a iz; njega Hafez. Ljubazno se poklonio, upitao jesam li dobr~ raspoložena, kakva je hrana i sliène gluposti. Gledao m~ pravo u oèi i rekao: - Gospodice, Gospodar želi da vas vidi. Veèeras èete biti u njegovim odajama. Spremite se, doèi èemo po vas posle veèere. Jasno, nisam mogla ništa da jedem. Glavno jelo nisan ni okusila, za stolom sam sedela sa jednom devojkom i: Francuske. Ona je bila izuzetno dobro raspoložena. Pojela sam samo jedno parèe ananasa i krenula ka sobi, ali m~ stražar usmerio u drugom pravcu. Išla sam za njim. Posl~ pedesetak metara, malo parka malo nekakvog hodnika, uš1 smo u jednu prilièno veliku sobu, koja je na sredini imal~ ukopanu ogromnu kadu. Unutra su bile dve devojke koje sam vidala na bazenu. Bile si gole i nisu obraèale pažnju na mene i mog pratioca. Doduše, on je odmah napustio sobu, a ja sam ko poslednja budala stajala i gledala u zid. Èula sam da me je jedna od onih devojaka doziva Okrenula sam se i videla da mi daje znak da se skinem udem u mali bazen-kadu. Lagano sam skinula odeèu sa seb~ i ušla u vodu koja je mirisala kao i cela soba. Voda je imala neku èudnu zelenkastu boju, ali ubrzo sam shvatila da ona dolazi od raznih tekuèina za kupanje, koje su stajale sa strane u staklenim posudama i koje su moje devojke sipale povremeno u vodu. Jedna od njih mi je prišla, pomilovala me po grudima i upitala da li mi je ovo prvi put da idem kod Gospodara. Klimnula sam glavom. - Ne plašIi se - kazala j ona - nas dve imamo iskustva. Posle pola sata, možda ceo sat, nisam imala oseèaj za vreme, u sobi se èula muzik nekog, meni nepoznatog, muzièkog instrumenta. Trajalo j to nekoliko sekundi, devojke su izašle iz bazena. Došlo j vreme da upoznam Gospodara. Bile su ogrnute u neke svilene omotaèe. Krenula sam malim hodnikom. Ispred nas je Išao jedan mladi èovek, koji mora da je stajao iza vrata dok smo se kupale. Priznajem imala sam tremu ili nešto slièno tome. Vrata su se otvorila i nas tri smo ušle u sobu koja je, kad sada vraèam film i pokušavam da je procenim, imala oko 100 kvadratnih metara. Kao dobar èetvorosoban stan. Soba je imala dva nivoa. Nekoliko metara od ulaznih vrata poèinjao je drugi nivo, viši od prvog za tridesetak santimetara. U tom delu sobe stajao je ogroman krevet, presvuèen crvenom svilom. Nikada u životu nisam videla toliki krevet. Njih dve su se bacile i poèele da se valjaju po ležaju. Gledala sam oko sebe, a onda zaèula da se levo od mene otvaraju vrata. Pogledala sam i videla èoveka kojeg sam odmah prepoznala. Bio je to onaj gospodin koji me pre više dana, kada sam prolazila parkom, pozvao i kojem sam prilièno drsko odbrusila da me ostavi na miru. Bila sam kao paralizovana. To je, dakle, moj Gospodar, za èije uživanje Majkl i Hafez putuju po svetu, nalaze zgodne i lakomislene devojke, kakva sam i sama i dovode ih ovom èoveku na uživanje. On je išao prema meni. Stavio mi je ruku na struk i

barjak	#9
Posts: 706 18. Jú 2009. 14:20:52	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA lagano kružio po mom stomaku, pošto sam stajala poluokreriuta prema njemu. Imao je krupne crne oèi, malo veèi nos i brkove, koji su bili prošarani sedim dlakama. Pokazao mi je prema krevetu, na kojem su se one dve kikotale i valjale, posve gole. Krenula sam i u trenutku shvatila da on drži deo mog svilenog ogrtaèa u ruci. Krenula sam odluènije i u trenutku ostala bez ièega na sebi. Jednu nogu sam sa isturenim kolenom stavila na krevet i ostala da stojim. Gledala sam devojke koje su izvodile neku igru. Oseèala sam njegov pogled po sebi, a onda i njegovu ruku na mojim ledima. Milovao me od vrata do polovine leda i moram priznati da mi je bilo prijatno, a onda je spustio ruku i poèeo da mi miluje zadnjicu. Drugom je prelazio prstima preko mojih grudi, èije su bradavice jasno davale do znanja da mi sve to prija. Trajalo je nekoliko minuta, a onda je on legao nasred ležaja. Sknuo je odeèu sa sebe, nekakav ogrtaè slièan našem i za svoje godine nije imao ružno telo. Devojke su znale šta treba da rade, poèele su da ga masiraju blagim pokretima: jedna od kolena prema gore, a druga od ramena prema preponama. On je zatražio da legnem pored njega. Ljubio me po vratu i ramenima, a ja sam krajièkom oka videla da jedna od devojaka oralno zadovoljava Gospodara. Ubrzo je to radila i druga. Za to vreme on me ljubio, najviše po ramenima i grudima. Seèam se da je divno mirisao i uopšte soba je imala neopisivu atmosferu iz koje je izlaziala neka energija, uzbudenje, nešto što je teško definisati. Ubrzo je jedna devojka sedela na njemu. Ona druga je ljubila Gospodara, a on je rukom istraživao moje telo. Došao je red na mene. Menjale smo se sve tri nekoliko puta. Priznajem da sam uživala. Sve smo se trudile da ga zadovoljimo, taj odnos se pretvorio u igru u kojoj nije bilo grubosti, igru koja je trajala satima. Na kraju smo svi klonuli i zaspali. Iz sna me probudilo milovanje. Bio je to Gospodar. Kroz prozor sam videla da je svanulo. Devojke su spavale i ja sam, nemajuèi izbora, a nije mi bilo do seksa, prihvatila igru. Imali smo kratak odnos, kratak, ali silovit tako da su se njih dve probudile. Dodatno su stimulisale Gospodara, a kad je se sve završilo on je otišao do bara u jednom delu sobe i sipao nam pièe. Iskapila sam. Gledao me i rekao: - Bila si divna. Videèemo se vrlo brzo. Poljubio me u rame i izašao iz sobe. Nas tri smo smo opet otišle do one sobe sa bazenom i tamo provele dva-tri sata. Zaèulo se kucanje na vratima kada smo se okrenule videle smo samo jednu ruku koja je ugurala unutra kolica sa pièem. U sredini je stajao šampanjac u ledu. Otvorila sam ga i sa zadovoljstvom popila. Devojke su rekle da je to od Gospodara i predstavlja znak njegovog zadovoljstva. Posle ruèka spavala sam dva-tri sata. Probudila sam se i otišla pod tuš. Zazvonio je telefon, koji inaèe retko zvoni, i predstavlja vezu izmedu mene i mog èuvara. Upitao me je jesam li za šetnju ili za odlazak u teretanu. Odluèila sam se za šetnju. - Budite spremni za trideset minuta - kazao je i spustio slušalicu. Ja sam se svalila na trosed i pokušavala da u seèanju prebiram po onome što se noèas dogodilo. Bilo je to moje prvo iskustvo te vrste. Vodila sam ljubav sa muškarcem u prisustvu još dve ženske osobe. Nisam verovala da to mogu, a sada priznajem sebi da mi je èak i prijalo da me one gledaju i da zajedno zadovoljavamo jednog muškarca. Nisam oseèala, za divno èudo, grižu savesti, niko mi nije padao napamet - ni moj momak, ni Beograd, ni prva iskustva u seksu. Ništa. Iz razmišljanja me je trgao telefon. Pomislila sam da me èuvar požuruje, podigla sam slušalicu i jasno zaèula sa druge strane, na kristalno èistom srpskom j eyiku - Halo, da li me èuješ, halo reci da li me èuješ. - Cujem te, ko je to, ko je to, poèela sam da vièem koliko me grlo nosilo. Taj drugi glas, muški glas, stalno je ponavljao da li me èuješ, da li me èuješ, ja sam vrištala i pitala ko je, odakle zove, pitala sam da li je to Beograd... i onda se veza prekinula. Držala sam slušalicu u rukama i nisam mogla da verujem. I dalje sam vikala. Ništa se više nije èulo osim tupog signala. Munjevito sam spustila slušalicu, verujuèi da èe telefon ponovo da zazvoni, držala ruke na aparatu i tresla se. Prolazili su minuti, telefon je èutao. Držala sam telefon u rukama i bila u šoku. Verujem da je prošlo sat vremena pre nego što sam se pomerila. Šta mi je sve prolazilo kroz glavu! Razmišljala šam kao malo dete: da je neko iz Beograda došao da me spase, da èu uskoro na slobodu, oèekivala sam da se otvore vrata i da me moj heroj iznese iz zatvora, palate, harema. Onda sam nekontrolisano poèela da plaèem. Šta ako je to najava neke psihièke torture, ako je ovo bio poèetak? Možda su snimili na traku onaj glas na srpskom i sada èe da ga puštaju, možda su snimili još nešto, samo da me zavaraju. Plašila sam se. Otišla sam do kupatila i dugo sedela u kadi. Prijala mi je topla voda. Gledala sam tupo u jednu taèku. "Vraèala sam film" u Beograd. Mislila sam kao nikada do tada na èaleta i kevu, na Svetlanu, celo

barjak	#10
Posts: 706 18. Jú 2009. 14:21:27	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA društvo. Zamišljala sam gde su sad, šta rade. Tako mi je nedostajala ona dosada, tumaranje po Beogradu, moj dosadni nemaštoviti momak, trapavi udvara i.., sve mi je nedostajalo. Pred oèima su mi dolazile slik Beograda, prazne Skadarlije, gore prema Trgu Republik~ sebe kako udišem miris lipa, bežim od šmrkova peraèa ulic< Seèala sam se polusrušene klupe u Pionirskom parki prljavih, a sada tako dragih tramvaja. Šum vode u kadi podseèa me na Dunav i šetnje zemur skim kejom, na èamce koji su prelazili reku kod Ratnog ost va, talase ostavljene iza velikih belih brodova. Te veèeri sai odluèila da nešto promenim, odluèila sam da pobegnem. N sam imala ideju, ali poèelo je intezivno razmišljanje o bel stvu. Dugo nisam mogla da zaspim. Glasovi noèi dolazili s kroz otvorena vrata balkona. Dole u parku èuli su se kora~ stražara. Poèeo je da se oseèa blagi vetriè, osvežavajuèe kri tanje vazduha, tako retko za taj grad i ovo doba godine. P retkim zvukovima, koji su dolazili do mene, znala sam d palata tone u san. Zakljuèila sam da ne spavaju samo oni št su plaèeni da nas èuvaju, da nas kontrolišu. Možda je ov vreme kada su šanse za bekstvo najveèe. Moraèu, mislil sam, danima da snimarn situaciju, da procenjujem i plan ram. Ako uopšte postoje šanse da se odavde pobegne. Sutradan sam medu prvim devojkama došla na bazex Zagledala sam visoke zidine i stražare postavljene na èeti: mesta oko bazena. Bile smo pod punom kontrolom. Htela sam da razgovaram sa Irenom, lepom Èehinjom. Sval’ razgovor sa tom devojkom prièinjavao mi je zadovoljstvc Oseèala sam se posle toga mirnije, kao da sam bila ko psihoterapeuta. Nisam je videla na bazenu, a nisam tome i pridavala neku veliku pažnju. Verovatno je odluèla d ostane u sobi. Sutradan; opet na bazenu, nije bilo Irene. T me malo zabrinulo, pošto je ona bila medu najredovnijim na kupanju: Nije bilo dana da ta devojka, velikih grudi uskog struka, ne uživa u ronjenju, skakanju ša daske, zadi kivanju ostalih devojaka. Upitala sam Holandanku zna li gde je Irena. Ona j najpre èutala onda mi blagim pokretom glave dala do znanja da krenem za njom. Doplivale smo do ruba bazena. Ona je èutala i krenula malim štepenicama iz vode. Sledila sam je i legle smo jedna pored druge na udobne ležaljke. Ona je najpre jedno vreme èutala, a onda je, ne okreèuèi glavu prema meni, hladno izgovorila. - Irena je nestala pre tri dana. Raspitala sam se kod mog èuvara i saznala da se neèe vraèati ovamo. Nije znao da mi kaže radi li se o premeštaju na drugo mesto, otpustu iz harema ili je u pitanju nešto treèe. Ja mislim da je ona ovde samo dve godine i sigurno nije otišla zbog isteka vremena. Na moje dodatno pitanje oko njenih pretpostavki Holandanka je samo èutala i nakon nekoliko sekundi zanjihala glavom levo desno. - Zaboravi ovo što sam ti rekla i nemoj više da se raspituješ - procedila je kroz zube i bacila svoje vitko telo u vodu. Ostala sam da ležim, sa još veèim strahom u sebi. Poèelo je da me steže u grudima. Ono opuštanje koje sam osetila prethodnih dana sada je nestalo kao da je rukom odneto. Cvrsto sam verovala da je izlaz u bežanju, ali na pamet mi nije padalo kako i na koji naèin da se nadem iza zidina palate. Danima sam pokušavala da nadem pukotinu u zidu koji me je okruživao. Bilo je trenutaka kada sam padala u oèajanje, verujuèi da nema drugog izlaza nego èekati èetiri godine, pa šta bude. Otprilike mesec dana nakon mog prvog boravka kod Gospodara dobila sam znak da èu opet u tu kljuènu odaju. Stražar mi je rekao da Gospodar želi da me vidi. Prošla sam ceo ritual, kao kod prvog odlaska od bazena do ulaska u praznu sobu i njegovog naknadnog pojavljivanja. Ovoga puta bila sam sama i to me je pomalo èudilo. Gospodar je ušao kroz ista vrata, bio je raspoložen i pozdravio me izgovarajuèi moje ime. Ostala sam kod njega oko tri sata. Sve se svelo na dugu predigru i žestok seksualni èin koji mi je, nakon duže apstinencije,.prijao. Poželela sam da to bude duže, a ja nisam bila tarrio da nešto trazim, veè da dajem. Bila sam objekat. Pre nego što sam napustila sobu Gospodar me upitao kako mi se dopada palata, jesam li zaè voljna, kako provodim vreme. Prièali smo desetak minuta, sam na trenutak zaboravila da pred sobom imam apsolutn vladara mog života. Na rastanku mi je priznao da ga posebno uzbuduju moje oèi, što je objašnjavalo njegov zahtev, stavljan sve vreme seksualnog èina, da ne zatvaram oèi. Opet sam oseèala grižu savesti nekoliko minuta po~ povratka u svoju sobu, ali to je sa spavanjem prošlo. Ujut sam doruèkovala i zatražila od stražara da me odvede ~ bazen. On me otpratio do bazena i tada, prvi put rekao ~ èe biti u blizini, a da mene ostavlja da se opustim i kupa~ plivam,

barjak	#11
Posts: 706 18. Jú 2009. 14:22:06	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA šta mi je volja. Bila je to promena koja me ohrabril Kao da mi je mozak poèeo brže i racionalnije da radi. LežE pored bazena pogled mi se zaustavio na jednom vozilu, lièi je na minibus, parkiranom ispred kuèice sa parfemima, k paèim kostimima i uopšte priborom za higijenu. Povremet sam vidala to vozilo i znala da je u pitanju mala pokret~ radionica dvojice ljudi koji su bili zaduženi da održava bazen: vode raèuna o èistoèi vode, slapu, cveèu oko bazen~ slièno. Sinula mi je ideja. Uèinilo mi se, naime, da b mogla, u trenucima nepažnje, uèi u vozilo i napustiti palat pošto sam procenjivala da se radi o službama iz grada. Poè la sam intezivno da razradujem plan. Za poèetak sam šeta oko bazena, radeèi pokrete iz kojih se moglo zakljuèiti c gimnasticiram, i bacala pogled na vozilo, ocenjivala koliko prostora ima u njemu. Ta ideja mi je sledeèih dana bila u glavi. Èvrsto sa odluèila da bežim, ali sam strahovala, pošto je stražar moga da bude jedna od odluèujuèih prepreka. Opet je dolazio r bazen i sedeo, sa ostalima, na dvadesetak metara od bazen posmatrajuèi nas. Toga dana ništa nisam oèekivala. Krenula sam prilièr kasno na bazen, sve devojke su veè bile tamo, a za èudo m stražar je još dvadesetak metara pre nego što smo došli r odredište rekao da èe biti u blizini i da budem dobra. Bilo n je svejedno šta prièa, ali kada sam pored one kuèice vide vozilo èistaèa bazena, osetila sam strujanje u telu. Osetila sam èudnu nervozu koja me terala da nešto uradim. Po pravilu, momci sa vozilom odlazili su sa bazena oko podne, èim bi završli poslove iza jednog malog zida, koji je od bazena odvajao postrojenje za proèišèavanje vode i regulaciju rada vodopada. Vozilo je bilo parkirano na dva metra od kuèice. Odluèila sam u delièu sekunde: treba pokušati. Izašla sam iz bazena, nenametljivo odšetala do male prostorije i tamo se, kao, presvukla u drugi kupaèi kostim, što su èesto radile i ostale devojke. Izašla sam i nezainteresovano se mazala uljem za sunèanje. U stvari, snimala sam situaciju. Kada sam bila sigurna da me niko ne gleda niti obraèa pažnju na mene, sagnula sam se i kroz otvorena vrata vozila ušla unutra. Ponela sam sa sobom jedan beli ogrtaè i neke kožne sandale. Zavukla sam se iza sedišta suvozaèa, u prostor gde su bili nabaèani neki najloni i èaršavi. Unutrašnjost je bila kao u kabrioletu, ali sa tim prostorom iza sedišta. Mala kabina èinila je drugi deo vozila i ona je bila spolja, nije bilo otvora, osim onog koji se mogao smatrati treèim vratima. Srce je poèelo da mi udara kao bubanj. Šta ako se moj stražar vrati, šta ako daju znak za uzbunu. Tresla sam se kao prut, ali nije bilo povratka. U jednom trenutku èula sam korake. Kroz otvorena vrata na mene je pala nekakva mreža. Bila sam pokrivena, ali sve mi je dobro došlo za kamuflažu. Dva èoveka su sela u vozilo, ukljuèen je motor i krenuli smo. Oni su razgovarali na arapskom i naravno, ništa ih nisam razumela. Vožnja je bila duža od godine. Stali su na dva mesta, što me je izludivalo. Oèekivala sam pretres, ali sve je prošlo dobro. U jednom trenutku zaèula sam automobilsku sirenu, a nedugo zatim automobile koji su prolazili pored nas. Bilo je jasno: nalazila sam se izvan palate. Šta sad, strujalo mi je kroz glavu. Automobil je nakon dvadesetak minuta vožnje stao, jedna vrata su ostala otvorena i ja sam posle nekoliko minuta podigla glavu. Uènilo mi se da se nalazim u nekom skladištu, na prostoru gde je bilo desetak indentiènih ili sliènih vozila. U pogodnom trenutku napustil sam vozilo i kroz mala vrata na ogradi izašla na ulicu. Upal sam u reku ljudi. Pokrila sam glavu ogrtaèem, pokušavajuèi d prekrijem i lice. Uspelo mi je da se nekako maskiram, ali s me odavale moje svetle oèi. Nisam gledala ispred sebe više od dva metra. Oborene glave išla sam kroz gomilu ljudi koji sI vikali. Kao da sam bila na pijaci. Kada mi se uèinilo da se graja stišala, oprezno sam podigla glavu i videla da se nalazim i prolazu izmedu dve zgrade, gotovo tunela u kojem je vladala hladovina. Šmugnula sam u jedan ulaz i našla se na mojE razoèarenje u nekakvoj agenciji, birou, nisam mogla da odgonetnem šta je u pitanju. - Izvinite - kazala sam na engleskom i brzo se vratila na ulicu, ali sam se okrenula, i ugledala jednog muškarca koji je išao za mnom. Pratio me tridesetak metara i tad sam osetila njegovu ruku. Snažno me stegnuo za podlakticu i nije bilo druge, okrenula sam se i pogledala ga. Imao je opasne crne oèi i gustu bradu. Prièao je nešto na arapskom, a izraz lica mu je bio sve opasniji. Ni sama ne znam kako, ali za manje od dva-tri minuta pored mene su bila dva uniformisana lica.

barjak	#12
Posts: 706 18. Jú 2009. 14:23:26	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Završila sam u zgradi koju bih mogla da nazovem policijskom stanicom. Niko nije znao engleski, a kada su do veli starijeg èoveka, u prilièno lošem stanju, imala sam sa kime da komuni iram. Govorio je engleski i preveo mi da policija sumnja a sam u Dubaiju zbog prostitucije. Da sam ulièarka. Objas ’la ~am da nisam ovo drugo, ali da sam u njihovoj državi zaista zbog odredenog vida prostitucije i to ne svojom voljom. Objašnjavala sam tom èoveku i preko njega ostalima u sobi da sam pobegla iz zatvora, iz palate velike raskoši, gde nas tridesetak devojaka èinimo harem. Molila sam da me povežu sa Jugoslovenskom ambasadom u Dubaiju. Oni su razgovarali nešto izmedu sebe. Jedan od njih je napustio sobu, a drugi uzeo telefon i kratko razgovarao sa nekim. Onaj stariji èovek je sedeo pored mene, povremeno me gledao i samo se zagonetno smeškao. Ubrzo je napustio sobu, - a ja sam ostala sa dvojicom policajaca. Prošlo je oko sat vremena kada su se otvorila vrata i na njima se pojavio jedan od stražara iz palate, z harema. Vidala sam ga u pratnji Cehinje lrene. Kao da mi je~mrak pao na oèi. Samo je rukom dao znak ,: da ga sledim. Odmah kod vrata nas je èekao veliki mercedes. Za dvadesetak minuta prošli smo kroz kapiju palate. Onaj sto je došao po mene ništa nije govorio. Plašila sam se, :predoseèajuèi da me èeka nešto ružno. Umesto u moj apartman odveo me je u jednu prostoriju zapadnom delu palate. Èim smo ušli unutra dobila sam snazan šamar od kojeg mi se zavrtelo u glavi. Pala sam na pod, , on me podigao i udario još jednom. Bila sam gotovo van svesti i pre nego što sam uspela da napravim bilo kaka pokret u sobu je ušao još jedan snažan muškarac, koji , pomogao onom prvom da me uspravi i priveže, rašireni ruku, za jednu šipku, koja je spajala zidove. Vrhovi prstij na nogama dodirivali su pod, jedva sam se oslanjala, glav mi je padala i nisam mogla da je uspravim. Sve mi je igral pred oèima. Oni su napustili prostoriju. Ne znam koliko je vremena prošlo kada je jedan od njil opet ušao, pogledao kako sam vezana i bez reèi izašao. Pa~ je mrak, u sobi je tamu razbijao trag meseèine, koji je pada~ kroz prozor na drugoj strani zida. Sve me je bolelo, imala sam oseèaj da èe mi šake otpasti prste na nogama nisam ni oseèala. Bila sam strašno žedna Kada je jedan od njih ujutru ušao u sobu molila sam da mi da vode. On se, oèito razumevši, samo nasmejao. Vratio se za desetak minuta i u jednoj poveèoj kofi doneo vode. Umesto da mi ponudi da pijem on je stavio kofu na sred sobe i izašao. Niko se nije pojavljivao celog dana. Izbezumljeno sam gledala u kofu sa vodom. Èinilo mi se da èe me sopstveni jezik ugušiti. U tim trenucima dala bih život za tu kofu vode, ali svako moje naprezanje donosilo je nove muke. Zatvarala sam oèi, ali kad bi ih otvorila voda je opet bila ispred mene. Negde u sumrak èula sam korak ispred vrata. Ušao je jedan od one dvojice, dugo rne gledao, a kada je primetio da su mu oèi uprte u kofu sa vodom, pokretom noge prevrnuo je kofu. Voda se prosula po podu. Izbezumljeno sam gledala. Lagano je prišao i nakon pauze od nekoliko sekundi osetila sam strašan udarac u glavi. Za èudo, ostala sam pri svesti. On je i dalje stajao ispred mene. Èuli su se koraci u hodniku. Gledala sam ispred sebe i videla krv, koja je kapala iz mog nosa. Udarac je bio toliko žestok da sam bila u polusvesnom stanju. Otvorila su se vrata i samo sam èula korake, nije bilo snage da podignem glavu. Dobila sam još jedan šamar, mnogo blaži od prvog udarca toga dana. Postalo mi je sve~edno koliko èe još udaraca doèi, kao da nisam oseèala bol. Zelela sam da umrem. Onaj što me je udarao napustio je sobu. Oseèala sam da je drugi èovek još uvek tu, ali negde u dubini sobe. Onaj prvi brzo se vratio i sasuo mi na glavu kofu vode. Stresla sam se i malo osvestila. Ponovo sam èula korake, ali ovog puta tu u sobi. Èovek koji je mirovao prišao je na pola metra od mene. Bio je Hafez. - Gospodice, napravili ste veliku glupost - rekao je Hafez. Morate biti kažnjeni, na nama je odluka kako to da izvedemo. Vi znate da vaš život ovde ne znaèi ništa. On je u našim rukama. Možete nestati za deset minuta i nikada niko neèe saznati šta se desilo. To možemo da izvedemo i bez Gospodara. On èe dobiti informaciju da ste imali moždani udar, da vas je ugrizla zmija otrovnica i sve èe biti zaboravljeno govorio je Hafez hladno, ali se oseèao neki èudan ton u njegovom glasu. Kao da mu je bilo žao. Uhvatila sam se za tu pretpostavku, za tu nadu. Mislila sam da èe u njemu ipak progovoriti èovek, da èe razumeti motive moga pokušaja da napustim palatu. Hafez je dao znak èuvaru da me oslobodi. Pala sam na pod, iznemogla, izubijana. Oseèala sam nesnosnu žed, kupeèi ostatke vode prosute po podu. Hafez je neko vreme gledao u mene, a potom su uZavršila sam u zgradi koju bih mogla da nazovem policijskom stanicom. Niko nije znao engleski, a kada su do veli starijeg èoveka, u prilièno lošem stanju, imala sam sa kime da komuni iram. Govorio je engleski i preveo mi da policija sumnja a sam u Dubaiju zbog prostitucije. Da sam ulièarka. Objas ’la ~am da nisam ovo drugo, ali da sam u njihovoj državi zaista zbog odredenog vida prostitucije i to ne svojom voljom. Objašnjavala sam tom èoveku i preko njega ostalima u sobi da sam pobegla iz zatvora, iz palate velike raskoši, gde nas tridesetak devojaka èinimo harem. Molila sam da me povežu sa Jugoslovenskom ambasadom u Dubaiju. Oni su razgovarali nešto izmedu sebe. Jedan od njih je napustio sobu, a drugi uzeo telefon i kratko razgovarao sa nekim. Onaj stariji èovek je sedeo pored mene, povremeno me gledao i samo se zagonetno smeškao. Ubrzo je napustio sobu, - a ja sam ostala sa dvojicom policajaca. Prošlo je oko sat vremena kada su se otvorila vrata i na njima se pojavio jedan od stražara iz palate, z harema. Vidala sam ga u pratnji Cehinje lrene. Kao da mi je~mrak pao na oèi. Samo je rukom dao znak ,: da ga sledim. Odmah kod vrata nas je èekao veliki mercedes. Za dvadesetak minuta prošli smo kroz kapiju palate. Onaj sto je došao po mene ništa nije govorio. Plašila sam se, :predoseèajuèi da me èeka nešto ružno. Umesto u moj apartman odveo me je u jednu prostoriju zapadnom delu palate. Èim smo ušli unutra dobila sam snazan šamar od kojeg mi se zavrtelo u glavi. Pala sam na pod, , on me podigao i udario još jednom. Bila sam gotovo van svesti i pre nego što sam uspela da napravim bilo kaka pokret u sobu je ušao još jedan snažan muškarac, koji , pomogao onom prvom da me uspravi i priveže, rašireni ruku, za jednu šipku, koja je spajala zidove. Vrhovi prstij na nogama dodirivali su pod, jedva sam se oslanjala, glav mi je padala i nisam mogla da je uspravim. Sve mi je igral pred oèima. Oni su napustili prostoriju. Ne znam koliko je vremena prošlo kada je jedan od njil opet ušao, pogledao kako sam vezana i bez reèi izašao. Pa~ je mrak, u sobi je tamu razbijao trag meseèine, koji je pada~ kroz prozor na drugoj strani zida. Sve me je bolelo, imala sam oseèaj da èe mi šake otpasti prste na nogama nisam ni oseèala. Bila sam strašno žedna Kada je jedan od njih ujutru ušao u sobu molila sam da mi da vode. On se, oèito razumevši, samo nasmejao. Vratio se za desetak minuta i u jednoj poveèoj kofi doneo vode. Umesto da mi ponudi da pijem on je stavio kofu na sred sobe i izašao. Niko se nije pojavljivao celog dana. Izbezumljeno sam gledala u kofu sa vodom. Èinilo mi se da èe me sopstveni jezik ugušiti. U tim trenucima dala bih život za tu kofu vode, ali svako moje naprezanje donosilo je nove muke. Zatvarala sam oèi, ali kad bi ih otvorila voda je opet bila ispred mene. Negde u sumrak èula sam korak ispred vrata. Ušao je jedan od one dvojice, dugo rne gledao, a kada je primetio da su mu oèi uprte u kofu sa vodom, pokretom noge prevrnuo je kofu. Voda se prosula po podu. Izbezumljeno sam gledala. Lagano je prišao i nakon pauze od nekoliko sekundi osetila sam strašan udarac u glavi. Za èudo, ostala sam pri svesti. On je i dalje stajao ispred mene. Èuli su se koraci u hodniku. Gledala sam ispred sebe i videla krv, koja je kapala iz mog nosa. Udarac je bio toliko žestok da sam bila u polusvesnom stanju. Otvorila su se vrata i samo sam èula korake, nije bilo snage da podignem glavu. Dobila sam još jedan šamar, mnogo blaži od prvog udarca toga dana. Postalo mi je sve~edno koliko èe još udaraca doèi, kao da nisam oseèala bol. Zelela sam da umrem. Onaj što me je udarao napustio je sobu. Oseèala sam da je drugi èovek još uvek tu, ali negde u dubini sobe. Onaj prvi brzo se vratio i sasuo mi na glavu kofu vode. Stresla sam se i malo osvestila. Ponovo sam èula korake, ali ovog puta tu u sobi. Èovek koji je mirovao prišao je na pola metra od mene. Bio je Hafez. - Gospodice, napravili ste veliku glupost - rekao je Hafez. Morate biti kažnjeni, na nama je odluka kako to da izvedemo. Vi znate da vaš život ovde ne znaèi ništa. On je u našim rukama. Možete nestati za deset minuta i nikada niko neèe saznati šta se desilo. To možemo da izvedemo i bez Gospodara. On èe dobiti informaciju da ste imali moždani udar, da vas je ugrizla zmija otrovnica i sve èe biti zaboravljeno govorio je Hafez hladno, ali se oseèao neki èudan ton u njegovom glasu. Kao da mu je bilo žao. Uhvatila sam se za tu pretpostavku, za tu nadu. Mislila sam da èe u njemu ipak progovoriti èovek, da èe razumeti motive moga pokušaja da napustim palatu. Hafez je dao znak èuvaru da me oslobodi. Pala sam na pod, iznemogla, izubijana. Oseèala sam nesnosnu žed, kupeèi ostatke vode prosute po podu. Hafez je neko vreme gledao u mene, a potom su u

barjak	#13
Posts: 706 18. Jú 2009. 14:24:36	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA sobu ušla još dvojica èuvara. Podigli su me sa poda i poveli kroz hodnik. Više su me nosili nego što sam hodala. Negde na sred hodnika, kod jednog prozora, bio je sto sa noènom lampom i staklenim kavezom. Okrenula sam se i u kavezu, velièine pola metra, videla ogromnu zmiju. Prošla me je jeza, setila sam se Hafezove pretnje i osetila kako su krenuli posle petnestak sekundi zadržavanja. Shvatila sam poruku, ali i dalje strahujuèi znaèi li to zadržavanje, možda, presudu. Šta èe mi se desiti naredne noèi, da li sam osudena na smrt i to na strašan naèin, ujedom zmije otrovnice. Odveli su me u moj apartman. Još uvek mi niko nije davao vode, iako sam nekoliko puta tražila. Svi su èutali, a onda je Hafez uzeo bokal, otišao u kupatilo i napunio ga vodom. Kad mi je pružio vodu nisam imala vremena da je sipam u èašu, gutala sam kao životinja, uzimala povremeno vazduh i nastavljala. Oni su samo gledali u mene. - Od ovog trenutka poèinje vaš oparavak. Osetili st samo deliè kazne, koje u ovakvim sluèajevima primenjujE mo. Odluku da ne budete kažnjeni po propisima doneo sar ja, na sopstvenu odgovornost. Videèemo se za nekoliko d~ na - rekao je Hafez i napustio sobu, zajedno sa stražarima Pala sam na pod i ostala da ležim dugo, dugo. Nis~m imal snage da se pomaknem, nisam plakala, ništa. Samo sar gledala u jednu taèku ispred sebe. Sledeèih dana moj apartman nekoliko puta je poseti lekar. Modrice sa lica lagano su nestajale i nakon deset dan kao da se ništa nije dogodilo. Nije bilo tragova. Ja sam pc novo izgledala lepo, èak sveže. Odluèila sam da nikada viš ne napravim sliènu glupost. Ostaèu ovde, pa šta se desi. Gc spodar je imao neverovatan uticaj u Dubaju. Oèito, sv državne institucije bile su mu na usluzi, policija posebnc Zakljuèila sam da njegov harem nije nikakva tajna, ali i t da je tako nešto u ovom delu sveta sasvim normalno. Dovol no je samo imati mnogo novca. Moj Gospodar, bilo je oèitc imao je bogatstvo èije granice nisu mogle ni da se sagledaji O moèi, koja iz tog bogatstva proistièe, i da ne govorimo. Nisam imala gotovo ništa što bi pomoglo da se orijet tišem u vremenu, ali otprilike sam znala da je prošlo više o godinu dana kako sam u arapskom haremu. Zivot je ima svoje zakonitosti. Znala sam šta donosi svaki nov dan povremeno su me obaveštavali da èu u Gospodareve odaje tako je prolazilo vreme. Jednoga dana, posle doruèka, u moju sobu je dosao stražar i dao mi do znanja da se požurim na bazen. Tamo s veè bile ostale devoje, neke u vodi, neke na ležaljkama, posle pola sata, najviše èetrdeset minuta, na bazenu s pojavio Hafez. Pozvao nas je da se okupimo i onda nas obavestio da nakon ruèka budemo u delu parka sa severr strane palate. U prvi mah pomislila sam da èemo zajedno na lekarsl pregled ili nešto slièno, ali... Hafez se pojavio u lepom odeh sa sunèanim naoèarima i izgledao je vrlo sveèano. - Devojke - kazao je - imate tridesetak minuta da odete do vaših apartmana, da se lepo našminkate i obuèete i ponovo dodete ovamo. Imam iznenadenje za vas. Mi smo se samo okrenule jedna prema drugoj, ništa ne shvatajuèi. Nije bilo druge, poslušale smo i za pola sata u parku je bio skup lepotica, skup kome bi mogao da pozavidi i organizator izbora za mis sveta. Nije se znalo koja je devojka lepša, koja ima bolje izvajano telo. Hafez je sedeo na jednoj klupi, pušio i merkao nas. Ustao je, bacio cigaretu i rekao: - Za nekoliko minuta po vas èe da dode autobus. Idemo na aerodrom. Imaèete malo putovanje. Nadam se da èete biti pametne i da èete iskoristiti dobru volju vladara na naèin kako on to od vas oèekuje. U tom trenutku iz parka je izašlo pet devojaka, koje do tada nisam videla. Bile su nove. Hafez je rekao da se radi o devojkama koje èe sa nama putovati i ništa više. I one su izgledale izuzetno atraktivno, sve su bile plavuše, ali su u proseku, bar mi se uènilo da je tako, bile starije od nas iz harema. Uskoro je na rub parka došao autobus. Imao je zatamnjena stakla, unutra nismo ništa mogli da vidimo. Tek kada je vozaè otvorio vrata i kada smo ušle shvatila sam da se nalazimo u malom raju. Autobus je imao klima-uredaj, sedišta su bila kožna, sa foteljama koje su mogle da se pomeraju i stavljaju u više položaja. Bile su udobnije od onih u palati. Ispred sedišta bili su mali frižideri sa sokovima. Putovali smo oko sat vremena. Bio je to moj prvi susret sa Dubaijem. Sedela sam pored prozora i upijala svaki detalj. Grad je bio fascinantan. Povremeno smo uleteli u gust gradski saobraèaj, promicali su pored nas ljudi kakve sam do tada gledala na filmovima ili u novinama. Zbog gužve stajali smo nekoliko minuta. Sa moje leve strane obratile smo pažnju na malu pijacu poljopriv~ednih

barjak	#14
Posts: 706 18. Jú 2009. 14:25:46	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA proizvoda. Voèa je bilo u izobilju, a samo nekoliko kilometara dalje, kada smo krenuli, videla sam uz auto-put male kuèe, bez krovova, koje su svojim izgledom i neèistoèom okolo odavale utisak siromaštva. Po znakovima na putu videla sam da se približavamc aerodromu. Ušle smo u avion i sletele posle dva-tri sata leta Bile smo na aerodromu, gde nas je saèekao autobus, svakako luksuzne klase, ali daleko od onog koji nas je od palatE dovezao do aerodroma u Dubaiju. Hafez je sve vreme bio sa nama. Sedeo je, sa èuvarima, u prostoru iza kabine pilota povremeno gledao šta radimo. Posle kraèe vožnje autobusom, a veè je padao prvi sumrak, ušle smo u ogroman ograden prostor. Kuèa je bila ogromna, nekoliko hiljada kvadratnih metara prostora, sa velikim bazenom i zelenilom okolo, ali ne onakvim kao u palati. Zelene površine su bile rasporedene oko kuèe, ozidanf divnim belim kamenom. Uskoro je poèela veèera, svirao jE orkestar, uglavnom evropsku muziku. Mi devojke bile smc odvojene na jednoj strani, a grupa od desetak muškaraca n~ drugoj. Medu njima je bio i Gospodar, koji se, videla sam, prikljuèio nešto kasnije.Pretpostavljala sam da smo ovde ukrasa radi pošto sL muškarci, veèerajuèi, neprestano gledali u nas, smešeèi se Pièa je bilo u neogranièenim kolièinama, posebno šampanjaca. Pošto je ionako bilo vruèe, bez obzira na to što je suncE zašlo, alkohol nas je dodatno zagrejao, pa je veèina nas glasno razmišljala o kupanju u bazenu iza naših leda. Nakor nekog vremena Hafez kao da je proèitao naše misli, prišac je i rekao da se slobodno osvežimo u bazenu, ako to želimo, Jedna devojka, zvala se Sara i došla je iz Pariza, uzvratila je Hafezu da smo sve za kupanje, ali da nemamo kupaèE kostime, te da nam je žao što ih nismo ponele. - To nije prepreka - kazao je on - skinite odeèu ; kupajte se. Gospodar to želi - bio je vrlo jasan Hafez. Svaka ’ od nas je imala iskustvo slièno onom koje sam imala i ja, oprobale su grupni seks, skidale se pred drugima i zašto da , se sada ne skinemo pred ovim strancima. Ubrzo je tridesetak lepotica pobacalo svoju odeèu na stolove i poskakalc u bazen. Dok smo se prskale vodom, plivale i ludovale i bazenu, Gospodar je sa svojim muškim društvom postavic , je stolove i prišao bazenu. Sedeli su posmatrali nas, pijuckajuèi i sa neskrivenim uživanjem ispijali svaki naš pokret, svaki izlazak iz bazena, skok u vodu... Primetila sam da se onih pet devojaka koje nam je Hafez prikljuèio pre polaska iz Dubaija, drže u grupi i da one imaju neki poseban zadatak u celoj predstavi. Hafez je prišao mojoj prijateljici Holandanki i nešto joj rekao. Ona je potom došapnula devojci do sebe i za nepuna dva minuta sve smo imale direktivu od Hafeza da udobrovoljimo muški deo društva, ali samo na nivou plesa i erotske igre. Druge devojke su zadužene da idu do kraja. Znala sam da je u pitanju onih pet devojaka koje su doputovale sa nama i još èetiri devojke koje smo zatekle u ovom prostoru. Poèela je prava erotska predstava. Dok smo mi iz Gospodarevog harema plesale, uvijale se i mazile sa gostima, muzika je mirno svirala, kao da se ništa ne dogada. Oseèao se neki lagani vetar i u nekim trenucima posle izlaska iz vode bilo mi je èak pomalo hladno, ali ples i pièe su èinili svoje. Neko je predložio da se premestimo u kuèu i ja sam znala šta sledi. Nadala sam se da èe naše uloge, prema onome što je Hafez rekao, uskoro biti završene. U kuèi je bilo bezbroj soba. Mi smo plugole, neke bez dela odeèe na sebi, trèale po kuèi, vrištate, zavirujuèi u sobe. U jednoj od njih zatekla sam dve devojke iz grupe od pet koje su došle sa nama. Bile su u društvu dvojice muškaraca, svi su bili goli, a jasno sam videla da jedna od njih zadovoljava dvojicu, dok je ona druga stimulisala samu sebe, gledajuèi šta ostali rade. U drugoj sobi, u koju sam ušla tražeèi Holandanku, videla sam u polutami dva spojena tela na prozoru. Jedna od devojaka je bila oslonjena rukama na prozor; sa visoko podignutom zadnjicom, uz koju se žestoko pribijao visok, korpulentni muškarac. Kada sam pokušala da nekoga upitam hoèe li uskoro biti spavanja, a spavalo mi se pomalo, Holandanka me povukla za ruku i šapnula na uvo da nas zove Gospodar. U sobi, nešto veèoj od drugih, èekao nas je zaista Gospodar. Osmehnuo se kada smo ušle, popili smo još jedan šampanjac, a onda je poèela erotska igra u kojoj sam iskreno uživala, prilièno zagrejana svim što se te noèi dogadalo, od bazena do jurnjave po sobama. Gospodar je imao i mene i Holandanku, a kada su alkohol i umor uèinili svoje on nam je rekao da ga ostavimo da se naspava. Sunce je veè bilo visoko na nebu kada sam se probudila. Bilo je vruèe i otišla sam pod tuš.

barjak	#15
Posts: 706 18. Jú 2009. 14:26:51	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Napolju je bilo petnestak devojaka, ostale su spavale. Hafez je sedeo za stolom kod bazena. Pozvao me i rekao da èemo posle ruèka krenuti nazad za Dubai i da to kažem ostalim devojkama. Bio je vrlo zadovoljan, videla sam to na njegovom licu. Bilo je jasno da je taj èovek zadužen da Gospodaru dovodi lepe devojke, i ovoga puta je obavio posao na najbolji moguèi naèin. Oni ljudi od sinoè su, shvatila sam, poslovni partneri našeg Gospodara iz celog sveta i nisam sumnjala da su, uz našu pomoè, sinoè zakljuèeni veliki poslovi. Pre polaska, dok sam spremala neseser, pogled mi je pao na mali radio-prijemnik, tranzistor, koji je stajao na jednom delu narneštaja. Bio je to mali digitalni Sonijev tranzistor, ne veèi od površine kutije cigareta. Iako sama u sobi osvrnula sam se, za svaki sluèaj... i stavila tranzistor u neseser... Po povratku u Dubai i palatu, sa velikim nestrpljenjem doèekala sam da ostanem sama u apartmanu. Poèela sam da biram stanice i da uživam. Radio je imao malu bubicu, koju sam stavila u uho, i na savršenom zvuku uživala u muzici i programu mnogih radio-stanica iz celoga sveta. Ne znam koje je doba noèi bilo kada sam u jednom trenutku, birajuèi stanice, pogodila talasnu dužinu sa koje je do mog uha dopirao glas Miroslava Ilièa i pesme: "Sreli smo se u aprilu - kad si ljubav meni dala"... Oèito, bio je to Radio Beograd. Poèela sam da se tresem od uzbudenja. Signal se lagano gubio, odnosno slabio, ali se nije prekidao. Plakala sam od sreèe, sedeèi na podu, tresuèi se od neopisive radosti i uzbudenja. U Beogiadu sam narodnjake slušala samo kad nisam imala moguènost da biram, kad je društvo bilo takvo. Sada sam plakala uz Miroslava Ilièa i harmoniku. Odmah nakon njegove pesme išla je Lepa Brena i pesma,... "Beli se golubovi vraèaju, na moje prozore sleèu". Posle te pesme oglasio se spiker reèima: Slušate Radio Beograd, sada je taèno, ne znam koliko je rekao sati, i na redu su vesti. U ono što sam èula nisam mogla da verujem. Kao da slušam nauènu fantastiku, ženski glas je govorio 0 ratnim operacijama u mojoj zemlji, osvojenim i oslobodenim naseljima i gradovima, ubijenima, zarobljenima, mrtvim civilima. Ubrzo se signal izgubio i nisam više mogla da ga dobijem. Te noèi nisam oka sklopila, koliko zbog uzbudenja što sam konaèno èula reè na srpskom, èak i pesmu, toliko zbog rata koji je potresao moju zemlju. Radio Beograd sam slušala još nekoliko dana, a onda su baterije oslabile i više nije bilo moguènosti da ih nabavim. Znala sam, ako otkriju radio, da bi to bilo teže kršenje discipline. Nije mi padalo napamet da još jednom napravim glupost. Bilo je popodne, odmarala sam se, kada se èulo zvono ulaznih vrata. Pustila sam èuvara unutra i on mi je ljubazno dao do znanja da mogu roditeljima napisati pismo. Na engleskom, upozorio je, samo potpis èe biti vašom rukom. Kada je èuvar izašao, nakon što mi je saopštio da mogu roditeljima da napišem pismo, dugo sam razmišljala o tome radi li se o nekom triku, podvali, iskušenju. Doduše, rekao mi je da èe pismo biti otkucano na engleskom jeziku, a samo èe moj potpis biti originalan. To je iskljuèivalo moguènost skrivenog saopštavanja istine, opisivanja položaja u kojem se nalazim, apela za pomoè. Ipak, èinjenica da èe moji, èale i keva, dobiti pismo sa potpisom njihovog deteta, koje im se tnko dugo nije javilo, ispunjavala me uzbudenjem i nekom vrstom radosti. Posle veèere pozvali su me u veliku dvoranu, koja je u jednom od svojih delova imala kompjuterski centar. Trebalo je da napišem pismo. Sela sam pored mladièa, koji je odreden da otkuca pismo, ali pre nego što smo poèeli Hafez je skrenuo pažnju kako treba da pišem. Insistirao je da roditelje obavestim o uspešnom poslu u dalekoj zemlji, da im kažem kako sam zadovoljna, ali da se zbog dugih putovanja u daleke zemlje nisam javljala, itd. Tražila sam da napišem mojima kako ih bezgranièno volim, da ih sanjam, kao i trenutke kada èu opet da vidim moj Beograd i sve koje sam tamo poznavala. Izgovarala sam reèenice, momak je kucao, a Hafez nadzirao. Pismo sam našla kada sam došla u Beograd. Bilo je jedino iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i keva ga je èuvala kao ikonu. Rekla mi je da je sumnjala u pismo. Bilo je èudno što ga pišem na engleskom, ali nekakvu utehu je našla u mom potpisu. U pismu sam navela kako radim posao putujuèeg menadžera, da obilazim svet, sklapam poslove i slièno. Napisala sam i to da sam po dolasku u Dubai šest meseci vodila jedan eksluzivni butik, a onda su me unapredili.Pismo sam potpisala èirilicom, Hafez je malo duže zagledao, ali nije reagovao. Da budem iskrena, nisam mislila da èe pismo doèi do Beograda, do mojih, a eto, došlo je. Dani su prolazili u dosadi, svaki novi je bio identièan onome pre njega. Èitala sam knjige, svetske klasike, a iznenadila sam se kada su mi, posle moje želje za koju sam verovala da se neèe ispuniti, doneli sabrana dela Maksima Gorkog i Borisa Pasternika. Samo nekoliko dana kasnije oba kompleta imala sam u svom apartmanu. Kod Gospodara sam odlazila u proseku svakih dvadesetak dana, što je znaèilo da mu se dopadam više od bar polovine

Oldalak : [1] 2 3 4 . . . 8 Következõ

You haven`t enough privilegies to reply in this forum.